петак, 13. мај 2011.

ПОРАЗ ИСТРИВЕРАША
Четири највећа губитника блиц-процеса Додик-Ештон, Иванић, Чавић, Лагумџија и Инцко, покушавају спасити позицију празним страховима и паролама.
Чавић и Иванић настоје пошто-пото доказати пораз Републике Српске. Чавић је још једном показао да никада неће научити ништа о политичким процесима јер цитира моје и Додикове изјаве од прије четири дана, што је у оваквим догађајима једнако дуго као четири године у обичним. Осим тога, те изјаве нису супротне данашњем ставу да за сада нема потребе за референдумом.
Иванић опет сије празне страхове о увођењу Врховног суда, који би сигурно већ био у пуном погону да је он остао на власти. Иванић је досад само показао да не умије сачувати ни своју партију а жели да паметује о очувању Републике Српске. Након његове суморне ере распродаје Републике Српске, све изгледа као добитак.
Златко Лагумџија фалсификује разговоре са Кетрин Ештон и покушава да спаси братију са којом је нелегално и нелегитимно издејствовао власт у Федерацији и многим жупанијама. Он, као лажни и лоши портпарол госпође Ештон, саопштава да је у Бањалуци подржан Валентин Инцко што је потпуно промашена тема.
А Валентин Инцко се разбацује паролома о томе како је ЕУ порпуно опредијељена да се поштује Дејтонски споразум, онај исти којег су он и његови претходници извитоперили у многим сегментима, све до потпуне нефункционалности и парализе БиХ.
Након данашњег билатералног сусрета Брисел – Бањалука, јасно је да су четири актера сумрака испали из колосијека. Неки раније, неки ту скоро, на Ист Риверу. Прави губитник је Златко Лагумџија јер покушава лажним и магловитим паролама, о одјељцима из приступних преговора и слично, остати изнад површине. И, успут, бацити појас за спасавање свом кооперанту Инцку. Али највећи губитник је Валентин Инцко јер је имао само толико храбрости да умјесто њега Инцкозборац буде извјесна Радетићка. Он, пак, разговоре у Бањалуци покушава преворити у пристанак о поништавању одлуке.
Четири губитника дјелују асинхроно. Не ради се, дакле о удруженом злочиначком подухвату. Већ о појединачном интересном синдикату.
Вриједности које остају након разговора Додик – Ештон, свакако су:
• Силазак Брисела у Бањалуку. Први пут у новијој историји.
• Први пут обављен дијалог о некој постдејтонској неуставној и наметнутој институцији.
• Након што ју је Инцко промовисао у Савјету безбједности, Република Српска је постала равноправан партнер Европској унији.
• Сарајево је, као главни град и политички центар БиХ, остало потпуно изван игре.
• Бошњачке странке су остале без плијена којег су очекивале и на којег су навикнуте.
• Високи представник није био ни у задњој клупи што се може протумачити као његов коначни пад. Лагумџија и Истривераши су га, чини се, свјесно жртвовали. Умјесто да он отвори дијалог са Републиком Српском, о тим такозваним заједничким институцијама, и тако уведе и БиХ и међународну заједницу у нову еру, интеграцијску и партнерску, на принудни пут је морала Кетрин Ештон.
• Пошто је блиц-процес договаран поподне и ноћу, прије самог састанка, јасно је да је Ештон спријечила авантуризам Истривераша који је могао означити крај БиХ и експлозију тог ескпрес-лонца. Због чега ја, дабоме, нисам сретан.
• Могуће је да је ово висибаба и каћун Европског прољећа у БиХ. Умјесто гвантанамско-колонијалног јесења. Али сигурно није навијест убрзања интегративног пута БиХ у ЕУ. Не треба се заваравати.
• Референдум остаје Чернобил Охаера. И овај, ако се Суд и Тужилаштво реформишу по захтјевима Републике Српске. Али и сваки будући, јер је преседан већ ту.


четвртак, 12. мај 2011.

