субота, 05. јул 2014.

ЗА ИЗБОРЕ СПРЕМНИ.
СВЕ МОЈ ДО МОЈЕГА.

Сви јунаци циком поцикоше.
И у Црну Листу Погледаше.
Имал игдје барјактара каква.
Да се се под скуте метнемо.
Да се на изборе даднемо.
Да гласове узмемо.
Сваки свога да сијечемо бирача.
И да, опет, као у мирнодопско вријеме, једни другима назовемо Војвода а одзовемо Сердаре.
Тако иду и избори у Републици Српској.
Током мандата толико су се увојводили и усердарили, да су заборавили колико вриједе.
НППЛВ. Ни По Пизде Ладне Воде.
Апстрахујмо Додика, о њему ће се послије.
Све остало, а углавном, оно што кидише на Режим, Власт, Фотеље, Пљачку, Пичку и Земичку, није способно ни да чува овце по лакшем вјетру. Није способно да срочи било какав програм, осим спорадичног кевтања по сокацима и богазима. Није способно да влада и без избора. Када би власт добили без избора. Није способно да се одупре својој пуници а камоли прозуклој међународној заједници и укафнедисаним сарајлијама.
Поћи ћу редом.
Босић.
Иванић.
Чавић.
Михајљица.
Хаџизворник.
Шукало.
Мутало.
Пухало.
Пихало.
Јандрић Јато.
Поплашен.
Шаровић.
Гаровић.
Маровић.
Крајишник.
Крадишник.
Крсмановић.
Кркановић.
Кркољувић.
Мркобуљић.
Зврздочулић.
Све мој до мојега.
Нико нема храбрости да каже
Ја се кандидујем за то ти то.
Сви чекају и гатају.
Босић и Иванић су Прве Српске Бабе Гатаре.
То како њих двојица воде Велику Стратегију Кандидовања једнако је катастрофалној технологији по којој магарац тражи оне ствари од кокошке. Али да не снесе јаје већ да отели магаре.
Дјецо моја, на тоји начин пичке видјет нећете. Томан, еванђеле о одношајима.
Шта говори та сторија о сумраку кандидовања.
Говори о вјештачким лидерима.
Медији, Странци и лоша политичка клима омогућује Осредњацима и Никоговићима да, током мандата, глуме лидере. А, у ствари, глуме Курчеве Палчеве.
Медији Накурњаци и Новинари Закурњаци, сваког дана пуштају изјаве Говедарица, Волухарица, Чавоглава, Прогресиваца, разних мрчитеља и дркаџија и од њих чине илузонионе елементе.
Кад дође дан кандидовања, дође дан пропасти. А кад дође дан избора, дође дан вјешања.
Кандидатске листе су се претвориле у Заводе за социјалну скрб. У ургентну политичку помоћ самоубицама. У шарену лажу политичке моћи. У сулудо манипулисање јавним мнијењем и кориштење истог.

Јебо вас онај ко вас кандидује.    

петак, 04. јул 2014.

СУЛЕЈМАН,
СТАРИ МОРСКИ ВУК

Сам Бог зна какав ће бити исход битке на Неум Пољу. Кад у територијалне воде БиХ, СТЈ, уплове бродови Турске. За коју је дозволу дало министарство Лагумџија - Тришић. А око чега Предсједништво није расправљало. Јербо у Уставу и Дјетону не пише да је Предсједништво надлежно и за слане воде.
Не зна се да ли је тражена сугласност Хрватске и како ће то утјецати на улов гирица.
Све то може да изгледа типично босанскохерцеговачко дезоријентирење али је ствар озбиљна.
Јер, није могуће да нико ништа не зна, и није расправљао, од Беванде до Бакира, да се није огласио ни Охаер, ни Суљагић, ни Босић, а да морски насљедници Сулејмана Величанственог гланцају сидра за бацање у свете међународне воде Босне и Херцеговине.
Ја бих то читао као Тиху Натоизацију Босне и Херцеговине.
Као тестирање имунолошког система Босне и Херцеговине и као демонстрацију њене неспособности.
А и сливови су нам неповољно стали. Маму Им Јебем.

