субота, 05. октобар 2013.

2375.
ОХАЕР НЕЋЕ ОТИЋИ
ИЗ БиХ ДОК НЕКО
НЕ УБИЈЕ ФЕРДИНАНДА
 

Есенесде и Есдепе су данас договорили приниципе расподјеле војне и државне имовине. Због те војне имовине исфур је био АмАмб. И такав отишао из БиХ. А због државне имовине Охаер је довео у исфур Републику Српску. Неки од њихових ранијих Будалаша забрано је располагање Државном имовином у БиХ. Ваљда, док не постане Бошњачка. Или Сарајска.
Наводно су у некој таблици множења и сабирања рекли да ће отићи из БиХ, Охаеровци, чим се ријеши државна имовина. Још само то је остало.
Босни и Херцеговини би било боље да је окупирана. Него да овако живи у привиду, неправди и паради.
Охаер, и други механизми, од Мреже Амбасада, невладиног сектора, легалних шпијуна, група за пресије и притиске, судбоносних датума, до бриселске ванинституционалне контроле, толико су премрежили Босну и Херцеговину да би лакше било сарделама под оловним мрежама него непостојећој Држави БиХ под овим изливом доброчинства.
Познато је да су једно вријеме суверене Владе Српске, педепеове и есдеесове, сваки пут прије заказивања сједнице, Охаеру носили дневни ред на ноге и на увид. Па Охаер одобри или не одобри. Претходно завири у нацрте, преднацрте, приједлоге и намјере.
Тако мени, мада је то било још раније, нису дали никада да се удвоји закон о информисању, о радиотелевизији Републике Српске и остало. МИЈ.
Како сада дјелује Охаер. Дјелује тајно. Као нека врста Папирне НСА.
Извори који нису нарочито ни само моји, кажу да за сваки састанак и сусрет некога из Републике Српске, ко има неке везе са владином админисрацијом, министарствима и слично, а који се организује у некој земљи Брисела, мора да се начини записник и да се пошаље Инцку у Сарајево и Кетрин у Брисел. Прво, кажу, Инцку.
Тако је, ту, некидан, један званичник Владе Српске ишао у ближу земљу након чега је институција домаћин уредно послала записник, службену забиљешку, Инцку. Инцко је, пак, исправио неке бројке, и шта ли још, и онда је то отишло Тети Кетрин.
Тако је радио и Бата Калај.
А о другим опсервацијама поробљене БиХ да и не говорим. И о управљачким софтверима.
 

петак, 04. октобар 2013.

2374.
ПОПИС
ГЕОПОЛИТИЧКИХ
АМБИЦИЈА
 

Јадне муслимане и Бошњаке хоће, у Републици Српској, поштопото да претворе у Шиптаре. Да их по кућама, иза зидина, има по читава племена. А да их нико никад није видио. Као на Косову. Удала се, родила седамнаестеро дјеце, све их поженила и поудала, умрла, а нико је никад није видио. Ни на дворишту. Ма, шта њу. Није видио ни двориште.
Након свих слуђивања људи, од Жртве Мира За Босну до Немој Случајно да будеш Босанац, попис је најинституционализованија масовна слудионица муслимана, Бошњака и Босанаца.
Можда на етнички чистим просторима Федерације то и није тако евидентно. Али у Републици Српској попис може да се претвори у тортуру над људима. Морају да дођу да се попишу. Морају да лажу да су одсутни мање од годину дана. Морају да лажу за њих двадесеторо, тридесеторо.
И може да се претвори у фалсификате. И у погледу броја становника, броја Бошњака и броја етнички очишћених, геноцидизованих и силованих.
Надам се да ће надлежни органи и систем провјере кориговати те систематске девијације које ће произвести бошњачки пописни стампедо. Надам се да ће Република Српска извући поуке из свега овог и законску регулативу прилагодити потребама стварности. Па да се јасно зна ко је у боравку, ко је у гостима, ко је пријављен а ко одјављен, ко је држављанин а ко је нако. Надам се да ће сви надлежни схватити да је ово само првомартовска проба за најезду на изборе сљедеће године.
И надам се да ће барем неко од обичних људи увидјети како их дневна сарајевска политика, и дневна џамија, користи за своје небулозне, фиктивне и шизофрене идеје о укидању Републике Српске.
Јер, ова најезда јесте политичка артиљеријска припрема за тезе о томе да Српска није српска, да Срби немају право да владају Српском, да Српска и не треба да постоји.

четвртак, 03. октобар 2013.