SRETNO-BOSANSKA ŽUPANIJA
Odlazi i Srednja Bosna. Sretno.
Bošnjačke stranke, i Restlovi, formirali su vlast u Srednjebosanskoj županiji. Novost je što su i ostale sarajevske stranke ušle u lešinarski rezervat.
Taj događaj ne treba shvatiti kao iznenađenje ali ga treba označiti jasnim markerima:
1.
SDP, kao vodeća bošnjačka stranka ideologije Torbe i Države, odustala je od BiH i formiranja vlasti na nivou BiH. Došli smo do zida jer Dodik i SDS predlažu ubrzanje formiranja zajedničkih institucija. Sarajevski Politički Krug o tome ne zbori.
2.
Umjesto Države za Čovjeka, ili umjesto Cjelovite BiH, ili umjesto Jednog Glasa za EU, na sceni je najobičniji teritorijalni grabež. Županije i kantoni najednom dobijaju važnost koju kod bošnjačkih stranaka nikada nisu imale.
3.
Bošnjačke stranke, predvođene Esdepeom, žele prigrabiti vlast na svakoj teritoriji na kojoj se to može izvesti i tako spriječiti da se nit iznošenog džempera para dok ne dotjera cara do duvara. Očito je HNS shvaćen kao opasnost. Lešinarskim teritorijalizmom se nastoji spriječti nacionalni i legitimni teritorijalizam.
4.
HDZ BiH i HDZ 1990 su sada kažnjenici jer su odbili da igraju ulogu Naših Hrvata, odnosno ulogu Lijanovića, Jurišića, Pudarića, Desnice i Karoline. To znači da bi katastrofalna greška bila da su ušli u vlast na osnovu ponuda i kombinacija sarajevskih ambasada i Esdpea.
5.
HNS će nakon ovakvog razvoja događaja dobijati sve više zaokruženo teritorijalnih, autonomnih, ujedinjujućih izvršnih i uopšte vlastničkih prerogativa a stanje u i oko federalnih javnih instituta će se zaoštravati. Ko koga pljačka.
Postavlja se bodiočno pitanje:
Šta, usamljen, radi Incko u svoj vjetranjačarskoj borbi, po svijetu, za teritorijalni integritet, suverenitet i cjelodržavnost dok se time više ne bave ni okorjeli sarajevski unitaristi koji su krenuli u bezočni i neutemeljeni obračun sa Fašistima Srbima samo da bi, vještački, pomogli Incku i da bi prikrili proždiranje kantona.
Tri računa za Pedeve, o kojima govori ministar finansija Tegeltija i Vlada Republike Srpske mogu biti dobar putokaz i odgovor. Dok Sarajevski Politički Krug grabi teritorije jednu za drugom, ne pazeći na ravnopravnost niti na one sa kojima tvori Federaciju, besmisleno je baviti se zajedničkim institucijama i nadležnostima. I njegovati ih.

среда, 11. мај 2011.

