ЧУДО ВЈЕРЕ

Владика Атанасије (Јевтић) крај Ћивота Светог Василија Острошког, у Манастиру Острог.

Фотографију сам назвао Чудо Вјере.

Јер њене скромне свјетлине и разноврсне тмнине и таме, говоре нам скоро све о Путевима Господњим, путевима Живих и Мртвих, путевима Људи и Светаца, путевима Свијећа и Икона...

Који се укрштају у једној чудној раскрсници на којој су сви, и они који су ту, и они који су далеко, који су отишли и који ће отићи а доћи.

Владика Атанасије, крај отвореног Ћивота, моли се пред један важан пут и један важан чин.

Чудо Вјере показује како је јака веза између живих и мртвих.

Како се Живи, преко Светаца, обраћају Богу, како у тишини протиче Ипостасно Сједињење, како Живима сви могу помоћи ако ће они помоћи себи међусобно.

Владика Атанасије исказује Латрију, не само као Богослужење, већ и као Светомољу, Молитву пред Свецем.

Свијећа је наша веза са Данашњим Даном који пролази, са другим Данима, са Сунцем и Свјетлошћу уопште.

Ја, у пресвјетљеном Атељеу, ужежем Свијећу и сликам.

А камените позадине на Чуду Вјере, наша су веза са Природом коју је створио Бог, да нас њоме заштити а не уништи.

Камен нам поручује да је, ако не вјерујемо да нас је створио Бог, Природу сигурно створио. Јер је јача од нас.

Онај ко лично зна Владику Атанасија, зна каква снага Молитве треба да се овако умољено смири.

Какав је утицај Вјечног Смирења, а Бдијења, Светог Василија Острошког.

Обожење и Оваплоћење, видљиви су у свакој тамној и сивој нијанси ове Слике.

Чудо Вјере.

МИРКО ШАРОВИЋ,

ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК,

ИНАЧЕ, ВЕЛЕИЗДАЈНИК

Умјесто да се бави реанимацијом СДС-а, који је потребан Републици Српској, он се бави реанимацијом Представничког Дома ПС БиХ, који је потребан Сарајеву.

Јавности баца прашину у очи.

Циљ је, кобива, одблокирати рад Предствничког Дома, јер двије милијарде марака чекају одлуке а то треба Републици Српској.

Сад се сјетио Пара за Републику Српску.

А учествовао четири године у онемућавању Српске, кад су у питању Паре.

За Србе, овдје, никад није била ствар у Парама.

Током цијеле Историје.

Ствар је у Опстанку.

Сада је, ствар у Републици Српској.

Шта значи Шаровићево настојање да се одблокира рад Представничког Дома ПС БиХ. И зашто је он истурен на тој барикади.

◘ Шаровић је од Странаца Усранаца, типован као најиздајничкији Србин.

Он ће отворено рећи да неће полагати рачуна Народној Скупштини Републике Српске.

Нико други од Опозиције, то неће јавно рећи.

Иванић ће урадити и горе од Шаровића али неће изрећи такву пријетњу.

◘ Шаровић је добио прилику да замијени Високог Представника. И они су мијењали Пословнике против Српске.

◘ Шаровић је идеалан за тако нешто.

Зато се не оглашавају муслимански актери.

Кад то води Шаровић, у будућности ће се рећи, Па то је ваш Србин радио.

Као што се сада чепе уста одлуком о укидању Војске Републике Српске.

◘ Значи да Сарај Чадор води подмуклу Политику Сулејмана Величанственог. Помоћу Комшића, нагузимо Хрвате а помоћу Шаровића, Иванића, Црнатка... нагузимо Србе и Српску.

А ми. Ми у Ћаршију, са црвеним Фесом.

◘ Значи да је Шаровић већ пристао да Републици Српској узме четири године у прошлом мандату, па помаже да јој се узму још четири у овом.

◘ Битно је заобићи Савјет Министара.

Јер је на Републику Српску дошао ред да га преузме.

Тако ће Република Српска, 20 година бити без утицаја у Савјету Министара.

◘ Када се одблокира ПД, онда се трајно може онемогућити избор Савјета Министара са српским вођством.

Он би, такав је план, до наредних Општих Избора, остао у Техничком Мандату.

◘ Битно је, трајно, отклањати блокаде којима може да се заштити Република Српска.

Блокаде су уграђене у Дејтонски Споразум и Устав БиХ, јер су у тронациналној заједници неопходне.

