субота, 04. април 2015.

ПАДОМ
ХЕЛИКОПТЕРА
ПОЧЕО ЈЕ И ПАД
ВУЧИЋА

Само, треба имати на уму да ће дуго да траје
Србија је умртвљена. Србија није под шљивама већ под земљом, плитко укопана, баш толико да могу да је запишавају белосвјетске протуве, ушта урачунавам Блера али и амбасадора Кирбија. Србија једва дише. Србија је, у одмаклом прољећу, сланина у пшеници, барено месо у масти, јабука у курузу. Још увијек је јестива али лако може да се уцрва и засмрди.
Та силазна путања све лошије и све ненародније власти, у Србији, почела је са првим данима Милошевића.
Неким гријехом, Србија стално себи бира политичке болеснике за вође. Неки од њих су на власти а неки поред.
Несрећа је што ти болесници себи постају и болесници Србији.
Сада је та силазна путања лоше и ненародне власти скоро стигла до тачке гдје је пао Ракијски Хеликоптер.
Ну. Кад га поменух, треба се сјетити колико дуго је падао Милошевић.
Неће Пад Вучића да дође брзо и буде кратак.
За то још, осим смјене јавних фарси и јавних трагедија, јер Фекетић је био фарса а Хелкоптер је трагедија, других предуслова нема.
·        Опозиција у Србији не постоји
·        Десница је разорена, без националних шипова и програма
·        Љевица је изрезбарена усраном демократијом, бриселизацијом и неолиберализмом и не представља више никога осим саму себе јер се само тако зове
·        Елита, интелектуалци, одавно се не пита ништа и тешко да ишта о ичему зна а већ деценијама се не обнавља
·        Број манипулативних малих странака, за дјеловање приручним средствима на скоро трајно заузетој територији енормно је велики
·        Српска Напредна Странка такође не постоји као артефакт политичке артикулације и потуно је потчињена и разорена
·        Страни фактор је ушао у Србију и запосјео је до мјере да то никад није било тако високо понижавајуће по цијелу НДД Сферу
·        Шешељ нити помаже Вучићу нити му одмаже. Смијешни напади на Тому и Томину жену, на приче о томе како Колинда прди, бесмислено је трошење златних полуга које је донио из Хага. Шешељ је увијек био у завјетрини и из те сјене разарао около за туђи рачун или градио себе и своју ракову дјецу. Али никад није имао систем и није био способан да води и управља
·        Јавност, Грађани и Бирачи су умртвљени. Они су усољени, ко купус ујесен, притиснути камењем и остављени у тами. Србија се претвара у Подрум. А њени тешки камени покрови су медији и испирање мозга које не престаје већ се, чини ми се, тек захуктава.
У таквом стању Вучић је и даље чврсто на власти и у власти. Он је феномен који није само Премијер. Он је Цар, Краљ, Кнез и жандарм, порезник и архитект истовремено. Он је на власти али он је и директно врши, као државни сужбеник. У скоро свим сферама.
Он може да манипулише реконструкцијама Владе и ванредним изборима, да натјера људе на изборе и на галсање за себе, да купи, отме, слаже и фалсификује.
Све је то Србија већ видјела.
За квалитетан Пад Вучића, потребна је много виша радна температура политичке свијести бирача и грађана.
Потребно је артикулисати Национални Политички Програм и на разумљив начин га саопштавати јавности.
Потребно је избјегавати импровизације јер оне само јачају Ненародну Власт.
Потребно је означити оне који сарађују са Амбасадама и страним фактором уопште и избјегавати са њима пактове. Јер ће такви разорити и деформисати сваку компактност.
То подразумијева да је потребно да се појави нова Политичка Снага. Што не може напречац и не може без свјесне јавне жртве многих појединаца.
Треба узети у обзир да Србија умије да буде потчињена  и да не воли да буде потчињена кратко.
Треба узети у обзир и то да Србија умије да се самозавара великим протестима и да масе по Београду сматра демократијом а багер потомком краљеве династије.
Ако би се релативно брзо догодили велики и агресивни протести, то би значило да је страни фактор умијешао прсте и да ће опет управљати, и газити, Србијом нових десет година.
Стога се од мислећих јавних и политичких људи очекује прибраност, разумност, темељитост и одлучност. Без обзира колико то идеалистички звучи.
Република Срска треба да се одмане од Србије и од њених процеса. И садашњих и који слиједе.
Национално је укопништво на тај начин срљати под чизму Брисела и Нато Пакта.
Осим тога, ненародност режима, што је много тежа клетва и стварност од криминала и корупције, може да се почне прелијевати у Српску, у значајнијој мјери. Што, у крајњем, може послужити као изговор за њено улично и уставно спаљивање.