Било би генијалмно да једна Турска Бродица уплови у Угар. Као интегративни босанскохерцеговачки фактор.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ДАБОГДА НАСЛИЈЕДИО ШЕШЕЉА У ХАГУ
3068.
ТАМИР
ВАСЕР ВАГА

Охаер баш нема среће. Ни са Високим Представницима ни са Првим Замјеницима.
Откако је отишао Билт, све го килт. И понеки луђак. Као Ешдаун.
А о Пезејцима да не зборим.
Сад, видим, Тамир Самир Дамир, Први Замјеник, Америчанин, као што и доличи, јебите ме ако у БиХ, у свакој кошници, прва пчела до матице није Америчанка, написао колумну о три града, три поноса, три љепоте, три бехара БиХ. О Мостару. О Сребреници. О Брчком.
И свуда, каже Тамир Самир Дамир, прва и задња строфа катастрофа.
За све су криви домаћи актери, лидери и бигери.
За Мостар су криви СДА и ХДЗ. Срба ионако нема у Мостару.
За Сребреницу је крива Премијерка Жељка јер није хтјела да прими руководство Сребренице.
У Брчком је, каже Тамир Самир Дамир, проблем што га мала површина и велика овлаштења чине подложним корупцији.
Нек је дебео па нек је и дугачак.
Мислим, најбоље би било да је Брчко Дистрикт дебео ко цијела БиХ а млитав, са малим овлаштењима. Тад не би било корупције и ерекције.
ЈТК. Јебем Ти Колумну.
Истина је, ипак, на страни Индијанаца.
Није на страни Америчанина Тамира.
Брчко. Ви сте га створили. Брчко никада у БиХ није значило ништа. Сокачка касаба. Забит. Предсеље Бијељине. Која, такође, није значила ништа. А ви га промовисали у Дистрикт. Влада Брчког, Сунце Ти Јебем. Мислим да некоме из Брчког треба дати Нобелову награду за књижевност. О Атомској физици да не говорим.
Сребреница. То је типичан страни производ. Уз асистенцију Служби и Драгана Чавића. Најприје, у рату је држана као енклава, без икакаве војне и политичке потребе. Затим је хаос који су пројектовали муслимани и стране службе, искориштен за послијерартно промовисање непостојећег геноцида. Онда је, послије рата, на прошлим локалним изборима, нпр, манипулацијом и крађом, изборни резултат вјетроказно окренут у корист муслимана.
Онда ТСД очекује да се људи тамо воле, грле и љубе. А Жељка Премијерка да именује Насера Орића за Савјетника за Сребренциу. И Чавића за Првог замјеника.
Мостар. Што голубови могу да усеру поткровље и странци Мостар. Какве везе има Есдеа и Хадезе са Мостаром. Хрвати и муслимани се мрзе преко свих граница. А и преко Неретве. Само се то крије. Срамота да се мрзе они који су против Срба. Мој Тамире Самире Дамире, можете ви формирати заједничку странку Коцки и Бехара, ништа постићи нећете. Усрали сте Шефа и Станицу. Подијелите то па да људи почну да живе.
Али. ЈСВ. Јебе Се Вама.
Ви живите од првог до првог. На рачун падне лова коју ни Обама не добија.
Ви живите од колумне до колумне.
ЈСВ што колумне значе да нико више од вас неће ни интервју да узме.
ЈСВ што ви о Брчком, Сребреници и Мостару знате колико и ја о томе кад се Џоана са сјевера Лузијиане први пут пукла у високој трави.
Ну. Ја вас подржавам. Што сте дуље овдје, брже ћемо је подијелити.

Чак ни ми не можемо да уништимо БиХ боље од вас.

четвртак, 03. јул 2014.