Она без заштитие сваке Нације, не може опстати.

◘ Значи да је ово добар корак ка уништењу Републике Српске.

*

Срећа Шаровићева што је СНСД млак и пичкаст.

Мени би већ сада сваки Бирач знао за синтагму Велеиздаја Шаровић.

ПИК ЈЕ БИВША КУРВА

КОЈА САРАЈ КУРВАМА,

НА ЗАЛАСКУ КАРИЈЕРЕ,

ДРЖИ ЧАСОВЕ

ПЛЕСА ОКО ШИПКЕ

Амбасадори земаља чланица Савјета за примјену мира, PIC, огласили су се о Закључцима Народне Скупштине Републике Српске.

Уопште није битно што су се огласили већ што је Русија била против.

Још је битније да је све то једна велика Западна Сарајска Лаж, која је почела чим је у Паризу потписан Дејтон.

PIC не постоји у Дејтонском Споразуму.

PIC нико није установио. То је самопроглашено тијело за којег је у УН, у једном тренутку, неко рекао да констатује да егзистира.

PIC је исто што и Бонска Овлаштења ОХР-а.

И то не постоји у Дејтонском Споразуму.

Ни ОХР не постоји у Дејтонском Споразуму.

Постоји само Високи Представник.

ОХР је Канцеларија Високог Представника.

Српске Пичке, а то је растегљив појам од СДС, преко свих Странака и Партија, до СНСД, у сваком пресудном тренутку, или нису схватиле, или нису смјеле, или нису хтјеле, да реагују.

Кад су у Синтри донесени закључци, били су против Републике Српске.

Били су најава Бонских овлаштења.

Нико није реаговао.

Када сам, као Министар у Влади Републике Српске, био против Беха Телевизије, нико ме није подржао.

Накнадно реаговање, када се ствари успоставе, много је неродуктивније од тренутног.

Посљедице су много теже а ефекти никакви.

У државним и националним пословима, мораш да се бојиш и конца из игле а не само гуштера.

PIC, Амбасадори односних Земаља, је данас саопштио Лаж која му је својстена и сљедствена.

Кажу да је БиХ призната 92.

Што није тачно. Није призната од Срба. Што значи да је имала статус данашњег Косова.

Та и било која БиХ, није имала атрибуте Државе, све до овладавања „својом“ Територијом.

Она, ни данас не влада „својом“ Територијом.

И неће никад.

Јер је нема.

У Дејтон није отишла БиХ, већ Федерација БиХ и Република Српска.

Из Дејтона се није вратила Држава БиХ, Дејтон је тако не назива.

Вратило се само десет надлежности Заједничких Институција.

Које су прецизно побројане у Дејтонском Споразуму и његовом Уставу.

Све осим тога је Лаж.

Изјава Амбасадора PIC каже да Република Српска има обавезу да дјелује у складу са одлукама Институција БиХ.

То је Лаж.

То нигдје не стоји ни у Уставу БиХ ни у цијелом Дејтонском Споразуму.

Сада је Републици Српској, свима, осим Српским Пичкама из вођства Есдееса и Педепеа, остало да сваки дан реагује на те и друге Лажи.

Које су противсрпске.

Против Срба и против Републике Српске.

Јер и то су Кораци Самосталности Српске.

НАРОДНА СКУПШТИНА,

ПОСТАЛА ЈЕ ЕРОЗИТИВ

РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Зато је, законито, услиједила изјава Мирка Шаровића да неће полагати рачуне Скупштини и Посланицима.

Али многи Народни Посланици, већ мандатима, уништавају Народну Скупштину а тиме и Институционални Мозаик и Политички Систем Републике Српске.

То је посве погрешна перцепција Парламентаризма.

То је претварање Парламента у Опозициони Полигон.

То је непрестано изједначавање Већине и Мањине.

Побједника и Губитника на Изборима.

То је аналфабетски покушај да се опозиционо дјеловање сведе на Парламентарни Циркус провинцијалних нарцисоида и политичких шизофреничара.

То је Фронт против Републике Српске.

Јучерашња сједница је то показала.

Опозиција је сво људство, ровове и муницију употријебила да се бори за Сарајево а против Републике Српске.

Они се надају да Бирачи то не разумију.

Можда и не разумију али схватају да се Опозиција бори против оних за које су они већински гласали.