петак, 03. април 2015.

БИО САМ У ПРАВУ.
ИВАНИЋУ И
УНИТАРЦИМА
НЕ ТРЕБАЈУ
УСТАВНЕ ПРОМЈЕНЕ.

Прије неколико дана рекао сам, у Новаковићевој емисији на К3 ТВ, да Младен Дел Бој Иванић баца политичке бомбе о томе како он није за Уставне Промјене у БиХ. Јер се око тога нико не слаже. Устврдио сам да њему и његовом начину политичког рада против Републике Српске и не требају Уставне Промјене. Он је са прихватањем једног рачуна за ПДВ урадио више против Српске, а за Сарајево, него пет Харисових Уставних Промјена.
Тако ће радити и сада. Ко Балашевићев Певац. Кад год буде неке шансе.
Његова изјава о томе да Механизам Координације, што је белгијска формула унутрашњих односа Фламанаца и Валонаца при наступу према ЕУ, не треба да иде превише у децентрализацију, типично је политичко играње прстена. Шибицарење.
Не постоји превише ни премало децентрализације.
БиХ се састоји од Федерације и Српске. О свему се споразумијевају та два ентитета. БиХ, односно Заједнички Органи, ту није трећа страна. Она је само амбалажа. Може се уважити и Брчко Дистркт. Мада је то политичко шпрдање.
Постоје прецизне надлежности ентитета у Уставу БиХ. Они имају своје уставе. Дакле, не постоји превише или премало устава у некој држави.
Истовремено, Звиздић, извјесни предсједавајући Савјета Министара, д.о.о. тијела које је себи узело за право да се сматра Државном Владом или сличном ријалити категоријом, изјављује, и то у Гласу Српске, како би било добро да БиХ има Министарство пољопривреде и Министарство руралног развоја.
Дел Бој Иванић је подмукао а Звиздић је наиван.
Није требао да истрчава са таквим мишљењима, која нису његова јер он о томе нема појма, док Иванић не издејствује само мрву децентрализације.
Па би се онда, у тој онанинативној координацији, природно, појавила потреба да се формирају та министарства. И друга.
Дабоме. Неће све ићи тако Ко По Лоју.
Требаће времена и много малих притисака са великом учесталошћу.
Странци Усранци су одустали од Великих Карго Пакета, Априлски, Бутмирски, Сејдић Финци. Ићи ће малим корацима, да се Власи Не Досјете.
За то ће им, за иоле значајније резултате, не на путу ка ЕУ, већ на путу ка Сарајеву, на Турском Друму Унитаризације, требати најмање два мандата.
Стога и јесте сада на сцени предизборни начин рушења и уништавања Есенесдеа. Као да кампања још није завршена.
У ту лицитацију вјешања, гиљотине и разарања укључиле су се све снаге па и неке групе из амрофног миљеа око Руководства Странке. Све више је Првих Петорки које треба одстријелити.
У тој ситуацији одговорност је огромна на онима који су у Заједничким Органима. Србима из Српске. Без обзира из које су Политичке Странке.
Посебна одговорност је на непостојећем Савезу За Промјене. Они се, од самог формирања и прмовосања  Босића у Пробосића, крећу рубом провалије Издајства.
Ну. Питање је да ли они, појединачно, имају довољно личне политичк снаге и храбрости, и колективно, довољно српскијанског везива, да би се супротставили сарајевској ерозији Републике Српске.
Том Политичком Пројекту који се најбоље карактерише синтагмом Клизиште Република Српска.


четвртак, 02. април 2015.

