субота, 4. април 2015.

ПАДОМ
ХЕЛИКОПТЕРА
ПОЧЕО ЈЕ И ПАД
ВУЧИЋА

Само, треба имати на уму да ће дуго да траје
Србија је умртвљена. Србија није под шљивама већ под земљом, плитко укопана, баш толико да могу да је запишавају белосвјетске протуве, ушта урачунавам Блера али и амбасадора Кирбија. Србија једва дише. Србија је, у одмаклом прољећу, сланина у пшеници, барено месо у масти, јабука у курузу. Још увијек је јестива али лако може да се уцрва и засмрди.
Та силазна путања све лошије и све ненародније власти, у Србији, почела је са првим данима Милошевића.
Неким гријехом, Србија стално себи бира политичке болеснике за вође. Неки од њих су на власти а неки поред.
Несрећа је што ти болесници себи постају и болесници Србији.
Сада је та силазна путања лоше и ненародне власти скоро стигла до тачке гдје је пао Ракијски Хеликоптер.
Ну. Кад га поменух, треба се сјетити колико дуго је падао Милошевић.
Неће Пад Вучића да дође брзо и буде кратак.
За то још, осим смјене јавних фарси и јавних трагедија, јер Фекетић је био фарса а Хелкоптер је трагедија, других предуслова нема.
·        Опозиција у Србији не постоји
·        Десница је разорена, без националних шипова и програма
·        Љевица је изрезбарена усраном демократијом, бриселизацијом и неолиберализмом и не представља више никога осим саму себе јер се само тако зове
·        Елита, интелектуалци, одавно се не пита ништа и тешко да ишта о ичему зна а већ деценијама се не обнавља
·        Број манипулативних малих странака, за дјеловање приручним средствима на скоро трајно заузетој територији енормно је велики
·        Српска Напредна Странка такође не постоји као артефакт политичке артикулације и потуно је потчињена и разорена
·        Страни фактор је ушао у Србију и запосјео је до мјере да то никад није било тако високо понижавајуће по цијелу НДД Сферу
·        Шешељ нити помаже Вучићу нити му одмаже. Смијешни напади на Тому и Томину жену, на приче о томе како Колинда прди, бесмислено је трошење златних полуга које је донио из Хага. Шешељ је увијек био у завјетрини и из те сјене разарао около за туђи рачун или градио себе и своју ракову дјецу. Али никад није имао систем и није био способан да води и управља
·        Јавност, Грађани и Бирачи су умртвљени. Они су усољени, ко купус ујесен, притиснути камењем и остављени у тами. Србија се претвара у Подрум. А њени тешки камени покрови су медији и испирање мозга које не престаје већ се, чини ми се, тек захуктава.
У таквом стању Вучић је и даље чврсто на власти и у власти. Он је феномен који није само Премијер. Он је Цар, Краљ, Кнез и жандарм, порезник и архитект истовремено. Он је на власти али он је и директно врши, као државни сужбеник. У скоро свим сферама.
Он може да манипулише реконструкцијама Владе и ванредним изборима, да натјера људе на изборе и на галсање за себе, да купи, отме, слаже и фалсификује.
Све је то Србија већ видјела.
За квалитетан Пад Вучића, потребна је много виша радна температура политичке свијести бирача и грађана.
Потребно је артикулисати Национални Политички Програм и на разумљив начин га саопштавати јавности.
Потребно је избјегавати импровизације јер оне само јачају Ненародну Власт.
Потребно је означити оне који сарађују са Амбасадама и страним фактором уопште и избјегавати са њима пактове. Јер ће такви разорити и деформисати сваку компактност.
То подразумијева да је потребно да се појави нова Политичка Снага. Што не може напречац и не може без свјесне јавне жртве многих појединаца.
Треба узети у обзир да Србија умије да буде потчињена  и да не воли да буде потчињена кратко.
Треба узети у обзир и то да Србија умије да се самозавара великим протестима и да масе по Београду сматра демократијом а багер потомком краљеве династије.
Ако би се релативно брзо догодили велики и агресивни протести, то би значило да је страни фактор умијешао прсте и да ће опет управљати, и газити, Србијом нових десет година.
Стога се од мислећих јавних и политичких људи очекује прибраност, разумност, темељитост и одлучност. Без обзира колико то идеалистички звучи.
Република Срска треба да се одмане од Србије и од њених процеса. И садашњих и који слиједе.
Национално је укопништво на тај начин срљати под чизму Брисела и Нато Пакта.
Осим тога, ненародност режима, што је много тежа клетва и стварност од криминала и корупције, може да се почне прелијевати у Српску, у значајнијој мјери. Што, у крајњем, може послужити као изговор за њено улично и уставно спаљивање.