BRAĆA ZUKORLIĆ I VASKOVIĆ
Kakve budale hodaju svijetom.
Čovjek se u mladosti čudi ljepotama. Kako sam stariji, sve se više čudim budalama.
Muamer Zukorlić X5, vjerski vođa muslimana iz Pizde Lepe Materine, odnosno srbijanskih ostataka nekadašnjeg velikog Carstva Sandžaka i Cijelog Smedereva, izjavio je nekidan, da će, kad On dobije autonomiju, taj Kandžas biti raj kao Monako. A on će, dodajem, biti Princeza od Monaka.
Ali nije to najvažnija karakterna crta Mua Zukija.
Najvažnija je, i najbjelja, najblještavija, činjenica da se i on vozi u Beloj Ikspetici. U kraju gdje je Srbija zatrla sve živo, tako kaže, pa narod nosa poderane fesove koje su miševi izgrizli još u vremenu kada je tuda vršljao Svetozar Vukmanović Tempo, direktno poslan od Tite. Kada su jednog mlađeg seljanina pitali šta znači BMW, a to isto piše na džipu Mua Zukija, on je, kao da se radi o H2O, ispalio: Bem ti vareniku.
I na registraciji je, pored zabezeknutog dvoglavog orla, napisao mufty. Iz bezbjednosnih razloga. Jerbo, Karadžićevi, Šešeljevi i ostali četnici dobiju broj registracije i onda postave eksloziv. Ovako, kad piše mufty, miran je Mua Zuki.
E, ta scena kada se Mua Zuki vozi u Ikspetici ista je kao i scena kada se Vasković, bujne kose, pošto nema turbana, vozi na oklopnom transporteru. I u jedoj i u drugoj sceni narod, kao pozorišna kulisa, hoda poderanih dimija i fesova. I u jednoj i drugoj sceni teroriše se običan čovjek. Knjiga je ista. Mijenjaju se samo glavni junaci. Orić, Vasković, Zukorlić... jednak je teror i Reci ovo ili ode glavuša kao i Živjećemo kao u Monaku.
Muamer Zukorlić je već sada neborojeno puta demonstrtirao činjenice koje potvrđuju da se radi o konstanti provincijalnog primitivizma u vrtlogu velikih događaja. Kao što je i Vaskovićevo ispinjanje na oklopnjak bio pokušaj da se sa dna vrtloga i objetivne svoje mjere, izdigne na površinu događaja koji ga nadmašuju, tako i Zukorlić pokušava da iz memljive džamije, u vrtlogu događaja današnje istorije, pokušava da se izdigne na površinu i uzme vazduha nezaslužene važnosti. Njegov mali um, mali kao i Vaskovićev, njegovog brata po provincijalizmu, odlučio je da ta disaljka bude BMW.
I takvog čovjeka je neko htio u Sarajevo. Umjesto reisa Cerića. Čime su ponizili muslimane BiH. Kao što su takvog provincijalca Vaskovića doveli na Feudalnu javnu, jadnu, TV i tako ponizili poštene pretplatničke obaveznike koji plaćaju i gledaju to balegište.
Galerija takve braće Vasković/Zukorlića iscrpljena je u bratskim krvoločnim ratovima na području bivše SFRJ. Ali, kadgod se oni danas pojavljuju treba znati da se radi o rukavcima i staračama vrtloga koji su uskomešali prašinu, pljevu i otpad uopšte iz kojeg su se na površinu peli Vaskovići i Zukorlići.
Protežiranje Zukorlića kao Mufti muslimana, pouzdan je znak da muslimane, njihovi, drže i dalje u getu. To radi i Tunjo Filipović koji ovih dana u autorskom tekstu veliča Islamsku zajednicu i Merhamet navodeći da opstanak muslimana zavisi od njihovog strpljenja da trpe i čekaju i od te dvije organizacije.
Pogrešno.
Opstanak i razvitak muslimana, kao nacije, vjera se osigurala, zavisi od političkih organizacija. Te organizacije moraju da uobliče realan politički interes, i dugoročan i kratkoročan. Bauljanje od ambasade do Zukorlića, od pisma Hitleru do uzdanja u Bajdena, od Žrtvovanja mira do Države, neće pomoći.
Takvi kao Vasković, ne prave novinarstvo. Oni prave samo budale. Takvi kao Zukorlić ne prave državu. Oni prave samo budale.

уторак, 10. мај 2011.