КО ЈЕ СИГУРАН
У СВОЈЕ СЛОВО
3666.
СУДБИНА СРБИЈЕ
У РУКАМА
ЗБИГЊЕВА,
НАКУПЦА
СИТНОМ СТОКОМ

Збигњев је мој поп-арт симбол ААЗ, Америчког Агресивног Запада.
Накупац Ситном Стоком посебна је политичка технологија која траје деценијама а у којој се купују политичари, интелектуалци и јавносници уопште. То није класична куповим, Шуштећом Валутом. То је резервисано за изузетне капиталце. Куповина је и узимање душе, узимање традиције, културе, историје, вјере, колективтета, што се изводи кроз цијели спектар, у Србији дуго присутан и очигледан. Као и на другим просторима.
У случају Шешеља и његовог повратка у Хаг, могуће је анализирати спектраријум купљене Ситне Стоке по Србији. То је цијели један покрет, популизам, идеологија. ССС. Ситна Стока Србије. За најкрупнију, рачунам да је видљиво да је купљена. На овај или на онај начин.
Когод покуша реално погледати документарац Назад У Хаг, когод покуша погледати шта је са Србјом у том Влаку без возног реда, бива оптужен, проскрибован и маргинализован. Као, нпр, Чедомир Антић.
Та умјетност Збигњева, Америчког Агресивног Запада, да покупује све и да не мора да ради ништа јер се све само од себе ради, завређује дубљу социолошку, политичку и историографску анализу, на основу дужег периода.
Тродеценијско каламарење по Србији, мада се ту може додати још која година, скоро је дошло до финала.
Србија само што није испоручена ААЗ. Нато Пакту.
Када се то догоди, пијаца се затвара. Ситну стоку више неће нико откупљивати јер ће постојати прецизни механизми властог узгоја. Топле Леје, СТЈ.
Посљедњи отпор Србије стрмоглављивању у Нато Пакт јесте дилема, коју неки одржавају још на површини, а која се више одржава сама него туђом помоћи неких здравих и трезвених снага НДД Сфере Србије, дилема, дакле, о томе опредијелити се или се не опредијелити. Окренути се ка Русији или окренти гузицу Западу. Или остати Неутралан. Као Тито и Несврстани.
Србија не може да остане Неутрална. Србија не може да буде Мала Несврстаност.
Услови у свијету више нису такви. Није Тито створио Несврстаност већ су је створили услови Биполарног Свијета.
Збигњев и ААЗ траже да се Србија одмах опредијели. Не само за Нато већ Против Русије. То је погубно за Србе. Не само за Србијанце.
Република Српска је, у том случају, у тешкој ситуацији. Чекајући опредјељење. Што га буе дуже чекала, Сарајево ће, уз помоћ Колаборациониста За Промјене, радити свој посао. А када Србија уђе у Нато Пакт, Република Српска постаје катанац који ће се обити на силу.
Политика опредјељивања Србије, чиме Србија купује вријеме, или, у најбољем случају, чека да Парови и Пинкови умртве и омаме масовну свијест, у мјери да она одумре и атрофира, опасна је за Србију јер ће изазвати, и већ изазива, даље комадање Србије. Писао сам о томе некидан.
Није Барбикина Тетка Колинда грешком поменула Војводину ономад. Не униформише се Санџак узалуд.
Збигњев и ААЗ ће комадати Србију док се и посљедњи Шумадинац не попне на бријег, скине шајкачу, и каже Мртва Браћо Срби, Ја, Крстивоје, идем у Нато.
Бивши амерички амбасадор Вилијам Монтгомери, један од посљедњих из фине америчке амбасадорске господе, иначе су скоро сви дивљаци и кретеноиди попут Питера Галбрајта, некидан је, у београдској Политиици, одмах послије моје тезе о Дугом опредјељивању и потпуном комадању, дао интервју гдје је савјетовао Србију да се не опредјељује, да сачува своје везе са Русијом, да иде у ЕУ, да не прави галаму око тога у јавности, али да прекине сваку војну сарадњу са Русијом.
Другим ријечима. И Комадање и Нато.
Тај интервју старог доброг Монтгомерија треба студирати.
Он је учествовао у Напредњачењу Србије.
И његов посао није завршен. Војна парада за Путина и заједничке војне вјежбе му добро дођу за тај савјет Србији.
Не бих искључио да су и та парада и те вјежбе биле дио савјета Србији. Да би јој се, послије, могло да каже, и савјетује, Немојте то да радите.
Нато Пакт је ушао у Скупштину Србије.
Свар изгледа завршена.
На политичкој сцени нема снаге која може да се одупре трендовима.
Нема онога ко може да окупи јавност и каже Да Србија жели у ЕУ, на партнерским основама, а да ЕУ мора да отвори своја поглавља економске помоћи Србији, и да остаје у политичкој, историјској, економској и војној вези са Русијом. И Кином.
Нема. Јер је Куповина ССС обавила свој посао. Нема Опозиције. Напредњаке више није могуће трансформисати. Једном сте од навијача Партизана тражили да обуку дресове Звезде. Сад их не можете наговорити ни на Барсине.
Како се ССС, увијек Три С, Сумрак Савременог Свијета, над овдашњим просторима појављује као непогода са ноћном грмљавином без свјетлица и муња.


