петак, 17. новембар 2017.

ДА ЛИ ЈЕ
ЗАПЕЧАЋЕНА
СУДБИНА
СРБИЈЕ

Пласман вијести, преко Земље Србије, о томе да Њемачка види Србију у ЕУ само као распарчану, заједничке падробанске вјежбе Америчких Лешинара и 63. Падобранске, те Вучићев аранђеловачки говор, гдје је рекао ЕУ неће дозволити Србији да постане пуноправна чланица без правно обавезујућег документа на крају процеса нормализације односа са Приштином".
Правно Овавезујући Документ је још једна синтагма Бриселског Еуропејства, какве су послије Распада СФРЈ, уништиле ове народе и земљице.
Она је потпуно нејасна, намјерно, али је посве читљива у томе да је или ростфрајна Гиљотина или балегом намазана Омча.
Вучић није тако прецизно изнио неко могуће противљење, неко рјешење, неко своје одбијање.
То само значи да он прецизно ради свој посао.
Опозиција у Србији, која је потпуно раздробљена, и која је поријеклом из различитах мандата и деценија, политичком технологијом некомпатибилна, политичким потковом слабашна, не супротставља се.
Иако србијанску политичку сцену не пратим као Снајка Ција, регистровао сам само изричито и јасно опредјељење Вука Јеремића, некидан.
Из чега се може закључити да и Опозиција у Србији ради прецизно. Као и Вучић. Знају веома добро да им се неће дати аусвајс за власт, или да, барем, неће имати подршку моћних скотова.
Када се погледа Истраживање Јавног Мнијења о изборима у Београду, које је данас објавила НСПМ, логично ми је да је ће Вучић ићи на ванредне парламентарне изборе. Па ће узети још чврсте четири године. И саставити парламентарне и председничке.
А том застрашујућем сценарио сада, нити у наредних пет година, нема ко у Србији да се супротстави.
Истраживање НСПМ је такође пуно застрашујућих чињеница.
Без обзира на неке оптимистичне. Или потенцијално оптимитичне.
● 51,1% испитаника у Бгд мисли да је њихов материјални положај исти или бољи него прије четири године.
● 40% се информише са РТРС и Пинка.
● четвртина испитаника не користи Интернет а и у оних 61,9% није јасно колико је снаша које укључење компјутера сматрају Интернетом.
● 51,4% их користи Фејсбук. Твитер само 2,8%.
● 48,2% подржава улазак Србије у ЕУ.
● нејасно је како 50,1% мисли да се Београдом управља претежно лоше, 32,7% мисли да је то претежно добро  а да 50,4% мисли да је Х20 добар пројект и да би Синиша Мали побиједио, сутра, са 30,9%.
Очито је да Вучић има цијелу тепсију подршке. Они који су против, тек су танка кришка.
Ну. Од њих се не може више ни очекивати.
СНС и Вучића, чак и да нема Власт, може побиједити само Велика Политичка Странка.
А она се не може начинити компресовањем садашње конгломератне опозиције.
Што значи да је судбина Србије запечаћена.

четвртак, 16. новембар 2017.

