петак, 22. септембар 2017.

ФИНАНСИЈСКА
МОЧВАРА
ЗА СРПСКУ

Пошто Српска није паметно трошила паре од продаје Телекома, Власт је настојала да што више утроши за потребе локалних заједница, наступила је Економска Криза у окружењу и у Свијету, која није директно погодила Српску али јесте допринијела да се ово цијело подручје, једноставно, заборави и заобиђе.
Онда су, некако с прољећа, амбасадосери и сећијаши, уз велику помоћ Поглавице Компромиса и Нагуза, Младена Литл Иванића, мобилисали Трећепозивце у Савез За Промјене и почели их користити као иргете у финансијској борби против Републике Српске.
Штагод је могло, у ове три године, да се заустави у Заједничким Органима, или на други начин, заустављено је. Све до градње Болнице у Источном Сарајеву.
Сада је Есдеес, и та Сазап Курварила, одложио ратификацију кредитног аранжмана за завршетак Аутопута Добој – Бањалука.
Само нек им цркне још једна крава крај Аутопута.
Прије тога је Државни Шаровић рекао да је дуг Русима за ратни плин ствар Ентитета.
Кад треба примити паре то је ствар Државе а кад треба дати то је ствар Ентитета.
Данас је Аваз објавио да нема ништа од Лажних 500 Милиона Каемова, упрокос потписаном уговору о Транспортној Заједници ЈИ.
Јел она Ји, јеби је.
Сад Бриселосери захтијевају Акцизе.
Кад прођу Акцизе онда ће рећи да попишемо преостале Ласте у БиХ, које нису одлетиле на Југ, и да их третирано као Мигранте.
Српски је најјадније то да Есдеес и Сазап Курварила, тај смрдљиви Потуричарски Синићарлук, све то чини ради двије три гузице натуршчика и политичких аматера које су се ушушкале у Сарајеву и за нешто бројнију медијску присутност у порталима.ба.
Сарајевско Ослобођење је већ нешто друго.
Јад и биједа Српске Опозиције.

четвртак, 21. септембар 2017.

РЕФЕРЕНДУМ ЈЕ ПОРАЗ
ДОДИКА,
САВЕЗА ЗА ПРОМЈЕНЕ
И СРБИЈЕ

Дабоме да није требало прихватати посјету оне Руже Ештонке, кад је, ономад, дошла у Бањалуку да предложи Структурални Дијалог.
Послије Вучић видио да је то добро, па га предложио као Унутрашњи Дијалог. Слана Плазма.
То прихватање Ештонке значајно је уздрмало идеју Референдума о Суду и Тужилаштву БиХ. Којег је Сарајево приграбило и искључиво га користило против Срба. Нешто мало против Хрвата. Повремено су давали и Мектићу да и он мало користи против Српске.
Потом је СНСД без икакве унутарстраначке расправе, донио Акцелерацију о Референдуму о Статусу Српске.
Неко био паметан па мислио да Вучић неће побиједити на Председничким Изборима.
Сада је Додик одустао од тих Референдума.
Савез За Промјене, који је увијек против свега, осим за неку своју Политику, сада је у Бауљ Хаус моду. Бауља по кући. И пишкио би и какио би. Против смо референдума, али нека се објави. Дај да истјерамо Додика да одустане а онда ћемо бити суздржани.
Сазап, у ствари ради посао за који је инсталиран.
Али одустајање од Референдума није њихова побједа већ пораз.
Они су тако омогућили Сарајеву да добије битку без борбе.
Од Сазапа се и не очекује неко Србовање, Срблучење и Политика Самосталне Српске. Али се, зато, и не очекује побједа на Изборима.
Поред Референдумске Добити Сарајева, одустајањем од Референдума добио је и Вучић. Добио као што добија и Косовске Битке.
Трамп га је између Четири Руковања, питао шта је било са Референдумом.
Београд је, дабоме, изгубио.
Референдум је једна од великих политичким надмоћи над Сарајевом.
Кад Република Српска зајози, Београд увијек може да каже То је унутрашње питање БиХ.
Сада је капитал којег је СНСД, и Додик, његовао десет година, значајно окрњен.
Мада је Референдум унијет у Републику Српску 1/1 и више се не може искњижити.
Од Додиковог одустајања ипак је упечатљивији смрдљиви воњ Савеза За Промјене и Вучићевог става.
Београдска Политика данас ликује на другој страни.