2373.
ЛАЖГУМЏИЈА
ПРОТИЧЕ
РИЈЕКОМ
ДРИНОМ
 

Глухо било.
Ради се о још једној лажи у осебујном, екстраколоритном и хладнокрвном спектраријуму наивно-политичких обмана мазохистичког публикума састављеног од амбасадорија, медија и социјалистичког нетранзитованог конгломерата заустављеног на пола пута у слободу и демократију, који носталгију лијечи цикоријом марке Лагумџија а перспективу надомјешћује ишчекујућим ускрснућем Алије у белој униформи маршала, небили опет покренуо Жељезару и живот и сва социјална прикљученија, укључујући и улијевање југословенског јадранског мора директно у Спречу, горњи ток Босне и доњи ток Уне.  
Дабоме. Нити је Лажгумџија могућ без специфичног публикума, овдје евдидентираног као Народлук, нити је Народлук погодан за вишедеценијске лажи без своје специфичне особине медијума погодног за обликовање без обавеза и без предвиђених и захтијеваних резултата.
Лагумџија, и његова Есдепе, у својој су сржи Политичка Лаж. Самим преименовањем Сарајевског Ортодоксног Цекаја у Социјалдемократију, остварена је једна од већих политичких лажи на Булкану, у сфери политичке артикулације. Било је таквих још.
Али. Лагумџија и Есдепе, само су логичан наставак традиције лажне политичке артикулације и лидерства које се практикује на муслиманима, касније Бошњацима, у БиХ.
И Алија Изетбеговић је био лажни политичи лидер, као што је лажни мултиетничар, као што је лаж да није злочинац, јер га Хаг није процесуирао. Бакир Изетбеговић, који лако може преузети Есдеа Бабовину, ако се сирома Суле не опорави, такође је лажни политички лидер муслимана. Син може да наслиједи све у животу али у политици не може ништа осим тоталитаризма и бабанлука. Харис Силајџић једнако је лажни политички лидер. Као миљеник Запада са енглеском језичком конекцијом. И као евидентичар српских ратних силовања.
Сада је на Лажној Политичкој Сцени Сарајева Лагумџија и суфлер, и главни глумац и редитељ.
Мада је и његов рудник темељних политичких лажи скоро посве пресушио.
Једна од највећих, а вјероватно и посљедњих ВПЛ Златка Лагумџије јесте избор Комшића.
Све послије тога обично је лажуцкање. Као што су проституисане флоскуле о томе да он, Лагумџија, неће дозволити подјелу Федерације.
И као што су хидрокомичне тезе о томе како велике босанскохерцеговачке паре отичу Дрином, хидроенергетски потенцијал, као нешто што нам је дано, а ми само блејимо као телад.
Познато је да је Лагумџија тражио да се и Сарајево укључи у инвестирање у хидроелектране на Дрини, у склопу концесиомнарских пројеката са великом њемачком компанијом.
Те хидрокомичне тезе Лагумџија је изнио на неком економском формуму о теми Дркадедалулу, али је не вади, који никога не обавезује а фолирантима пауер поинта, или обичним фолирантима као што је Лагумџија, служи да се утуче која дневница, која нарцисоидија и који плусић о сопственој важности коју они кретени, из свакодневног окружења, не схватају.
Лагумџија муслиманима, Бошњацима, обичном пописном дуњалуку, у ствари, шири лажи о важности Сарајева када је у питању Дрина. Он њима лаже да је његова, и сарајевска, политика избила на Дрину. Да се Велико Сарајево простире од Хамдије Липоваче до Дрине. Лаже им да Дрина није између Републике Српске и Србије. Лаже им да не постоји пјесма Марш на Дрину већ само Акшам падну на Дрину нам ладну.
Муслимани у БиХ, Бошњаци, начекаће се реалне националне политике, ако је она уопште могућа. Политике која неће и живот претварати у лаж. И људе чинити лажнима. Као што је случај сада у попису. Долазе аутобусима однекле, лажно се пописују да живе овдје, лажно се представљају да су Бошњаци а већ сутрадан, кад оду у неко европско предграђе, представљаће се, и сви ће их ословљавати, босанцима.
Разумијем да људи нису криви. Та лажна политика, и реденик лажних лидера, довео их је у стање без излаза. И реалног и лажног.
 