3067.
АНИКА,
ОХАЕРИКА
И АМБАСАДИКА
У НАСЕОБИНИ

Дође такво вријеме. Друштвено ткиво, жиле, живци, кости, кожа, не могу више да издрже заједно, све се упали, усврби и ужари, поискачу пликови, чиреви и гној, цијело друштво и све што има у њему, отишло би ил уземљу, само да се отвори, ил би скочило унебо.
Тако је било и у Насеобини, ономад, кад је почела посљедња деценија другог, Великог Миленијума. Све се извратило. На путевима су прављене капије и вратнице. Мостови само што нису превртани на леђа, људи су почели чувати краве са пушкама а они правовјернији почели су продавати краве и куповати пушке.
Кад је нестало крви, муниције, пушака, пара и крава, завршио се рат у Насеобини. Они који су наговарали Ћоркане да музу краве са бестрзајцима, остварили су своје циљеве, Ћоркани су заборављени. Или су побијени. Или похапшени. Па осуђени. А неки су и помрли у казаматима.
На половини посљедње деценије Великог Миленијума, у Насеобину је дошла посебна женска, која, иначе, у вароши, касабе и насеља, долази једном у сто година.
Дошла је Охаерика.
Посебна је била по томе што је била и љепотица, и богаташица, и мирисаница, и курва, и управитељица, и владарица, и лажовница.
Изроди свијет, понекад, жене које се одметну од онога што им је бог дао. Да буду мајке, чуваркуће, да буду извор живота, доброте и љепоте, извор љубави, среће и милоште. Па постану јетрве за заваду, курве за наваду и небо за непогоду.
Охаерика је, као и Аника, користила ону женску ствар, као и свака курва. Али мање за курвање и задовољавање усјемењених памети мушких а више за владање њима и Насеобином.
У нечему је била и гора од Анике.
Аника је писару издиктирала овако.
Ти си Прото Добрунски а ја џизлија вишеградска. Нурије су нам подијељене и боље ти је да не дираш у оно што није твоје.
У ствари, у свему је Охаерика била гора од Анике. А нарочито гора од осталих курвица које су се врзмале по Насеобини. Била је нека Амбасадика. Помињала се и Ебертика. Долазила је и Емемефика.
Али ниједна се није сексулано иживљавала над Насеобином као Охаерика. Она није дала Проти протино, Уставцу уставно, Народима народно, Закону законово.
Све је било њено и свима је она одређивала судбину. Ти ћеш доћи ујутро што раније, ти што касније, ти нећеш никад, ти ћеш понекад.
И тако двадесет година. У два миленијума.
Насеобина се потпуно исцрпила. Смежурала се, осиједила. Излудила.
Охаерика се затворила у своје дворе и столовала на љепоти, парама и моћи коју су јој давале Аге Миљацкине. Повремено је стизала вијест да Охаерика чека боља времена, украјинска, сиријска, па да искористи своје искуство за владање и потчињавање.
Али народ је увиђао да је прошло њено. Многи умнији су говорили да ни по јада што је прошло, него што је упропаштено. И што се још упропаштава. Што још побире по Насеобини оне које ће пустити под сукњу. И од њих начинити мушке курве. И натјерати их да се, пред њом, међусобно секдсулано сладострасте.
Тако се причало да је на синији званој платформа, окупила неке мушке главе из разних сокака Насеобине и дала им тепсију пите од жарике и буњике. И двије, три, кашике. Неки су дошли и са црним кожним торбама.
Па се и о томе престало причати.
Насеобина се лијечила заборавом.
Људи се почели међусобно оптуживати и слати заптије једни другима. Нестало је сексуалног прохтјева према Охаерики.
Као да је неко чекао прилудог, малоумног, брата јој, да је пекарским ножем једно јутро прикоље.
Па да се Насеобина, опет, врати у тму, мемлу, жабокречину и комарчевону.

Док се не растеле краве и не набаве пушке.

среда, 02. јул 2014.