среда, 20. септембар 2017.

СРБЕ ТРАЈНО
ИСКЉУЧИТИ
ИЗ ЕВРОПСКОГ РАЗВОЈА

Дабоме да сам свим противницима Срба, Мрзитељ, Злочинац и Геноцидаш, ако кажем да је Распад Југославије организован само да би се уништили Срби и њихове територије. А не за слободу Хрвата, Словенаца и муслимана. Послије Шиптара, Монтенегроваца и Заеоваца.
Тај план се проводи и данданас и неће престати док се Срби не сведу на амрофну масу Педера и Лезбијки.
Неки амерички званичник је јутрос обзнанио да се САД морају супротставити Руској Дестабилизацији Балкана.
То се има превести као Неопходна и хитна америчка окупација Србије и Срба.
Запад, одавно води два антисрпска фронта. Против Србије и против Српске.
Тамо су, након Тадића, ангажовали Вучића. Овдје су, најзад, нашли Вође Савеза За Промјене. Као љигаве а потенцијално употребљиве колаборационисте.
Претпостављам да ће Они све учинити да тај Смрдљиви Сазап остане сарајевски фактор и послије 2018е. И да ће Вучић све више увлачити Додика у свој мрачни круг.
Тај однос је занимљив.
Вучић је безобзирни Егозоид. Он је спреман на све. Па ће тако претрпити бивше Додикове изјаве, позиваће га по Србији јер људи у Србији воле Додика. Он зна да нема Националну Нит и Додик му ту дође као добар зачин. Успут ће га притискати да одустаје од Референдума, данас, а и од Српске, касније.
Додик, пак, мора имати Београд као излаз из изолационизма.
Али је несрећа што не може имати Београд а не имати Вучића.
Вучић је данас изјавио да ће у наредним данима помно, говорио је у множини, да се анализира Свака Реч Говора Председника Трампа.
Јеботе Председник Трамп.
Он у УН није ништа ново рекао, за Америчку Политику, још од убиства Кенедија.
Шта има ту да се анализира.
Сила, Сила и Сила.
Међутим, та Вучићева најава Анализе, говори двије ствари.
Прво. Усрао се од Трампа и покушаће и да се Србија усере од истог.
Друго. Онај ко хоће да буде Председник Србије, Свака Реч му треба да буде јасна још од прије тридесет година.
Срби и Србија су требали већ све да знају чим су Титу одсјекли ногу.
Нажалост. Данас могу да кажем да нису имали потенцијала за то. А данас га имају још мање за много јасније ствари.
Српска и Додик, или неки други Додик, не може да утиче на Београд.
Мислим да ће Вучић обавити, са Србијом, до краја, Николићев први посао.
Српска се мора одвајати.
Мора играти на карту Тачке 10 Вимеровог Писма Шредеру, из 2000.
Мора се држати Русије и Кине. Тако да обје оне овдје имају своје интересе. Мада их је тешко наћи ако пада Србија.
Иначе, Србима уопште пријети потпуни нестанак.
Нато Пакту то је први циљ након запосиједања Српских Земаља.
Стога се данас не треба заносити Арчибалдом Рајсом. Пресудније је и довољно познато Вимерово Писмо. Границе Римског Царства и Трајно искључење Србије из Европског Развоја.

