ИЗДАЈА,

КОЛАБОРАЦИЈА,

УГУЗИЧЕЊЕ,

САМО СУ

РИЈАЛИТУШЕ

Ријечи једног тужног Ријалитија, Српске Дневне Несреће, протегнуте на деценије и вијекове.

Темељна Српска Несрећа је праваљење Државе за друге а никада за себе.

На погрешном мјесту, са погрешним Народима.

Двапут у Београду, умјесто у Србији, трећу пут у Сарајеву, умјесто у Бањалуци.

Па, у те Ријалитуше спада и Краљевина Срба Хрвата и Словенаца, Братство и Јединство, Сви Срби у једној Држави...

Та подсвјесна национална потреба објашњива је чињеницом да су из Срба и Православља, одлазили у генерацијама, и правили друге нације и вјере, па многи насједну на ту крв и заједничко поријекло.

Али је свјесно, рационално, необјашњива.

Срби, Србија, то и данас раде.

Праве Државу Шиптарима.

Јер, сваки дијалог о том државуљку, и са њим, који је уз помоћ Америчана, Нато Пакта и Финансијерског Територијализма, отео Српску Земљу, прављење је њихове Државе.

Република Српска је прилика да се та историја прекине.

Али ће сви непријатељи Срба, и ови исти који су исколчили Косово, све учинити да је онемогуће.

Један од тих корака је формирање Савеза За Промјене.

Који понавља Српску Несрећу.

Иде да прави Државу, за Србе, у Сарајеву.

То се мора завршити као и прве двије грешке.

Пропашћу, распадом и крвљу.

За шта ће бити окривљени Срби.

По рецепту.

Стога је Сазапу мало рећи да је то Издаја. Потуриштво. Колаборација.

То је Историјска Грешка која Србима и Српској ради о опстанку. О Глави.

Сазапу остаје да, одмах послије Божића, објави престанак тог Савеза. Да се руководитељи, Есдееса, прије свега, повуку и изаберу нове Вође. Да објаве Програм за Српску.

И тако натјерају СНСД и Власт на озбиљну политичку борбу.

А не да се против њих, Опозиције, бори Цецом, злоупотребама и јевтиним шаторисањем.

Дабоме, да се то неће догодити.

Да таква свијест постоји, у Сазапу и Есдеесу, не би до Сазапашења ни дошло.