3066.
СРБИЈАНСКЕ
УПИШАНЕ е-ПОДСУКЊЕ
ЕУРОПСКОГ
СТЕРИЛИСАНОГ
МОРАЛА

Горњи Веш Еуоропске, Историјске, Бриселске Србије, множи се, вешалица је све више, ормара све мање.
Баш као и што се све краткорочно и помодно, господствено и светско, лажно и мирисно госпођанско, увек разможи по Сербији, без надгледања, наводњавања и посебног неговања. Па неуки а радознао и поводљив свет, пође за тим чешће и више него у цркву и за највеће свеце и црвена слова у календару.
Тако су и е-говнине, портал осавременеле Сербије која је, баш као и неука светина, полетела за бриселским црквама и бирократским свецима, тражећи у календару црвена слова и купујући по дућанима светлуцаве ђинђуве, минђуве и пинђуве, промовисале себе у Главног Стерилизатора Еуроморала у званичној Србији. Сунце Ти Јебем. Калајисано.
Ради се о најновијем стандарду. Еуроморал 5. Без испушних плинова. Немој који да прднаја, мамче да му е-јебем у дупенце код мало детенце.
Ако неком није нешто јасно, да одмах пита Петра Призренца или извесног Матића.
Тај Матић води књигу неподопштина Александра Вучића. И других незваничних и неизабраних а протува.
И анализира како је дошло до дволичја. Да ПППВАВ Први Пут Председник Владе Александар Вучић, након историјске посјете Ангели Меркели, мора, у Немачкој, да објашњава зашто није био у Сарајеву кад је Бечка Филахармонија певала ојкаче а био код Мрског Етнонационалисте Кустурице. У Андрићграду. На Дрини. Са Додиком. Све горе од горег.
Јесмол рекли да више нико у Еуропској Историјској Србији не сме да помене Додика, Дрину, Марш, Србе, Гаврила, Младића, Караџића, Обилића, Косово, Косовску Митровицу.
А ПППВАВ рекао у Немачкој да не може да буде мимо народа, да изневери свој народ.
Јесмол рекли да се ни Народ не помиње. Грађани, бре, Грађани.
Бедна је, и смешна, та жеља лакоумних и лакомислених поводника сербијанских да постану већи муслимани од младог месеца за једном звездицом, већи католици од папе, већи бриселци од Јункера и Бароза, да свете водицу попу под мантијом. А да бирселска попадија свети њима под својом подсукњом.
Њихова је, срећа да је тих Матића, који се упиње да баца озбиљуше, много мање него приглупих и прикупних Луковића, жеља да натерају Вучића, и све, да заборави Сербију, Народ Сербски, Нацију, да заборави ко га је изабрао и где га је изабрао, да буду једини сертификоваи стерилизатори за бриселски шприцеве у србијанске и српске гузице, да се унизе фантомизованој бриселској и еуропској авети нирадичега и низашто, једнака давно описаној Страдији.
Све слепац до слепца.
Ако је Вучић отишао код Ангелице и тамо се смејао то не значи да је Сербији Целој до смеха. Ако је рекао пар бирократизованих бриселизованих реченица, не значи да се Сербија прекрстила у неку другу веру. Ако је добио педесет посто изашлих бирача, не значи да је схватио да је отац, мајка, ујак и тетка сваком живом Србијанцу и Србину. Ако су њих пола изашлих и гласалих бирали Вучића не значи да је Сербија, а и ти гласачи, променила мисао и ставове, да се одсрбила и побриселила. Не значи да је Сербијом завладала општа плиткоћа, неумност и несвесност. И бирачи воде политику.
Само не држе конференције за штампу.
Како ПППВАВ меди Бриселу, могуће је и да бирачи меде Вучићу.
Несувисло је и краткорочно замишленије и самоуздигленије на јарболе Нове Вере у којој је Сарај србијанска Мека и Медина. И сви, а нарочито Вучић, морају да се клањају Сарају и Сарајеву. Да би доказали Новобриселско Неолиберално Ненационално Новосрпство.
Водите, ви стерилни и призрени на свету, да се мутне воде најпре повлаче са плитковине свакојаке.

Па тако и бриселске ултимативне, подјармљивачке и потцењивачке  
3065.
СТЕПИНАЦ СВЕТАЦ,
ГАВРИЛО АФГАНИСТАНАЦ

Историјска Хасина констатација да у Босни има много више узбрдице него низбрдице није толико глупа кад су у питању подјеле и интеграције.
Више има подјела.
Само заостала свијест општег братства и јединства, југословенства, јужнославенства, пролетера свих земаља, антифашизма и масовног јадранског љетног слободојебинства између припадница и припадника разних народа и народности, још увијек из мрачних остава пушта духове заједништва.
Писао сам о томе да сада постоји Ваше и Наше. Ја, примјерице, живим у Вашој Држави. И да ми не можемо више правити вриједносне љествице за Ваше као и ви за Наше. Јер нема више заједничке љествице.
Католичка Црква је у некој процедури проглашавања Алојзија Степинца свецем. Тај процес траје одавно. И не ради се само о Степинцу. Којег је и Комунизам уврстио међу злочинце. Тај благи Комунизам, нарочито према усташтву, јасеноваштву, јадовништву и свеопћенитивној релативизацији хисторије.
Српска Православна Црква доставила поднесак у коме пише да то није у складу са општехришћанским обичајима јер би светац требао да буде светац за све Хришћане.
Нема од тога ништа.
У Ватикану ће се почешати по гузици.
Можда свако себе, пожда једни друге.
Не треба губити достојанство на такве поднеске.
Коме ћемо упутити поднесак за проглашење Гаврила терористом, Афганистанцем, такорекућ. Можда Фондацији ОБЛ, Осама Бин Ладен, настављачу свијетлих традиција и чистокрвности терористичких редова.
Коме. Да ли Мрачном Сарајеву. Или свијетлој Србљановићки и половњачким Пишчаницама са Пешчаника. Које скуп у Андрићграду сврставају у мрачњачко идолопоклоништво и настављање Гаврилових Терористославија.
Без обзира шта рекла идеологија, а шта казале чињенице, тај Алојзије Степинац је здрав и трајан камен узидан у Хрватствено Зиђе. И увијек ће бити. То не може промијенити српска метрика и историофактика. Као што ће, једном доћи вријеме да Дража, знате ви добро који, постане такође светац.
Посвакосвојили смо се.