ВИМЕРОВО ПИСМО ШРЕДЕРУ

Berlin, 02. 05. 2000. Veoma cenjeni gospodine kancelaru,  krajem protekle nedelje bio sam u prilici da u slovačkom glavnom gradu Bratislavi prisustvujem konferenciji, koju su zajednički organizovali američko ministarstvo inostranih dela i American Enterprise Institut (Spoljnopolitički institut Republikanske stranke).
 +++
Glavne teme skupa bile su Balkan i proširenje NATO-a.
Konferenciji su prisustvovali veoma visoki politički predstavnici, na što ukazuje prisustvo velikog broja predsednika vlada, kao i ministara inostranih poslova i ministara odbrane iz tog regiona. Među brojnim važnim tačkama, o kojima se raspravljalo, neke od tema zaslužuju da ih se naročito istakne:
1. Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznanje nezavisne države Kosovo.
2. Organizatori su izjavili da se Savezna Republika Jugoslavija nalazi van svakog pravnog poretka, a pre svega izvan Završnog dokumenta iz Helsinkija.
3. Evropski pravni poredak predstavlja smetnju za sprovođenje planova NATO-a. U tom smislu znatno je pogodniji američki pravni poredak za primenu i u Evropi.
4. Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945.
5. Evropski saveznici su učestvovali u ratu protiv Jugoslavije da bi, de facto, prevazišli prepreku i dilemu koja je nastala posle usvajanja “Koncepta nove strategije” Alijanse u aprilu 1999. godine, odnosno nastojanje Evropljana da se prethodno dobije mandat UN ili KEBS-a.
6. Ne umanjujući važnost naknadne legalističke interpretacije Evropljana da je, naime, kod širenja zadataka NATO-a preko granica zakonski dogovorenog područja u ratu protiv Jugoslavije, bila reč samo o izuzetku, ipak je jasno da je u pitanju presedan, na koji se u svako doba svako može pozvati, i tako će mnogi ubuduće i da postupaju.
7. Valjalo bi da se prilikom sadašnjeg širenja NATO-a ponovo uspostavi teritorijalna situacija na prostoru između Baltičkog mora i Anadolije, kakva je postojala u vreme Rimskog carstva i to u doba kada je ono bilo na vrhuncu moći i zauzimalo najveće teritorijalno prostranstvo.
8. Zbog toga Poljska mora da bude okružena sa severa i juga demokratskim državama kao susedima, a Rumunija i Bugarska da obezbede kopnenu vezu sa Turskom. Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
9. Severno od Poljske treba da se ostvari potpuna kontrola nad prilazima Sankt Peterburga Baltičkom moru.
10. U svakom procesu pravu naroda na samoopredeljenje treba dati prednost nad svim drugim odredbama ili pravilima međunarodnog prava.
11. Tvrdnja da je NATO prilikom napada na Saveznu Republiku Jugoslaviju prekršio sva međunarodna pravila, a naročito sve odgovarajuće odredbe međunarodnog prava – nije osporavana.
Posle ove konferencije, na kojoj se raspravljalo veoma slobodno i otvoreno, ne može da se izbegne važnost i dalekosežnost njenih ocena, naročito kada se ima na umu visok i kompetentan sastav učesnika i organizatora.
Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa u ukine međunarodni pravni poredak, koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti.
Kada je sličnu sudbinu doživelo Društvo naroda, Drugi svetski rat nije više bio daleko. Način razmišljanja, koji vodi računa samo o sopstvenim interesima, može da se nazove samo totalitarnim.
S prijateljskim pozdravima,
Potpis Vilija Vimera; Berlin, 02. 05. 2000.



уторак, 19. септембар 2017.