А сигурно не разумију небулозе које су лансирали поједини опозицони Ћоркани.

Та болест Народне Скупшине, посљедица је давне инфекције коју је донио СДС.

Они су Политику схватили као Рагби.

А национална и државна Политика је Балет.

Стога се Народна Скупштина, њена радна технологија, мора потпуно трансформисати.

◘ Укинути расправу о Дневном Реду.

Чему та расправа. Ако постоје претходни ужи разговори и договори клубова, колегија и слично.

Чему расправа о Деневном Реду кад постоји већина која ће усвојити свој Дневни Ред.

Усвајање дневног реда је заостала пракса са Зборова Радника из доба Социјалистичког Самоуправљања.

◘ Укинути посланичке дискусије, реплике, криве наводе, поздраве теткама и друштву под вентилатором.

Скупштинске дискусије не могу да замијене јавне политичке расрпаве.

Нити да буду прогласи својим Бирачима.

Ниједна од Странака, осим владајуће, периодично, не практикује одлазак у своју оранизацију и објашњавање програма и ставова, или међу грађане на јавним трибинама.

Јер за то треба имати Програм и Ставове. Ту није довољно говорити да си против овог или оног.

А на сједници Народне Скупштине, дозвољено је сваком испртку да прича са Предсједником Републике или са Српским Чланом Предсједнштва.

И да лансира претходно смишљене досјетке.

Какав је политички ефект тога, или добит за Републику Српску.

Никакав.

То је само промоција малих Циркусоида.

За то имате Јутјуб и Фејсбук.

◘ Инсталирати Говорнике Клуба. Који ће износити кратке ставове за и против нечега, амандмане или друге захтјеве.

◘ Остали Народни Посланици не треба да дискутују. Осим када, у складу са Пословником, предлажу Законе. Па их образлажу.

◘ Укинути преносе на телевизијма.

*

Мора се прекинути пракса девастације Парламента и рушење Републике Српске.

Опозиција не схвата да на овај начин само јача Лидера Власти а слаби Институције.

МЕКТИЋ

ПОДЕРАО

БОРАЧКУ КЊИЖИЦУ,

ЧИМЕ ЈЕ БиХ

ДОБИЛА ДРАШКА

НА МЈЕСТУ МИНИСТРА

БЕЗБЈЕДНОСТИ

Коликогод се Мектић дистанцирао од Есдееса, ово је потез тако примјерен Есдеесу.

Есдеес зајебава Борце Републике Српске још од Караџићевих Десет Дулума Шуме за сваког Борца.

Овај Мектићев чин, само је задњи у тужној колони тог противборачког Есдеесовог Марша преко Мртвих.

Након Рата Есдеес је користио Борце за своје политичке степенице.

Оне су биле искључиво силазне.

Јер Бирачи су схватили да Есдеес не може да одговори том задатку Државног Мира Српске.

Есдеес то и данас потврђује.

Умјесто да говоре, у Народној Скупштини, о Републици Српској, за Републику Српску, они се боре против Материјала, против СНСД-а, против Додика.

Раде за Сарај Чадор и Странце Усранце.

Есдеес је користио Борце али од Бораца није имао користи.

Користио је и Избјеглице. Али од Избјеглица није имао користи.

Потпуно је погрешно мислити да неко, неко борачко вођство, сврставањем на једну страну, може да донесе Гласове тог борачког слоја и њихових породица, ономе уз кога се сврстала малобројна група.

Бирачи не гласају по тим шемама.

Била је формирана Странка Бораца, одмах послије Рата. Сви су мислили да ће тих 120.000 Бораца, или више, у ширем бањалучко подручју, своје Гласове и Гласове своје породице дати њима.

Одмах сам им рекао да је то немогуће и да се кану ћоравог посла.

Република Српска је учинила много за Борце. У томе је много учествовао СНСД и они који су били у Власти.

Есдеес је мало учествовао.

Изграђене су хиљаде станова, помогнуто на друге начине.

СНСД од тога није имао гласовне користи.

Није ни требао да има.

То гласова, које је добио од бораца, није добио за станове и грађевинске пакете већ је добио за Републику Српску.

Мектић Мали Мозгић то не може да схвати.

Зато је његово Јавно Цијепање Борачке Књижице, понижење Бораца, не Борачке Организације. Понижење Републике Српске, не Власти Републике Српске.

Како он то  из своје дупље мисли и види.

Жалосно.