Можемо рећи да у томе има више низбрдице. Да тако уравнотежимо констатацију глупог Хасе.

уторак, 01. јул 2014.

САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ
НА TWITTERU

Ради поједностављена посјете неком посту на мом блогу, отворио сам могућност да се и на Twitteru детектују наслови текстова са линковима, како би онај кога занима могао без претходних класичних процедура, да одмах оде на текст.
twitter.com/VasicRajko

Захваљујем. 
3063.
ТИП-500

Ономад са учио рат код Руса. Па смо мало ракијали. Нико није могао да пије суботичку вотку.
Братје и друзја, велим ја, как ми палучилсја С-300, да мало сјебемо ове наше Чечене. Шта ће вам С-300 кад имате, у Херцеговини ТИП-500. Шта ета, зинем ја. А гљивени чеп ми испадне из уста. У Гацку имате оружје ТИП-500.
Как ми ета ње знаемо. Курац ћете знати кад сте уништили удбу, кос, дебе, све. А ваша братја формирали Аиду. Па вас Аида гузја как дурака.
Покренем ја РОС, Рајкову Обавјештајну Службу, РИА, Рајкову Интелиџенс Агенцију и ступим у контакт са пријатељским и непријатељским страним обавјештајним и освештајним службама.
Америчани кажу Ми не знамо ништа. Наше беспилотне шпијунске летилице преко Херцеговине лете са једним крилом. Како са једним. Другим покрију камере да не гледају зла очима. У нашим датотекама има онај виц о вранама које лете са једним крилом а другим се држе за ноздрве.
У РИШ кажу да знају. Равногорска Информативна Шубара. Има, реферишу, није оружје но, богами, Див Јунак у Гацком. Настављач највећих традиција Невесињске Пушке, Гатачких хајдука и устанака и уопште слика и прилика дивова поред Турског Друма који су јели живе Турке за јатаганима и седлима. Само испљуну кесице са дукатима. Од тога им жгаравица.
Иде у борбу и гуди у гусле а на свакој важнијој коти и пропјева.
Његово илегално име је ТИП-500. Да се Аида завара.
Како је добио то име за колаче.
Па. Јебига. Црква возила камион брашна за помоћ војсци и народу а он се утрпао у камион и бјежао са ратишта, да га војна полиција не нађе. Ко ће контролисати црквену помоћ.
Много касније, кад је Аида расформирана, сазнало се да је ријеч о неком Говедарици из Гацка. Сазнало се и да је волио да лаже. Више је китио и лагао кад прича него кад пјева уз гусле.
Казивали су мудри херцеговачки брковници и лулаши да је због тог Говедарице промијењена она чувена, мало подругљива, изрека Краља Николе о разним живитељима херцеговачких мјеста. Која иде, отприлике, У Љубињу не тргуј, у Требињу не мудруј, кроз Билећу се не јуначи, кроз Невесиње не људуј а кроз Гацко не лажи. Јер тај Говедарица је ненадлажив, он то знаде најбоље.
О томе су брковници и лулаши, о илегалном лажном имену ТИП-500, слушали из прве руке, на неком вјерском народном скупу, на коме је било великијех, важнијех и угледнијех попова, па послије то причали по сијелима и повезали да је Говедарица, послије рата, чувајући говеда по Гатачком Пољу, пјевао: У колони пасе петсто крава а за њима одма нова трава.
У ту лаж су и краве повјеровале па су почеле да пасу ходајући натрашке. А туристи са камп приколицама су се заустављали и снимали за јутјуб.