РИЈЕЧ ЈЕ САМО РИЈЕЧ,
РУКА ПО ГЛАВИ
ЈЕ ВЕЋ НЕШТО ДРУГО

Чола, нешто, није био задовољан овим стихом а ја нисам, као и сваки курчев аутор који држи до себе, хтио да мијењам, и он нашао другога.
Важност Ријечи се мијења током развоја производних снага и друштвених односа.
Кад нисам успио као текстписац поп пјесама, прешао сам у класичне социјалистичке теоретичаре марксистичке провенијенције.
Некад се за Ријеч губила глава. Ипак се окреће. Не дирајте моје кругове.
Данас ријечи не значе ништа. Осим да се гађамо говнима и размазујемо балегом.
Ријеч је важна кад се не каже. Кад се каже, онда је Казна.
А требало би да буде обратно.
Данас се Ријечи боји и убоги Појединац и божјачка Власт.
Појединац се боји више.
То ми, социјалистички теоретичари зовемо Аутоцензура.
Аутоцензура је најразвијенија око Аутокоманде.
Зато што је Аутокоманда у највећем граду у коме столује Вођа који нема ич Аутоцензуре. А свако воли оно што не зна да ради.
Ја волим Ријеч.
Ништа није тако свето да га Ријечју немереш ударит у чело.
То има велику Цијену.
Зато што никад не знаш колико ће ти која Будала наплатити Ријеч.
Ну. Немам обавезу према Ријечима. Нити према било коме другом.
Имам обавезу према Времену.
Да ли ће Ријеч нешто промијенити.
Неће.
Ријеч по себи ништа не мијења.
Али мијења по мојој глави.
Ако не кажем Ријеч, нико неће ни знати да сам умро.
Ријеч која се не каже не може бити погрешна.
А Људи више воле да буду безгрешни код Ријечи него код Бога.
И зато одобравам и Богу и Власти, да их јебе ко жуне у сепету.
Јер не схватају да би боље прошли ако кажу.
Ријеч која се не каже не може бити заборављена.
Тако се не може заборавити ни Човјек који ништа не каже.
Јер није био ни упамћен.
Коме треба таква судба.
Оно што не кажеш нестаје с тобом.
А то је већа штета од твог нестанка.
Имам, дакле, обавезу према Времену.
Иако се оно због моје Ријечи неће почешати ни по гујици.
Вријеме постоји у оном што видимо и у Ријечима.
Само мали убоги Људи мисле да Вријеме постоји јер и они постоје.
Тако допуштају Вођи да он постоји јер и они постоје.
Зато овце само иду, не причају. 

понедељак, 18. септембар 2017.

ЗА КАКАВ СЦЕНАРИО
ЈЕ МЕКТИЋ
И КАМАРИЛА
НА ЧЕЛУ САЗАПА

Што Србин Пробосанац мисли, то Мектић говори.
Што Америчка Амбасада у БиХ сања, то Мектић јавно жели.
Што већу Будалу ангажујеш у Политичким Пословима, мање ће ти радне снаге требати.
Драган Мектић, министар у Савјету Министара, који се рачуна као дио српске квоте, није ту изабран од Српске Демократске Странке. Камо среће. Они би сигурно имали бољи приједлог.
Данас је, према Србима, први злочин у Босни и Херцеговини, гдје фундаменталистичке аждаје прождирањем Срба и Хрвата желе да створе једновјерску нацију, и гдје Америчка Амбасада на БиХ гледа као на мини-полигон за послове које САД обављају на великом полигону, по цијелом свијету, Први Злочин, дакле, јесте у Сарајево послати неког ко није политички образован. Ко је Политички Дудук.
Мектић је Нобеловац те категорије политикоида и натуршчика.
Он још живи у мендељејевом систему Догађања Народа.
А и Заев му је причао.
Јебо Га Он. А Он Њега.
Да се Народ Догађа, Мектић никада не би био у Политици.
Шта, у ствари, значи Мектићево опредјељење за Македонски Сценарио.
Упркос општој политизацији Недогођеног Народа, људи нису толико болесни да сваки политички догађај у Региону, разабиру и гледају као да је то Задруга.
Зато им Мектић, пошто је себи подвалио углаву, подваљује причу о Догађању Народа.
Македонски Сценарио, у Републици Српској, значи:
● Примјену Тиранске Платформе. Платформе која је скројена изван Републике Српске. А нема ђе, но у Сарајеву и у Добро Познатој Амбасади.
Дакле, Платформе која није српска. И која није за Српску.
● Подјелу Републике Српске. Пола Пробосанцима, пола Шиптарима.
● Двојезичност у Републици Српској.
● Окретање Српске под Нато гусјенице.
● Поништење Самосталности Српске из Дејтонског споразума.
Све се то догодило у Македонији. А не Народ.
Мектић је, дабоме, Политички Будалаш.
И он је једном Конференцијом за Медије раскринкао и оголио оно што Власт и Режимски Медији не могу ни за пола године.
Мектићева КЗМ и За Македонском Сценарију, откривају још једну чињеницу.
Он, и неколико њих знају шта раде.
А добар дио Српске Демократске Странке то не зна и не подржава. И никад није питан за то.
Искрено се надам да ће тај здрави дио Српске Демократске Странке да преживи и да са себе стресе те Трице и Курчине, које су им подметнуте и које цијелу Странку воде у нестанак.