среда, 01. април 2015.

ЗМАЈ
ОД ШИПОВЦА

Своједобно сам потписао уговор за писање романсираних биографија Радмила Шиповца, грешног Херцеговца који је оженио Которварошанку, под радним називом Скривена Камера Ормара, и Змаја од Шипова, онижег планинског мужјака због којег су кобиле, а онда и коњи, из цијелог тог краја, побјегле у дивљину купрешких заравни, под радним насловом Змајово Гнијоздо.
Али. Дошло је до неких процедурално-правних проблема па пројект никад није реализован а ја нисам успио до краја спознати везу Радмила Шиповца и Змаја од Шипова.
Али руку дајем, у мјешалицу за бетон, да је Радмило од Шиповца духовни отац Змаја од Шипова. И креативни директор. Јебо Мекенериксон.
Ако је Шиповац продавао Змаја од Шипова, зарадио је више него да је продавао Месија и Нејмара заједно.
Змаја од Шипова детаљније сам упознао на једном предизборном митингу у Шипову. Киша. Скуп иде у салу. Људи сила. Сала мала. Додик се ухватио говорнице. Туче. Људи туку аплаузом, смијехом запета овацијама. Кад је Додик, неком грешком, направио паузу да удахне, салом, и цијелим регионом, проломио се узвик Живиооооооо Додик. Из Додика је лично испао бијели костур, говорница се распала а микрофон је стајао у ваздуху слеђен и збуњен. Првих десет редова стајања попадало је у несвијест. Људима је само бијела пјена ишла на уста. Кров се једва одржао на шерклазу и анкерима. А међу полеглом свјетином стајао је Змај од Шипова висок и здепаст 161 сантим, црвен ко највећа мајмунска јаја, не црвен по лицу, већ црвен и по врату, прсима и црвен по пупку, одушевљно гледајући, својим дјечијим разрогаченим, раздраганим и разулареним окицама, у слеђеног Додика.
Послије тога Змај од Шипова је постао Змај за свадбе и сахране, Змај за све. Змај за Ријалити, СТЈЗ, Сунце Ти Јебем Змајебено.
Змај се вратио коријенима. Разоноди предака. Ријалитију.
Моја савјетница за летеће објекте, пицигин, бумеранг и изјаве, иначе Херцеговка, одушевљена је Змајем од Шипова.
Е, нек су и Херцеговци одушевљени неким осим сами собом.
Из свог малог себичног страха, бога молим да не сазна да је Шиповац Херцеговац који је ланисрао Звијезду Шипова која сада јебе цијелу Србију.
Они нама Милошевића, ономад, ми њима Змаја сада.
Ударио Србчин на Србчина. Танте за кукурику.
Без опште зајебанције, треба конставати да је Змај од Шипова споменик снази народа.
Иако се она изражава кроз фарсичног, сулудог и низаштонејебавајућег појединца.
Али. Цијели тај пројект, од синтагме, Змај од Шипова, коју не би смислио никакав Пиар ни Пимојкар, у Њујорк Париз па ни Лондон, до његових способности за хамлетовско уклапање у вишесетане говоре на гробовима или вербалисање са требама јевтине славе и телевизије уживо, без обзира што је све режирано, од вијагре коју му сипају у сок, до кључнх ријечи Парова и Карова, говори више о релаксираном егзистенцијализму овдашњег живља од свих смарајућих теза и страница Сартра и Камија.
Змај је доказ да ниједан Систем не може да убије човјека. Иако га, сада, покушава искористити.
Змај је и порука да су, што су времена теже а изгубљнија, Позитивне Будале све траженије и драгоцјеније.
Нажалост. Само се бојим да Змај од Шипова није један од задњих трзаја.