Причало се по сијелима, у вјетрушавима вечерима херцеговачким, да је на том скупу био и ТИП-500 и чуо шта најугледнији Поп прича о том брашну и дезертерима. И ништа није рекао. Само је отишао вукући олињали реп по прашини, као ислужени овчар кога више нису пуштали за стадом.
3062.
МАЛЕ ЦРНЕ СЛИКЕ
ИНТЕГРАЦИОНАЛИЗМА

Интеграција је политички, економски и територијални процес или чин незнатно различит од процеса које су проводили Аклександар Македонски, Џингис Кан, Отоманска Империја или Хитлер.
Посљедњи у низу Великих Интеграционалиста јесте Нато Пакт.
Његова различитост од других историјских интеграционалиста јесте у томе што има демократске подизвођаче. Европску Унију, Свјетску Банку, Емемеефендију, Финансијаше уопште, хунте, лаке аиде и слично.
Сваки Кацин, који чучне да сере крај пута БиХ према евроатлантским интеграцијама, набија, напримјер, на нос јавним људима у БиХ да неће да иду у ЕУ и Нато а тамо их чека љубав и злато. Напредак и корист за грађане, инвестиције и лова, радна мјеста и неприслушкиви телефони.
Хрватска је и у ЕУ и Нато Пакту. Па, опет, изгледа као да је у шахту.
Пропада. Иако су на власти све еуропљани и интелектуалци. Који су замијенили оне канадере и инамоловце.
Не знам. Можда их Ћирилица вуче на дно. Та још преостала, до два, до три, слова.
Грчка. Пропала као Варшавски Пакт.
Бугарска. Све бехара и све цвјета. Откако је ушла у ЕУ. Купила чак и бањалучку фабрику дувана. СТЈ. С којом ни наши лопови нису знали шта ће. Прочуло се по Посавини, по дуваништима и сушарама, То само Бугари могу да доведу у ред.
Дабоме. Та Буарска је сада добила 1,7 млрд еура кредита за санацију повлака спас банака. Од ЕУ.
Лијепо звучи. Млрд. Јебитито. Да није вијести да је БНП, она банка која се рекламира на тениским турнирима и у чија се слова мора гледати као и у добру гузу Шарапове, добровољно пристала да плати 9 млрд долара, девет милијарди, држави Њујорк за казну. Да се не јебе по судовима.
Не знам како ће књижити ту казницу. Али биће у некој фусноти годишњег извјештаја дугог седам километара.
Свјетска банка је чула од Нолета да су у БиХ биле поплаве па је важно јавила да је одобрила 100 милиона долара кредита. Да се опорави инфраструктура и слично.
Кредит се, иначе, зове Помоћ откад и добијање Оне Ствари Ајднакаву.
Све ове сличице Демократског Интеграционализма говоре ми да је Колонијализам био мила мајка. Дође Велики Бијели Маса и запошљава нас као робове. А ми се само клањамо.

Ови Интеграционалисти неће ни да дођу. Само преко Блумберга јаве да смо постали робови. И да можемо да се клањамо курцу свом.
3061.
ОПЕРАТИВНА
ГРУПА
УГАР

Опет загађење природне средине у Кањону Угра.
То је традиционална манипулација Независних, подно Скендер Вакуфа, нова петља на закрпи Босне и Херцеговине, након оне бициклистичке у Источном Есдеесају.
Ствари су јасне.
Што је тираж мањи Угар је већи.
И то је једино објашњење цијеле параде босанскохерцеговчке кухиње до дубоко у ноћ.
Ну. Да се мало зајебавам.
Уз традиционални босанскохерцеговачки мелос.
Мала моја, слобода је штампе.
Неко једе говна, неко шкампе.
Операција Угар је симболична донаторска конференција.
Јер ће Једна Амбасада то да тури у извјештај као уједињујућу манифестацију на чему Компањија ради озбиљно, од Нато Пакта до пастрмкиног тракта.
Али је, Операција Угар, и стварање привида о политичкој моћи, прије свега у Републици Српској.
У том смислу битне су четири ствари.
Ко је био. Ко није био. Ко је сликан. Ко није сликан.


ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ПРОДАЈА ТЕЛЕКОМA 
НИЈЕ ЕКОНОМСКО 
ВЕЋ ПОЛИТИЧКО ПИТАЊЕ. 
УПИТНО ЈЕ КОЈА СТРАНКА 
МОЖЕ ДА ПРЕЖИВИ ПРОДАЈУ.
3059.
КАКО УДАТИ ИВАНИЋА