недеља, 17. септембар 2017.

КОЛЕКТИВИЗАМ
КОЈИМ ЈЕ СОЦИЈАЛИЗАМ
ХРАНИО НАЦИЈЕ,
НА ИЗДИСАЈУ ЈЕ

Идеолошки монолит може све.
Као и Империјалистичка Антисоцијалистичка Борба, Мајкујојбожју.
Социјализам Савеза Комуниста, као и прије, Комунизам Комунистичке Партије, развијао је и потицао Колективизам у свим облицима. И код свих Нација. И код Срба и код оних које створио.
Колективизам је, дабоме, један од начина владања.
Али је, што су компартијски интелектуалци свакако добро знали јер је Партија, свуда, детаљно проучавала Нацију, како Запад није никада, један од основних грађевинских материјала Нације.
Тај колективизам се његовао свуда. Најмање у Компартији. ОРА, КУД. Први Мај...
Данас, кад је надошла Демократија, Плурализам, Тржиште, Интеграција... руше се посљедња здања Колективизма.
А од нових, диже се само Педерски Прајд.
Као имитација. И Секса, и Људи и Колективитета.
Данас је Колективизам гледање Задруге.
Успјех колективних спортова у Србији, у овим ситнијим нацијама и паранацијама, нема смсисла ништа проучавати па ни Колективизам, још увијек је добар траг Социјалистичког Колективизма.
Тако је и у Руским Колективним Спортовима.
А у америчким није.
Парадоксално је да су данас очуване Нације само оне које су истински и присилно, у одговарајућој комбинацији, прихватиле Комунизам и Социјализам.
Друге Нације, Усташке, Превјереничке... нису га искористиле за учвршћење или изградњу Нације.
Запад и жели да уништи Нацију.
Запад напада на сваког појединца. И тако се Простор најлакше осваја.
Да ли ћемо успјети да очувамо Колективизам, као гнијездо Нације и Територије.
Ако је до њих, хоћемо. Ако је до нас, нећемо.
Треба бити реалан и рећи да је Српски Генетски Код превише лабилан за Опстанак Нације.
У два правца.
Један је одлив у друге Нације. Срби су Четири Нације дали, на својим и околним просторима.
Други је курцоболство код избора Вођа.
Моја Савјетница каже да је Свето Писмо пуно пропалих и несталих Народа.
А ја се, ипак, надам да ће Србија, вечерас, побиједити оне које су Срби правили и којима је Социјализам направио Дежелу.

субота, 16. септембар 2017.