2372.
ЗДЕПАСТИ
ПУШИОНИЧАР
И ВЕЛИКА СРБИЈА
 

Јебеш хрватски страх да се поново Не Догоди Комшић колики је мој страх да Америка поново не изабере Била Клинтона за пријеседника.
Колико он, и цијела Америка, није разумио Булкан и Наше Ратове, толико ја не разумијем зашто је Моникин Бил постао дилер Циадокумената. Осим, ако нису смислили да прекрше или промијене устав па да се поново кандидује. Сејдић Финци Клинтон.
Ну. И из те бесловесне приче може, ипак, да се закључи много.
И Америка је, посредством своје провјерене алатке, познате као ЦИА, користила најозлоглашенију српску особину, дијагнозу и протезу, познату као Велика Србија.
Агенти са терена су непрестао дојављивали ово и оно али Велика Србија је била окосница свих забиљешки. Ако, случајно, Америчани нису знали за Велику Србију, Великог Гарашанина, и слично, ту су били припадници других служби да обуче припаднике других нација да Америчанима, и јавности, непрестано серуцкају о Великој Србији. Све док се Америка, и ЦИА, не унереде од страха да Велика Србија неће поклопити и Кентаки, Милвоки и Флориду.
Проналазак српске политике кодног имена Велика Србија, пресудан је не само за рат и елиминацију Срба, па и каснију политику према Србима. Из тога се, како кажу Цијини Оџини Записи, лако може изродити велика сила која ће имати оружје за масовно уништење и нападати сусједе. Мисли се на Србију.
Из тога се, онда, логично, извлачи закључак да су Срби Агресори, и Србија, Геноцидаши, Окупатори. Јер. Да би остварио Велику Србију, то мораш да постанеш. Под а).
Нико није, тамо у централи Тете Цие, питао има ли каквих доказа о тој Великој Србији.
Не знам шта је било у главама србијанских будалаша. Али знам да су све радили да би се остварила Мала Србија. И у свему су успјели. Осим код Републике Српске. И Велики Слобо, ЈИО, Ево вам Сарајево, Ево вам Брчко. За шаку вискија.
Данас нема Великих Срба, од Вардара па до Триглава. Осим у Републици Српској. Мада неки мисле да су то Босанци. А неки други, док је пописни пост, бјеже од Босанаца ко ђаво од крста.
Само чекам када ће Сарајевски Политички Круг, Сарајевско Бошњачко, политичко и вјерско, Руководство, лансирати тезу о Великој Српској. Коју желе да остваре Велики Додик и Велики Есенесде. Још само да се напише Начертаније Рајка Васића.
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

среда, 02. октобар 2013.