И. Не знам каква је та Телевизија Хепи. Али, тако је примјерена Србији. 
ПРВОАПРИЛСКА
ДЕПОЛИТИЗАЦИЈА
ВЛАДИНИХ
И ДРЖАВНИХ
ПОСЛОВА

Неко је, јучер, прекјучер, лупио нешто о Деполитизацији полицијских послова на нову заједничких органа у том сегменту.
Као. Постигли смо значајне успјехе и то нам даје елан да идемо даље.
Какабу. Каква Будала.
У чему је разлика ако Полицију конотрлише Есенес или ако је контролише Александар Вучић. Ако је контролише Карамарко као министар или, сутра Хадезе, или не Хадезе него, опет, Карамарко, као лидер странке.
Та Деполитизација није нигдје у свијету спроведена.
Кретеноиди који о томе причају, или, пак, искрено мисле и сањају, треба да знају да је Политика и измишљена ради управљања Друштвом, Државом. Нацијом. А у развијенијим демократијама и Армијом и Вјером. Нафта се подразумијева.
Овдје, у пробехаралој босанској демократији, у Сарају, Странци Усранци продају у истом пакету, као еурокрем, Деполитизацију и Департијацију.
Кад ми именујемо ванстраначке експерте, па кад нас крене карта професионализма, европских стнадарда и еуроатлантских интеграција.
Два су мотива такве Инструкције од стране Странаца Усранаца.
Први је да се из укупног политичког живота искључе Политичке Странке и ослабе њихови прејаки лидери, ако постоје. Тај циљ је дио општег пројекта Дерегулације Територије који се прмјењује свуда гдје Збигњев проводи Западну Територијализацију.
Други циљ је инсталирање властитих играча. На оваквим просторима, гдје се дуго припремала та Збигњев Територијализација, још док је Друг Тито имао обје ноге, много је оних који су заврбовани од стране разних служби и који догорочно раде на појединим траншејима. Такви се постављају на важне изборне или именоване функције и обављају посао. Спор и дугорочан, због чега се то тешко примијети.
Онај ко пажљиво прати, примијетиће да постоје те двије расе у политици. Једна чисто Страначка, Партијска, једна чисто Службинска.
Како то у пракси изгледа. Пошто Деполитизација и Департијација захватају велики круг пунктова који не требају и нису интересантни Странцима Усранцима.
Изгледа још крволочније и погубније него да се декретом на та мјеста именују најортодокснији страначки кадрови.
Тај простор се онда попуњава људождерском НКК гарнитуром, национално-клановско-криминалном клијентелом и номенклатуром, у коју тешко улазе и најбоље стране службе. Осим ако то нису пројектовали као један будући рудник криминала, оптужби, и дисквалификација. Што се, такође ради. Па будале полете у криминал ко крезуби волови у млади купус.  
То даље разара цијели простор и НДД Сфере. Као што је и добра припрема за евентуалне нове међунационалне ратове.
Ну. На то се нико од Странаца Усранаца, Бриселаша и Мрсомудаша, не узбуђује јер је и то добар хуманитарни конвој за пројект Дерегулације.

Ми би требали да се узбуђујемо.

уторак, 31. март 2015.






МОЈА МОНА ЛИЗА
КАКО ГЛЕДА ОНА, ГЛЕДАМ И ЈА




ЗАКРЖЉАЛА КРИЛА
РАДИ СЕ, РАДИ

ЦИКА ЛАЈКО, ЦИКА ЛАЈКО, ДОДО МИ ДЕДА ИЗ ВУКОВАРА. ДОБЛО, НЕ ТЛЕБА ТИ ЛАЈКО ВИСЕ. ТЛЕБА, ТЛЕБА, ТИ СИ ЛАЈКО МОЈ. 
ВИДИ КАКО СЕ ПЕНЕ ПО ДЕДИ, ВИДИ.



ХОДАЈ, ДЕДА, ХОДАЈ.
НЕ МОЖЕ ДЕДА ДА ХОДА, У ОКТОБРУ УГРАДИО СВА СТЕНТА.
3660.
ИПАК ИПАП.
ПИПАМ
СПОРАЗУМИ
СА НАТО ПАКТОМ.