У ВУЧИЋЕВОЈ СРБИЈИ
СВЕ ЈЕ МОГУЋЕ
АЛИ НИКО НЕ ЗНА ШТА ЈЕ
ШЕШЕЉЕВОЈ ГЛАВИ

За двуга двуг.
Медијима се пронијела Вијест да Шешељ улази у Задвугу. Двуга Вијест која се пронијела, јесте она да је ухапшен неки Задвугав, који је муж убијене пјевачице.
Није се пронијела Дијагноза да је то, све скупа скенер Болесног Друштва.
Чак и да није осумњичен, шта ће тај човјек у Задруги. Зар не треба поштовати несрећну жену, дивљачки убијену. И по медијама раскомадану до меса за ражњиће.
Или је Продукција знала да ће бити ухапшен па га ангажовала.
Ну. Добро. Шта ће ту Шешељ.
Који није Бовест Свбије. Он је сам по себи Бовест.
И нико не зна шта је у његовој глави.
То није успио ни Хаг да одгонетне.
Шешељ живи на Политичкој и Јавној Сцени искључиво стога што Анализа, по којој је он био један од Сатанизатора Срба и чињеница за западну пропаганду о томе како су Срби агресивни, крвожедни, окупатори и геноцидаши, још није заживила у масовној свијести.
И никад и неће. Уз њега је био и Драшковић. И овај Сто за једнога. И други.
Али. Њихов учинак је у томе што су на хиљаде других пробудили. Па су, као комунистички отпад, постали ватрени националисти а многи и злочинци. Што је, све, као и Шешешљево и Драшковићево Крвочертаније, испостављено Српском Народу.
И послужило за оправдање истребљења Срба са свих српских подручја. Осим Републике Српске.
Зато се она сада квалификује као Геноцидуља.
Припрема се оправдање и за њену елиминацију.
То ће се догодити ако Српска почне да Живи као Србија. Ако постане један велики Вијалити. Циркусијалити. Исмијалити. Задруга.
Савезовци Запромјене покушавају нешто да учине по том питању.
Срећа да су и животни па, онда, и Политички Аматери.
Оно штп чини Шешељ у Задвуги, Вучић чини на слободи. Један ушао у Задвугу, други ушао у Предсједништво Србије.
Иако је Дана одувек тамо видела Вука.
Вучићев Ријалити је тужан. То је царска салата од обећања, лажи, плача и јапајашења.
Тако сам, са те двије паралеле,  дошао до тога да закључим да је Вучић не само логична посљедица Шешеља, и силазне вођствене политичке линије код Срба, која је почела са Осмом Сједницом, а ако бих био упоран, почела је са крајем Ранковића, па и даље уназад, већ је, Вучић, логична посљедица једне трајне српске Особине.
Срби Политику не схватају озбиљно. Они то схватају као Игра Мечка. То је посљедица Националне Неодговорности Срба, која се демонстрира цијелом историјом. Али посљедица и вишевјековне потчињености.
То неће бити добро за Српску Нацију.
И ту неће помоћи никакве Декларације.
Зато Додик није требао да иде на Аутопут према Пироту. Не само зато што подсјећа Србију на Српску, већ што му то Вучић неће вратити. Он ће, опет, отићи да помогне Бакиру.
Додик, помажући Вучићу, себи одмаже.
Одмаже и Српској.
Што ме једино забрињава.

петак, 15. септембар 2017.

МУДРОСТ ЈЕ
ДА ГА НЕ ВАДИШ
КАД СВАТОВА НЕМАШ

Отпозиција у Српској, Опозиција Српској, у великом је хаосу Политичке Технологије.
Њима ни три Њутна не би успјела поредати законе опозиционог и политичког дјеловања.
БЧВ то, објективно не може да схвати.
Први Њутнов Закон. Не иди без Курца у Сватове. Као, ономад, Сазап у Парк.
Други Њутнов Закон. Не вади га а сватова ни на видику. Као, сада, Сазап у Акцији Астал Ноћас Мора Пасти.
Трећу Њутнов Закон. Опозиција може Навласт да дође веома једноставно. Да побиједи на Изборима.
Четврти Васићев Закон. Оно што је потребно за Једноставну Побједу на Изборима, није једноставно.
У ово вријеме, кад се истрошило на одморима и скрпило дјецу у школу, кад сви стрепе оћел бити саране у фамилији, јер старине увијек има а иде јесен ладна и зима гладна, Опозиција би требала да окупи 50.000 учесника на мирним демонстрацијама у Бањалуци.
Не против Власти. Већ за Политички Програм. Рецимо За Идеју Српске.
(Менебудале. Чим би поменули тако нешто, из Сараја би им стигли готови транспаренти За БиХ Спремни).
Јасно је да они не могу да окупе ни 5.000.
А и кад би могли, јасно је да је сто на коме га показују много већи на страни Власти.
Не могу да окупе јер су прије годину дана, на половини мандата, када Бирачи, подсвјесно, одлучују о изборима, изгубили 20 Општина у Српској и у међувремену 20 Посланика, Активиста, Локалних Лидера и Поштењака.
Јасно је да у таквој ситуацији читају Оче Наш Џине Шарпе.
И да им се сугерише Естрадна Политизација Јавности. Задружни Спектакл. Игра Ћоркана. Набијање на ражањ.
Пошто немају ништа у рукама, осим тих мјеста у Народној Скупштини, које су добили на Изборима, Сазап је дошао на генијалну идеју да Заузме Астал.
Да тако Јавности сугерише своју Политичку Моћ.
Сазап се нада да ће им то донијети гласове.
Сарај, Сорош, Америчка Амбасада, и други ментори, надају се да ће то донијети немире.
А немири су идеалан пут у Рушење Републике Српске.
Зашта се не би могло окривити ни Сарајево, ни Позната Амбасада, ни неко други, већ сама Српска, односно Режим, односно СНСД, односно Додик.
О томе мјесецима пише Васковић. Он први добија Смјернице од Познате Амбасаде. Останите са Познатом Амбасадом.
Све то, какогод Сазап настави своје Асталисање Демократије, кошта ће их на изборима. Српску Демократску Странку највише. Јер је она, од цијелог тог булументаријума, највише Странка.
То није добро за Српску.
Јер. Есдеес неће ни за ове Изборе схватити да је Српској потребна још једна Велика Политичка Странка, још један Политички Програм За Идеју Српске.
Мислиће и даље да је њихова судбина у Сарајеву.