2371.
АПОСО,
ЈЕБЕМ
ВАМ ПОСО
 

АПОСО је Агенција за предшколско, основно и средње образовање. Агенција је на нивоу БиХ.
Јебо јој матер онај ко је предложио да се формира и онај који је гласао да се формира. А дабогда рука отпала, из плећке, свакоме ко гласа за буџет који ће финансирати и ову и друге агенције.
Да би разумјели непотребност те Босанске Аждаје, која није усамљена јер је Међународна Заједница инсистирала на формирању агенција за све и свашта, за красни курац, само да би релативизовала политичко и територијално дејтонско уређење Насеобине, треба нагласити да Образовање, Васпитање, Просвјета, Наука, итд, нису дејтонске надлежности  заједниких институција. Односно, БиХ.
Дакле. Нико ништа са нивоа Насеобине нема ништа са било којом односном институцијом Републике Српске.
Уз то. У Федерацији постоји Министарство просвјете које је, у ствари, непостојеће јер је ненадлежно за било што. Надлежност у образовању и просвјети Федерације искључиво је на нивоу жупанија.
Сада је та саможивућа АПОСО, послала институцијама које она сматра да су испод ње, велики папир о Државној Матури. СЈНЈК. Сунце Јој Не Јебем Калајисано.
Папир садржи прецизне пројекте за састав комисије, за матурске предмете, међу којима је и измурли босански језик, за надлежности овога и онога. Између осталог, садржи и ове бисере.
1.     Nadležnosti Maturske komisije
Maturska komisija raspravlja o stručnim pitanjima, vodi stručnu pripremu i prati provođenje mature:
      na prijedlog APOSO imenuje maturske predmetne komisije,
      usklađuje stručni rad maturskih predmetnih komisija,
      pripremi i utvrdi Maturski ispitni katalog,
      na prijedlog maturskih predmetnih komisija potvrdi predmetne ispitne kataloge za općeobrazovne predmete,
      na prijedlog APOSO potvrdi predmetne ispitne kataloge za stručne predmete i predmetni ispitni katalog za završni rad,
      daje mišljenje o prijedlogu obrazovnih programa u srednjim školama koji će imati uticaj na predmetne ispitne kataloge,
      odredi način i postupak za zaštitu podataka i materijala koji su pod ispitnom tajnošću,
      predlaže trendove razvoja mature na osnovu iskustva i međunarodnih poređenja,
      odredi kalendar mature,
      odgovorna je za racionalno korištenje materijala, ljudskih i finansijskih resursa u pripremi i provođenju mature,
      koordinira ciljeve i sadržaj obuke članova maturskih predmetnih komisija, predsjednika i sekretara školskih maturskih komisija; na prijedlog APOSO može imenovati vanjskog člana školske maturske komisije,
      brine se za kvalitet sadržaja i postupaka mature,
      koordinira i sudjeluje u pripremi i provođenju mature,
      prihvaća upute za provođenje pisanog ispita za općeobrazovne predmete,
      odlučuje o prilagođenom načinu implementacije mature za određene kandidate,
      može imenovati osobe koje neposredno prate provođenje mature,
      na prijedlog APOSO može odrediti opseg razmjene nadzornih profesora na školama koje izvode maturu,
      poduzima posebne mjere u slučaju vanrednih prilika,
      na prijedlog APOSO može imenovati recenzente ispitnog materijala,
      žrijebom odredi ispitni materijal za općeobrazovne predmete za pojedini ispitni termin,
      na prijedlog maturskih predmetnih komisija odredi kriterije za pretvaranje postotnih bodova u ocjenu za općeobrazovne predmete,
      ovjeri godišnje izvještaje za maturu (najkasnije do 1. decembra tekuće godine i predloži ga Ministarstvu civilnih poslova, kantonalnim i entitetskim ministarstvima, Odjeljenju za obrazovanje Brčko distrikta, Odboru Agencije za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, srednjim školama, univerzitetima),
      obavlja i druge zadatke koji su propisani  pravilnikom i drugim propisima.
Колико сам разумио АПОСО је Држава. И требала би, заједнос а Косовом да буде примљена у Уједињене Нације.
Она је наднадлежна свим другим институцијама у БиХ. Као и њена Матурска комисија. Која је изнад и Министарства цивилних и скалумбурених послова БиХ.
Та дрскост једне агенције, која је, у ствари, лишај, имела, маховина, папрат, на административном и политичком дрвету Заједничких Институција, да мртволадно, без одлука било ког инстититута власти, без уставног основа, без ичије сагласности, пошаље, нпр Министарству просвјете Елаборат о Дражавној Матури, разлог је за стријељање.
Ентитеске бабе и текте, и лелемуди, по министарствима, и администрацији Државе Српске, шуте. Као и у случају Нене Салихе. Оне и они не знају ни зашто су запослени, ни у име кога су запослени, не знају ни којој странци припадају, ни којој нацији треба да се моле, не знају коме одговарају. Нек се Додик јебе са Бриселом и Сарајевом, ми ћемо да гријемо муданца и међуножја, иде зима.
Знају, дабоме, само да уживају добробити Додиковог Здања. Зграде Владе. Административног центра.
Умјесто да се на сваки овакав папир дигне револуција и опали шамарчина Унитарној Босни, и тим заједничким маглама, каравана пролази а паса нигдје.
Република Српска ће морати увести тромјесечне семинаре и цертификате, испите и квалификације, таксе и нострификације, обуку за Србе из администрације Републике Српске и Заједничких Органа. Као они лопови из Савеза рачуновођа и гуликожа Републике Српске.
Па, ко не положи, и не присуствује, губи цертификат и иде да ради на плантажама јагода, јабука и глогиња.
 
2370.
БРИСЕЛ
ЗА ПАЧИЋЕ
МАЛЕ
 

Ако је Филе доиста, на игрању прстена у Бриселу, прекинуо арогантне просерице Златка Лагумџије, има ћевапе од мене. Ал бањалучке, Мујине. А не оне смрдљиве унитаристичке, са Башчаршије.
Ну. Узевши у обзир велико преговарачко искуство босанскохерцеговачког поднебља, досадашње бројне успјехе, лажи и преваре, дабогда, ћери, да се Брисел не зове Лисабон.
Јер. Преговарачке позиције су задржане онакве какве су биле и прије Брисела. Република Српска је већ раније бетонирала директан избор Једног из Српске. Хрвати су остали при захтјеву да се уведу у равноправност, барем у том сегменту. Есдеа је увидјела да је ово прилика да се потпуно преузме палица од јаловог Есдепеа па макар морали признати да је у питању подјела Федерације али само један дан у току четири године. Есдепе, читај Лагумџија, исказује декомпасирану неурозу коју искусни стручњаци за изборе и политичке чаршијске ћилиме, преводе са Шта ћу ја бити послије 2014.
Кад нису хтјели одмах прихватити приједлог Републике Српске. И мој приједлог да за Члана Предсједништа из Федерације штампају зелене и плаве листиће. Па Плаве узимају Хрвати, гдјегоддасу, и гласају за Свог Члана. Зелене узимају Бошњаци. Код пребројавања Плави дају Хрватског Члана, Зелени Бошњачког Члана. Достава листића према броју Хтвата и Бошњака на бирачком списку на сваком бирачком мјесту. И Бог те веселио.
Да ли ће кроз Десет Дана који су потресли Лагумџију, нешто да се догоди, довољно деструктивно, тешко је рећи.
Али, ћери, нисам оптимист.
Јер. И Бриселу је стало до свега као и нама овдје. Кажу ускратиће 17 милиона еура из неких фондова.
Мој Бриселе, и опет Бриселе, шутнули смо ми, небројено пута током историје, ногом у дупе много веће паре и много значајније интеграције, за многе мање ствари од Члана П.
Немате ви појма с ким имате посла.
Да сте рекли 17 милијарди па и Божепомози.