УПРОШЋАВАЊЕ БиХ
БАКИРОМ И ДОДИКОМ,
ЧЕКАЊЕ ЈЕ ДА СЕ
СРПСКА ПОТУРЧИ

Дајте Србима времена, они ће пријећи на Ислам.
Тако размишља Отоманско Сарајево и Аустроугарски Брисел. А Савез За Промјене им је охрабрење.
Моја филозофија, пак, друкчија је.
Дајте БиХ времена, Српска ће постати Самостална.
Што се, код Срба, овдје, потурчило, потпурчило.
А што се, код муслимана, курчило, курчило се.
Зато је Бакирова прича о Рату, само сарајска прича једне Политичке Будале.
Али, један други тренд је занимљив у тој БиХ.
Кадгод неки бошњачки, муслимански, сарајски Политичар промовише неку крволочност, неки унитаризам, неку пријетњу, штета се разводњава Балансом Братства и Јединства.
Бакир и Додик један другом набацију лоптице, само да би остали на Власти и сакрили од народа да умире од глади, да је све пропало и да они могу да пљачкају и краду.
Једни то причају зато што су политички аналфабети, аматери и сљепићи код очију.
Други то причају како би опет Српској цркла крава.
Подсвјесно се сугерише да није Српске, Бакир би био ко бубица.
А БиХ не би имала никаквих проблема.
А како стоје ствари.
Бакир Изетбеговић не лупа ко Максим по дивизији, о Дану Републике, о Изборном Закону Хрвата о Рату против Српске Каталоније, само зато што је аналфабета.
Већ због тога што је у његов аналфабетизам уграђена Отоманска Аријевштина. Надмоћ. Надмјеност. Надвласност.
Он, више, себе не види као Алију. Он се види као Ердогана.
Он се тако односи не само према Додику већ и према другим бошњачким лидерима, били они вјеронационалисти, били будућаши, били грађаничари.
Додик. Ако би на том плану шта радио да би очувао своју Власт, онда би се подвукао под сукњу још Ешдауну и тадашњем Америчком Амбасадору и био на коњу.
Концепција Самосталности Српске много је шира политичка филозофија од Додиковог практицизма.
Они који објашњавају цијелу БиХ међунабацивањем тема Бакира и Додика, противници су Српске и Срба у БиХ.
Исто као и они који све несложне теме остављају по страни.
Сви они, и једни и други и Бакири, чекају да се Српска потурчи, да ископни, да пропадне, да Вучић уврне неком руку, да Високи Представник повуче, да Брисел уведе санкције.
Хрвати су стално одлагали тему равноправности у Федерацији БиХ, јер се око тога нису слагали са муслиманима.
Па гдје су доспјели.
Што се Срба и Српске тиче, под сваком Националном темом, под Дејтнском равноправношћу, под Саносталношћу Српске, увијек мора ватра да гори. А тема да лагано квркољи.
Доће вријеме да се куса.




среда, 15. новембар 2017.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,
НАЈПРОМАШЕНИЈА
СРПСКА ПОЛИТИЧКА
ИНВЕСТЦИЈА
ПОСТДЕЈТОНА

Не само зато што је основао наручени и пројектовани му ПДП, квазиинтелектуалну Партију лажног прогреса, и тако обмануо људе да има прогресивне намјере, сузбио Српску Демократску Странку, тада, одвео је под димије Бакиру Изетбеговићу, послије, чиме је онемогућио Алтернативну Артикулацију у Српској, а Есенесдеу отворио пут веће ширине него што му је потребан.
Већ што је ујаловио мјесто Српског Члана Предсједништа, ујаловио Есдеес, трајно јој одстранио Српска Муда и потрошио Четири Године Српске, омогућујући Бакиру, ЈГО, да цијели мандати лита по Српској, све до отворене пријетње Ратом.
Младен Иванић се четири године у Предсједништву само гријао код шпорета.
А могао је барем јебат козу, везану испред.
Ја бих за четири године толико испровоцирао турке да би повукли милион потеза који би значили да оваква БиХ не може опстати.
Ну.
Иванић, у интервјуу за Дојче Веле каже да гарантује да БиХ може постати симпатичан модни тренд у Европи.
Риједак је Српски Будалаш који то може да изјави.
Али његов главни промашај, исказан у том Интервјуу а и иначе, није то. Већ.
● Његова вјера у јачање повјерења међу људима. Као Полититички Програм.
Повјерење Међу Људима никада у Босни и Херцеговини, том простору, није постојало нити ће постојати.
Босна и Херцеговина је велика заблаћена Ћумуруша. Која је своје људе угљенисала. Само још по неким затурима они тињају.
Људи у БиХ су црни и угљенисани од Мржње.
Инсистирати на Помирењу, значи Србе даље чинити наивним и препуштати их Ћумуруши на судбу.
За Људе БиХ, најбоље је развијати Мирно Неповјерење.
● Одлагање тема око којих се не слажемо. То је, такође, стара Иванићева политичка жабокречина.
Одлагање тема око којих се не слажемо, а не слажемо се ни око једне, ни најмање и најбезначајније, вода је на млин муслимана, Бошњака, Сарај Чадора.
Јер одложено вријеме ради за њих.
Вријеме увијек ради против Срба. Кадгод су чекали, ћутили и уздали се у суживот.
● Иванић је против Референдума о Самосталности. Јер то не би подржао нико, па ни Србија.
Србија не подржава ни своју Самосталност.
Други нико никад и нигдје неће подржати Референдум.
Нема Референдума о Самосталности који ће бити подржан и који ће је донијети.
Али. Референдум је важан Политички Корак. Важан угаоник у Политичкој и Националној Свијести.
У те три тачке сажета је сва погубност Иванића као Српској подметнутог Политичког Пројекта.