Есдеес је себе довео у позицију комираног таоца Младена Иванића. Чак ни Педепеа. Јербо та партија и не постоји.
Младен Иванић има иза себе само Странце Усранце, то је посебна, сарајска врста, и Златка Шићарџију, кад устреба.
Али, Есдеес и Пробосански Пробосић својом ћаловштином, да им кажем на Пробосанском, учинили су да је упропаштена шанса Есдеедса као лидера опозиције и да је цијели генијални пројект окупљања труња и иверја у Савез За Промјене, сведен на социјално-политичку скрб над Младеном Иванићем. Вјечним политичким прогресивистичким талентом пред којим је будућност.
Ну. Чињенице око Иванића уопште нису потенцијалне.
Његов бирачки и гласовни рејтинг је никакав. Његов углед међу Есдеесовим бирачима и члановима је минималан. Његов општи политички презент истрошен је и безвриједан.
Есдеес је начинио грешку када, након локалних избора, није изашао на пропланак и прогласио се одговорним и одлучним да крене уу побједу на изборима. Не дозивајући, при томе, из шумарака и шибља, разне политичке жбуњаре и не глумећи српски политички опозициони пијемонт. И не серући о Мисији да се сруши Додик.
Можда би бирачи и јавност препознали ту жртву и одважност.
Овако, Есдеес је себи дозволио да свака ситњарија очекује неки мали профит за своју гузицу и џеп а да ништа не може убацити у заједничку зобницу.
Есдеес је дозволио да се пшеница, након вршидбе, поново мијеша са пљевом.
Да његови ударни промотори буду један Блогер Балегар Балетан, једна Бентелевизија, да Босић служи као проводаџија за тражење пара од стране власника те телевизије, да иницијативу преузимају његови, есдеесови, феудалци, Обрен, Мићо и онај Бакиров Бициклист.
Дабоме, Есдеес овим показује да није зрео за пресудне националне и државне послове. А то значи да ће изгубити изборе.

Мој Босићу, нико не прави велику Мисију, мислим, свадбу, кад удаје крезаву половњачу.

понедељак, 30. јун 2014.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

САМО ПОВРШИНЦИ 
МИСЛЕ ДА 
ИСТОРИЈА И ПРОШЛОСТ 
УТИЧУ НА НАС. 
ИСТИНА ЈЕ 
ДА МИ УТИЧЕМО НА ПРОШЛОСТ 
ДА БИ УПРАВИЛИ САДАШЊОСТ.
3057.
ФЕРДИНАЦИЈА БиХ
И РЕПУБЛИКА СРПСКА

Босна и Херцеговина састоји се од два ентитета. Од Фердинације БиХ. И од Републике Српске.
Фердинација је најновије генијално име које, коначно, све оно што нису Срби, Четници и Српска, лоцира у Сарајево. А и на безболан начин се искључују Хрвати. Гдје су били кад се пуцало на Франца. И јаукало за њим.
Фердинација БиХ је и симболично име. Тиме се сва Федерација, а нарочито Сарајево, поистовјећују са Францом Фердинандом, који је, прије стотину година био Жртва дивљих Срба, Четника, Шешеља, Агресора и Лосгеноцидаша. Само су Срби муслимане у тој Младој Босни, као и увијек, користили зарад украса и зарад својих Великообљајских аспирација.
Фердинанд је добар за Фердинацију јер је телепатски повезан с њом. Као Жртва са Жртвом.
Дабоме. Тај унутрашњи колективнописхолошки порив Федерације, односно Сарајева, користе разни Ћоркани из Европе. Неки Бернар Лево Мудо, физолов из Француске. Па Бјорн Енгесланд, Хелсиншки комитет Норвешка, близу шарафа.
Који је довео и сина у Сарајево, да види историјски град о коме Норвежани знају колико и ми о шарафу на глобусу.
Али му није сметало да каже да је споменик Гаврилу Принципу у Источном Сарајеву деструктиван потез.
Није, наравно, Бјорн, наиван као што сере.
Непрестани су захтјеви да се избрише Српски Идентитет са овог великог подручја. Сарајево је само једна од ознака на тој великој ратној карти Деидентитетизације Срба.
Зато не требају ни Стопе Гаврилове.
Зато неко предлаже споменик Фердинанду у Сарају.
Заборављајући да фердинанд у том свом времену није значио, у политичком и државничком смислу, баш ништа.
Споменик Фердинанду у Сарајеву био био исто као и споменик Незнаној Бечкој Курви.
Ну. Он је, и споменик и Фердинанд, важан за Сарајевску политику унитаризације БиХ на начин да се елиминишу Срби. Сарајевска Мини Отоманска Царевина не жели да потчини и подвласти Србе. Жели да их елиминише. Заједно са Српском.
Изетбеговићева прича са источносарајевским Есдеесовцима, тај Бакиров Медекс, а Бакир је изданак очаравајуће сарајевске школе чији прваци знају да меде да би и хоџе почеле да се крсте у налету екстазе и заноса, само је један од почетних корака елиминације.
АОП, Амерички Отправник Послова, Хил, критикује Власти Српске поводом осуде угошћавања Бакира у Источном Сарајеву. Као, ми нисмо за мир.
Не знам колико свјетских ратова треба да организујемо, па да међународне прилуде схвате да се овдје народи, нације, не многу да гледају а камоли да се мире и суживљавају. Да схвате оно што је Андрић схватио о 1914. Да схвате ко је на којој страни. Да схвате да се не ради ни о каквом приземном кориштењу националне и националистичке реторике како би се добили гласови на изборима.
То је тако плитко тумачење да ме срамота што сам ишао и у први разред осмољетке а да о цијелом школовању и читању и не говорим.
Политичари у БиХ, каквигод су, држе воду и чувају чабар. Да нема странака и политичара, да неким чудом оставимо голе и саме народе у БиХ, за двије године би и задња босанскохерцеговачка глиста била набијена на колац.
Ако није Четрнаеста ником, осим Андрићу, отворила очи, покушајте прогледати данас, ове Четрнаесте.
Не морамо ратовати.
Довољно је да се само мало разиђемо.


ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

НЕКИ ЛУКСЕМБУРШЕНКО 
ДОШАО НА ЧЕЛО ЕК. 
19 ГОДИНА 
ВЛАДАО ЛУКСЕМБУРГОМ.

недеља, 29. јун 2014.

МАРКО ДОЊИ ВЕШОВИЋ
И РЂАН НЕНОРМАЛНИ ПУХАЛО

Можеш да паднеш и ниже од пада. Зато је неистина И пад је лет.
Како сам пао испод пада, да ме нападају и гуликоже протуве које не знају и немају шта да кажу. Један Рђан Пухало и један Накурни Босанац из Сараја, Марко Доњи Вешовић.
Моја Савјетница ми каже да сам му, Рђану, дао превише простора, да сам требао само рећи да не постоји нико ко се сјећа да је Пухлица био нормалан.
Ну. Разумијем да протуве каткад помињу неког да би себи приграбили рекламу.
Тако ми савјетница за Твитер јавља да Пухлица уби линкујући текст који је Испиздио Рајка Васића. Ко да је неки штос ИРВ.
А, јадничак је само постигао да је тај мој текст о њему читанији пет пута од просјека, од бољих и кориснијих текстова.
А Марко Доњи Вешовић, пошто су у Сарају прешли на фазу Скурњак, скинули га с курца, нашао ухљебљење код Петра Ћивша Луковића, у е говнинама.ба. Тамо, За Неку Ситну Лову, серуцка о божепомози а на начин ништанисачим.
Није проблем што протуве пишу.
Већ што ништа не разумију.
Читам, данас, на 058.ба текст извјесног Андрића који живи у Ужицу али фенонеманлно разумије стање у Вишеграду. Каже, отприлике, Бивши, есенесдеов, начелник добио Град а изгубио Власт а овај, есдеесов, добио Власт а изгубио Град.
А ова двојуца, Вешало и Пушовић, не разуимју ни гдје им је она дугина рупа.
Разумију само гдје им је рупа која се зове џеп. Џепић. Они раде за НСЛ. Неку Ситну Лову.
Пухало се одушевљавао Социјалдемократијом док је то била Ситна Мода, странци мало тетошили а он се осећало другачије, он и они нису из земље сељака есдееса.
А није ни тада схватио, ни сада, да без гласова и подршке бирача, нема ни власти ни сласти.
Није схватио да је циљ његових тадашњих послодаваца, и садашњих, унитаризација БиХ. Зато су свим љепилима и стегама спајали Лагумџијину социјалдемократију и нашу Независну.
Када су видјели да то никако не иде, да се ови Независни Социјалдемократи не дају дркати, прешли су на народњаке. Сад спајају Пробоснократију.
Као што Марко Доњи Вешовић није схватио куд иде Сарајево. Док му је лијепо било важан бити у граду у који сви долазе и лажу му да је центар свијета. И лажу да су Срби извршили агресију. На Илиџу, гдје живе отако се појавило Врело Босне.
Сад кад је скурњачки одбачен, мисли да је схватио да је важно бити с Луковићем, против Шумске и Додика.
А није схватио.
Такве протуве само сметају и саплићу јавност.
Пухало и Вешало су нешто као гованце у балеги. Са брабоњком на врху. Модни детаљ.

Увијек насред пута. Ништа не раде а истобојно смраде.