уторак, 01. октобар 2013.

2369.
ЗНА ЛИ ИКО ЖИВ
ШТА ХОЋЕ
ЛАГУМЏИЈА
 

Сва Титина заоставштина је пропала, нестала, покрадена, уништена и сатрвена. И Јованка је већ на апаратима.
Само бехара и цвјета Лагумџија.
Он је неуништив.
Он не дозвољава ДБ Концепт по коме се у Федерацији цртају границе и штрицкају карте, творе се Зона А и Зона Б. Он неће дозволити подјеле. Он је крв пролијевао за БиХ, и за Љиљан Плахту, и неће допустити ни закрпа да јој фали. Федерацији а и цијелој БиХ.
То је тај исти Лагумџија Љиљанџија који је на превару двапут потурио да се за члана Предсједништва, из Хрватског Народа, бира митско биће. Ни Хрват Ни Бошњак.
И сада, у процесу тражења начина да се онемогући онемогућавање кандидовања свих који би то хтјели, за Члана П, он инсистира на забрани воље хрватских бирача да бирају Члана П, Хрвата. Правог Изабраног Хрвата.
Он бирачку вољу за хрватскох члана Предсједништва Државе, СЈЈ, назива цртањем карата. Као да Хрвати не живе на земљи већ у зраку, као полен амброзије. Па и овако је БиХ картографисана. Ја, кадгод, путујући кроз Федерацију, пријеђем на хрватску територију, јавим жени Ево ме на слободној територији.
И још има образа да критикује Свог Жељкића што није био у Бриселу да заступа интересе БиХ, грађана и свог народа.
Да. И то је рекао. Свог Народа. Има образа да Комшићу помиње Свој Народ. А претходно га је слудио толико да Комшић, вјероватно, мисли да је Игман, гдје је ратовао, Дистрикт, а да су Игманци конститутивни народ. Босанци и Игманци.
 
2368.
ЗАШТИЋЕНО
ЛОВНО
ПОДРУЧЈЕ
КОПАЊА
 

Видим. Онострани Васковић уби Џерија Јеринића. Неће му помоћи ни слаба, ни јака, струја, ни монофазна, ни трофазна, како неуки крајњи потрошач зна да каже за двофазну са три жице, свешће га, на крају, на батерију. Џери Никл Кадмијум. Уби га, као да је Џери власник Хуверове бране и Ђердапа.
Анатомски га сецирајући, дође и до тога да је Јеринић све то урадио користећи углед, значај, положај и васељенску громадност Копање, власника му и газде. Али Васковић, сваки пут, у сваком тексту, не пропусти да Црвеним Словима назначи да је то мимо знања Копање.
Што не одговара истини.
Јер. Копања на столу има и детекторе издувних гасова. Тако да у реалном времену зна кад ко прдне од његових из Компањије.
Истини одговара то да се Васковић ноћу упишки у гаће, кад му и крај сна прође Копања. И да га не смије поменути и окривити било зашта. Ни у сну, ни на јави.
Ну. Васковић је само склопка у тој проточној потокцентрали. Проблем је што сви велики борци против Режима Милорада Додика, све велике жртве Режимских Медија, све мудоња до мудоње, такође не смију поменути Копању. Чувени трио БИЧ, Боснић Иванић Чавић. И други КРМЦ, Крсмановић, Михајлица, Ценић. Више пута су помињали Гандија него Копању.
Опет Ну. Није ни то проблем.
Проблем је што такви хоће сутра да дођу на власт. Имају мисију. Хоће да сруше Додика а боје се своје сјене. Не смију рећи ништа Копањи. Како ће смјети да кажу нешто Високом Мудоњи, Међународној Заједници, Сарајеву.
Боје се Копањиног тиража. А пошто је он у Копање мали, па сваки новинар има обавезу да пошаље четрдесет порука и педесет мејлова дневно, са насловима и текстовима из издања Српска и Независна Звијезда, такозвани Стар, они, Антирежимци, вјероватно се боје својих фасцикли код Копање.
Ал стално ме копка. Чега се боји Васковић. Да му није Копања неки шеф.
 