уторак, 14. новембар 2017.

СЕНКЕ
ПРИЗНАЊА
НАД БАЛКАНОМ

Колико је Бакир Изетбеговић храбрији од Шпаније, оног Четника Рахоја и Краља Шпаније и свих потчињених Шпанија.
Мртволадно каже да ће БиХ признати Косово а Шпанија, и сви поменути, не смију ни да писну о томе.
Добро. Разумијем да ме нисте разумјели.
Мислио сам да кажем Колико је Бакир глупљи.
За Политику.
А то је насљедно.
Таки му је био и Бабо Алија.
За БиХ Жртвовао Мир.
Бакир, сада, за БиХ жртвује Признање Косово.
А онда наступа Вучић.
Исто Бакиров Класић. За Политику.
Да сам ја рекао Да Република Српска треба да буде независна, завршио бих у Хагу.
Кад ниси за оних Сто, нећеш ни за Једну.
А да ниси Бакиров Класић, рекао би то за Српску.
Ну. Треба имати Сто Муда а не Једно.
Тако Сенке Признања Круже Балканом.
Један би хтио да буде јебан а да уђе у Историју.
Други би хтио да јебе а да му не уђе.
Трећи би да држи свијећу а да не буде јебан кад она изгори.
Четврти још није ни сазнао шта се, ни гдје, одвија, ни ко је гори а ко ће бити доли.
Као крајња инвентура, могу да кажем да једино Република Српска, на Балкану, води неку смислену Националну и Државну Политику.
Ови остали, како је воде, остаће и без Јебалишта, и без Свијеће и без Јебаца.

понедељак, 13. новембар 2017.

БЕСПРИЗОРНИ
СВИЈЕТ
ПОЛИТИЧКИХ
РУШИТЕЉА

Демократија нам је донијела све. Само нам није донијела формулу доласка Навласт.
Е, у тај простор је ушла наша традиционална импровизација, сналажење, приручним средствима, на Привремено Заузетој Територији.
Јер. За нас је Демократија само ПЗТ.
До Првог Мандата, до Првог Милиона, до Првог Тала.
Нарочито се слабо, у доласку Навласт, сналази Опозиција.
А често ни Власт не зна како је ту доспјела.
У сукобу та два Незнања, Вируси Демократије мутирају до незамисливих компјутерских шаховских варијација на изненадни потез Михаила Таља.
Када сам закључио да Власт, временом, поприма лоше особине Опозиције, нисам измишљао.
Опозиција, у Српској, а и Опозиција Српској, никада није ни покушала да побиједи на Изборима. Јесте, 2014е покушала да побиједи Изборима. Па им се нешто изиванићило а нешто изјаловило.
Увијек су, између Избора, покушавали неком врстом Рушилаштва.
То је, временом, постало нешто што личи на Птичији Грип. Па прелази сад на овога сад на онога.
Тако је тим синдромом захваћена и Власт.
Грип је прешао и Дрину.
Само је веома тешко установити с које на коју страну.
Рушилаштво је, након што је постало оруђе Власти, значајно подигло своју ефикасност.
Некада је за успјешно рушење требало Сто Хиљада Људи. Сада Сто Студената.
Некада је требало Масовно Незадовољство Јавности. Сада незадовољство Сто Портала и Медија.
Некада ни Кука и Мотика нису успјеле да сруше Владику или Патријарха. Сада не треба ни Кукан и Вукан. Покушава се само са Вуканом.
Аналитика може да констатује сљедеће чињенице тог квазидеморкатског тренда.
● Што је Рушитељство беспризорније то је све у позадини организованије.
● Што је Беспризорних мање, то је Моћ позадинаца већа.
● Што су Захтјеви аморфнији, то су Циљеви јаснији.
● Што су рушитељско-медијске операције чешће, Деинституционализација је бржа.
● Рушитељство Беспризорних одговара и Опозицији и Властима. Властима даје аргумент да је Опозиција немоћна а Опозицији даје наду да ће и они, једном, тако бити моћни.
● За Рушитељство Беспризорних не требају Аргументи, Програми, Разлози, Идеологије, Слобода, Демократија и Велико Сраније.
● Много је лакше организовати и наћи, колико треба Беспризорних него Стотину оних који имају Аргументе и знају Процедуре.
Због свега анализираног и ја се прикључујем софтверу.
Мислим да би било логично, и тако у складу са традицијом, да кад се покрене Рушитељство Беспризорних, да се завршни чин изведе док Налогодавац спава.
Тако неће бити крив.
Као и што није био крив Сулејман Величанствени док су усековали Ибрахима Паргалија.
Па је владао дуго и срећно, док није црко крај Сигета.