четвртак, 14. септембар 2017.

ЈЕБЕШ БОСНУ
КОЈА
ЕСДЕЕСА НЕМА

Очито је да Хрватска жели да скидање Плоче у Јасеновцу, у Јавности, прекрије форсираним националним залагањем за Пељешки Мост. Као што је очито да Бакир Изетбеговић, противљењем изградњи Пељешког Моста, и стварањем сукоба са Хрватском, жели да за БиХ изнуди од Ердогана један С-400, који ће он купити од Русије.
То тако Мали Ђокица.
За Великог Ђокицу ствари изгледају мало друкчије.
Сарајево себе представља као Босну, као Босну и Херцеговину, као Један Кроз Један а Срби Подбакировци, Срби Есдеесовци, му у томе помажу.
Сукоб са Хрватском је потпуно непотребан.
Прво Пељешки Мост може да постане Мост Побратим између двије Земље. Да се симулатано одржавају Скокови са Старог Моста и Пељешког Моста. А побједници, онда, заједно скачу у Миљацку.
Друго. БиХ се не може борити са Хрватском у ЕУ.
Треће. Пељешки Мост ниђе везе са Сарајевом.
Четврто. Могуће је прокопати тунел испод оног Пељешца. И ко их јебе.
У том сукобу, Бакиру се, дакле, придружио Есдеес. Чак ни Државотворни и Порескосуверени Педепе није.
Мали Ђокица би рекао да је Есдеес натрчао ко Клен на празну удицу а Велики Ђокица би саопштио да им је Бакир опет тутно мали.
Учешћем у Декларацији, усвојеној у Парламенту, гдје се Хратској поставља сва сила услова, само још нема Враћање Табле у Јасеновац, Есдеес директно штети Републици Српској. Граница на Уни сада је још даља а Мост код Градишке још краћи. То Овај дио Републике Српске држи у Изолацији. Али. Јебе се Есдеесу, пошто они имају мало представника у својим страначким органима, са овог подручја, већина њих и не зна гдје је Беч, Загреб, и куд се до иде преко Моста код Градишке.
Тако Есдесеовци Пробосанци Подбакировци праве Сарајеву Државу.
Као и у случају Руског Гаса.
Шаровић, као најбољи Државни Министар, као позната врста Паљанског Клена, упецао се у замку да Српска и Федерација треба да формирају радну групу експерата па да се споразумију колико ће ко да плати тог дуга од стотину и више милиона. За Гас којег је трошило Сарајево. Већином на гријање српских логораша по подрумима.
Сад, дакле, ваља Споразум Страна, који је дејтонска тенологија.
Сад нема Државе Босне, која је континуитет са Кулином, Микулином и Републиком БиХ, и која никада није престајала да постоји, упркос Српском ГАОЗ. Геноциду, Агресији, Окупацији и Злочинима.
И која је, Босна, настала прије Гаса. Који је настао испод Височких Пирамида и, усљед тектонских маневара, преселио се испод Русије. Која нама, нашој Босни, сада продаје наш Гас.
Тако Шаровић помаже сукоб са Русијом.
И од Босне прави Државу.
Русија неће мирно посматрати ту зајебанцију. Нарочито сада када је новчано исплатила Клириншки Дуг. А од тог мирног непосматрања, штету ће имати и Република Српска.
Вријеме Чуда.
Едеес, који у Републици Српској не може да се избори за Дневни Ред, мисли да у Сарајеву може да се избори за Државу Босну.