 

понедељак, 30. септембар 2013.

2367.
БОСИЋ
ИМА НОВУ
МИСИЈУ
 

До сада нико озбиљно није нападао заједничко дјеловање Есенесдеа и Хадезеа, односно Додика и Човића. Највећим дијелом због тога што се не разумију садашње координате и будуће трансверзале тог дјеловања и подршке равноправној позицији Хрвата, али и скоро истим таквим дијелом зато што су сви против Трећег ентитета и што тај шлагер на гласању за Пјесму Амбасадовизије стоји при дну. Као и ћирилица у Вуковару.
Нема потребе да објашњавам све конзеквенце и досеге подршке Трећем ентитету, односно подршке Хрватима у Федерацији. Нарочито ја. Јер сам, прије скоро деценију и по, јавно написао текст у којем се залажем за Трећи Ентитет. Кад нико о томе није смио ни да прдуцне.
Али онај ко не види да је то један од начина да се ријеши троножац БиХ, при чему ће много теже да се ради на укидању Републике Српске, ако у Федерацији имамо два ентитета умјесто Мале Муслиманске Имеприје, а и да се драстично ослаби Муслимански Унитаризам, њему не треба објашњавати ни смјену годишњих доба.
Сада је Мисионар Босић, Има Мисију, СТЈ, да склони Додика, што је најоригиналније чега је могао да се сјети, одлучио да демаскира сарадњу Додика и Човића. Са пар поређења о веслачу и кормилару. Што је погодно за беенгледаоце и респектовце. И са, ширем необавијштеном гледалишту и миничиталишту, нејасним тарабићењима о распакивању Републике Српске и слично.
Доиста је испод части, испод љествице, да не кажем испод муда, да побијам овакве Небосићулозе.
Јасно је да је Босићу сугерисано да има и ту Мисију. Као што је јасно ко је све против Трећег Ентитета.
Босићу је јасно да од приклањања противхрватском сарају и амбасадном пакту против Трећег ентитета, може да профитира у борби против Додика. Код Амбасада, Код Сараја и код бошњачког бирачлука. Мада је вјероватније да му је на часу општетехничког образовања сугерисано да на пасја прескакала нападне ту четничко-усташку сарадњу. Не би се он тога сјетио. Њему је неко морао да га гурне.
То се види по образлагању те сарадње и могућих посљедица. Мало му је све то збрдаздола, неувјерљиво, није до краја научено.
Поразом Човића, још једино се он држи на тој Лађи Трећег, и Поскок, поразом Идеје Трећег, отварају се врата Комшићијазе Срба у БиХ. То би био дефитиван крах дејтонског политичког концепта Један Народ – Један Ентитет. То би било незаустављиво јачање Сарајевског Муслиманског Унитаризма. То би био такав вјетар у леђа тој усраној босни, у покретању косовске битке против Републике Српске, да се посљедице не дају ни замислити. Европа би коначно одахнула. Од три кључна питања за опстанак и проширење Европске Уније, Срби Косметског Севера, по Београду Педердопедера и Република Српска, ниједно не би остало неријешено.
Све то Босић не мора да зна нити да разумије.
Али не би требало да заварава јавност и поштене Србе. Само да би он дошао до сарајевске сећије, да би натукао фес и навукао димије.
 
 
 
 