недеља, 12. новембар 2017.

КОЛИКИ УД
ИМА
СРПСКИ
РОБИН ХУД

Лидер који у Бриселу, у присуству оне чотраве Талијанке, добро што је чотрава али јој је коса и неопрана, с ногу, на столу Чајне Кухиње, потпише неки Бриселски Папир, или Споразум, и који нико никад, у толикој његовој историјности, није видио, нема легитимитет да говори о пријетњама Србији, о томе како неће дати да Србији раде оно што раде околним земљама и како не може прихватити ствари које ће од њега, или од Србије, тражити у вези Републике Српске.
Говорим о Александру Вучићу.
Човјеку кога су изабрали Избори.
Не занимају ме околне земље. Занима ме Република Српска.
Само ћу рећи да су све те околне земље избориле, стекле или добиле Независност. Осим Србије. Србији је остала Независност.
Та чињеница је директно утицала на селексију Политичара. Као и хибрида у Земун Пољу.
С тим што у Земун Пољу, вјероватно напредују, па им је све већи, све дебљи и све чвршћи. А код Србијанских Лидера је све тањи, све шувељивији, све мањи. Све чаорци.
Стога Србија, данас, нема Националне Лидере.
Кад је требало, они су били будале.
Пошто су се избудаласали, они који су први схватили да су пичке, препаковали су се и ушли у историју, у интеграције, у пријатељство са Бакиром и Рамом. И под сукњу Бриселу. Могеринки.
А ако јој је и под сукњом као што јој је коса, онда Јебига.
Вучић је, за Ало, ало, за Ало, Сунце Ти Јебем Жежено, изјавио да ће од Србије тражити нешто што она не може прихватити, у вези са Републиком Српском.
Пошто се Србија увијек крије иза Вучића, то значи да ће тражити од њега.
Вучић, полако, заборавља Косово, и почиње да користи Српску, као свој нови Политички Полигон.
Прво. Шта Србија има са Републиком Српском. Кад у Дејтону све пише.
Друго. Како то да је Србија задужена за Српску а Хрватска није за Херцег Босну.
Треће. Србија нема кредибилитет да се сада курчи одбраном Српске јер није Мрстом Прднула када су је Високи Представници сакатили, противдејтонски, противуставно и међународно противправно.
Четврто. Ако ти на првом мјесту није Српска, већ увијек Целовитост Босне и Херцеговине, прођи нас се тим Аутопутем према Сарајеву.
Упозоравао сам.
Сад се види колико је опасно приближавати се Додику.
Додик то не види јер све што ради ради да би учврстио свој положај. То је, дарвиновски уреду. Али, господин Дарвин није знао какви ће Срби данас бити у Србији. На њеном челу.
Вучић, блискост са Додиком користи да себи даје важност. Да Странцима Усранцима пошаље поруку. Да им нуди да нешто уради око Републике Српске.
А кад постигне ту важност, нагузиће и Додика и Српску.
Јер, човек држи реч ко крава балегу, која се најела росне детелине па се заобадала.
Зато је важно да Додик пази шта да ради. Да се одмакне од Вучића.
А да Српска има гарнитуру Лидера Рационалног Национализма.
Рационални Национализам би равноправно третирао опасности и од туђина и од свога.

субота, 11. новембар 2017.