Србија, а увијек кад се каже Србија мисли се на једног човјека, мада Сама Србија на тај начин никад не мисли, потписала, ту, недавно, ИПАП Споразум са Нато Пактом.
Политика, дневни лист Рибникарових, у којој је још увијек остало нешто од Новинарства, Србијанства и Национарства, поставила је, поводом тога, питање и тврдњу Србија није ушла у Нато а да ли је Нато ушао у Србију.
Нисам Лазански па нисам сигуран да ли ИПАП постоји у понуди Лудачких Кошуља које је Нато Пакт спремио за регионалне и провинцијалне Индијанце по свијету, нарочито по Балкану. Или је то само за ову прилику. Јер, Нато има тих камуфлажних система од Партнество за Мир, Партнерство у Крви, до заједничких вјежбица и обукица, цијели реденик.
ИПАП обухвата могућност да Нато војници Иду Преко Земље Србије. А да не морају да певају ту песму. Да иду Лајковачком Пругом а да се не зову Миле, да певају Ој Мораво, Нато реко, Нато реко, и да имају дипломатски имунитет. Што значи да је сваки квадрат Земље Србије  потенцијално екстериторијалан. Није више власништво Србије већ тог Нато Војника. Наоружаног Амбасадора.
ИПАП предвиђа и могућност уласка у војне објекте. Без Аусвајса. И Печата.
Не знам како се то зове у међународним односима. Али. То је класична дозвола за Окупацију.
Још пар таквих споразумчића и Оде Србија.
Оде у Нато Пакт.
Цијела та стратегија обухвата читав низ мјера које су тихе и пузајуће. Нато Пакт приморава земље на које је бацио око, зуб и шапу, да заједно тихо раде мимо воље властитог становништва, јавности и националног интереса. На тај начин ће се непримјетно догодити улазак земље у Нато Пакт. Земља и Нација ће се довести пред Свршен Чин.
Ми у Републици Српској треба да обратимо пажњу на ситнице.
Ови по Независним нека лупају колико хоће. О потреби уласка у Нато, о просперитету, о приливу страних инвестиција. То су будале са таламбасима.
Али је опасно, нпр, књижење тзв Војне Имовине на тзв Државу БиХ.
На тај начин се од Републике Српске, и Срба, изузима територија, подручје Мањаче, нпр, разбија се њена компактност, стране трупе, у шта укључујем и Оружане Снаге тзв Државе БиХ, улазе у срце територије Српске а, што је најпогубније, Нато Пакт постаје власник дијела територије Српске. Само Српске. Јер БиХ нема своју територију.
Највећа одговрност је на Савезу За Промјене. Који су у колаборацији са Сарајевским Политичкм Кругом. САЗАП и САПОК, СТЈ.
А они су се, нешто, посљедњих дана узвикали око неке Есенесдеове страначке полиције и пропасти у коју се води Српска. Толико да ми се чини да су у Недјељу која прва дође опет Општи Избори.
Треба добро наћулити уши и отворити очи.
Да им неко није савјетовао да бацају маглу а да би се припремио неки ИПАП.

Јер како се у Србији на њу набацује покров Пинка па ИПАП нико не промијети, нити то да нпр нема Савеза Српских Општина на Северу Косова, тако ће Збигњев, његове овдашње прце, припремити нешто и овдје, под неким плаштом.

понедељак, 30. март 2015.

?
ОДНОС
НЕЗАВИСНИХ НОВИНА
И ГЛАСА СРПСКЕ
ПРЕМА СНСД
И ДОДИКУ

Почињемо да се кријемо, прикривамо и прекривамо.
Лијепо бјеше С Главним бити док је било пара.
А да наставимо, ко зна шта би на На То рекло Нато.
Најбоље је према Есенесдеу, па и Додику, као према Сиромашном Рођаку из провинције. Чим изађе из аутобуса, или неког воза, питаш га Кад идеш назад.
Та тактика маскирања у тој ДДК, Двоновинској Дневној Копањорацији, почела је и прије избора.
Кад год треба да даш до знања да си против, издигнеш заставу објективности. Правовремене информације. Читалаца. Тиража.
Гледам. Страначки скуп СНСД у Теслићу. Највећи скуп у посљедњих пет година који је једна страначка Организација уприличила. А у листовима Двоновинске Корпорације маскиран у општестраначко припремање за унутарстраначке изборе. Ту је и СДС и СДА.
Дабоме да нисам зато да се прве стране црвене од Есенесдеа, да Додик има интервју на три стране, да се у тим листовима, уз сваки примјерак, бесплатно подијели и кесица значака Есенесдеа.
Али нисам ни за то да ми са насловница, које су ми тако драге, срцу миле и души мекане, дречи Силајџић и Лагумџија, Џеко и Кељменди а да Есенесде представља сликичичак Предсједнице Владе.
Од кога Независне Новине и Глас Српске крију Есенесде и Додика. Коме су обећале. А коме дале.