ЛИЦЕ ТУАРЕГА
Posted by Picasa
2365.
ОТАЦ НАЦИЈЕ,
АЛИЈА,
ПОНАШАО СЕ
КАО МАЋЕХА И ДАВАО
РЕПУБЛИКЕ БЕЗ
ХИПОТЕКЕ И ЖИРАНАТА
 

Повремено изађу таква срања о муслиманском политичком и вјерском ратном и поратном вођству да би ме непреживљиво било срам да сам Патриота.
Момчило Крајишник је у неком интервјуу рекао да је прије Дејтона потписао споразум са Алијом о праву Републике Српске на отцјепљење кроз пет година. Ако Српска буде хтјела.
Сарајски медији шуте о тој тиражној теми. Мада је чињеница о Алијином републиканском доброчинству одавно позната. О томе је говорио и Ђенерал Сефер. Набијао му на фес споразуме са Репубкимом Српском и Хрватском Републиком.
Имао би Крајишник, а и многи други, свакавих чињеница да саопшти. Највећи дио њих данас не пије воде јер је, након скоро четврт вијека манипулативног времена, историја отишла, углавном жељеним током. Али не по жељама Срба, Хрвата и муслимана.
Крајишник, а и они који су са Алијом тикве садили, погријешили су што све нису одмах објављивали. То би можда могло утицати на тадашњи ток ствари. Могло би промијенити многе позиције и могло би демистификовати Оца Нације. Оца Муџахедина. Оца Филџана. Оца Бакировог. СТЈ.
Алија Изетбеговић био је типични представник традиционалног муслиманског вођства сачињеног од шаке курана, шаке кобива мудрости, шаке на свечетирстране, шаке халве и обећања и два прегршта лажи.
Дакле. Без покрића и референци.
Мјесто које је Алија добио на основу Исламске Декларације, превисоко је за његове домете и капацитете. А ти домети и капацитети Алије одредили су и наредну двадесетогодишњу историју муслимана. Касније Бошњака. Најприје продуженим лидерством. Инсталиран је Син Бакир. По сиријском приницпу. И што је још важније, инсталиран је Сулејман Тихић, оригинални фалсификат Алије Изетбеговића. По понашању, политичкој недосљедности, лажима, манипулацијама, пливању и роњењу.
Није га случајно Алија одредио за насљедника на страначком трону. Прије Синба Кира.
Алија је био бетонирани лажов. Лисабон.
Стога је и двадесет сарајских година, у ствари двадесет година лажи. Или лажних година. Огроман број чињеница, битних прије свега муслиманима и Бошњацима, остао је под фесовима и у приглавцима. Њих се никада неће објелоданити јер је то стара сећијска отоманска технологија владања и власти.
Кад би се чињенице отвориле, барем у складу са европским нивоима, јер нико није транспарентан као што воли срати о томе, многих данас, и одавно, не би било на бошњачкој и сарајској политичкој сцени.
Овако, многих ће бити још годинама и мандатима.
 

 

недеља, 29. септембар 2013.

2364.
МАНИФЕСТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
О ПУТУ САМОСТАЛНОСТИ
 