УНИШТЕЊЕ
НАЦИЈЕ
ЧИНИМО САМИ,
У СВОЈИМ ГЛАВАМА

Под притиском великог броја различитих информација, углавном небитних, Људи су постали бића која од дрвета не виде Шуму.
А у њој смо и настали и развили се.
Такав Човјек данас је најпогоднији за сваковрсна уништења, па и своје сопствено. И свега оног што га ствара и обнавља.
Крајњи циљ је уништење Држава и Нација. Са упоредим смањењем броја људи на Земљи. Као што је некидан обзнанио млади инглески Принцојебац.
Јасно је зашто је све то потребно.
Потребно је ради Територије.
Ником не требају Људи а сваком требају Територије.
У Човјеку, кад га рашчупаш, иситниш, исциједиш, нема ни нафте, ни злата, ни дијаманата, нема чак ни пијеска за обично стакалце.
А Територија има свега.
Уништење се проводи систематски.
Од Породице па даље. И то је свима јасно и већ много пута описано.
Држава, као Национални Оквир, почива на Власти, Војсци, Образовању, Цркви, Породици, Раду, Природним Богатствима.
Све је то, данас, код малих и мањих народа, већ узето или разорено.
Шта можемо да урадимо пред том силом.
Веома мало.
Чак ни Трећи Свјетски Рат не би пореметио ред ствари већ би им олакшао и убрзао посао.
Највећи полигон за ту борбу опстанка Људи и Нације, а онда и Државе, јесте управо најмањи.
Наша Глава. Наша Свијест.
Морамо се тргнути из сна Информација, престати да се заваравамо да смо велика риба ако се ухватимо за много удица. А Информације су управо то.
И схватити да је наш Колективитет услов нашег Опстанка.
Да није тако, сваки Човјек би, одвојено и посебно, био Нација и Држава.
Најочитији, и један од најкрволочнијих, примјера удара на Свијест и њене промјене, јесте постављање Ане Брнабић на мјесто Премијера Србији.
Цертификоване Лезбијке.
Дабоме, да свака жена има право да не јебе никога, да јебе кога оће или да буде јебана у складу са одговоарајућим условима.
Проблем је у томе што је то мањи дио популације. А што се изједачава са већим дијелом популације и добија и већа права диктата и пролаза него већина.
Није тако само у вези са Пиздољубицама. Тако је и са другим мањинским слојевима.
А Држава и Нација су увијек Продукт Већине.
Србија, као Земља Курчевитих Људи, мирно је прихватила Пиздољубицу Премијерку.
Иако је у почетку тај Антисексуални ИСИЛ био и физички спречаван. Мислим на Параду Проносај Га.
Ну.
Онда су Љубитељи Територија смислили концепт да једна Лезбијка, или ако то није, онда је Оно, ни женско ни мушко, побиједи на Евросонгу.
Пошто добро пјева, то је добро примљено. А Срби, провинцијалци, блећци, уздигли Бркове, Репове и Носеве, као важни Еуропљани и Интелектуалци, и радосно прогутали удицу. Дошла Евровизија код нас, СТЈ.
Након тога, Ана Брнабић, Пиздољубица, није побиједила. Она је само доведена.
Највећи Злодјелар у свему је Александар Вучић.
Неполитички, ненационални, незрели, недорасли, политички пренатално обољели, бескоординатни, нагузљиви и искомплексирани, Лидер Србије.
Такав Лидер, са сумњивом Политичком Прошлошћу, сумњивом Политичком Практиком, и још сумњивијом Будућношћу Србије, богомдан је да оне мале полигоне, Главе и Свијести, испере, анестезира, ујалови их, претвори их у Пичке, отклони Митове из њих, учини их минорним а Арапе, Бакире, Раме, Тачије, Вебере, Хрвате, важнијима од њих.
Тако, данас, гледамо општу разградњу Српске НДД Сфере. Нације Државе Друштва.
А не можемо да се сјетимо да је Наша Свијест, наша појединачна Глава, највећи Ров у борби против те пропасти.
Зато сваког дана треба обратити пажњу. Нека мала чињеница, у нашим оквирима, претвориће се, сутра, у наше Велико Нормално Зло.

петак, 10. новембар 2017.