Приватизација укључује и Приватизовану Објективност. ЈЈМ.
КОЛИКО СУ
ЛАГУМЏИЈА И ТАДИЋ
САУЧЕСНИЦИ У
УНИШТАВАЊУ
СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКЕ
И ДЕМОКРАТСКЕ СТРАНКЕ

Упросјечено се може узети да више Деморкатска Станка Бориса Тадића и Социјалдемократска Партија Златка Лагумџије, не постоје. У политичком мозаику, не значе ништа. Иако је Есдепе остао Партија а Деес се распао на мендељејев систем елемената, политички утицај, и његове перспективе, миноран је у оба случаја.
Нико није сачињавао анализу о томе како је дошло до краткотрајног краха Есдепеа и Дееса. Ко је био Копилот у једном и у другом случају. А ко је желио да провали врата. Која хидраулика је отказала, који мотор или закрилце. Зашто електроника није показивала стварну висину.
Само по себи, пропадање двију странака које су обиљежиле временски добре периоде у БиХ и Србији, није трагедија.
Трагедија је у томе што су оне трајно уступиле политички простор некоме другом.
И ту долазимо до првог налаза Истражне Комисије да ни једна несрећа није била случајна.
Лагумџија је политички простор уступио Бакировом Бошњаштву а Тадић Вучићевом Напредњаштву.
И Бошњаштво и Напредњаштво су те просторе добили на дуљи рок.
У бошњаштво је урачунат и Комшић, који је тај посао обављао и код Лагумџије. Његове кандидатуре су имале једину сврху да депресирају политичку вољу Хвата и да тај прстор заузме Бакирово Бошњаштво. Тада Сарајевско.
У Напредњаштво је урачунат и Ивица Дачић. Да се не би осећало проруски.
Да ли су Лагумџија и Тадић знали шта раде.
Углавном, нису.
Јер на одређеном ступњу развоја политичке моћи и потчињавања политичких снага, очи постану тамне наочаре за гледање помрачења Сунца.
Без обзира што нису знали шта раде, начинили су неколико заједничких грешака.
·        Нису никад схватили да и у коњским тркама има штафета. Да је њихов задатак да отрче једну етапу. Звала се она Лажна Мултиетничност или Стварни Брисел, Лажно Косово.
·        Нису имали праг до којег у Партију повлака Странку, пуштају, један локалне феудалце, други престолничке и регионалне менаџере.
·        Заборавили су Организам. Тијело страначке организације. Мислили су да се, ако се чиреви не појављују на њиховом личном челу, ако су у огледалу своме млади и лијепи, са нагласком на нарочито паметни, да чирева нигдје нема.
·        Нису пажљиво слушали оне које су слушали. Само су их слијепо слушали. То је било довољно онима који су говорили и сугерисали. Али двојици несретних лидера и њиховим странкама дошло је главе.
·        Мислили су, и Лагумџија и Борис Тадић, да њихове странке служе њима, да је то њихов Тамић За Властите Потребе. Нису схватили да Политичка Странка, велика и владајућа, какве су биле СДП и ДС, служе народу. Јесте фраза мало отрцана али сам је сто пута објаснио корз синтагму НДД Сфера и њену опрему.

А кад све то нису узели у обзир, и друго, овдје непоменуто, и треба да остану Голопартијаши. Гологузани.

недеља, 29. март 2015.