Пошаст националног истребљења и територијалног поништења српског народа лебди над Босном и Херцеговином.
Дејтонски споразум, као гаранција великих сила, остављен је без заштите, мада се још увијек протоколарно подржава, јер се и у најближем балканском окружењу одузимају дијелови државних територија и једнострано проглашавају туђим а припадници нација које су живјеле на тим подручјима протјерују, изгоне, обесправљују и затиру.
Силе деструкције двадесетпрвог вијека, и на простору бивше Југославије, не поштују национална права и равноправност, међународно право и право на изјашњење о властитој националној будућности.
Територијализација, као право јачег и подржаванијег, потпомогнута такозваним евроатлантским интеграцијама, врхунски је принцип неолиберализма, невидљивог империјализма и колонијализма, и нова технологија тамничења и уништавања нација, култура, вјера и државних система.
Република Српска, као неоспорни субјект Општег оквирног споразума за мир, и Устава, као његовог интегралног дијела, одговорна је за њихово поштовање и провођење, не само као потписник, већ и као корисник.
Суштинска самосталност Републике Српске и Српског Народа у дејтонским поставкама Босне и Херцеговине, као међународно признатог територијалитета али не и наддржавног и недодирљивог арбитра, обавеза је свих демократски изабраних субјеката, свих именованих и постављених актера и свих институционалних и процедуралних фактора у Републици Српској и у заједничким органима Босне и Херцеговине.
Самосталност Републике Српске може се оставривати у оквирима ООСЗМ и БиХ или изван БиХ.
Суштинска самосталност Републике Српске у Општем оквирном споразуму у његовом Уставу, почива на прописаним и договореним, па, дакле, и трајно обавезујућим, минималним надлежностима заједничких институција БиХ; на чињеници да је Република Српска држава Српског Народа; на могућностима даљих повезивања у БиХ али само на основу кристалног субјективитета Републике Српске који се манифестује једино и искључиво кроз писани и парламентарно усвојен и ратификован Споразум ентитета; на свим државним обиљежјима Републике Српске, од војске, полиције, судства, парламентаризма, устава, држављанства и система власти; на вољи Српског Народа да свој субјективитет и суверенитет захтијева, чува и сачува по цијену најтежих жртава и одрицања; и на апсолутно праведној борби за опстанак на територији која је одувијек национално, културно, вјерски  и историјски у својини Српског Народа.
Супштинска самосталност, без обзира на неуставна, противправна и национално противвољна скрнављења и потирања, подлијеже заштити и унапређењу од стране Републике Српске, Срба и представника Српске у заједничким институцијама БиХ, Устава и свих његових института, свих институција, актера и фактора државног, националног, економског, интелектуалног, страначког и културног система Српске, на начин да се Босна и Херцеговина приведе изворном функционисању по десет дејтонских надлежности. То подразумијева враћање овлаштења и суверенитета Српске у војном, односно демилитаризујућем сегменту, у сегменту пореза, у читавом спектру надлежности које је присвојио Савјет министара нараставши са три на десет министара; у ревитализовању извршне функције Предсједништва БиХ; у недодирљивом власништву над природним и националним богаствима и ресурсима Српске, од фреквентног спектра до располагања природним енергетским потенцијалима без условљавања; у провођењу политичке и економске акције и одлуке власти, подржане одговарајућим уставним инструментима принуде и обезбјеђења, у непризнавању неуставних и неправних надлежности на територији Републике Српске и на подручју њених изворних и међународноправних надлежности; и у поништењу сваке привилеговане, неуставне и неправне надлежности било којег субјекта заједничких институција, укључујући Уставни суд и такозвану конститутивност свих на цијелом подручју БиХ.  
Унапређење Самосталности Српске има се одвијати на плану Уставног, Политичког и Економског осамостаљења а на темељима ООСЗМ и Устава, међународног права и на природним правима и могућностима која легално проистичу из тих темеља, укључујући и Референдум о самосталности и независности Српске.
При томе, подједнака одговорност лежи на Републици Српској, њеном уставном и политичком инструментаријуму као и на представницима Срба, Српске и Србима у заједничким институцијама, било дејтонски легалним било постедејтонски нелегалним.
Политичка артикулација и институционална суверенција Српске мора сачинити јединствен дугорочни национални консензус, инсталиран и овјерен у Народној скупштини Републике, који ће бити обавезјући за изабране, именоване и административне актере у парламентарној, извршној и судској власти Српске, као и за изабране, именоване, партиципирајуће и административне актере у заједничким институцијама БиХ.
Тај дугорочни национални Консензус ће се остваривати кроз механизме јавне и бирачке контроле, кроз институт заклетве изабраних и именованих актера у заједничким институцијама, лоциран у Народну скупштину, и кроз годишње извјештавање, у Народној скупштини, тих изабраних, именованих и административних одговрних актера који су Срби или у име Српске врше своје дужности.
А институционализоваће се ратификацијом, односно прихватањем или давањем сагласности, у Народној скупштини сваког Споразума Републике Српске и Федерације или дијелова Федерације који настану легалним договором интерних страна, односно Хрватског и Бошњачког народа кроз њихове демократске и уставне субјективитете.
Институционализација обухвата и механизме опозива, санкција и кажњавања противуставног дјеловања сваке инситуције или субјекта појединца.
Уставна комисија Народне скупштине, на основу анализе годишњих извјештаја предлаже Скупштини усвајање оцјена свеукупног дјеловања који ће садржавати и приједлог активности извршне власти у законском санкционисању неуставног дјеловања по Републику Српску.
Савјет за заштиту Устава и уставног дејтонског поретка и позиције Републике Српске, законски и уставно утемељен а лоциран у некој од врховних институција Српске, такође је дио институционализације Дугорочног Националног Консензуса за Самосталност Републике Српске.
За Самосталност Српске, као трајни механизми, достигнућа и национална богатства, нарочито су битни
·         Национална култура и културно наслијеђе, стваралаштво и достигнуће
·         Уставност, демократичност и контрола власти
·         Институт Држављанства Републике Српске
·         Територијално јединство, слога и повезаност
·         Економски напредак, максимално, у условима устава и општег економског окружења, стабилан, аутономан и суверен
·         Интелектуална, академска и научна арматура
·         Општа демократска јавност
·         Политичка артикулација и вишестраначки систем
·         Достигнућа у ванполитичким сегментима
·         Његовање трајних националних вриједности
·         Занимање свих искључиво и стварно за интересе Републике Српске и формулисање и обликовање, те придржавање и реализовање, дугорочног националног интереса и политике.
·         Одржавање и градња реалног међународног пријатељства и интереса.
Самосталност Републике Српске подразумијева искључиво и само одговорност Српског Народа за њену будућност, опредмећену кроз демократске уставне институције, функције и дужности.
Али подразумијева и равноправност свих Држављана Српске пред Уставом, законом, јавношћу и институцијама а на основу дејтонски прихваћених међународних регула и општих цивилизацијских достигнућа за појединца и колективитете.
Самосталност Српске, у њена два могућа реалитета, пресудни је и незамјењиви услов опстанка Српског Народа на државном простору Српске али и на другим подручјима у БиХ.
Стога се сваки садашњи и будући појединачни и колективни корак, као подразумијевана и недискутабилна вриједност, има оријентисати и према компасу Самосталности.