ШЕСТОМЕДИЈСКА
ДИКТАТУРА

Слобода не једе своју дјецу. Она једе саму себе.
Зато би се свако од нас требао питати Да ли ми је потребна Слобода или Здраво Постојање.
За овце је Слобода кад се отворе вратнице на Торовима. Да ли је то слобода за оне изван Торова.
Да ли смо упали у ту сликовницу Овчије Изванторовске Слободе.
Новинари данас нису низашта.
Додуше, никад нису ни били.
Само су, јадници, имали сан да ће им Самоуправни Социјализам дозволити да буду Друштвено-политички радници.
Док су пили по кафана.
Као и што се, данас, Опозиција у Српској, нада да ће бити Власт, док надувају Пишћаљке.
Новиари нису низашта зашто су им укинули Новинарство.
А утјерали их у Медије.
Укидање Новинарства је погубно за Нацију Државу Друштво, као и укидање Војске.
Боље је имати Бригаду послушних или потчињених Новинара него Армију Медијакритета.
Јер ту Бригаду не може да корсти ко хоће и како хоће а ову Армију неће ни да користе. Већ их држе Накурцу. И повремено заврте.
Пошто медијима управљају сви. Од Тајкуна, Криминалаца, Служби, Странаца, Изрода. До Власти и болесних Владара.
Од Новинарства, остала је Употреба Медија.
Много прљавија дјелатност и од Криминала. И од Проституције. И од Шверца Дроге.
Људи из Медија немају никакве могућности. Ни да се буне, ни да се организују, ни да се образују.
У тој друштвеној ситуацији, која је значајно ескалирала у односу на Претходни Период, Употребом Медија читави слојеви Друштва постају Манипулаторијум оних који имају Моћ, Паре и Оћ.
Без икакве могућности да се одупру.
То више није питање просуте лажи, или јастука перја са солитера, па демантији не помажу а нити Сакупљачи Перја.
То је забран за улазак на простор Медија.
Читавим слојевима Друштва, можете да радите шта хоћете.
Не креирате више медијску сику о њима. Креирате њихову Завршну Судбину.
Данашња Друштва су Друштва Анархије Медија.
Данашње Власти су Власти Медија.
Данас, Што је било у Медијима, као да је било.
Данас, Медији смјењују и постављају Владике. Ректоре. Владе. Докторе.
Шта је било са слободом Универзитета и слободом Цркве. Парламентарном Демократијом. Заклетвом.
То се неће добро завршити.
Али неће ни Револуцијом ни Крвљу.
Завршиће се тако што ће Овце које су изашле у Слободу, толико се разлутати по шикарама и њивама да ће погубити везу, међусобно, путем блејања и очију.
Доспјеће у Алијенацију, што би рекао Маркс, тај родоначеник Комунистичке Неслободе.

четвртак, 09. новембар 2017.

САРАЈЕВСКА
СРБОФОБИЈА

Валентин Инцко, Високи Представник, иначе, ниски аустријски Миш Мекињар, поново је у УН напао Републику Српску.
То није нека новост.
Нема Високог Представника који се, над Србима, није тако ниско спустио. Политички Карактер. А Сарај Чадору Голу Гујицу.
Ну.
Новост је што је тај Инцков чин Руски Представник окарактерисао као Србофобију.
Коначно је, дакле, и на некој великој сцени објелодањено да то што се догађа у БиХ није посљедица српског реметилачког фактора већ да је то историјски ток.
Фобија према некој Нацији није љетна киша, па да настане из ведра неба.
То што се ради Србима на Балкану, има даље коријене и од Јасеновца. Република Српска је једна у низу.
Читава Сарајевска Политика непрестано је у садејству са Странцима. И непрестано је окренуа против Срба.
Та шизофренија, у којој се стално позива на суживот, на помирење, на европске вриједности, а стално се окривљују Срби за нове Геноциде, стално се поништавају Дејтонска овлаштења Српске и стално се Срби окривљују за све и свја, дио је пројекта Уништења Републике Српске и Срба. Са ове стране Дрине.
То је био циљ и Распада СФРЈ.
Срби тешко схатају да су под гиљотином.
Требају им стотине година.
Али. Вријеме се убрзава.
Па се треба надати да ће се и та српска историјска глупост, убрзаније отклањати.
И да ће многи Потурица и Поткурица, Колаборационист и Гологузиционист, схватити да свако ко сарађује са Сарај Чадором, љуби руку која држи сабљу и која ће сљедећег тренутка попријеко проћи кроз његов врат.