КАКО
ЗМАЈ ОД ШИПОВА
И МИМИ ОРО
ВОДЕ СРБЕ
У НАТО ПАКТ

Дабоме. Мими Оро и Змајо Куро само су симболи медијске магије која је, организовано бачена на Србе. А они, Оро  и Куро, стварно, не воде Србе у Нато Пакт. Воде их у Пичку Материну*.
При чему су у тој реченици Оро и Куро, у ствари, симболи политичког вођства НДД Сфере.
Немој неко да, сада, каже како зна на кога мислим.
Таблоидиотоизација штампаних медија у мјери у којој је Таблоид, који је, не заборавимо, пронађен у Пулицерово вријеме Америке, остао Часна Сестра Српског Новинарства и Медијства а то двоје претворено у Стрвинарство и Медијаштво, досегла је размјере нове хомогенизација нације која изнад опште пропасти и суноврата свих вриједности, политичких, економских, културних, вјерских, стратешких, ствара непробојни покров сретног и занимајућег свијета, свјетине, руље, становника, бирача, као смјерних и одушевљених конзумената медијских специјалитета генетске модификоване дисфункционалне и наметнуте информативе као крајње и запечаћене регулативе појединачне и колективне свијести.
Таболидиотизација је захватила и интернетски порталски простор па и коментаторски простор код наизглед озбиљних инфопортала.
Захватила је и телевизијски простор уништавајући саму њену суштину, суштину телевизије, у инфрмативном смислу, да се буде на лицу мјеста, на извору вијести, као и забављачку суштину, у смислу креације поједностављене некадашње филмске забаве у свим њеним жанровима.
Таболидиотизација је захватила и јавносни однос српских и србијанских лидера. Њихов однос с јавношћу компатибилан је са инфантилним кичем. Јер, неки виши ниво, Појединац и Јавност, под оном магијом с почетка, не би могли ни да конзумирају.
Оно мало озбиљних медија, који су преостали, подвргунити су најгрубљој тортури политичких комесара, кабинетиста, јунитоваца, страначких Пит Ботова, инсталираних унутра, аутоцензури, застрашивању и укидању артефаката, у количини и кроволочности да ће неко, ускоро, завапити Цензуре, Господару, дај нам мало Цензуре. Само обичне ладне цензуре, не треба ни газирана.
Какве везе имају све те Таболидиотизације са Нато Пактом. Са уласком Србаља, Србије и Српске, у Нато Пакт. Нато Пробавни Тракт, са нагласком на његово завршно задебљање.
Има везе само преко једне ствари.
Скривање Јавних Тајни.
Срби имају само двије чињенице које од њих треба сакрити. Предаја Земље и Нације Нато Пакту. И Предаја Косова Нато Пакту. А тамошњих Срба Шиптарима.
Те двије чињенице треба да сакрије садашња  Напредатура у Србији и Промјенатура у Српској. Ако буде требало, укључиће се и други, уништавањем Еснесдеа, нпр, односно његовим свођењем на осредњи конгломераторијум.
Нема компликоване технологије тог сакривања. Веома је једноставна. Објавили су јутјубуленцију како је нека Мими, или која, снимљена гола у кади. А мени је Томан стално говорио Купао се ти у каци или кади, у бари или на Флориди, увијек буди у вуненим чарапама, дугим гаћама, гуњу и шубари. Шубару понекад скини, да те свијет препозна.
Али нашој слуђеној и омађијаној јавности, Гола Пичка у кади натурена је као догађај. Као и шипоидни Змај,  јавни јунак једног интернета.
Као што је Јавности натурено и цјелогодишње пинчарење са пјевачима и жиријима. Стотине хиљада људи ће мјесецима причати како је Пица Цеца нешто рекла нашој Милијани и како је Милијана Певала пред Цецом.
Све је прецизно сценарисано и режирано.
Као што је и у тим Паровима. Змај од Шипова, прецизно је, по сценарију кадрирању и режији, извадио свој велики библијски уд и показао га некој базенуши, потписавши, претходно, о томе обавезу и уговор и прихвативши понуђену цијену, укључујући и педеве.
За све то вријеме Срби и Српске Земље могу да дођу на Домановићеву ивицу понора. Што не подразумијева само Нато Пакт, већ и националну распродају, културну девастацију, депонисање историје и насљеђа, разарање система вриједности исл.
Тад ће бити касно.
Неко ће рећи Како освијестити Јавност и Појединца. Скоро никако. Јер је учињено да Јавност и Појединац живе тако да су увјерени да је то њихова стварна потреба. Само су замољени да на својим тјеменима, повремено, придрже лијевак.


*Пичка Матерна је простачка категорија, понекад и дисквалификациона. А Пичка Материна је историјска категорија.