KO BOS PO IST RIVERU
Kako je, dakle, prošao Visoki Bosančić u liku Predstavnika, pred Savjetom bezbjednosti UN, na Istočnoj Miljacki.
Otišao je tamo s sepetom laži, naramkom starih i izlizanih formulacija, uhomilnih stereotipa o Ogavnim Srbima i Republici Srpskoj. Otišao je tamo sa podmuklim kvalifikacijama da Republika Srpska krši dejtonsku i teritorijalnu zakonitost BiH, prikrivajući tako svoje, i drugih Visokih Bosančića, antidejtonske i neustavne djelatnosti, sve do posljednje u vidu Oktroisane Vlasti Federacije koja se može nazvati Proinckovo Namjesništvo.
Shvatajući da zadnji ćirin vagon nezaustavljivo mili sa perona u Podlugovima i odnosi instituciju koja je pojela Ovu zemlju i doprinijela da je se pretvori u Naseobinu, Incko je pokušao da i od Savjeta bezbjednosti izdejstvuje retrokativnu podršku za sve svoje i svojih prethodnika, odluke, zakone, oktroide, kolonijalide, diktatorijume i pravno krvološtvo, kako bi sve to ostalo u temeljima Stvora BiH i poslužilo za dalju unitarizaciju tokom pristupa EU i NATO nakon čega bi se ovdje pojavila, jednog dana, Islamska Republika Bosna.
Neki su ga podržali. Neki nisu.
Da je mene pitao, rekao bih mu šta će biti. Prvo bih mu rekao da ne mora ni da ide na Ist Miljacku.
Ali, da vidimo kako ga je podržala Amerika. U liku Zamjenice američke ambasadorke u UN.
"Danas se temelji povijesnog Dejtonskog sporazuma dovode u pitanje prijeteći da unište brojne uspjehe koje je zemlja ostvarila. Sjedinjene Države pozivaju strane da poduzmu apsolutno svaki mogući napor i zajednički prevladaju etničke i stranačke linije razdvajanja, da bi se održali mir i stabilnost. Sjedinjene države još jednom potvrđuju punu podršku instituciji visokog predstavnika“, kazala je Di Karlo, prenosi VoA.
Prva rečenica je veoma neodređena i ne odnosi se ni na koga. U drugoj rečenici SAD pozivaju STRANE da prevladaju etničke i stranačke linije. Dakle, ne kaže Rozmari “entitetske” jer upravo entitete i poziva pošto su oni u Djetonskom sporazumu “strane”. Sjedinjene države još jednom potvrđuju punu podršku INSTITUCIJI VISOKOG PREDSTAVNIKA. A šta bi drugo rekla, ta inistitucija je dio Dejtonskog sporazuma. Nije podržala Visokog Incka. A nije mogla ni reći da ga treba razgaćiti, previti preko vrljika i ispucati mu guzu mokrim konopcem od lijeskinog lika.
"Nedavni zaključci Narodne skupštine RS-a predstavljaju fundamentalni izazov Dejtonskom sporazumu, i najozbiljniji i uznemirujući smjer akcija kojim RS krši taj sporazum. Ove akcije u pitanje dovode spremnost RS-a da poštuje vladavinu prava, i put BiH k Europskoj Uniji te ekonomskom oporavku“.
“Fundamentalni izazov”, “Uznemirujući smjer” i “Dovode u pitanje spremnost” nisu konačne ocjene podrške Valentinu Incku nego čas anatomije kakvih je, u pogledu Stvora na stolu za seciranje u proteklih 15 godina, bilo neizbrojivo. A put ka EU i ekonomskom oporavku su toliko onostrane kategorije da je teško razumjeti o čemu bi se tu trebalo raditi.
"Visoki predstavnik ima našu punu podršku u osudi nezakonitog dovođenja u pitanje njegovih ovlasti, a isto će tako imati i našu punu podršku u koracima koje poduzme kako bi se poštovao Dayton i obranili i sačuvali suverenitet i teritorijalni integritet BiH. U procesu smo i sami razmatranja naših vlastitih mjera kojima bismo podržali i zaštitili Dayton i institucije BiH, ako to bude potrebno“.
Dakle, SAD, Rozmari di Karlo, kaže da Incko ima punu podršku u osudi i u koracima koje preduzme. To znači da je odgovornost njegova. Podršku je imao i prije nego što je stupio na dužnost. Ali se dodaje: Očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Nije rečeno: Povodom Refrenduma. I ključno pojašnjenje: I sama Amerika je u procesu razmatranja vlastitih mjera. Ako bude potrebno.
"Sjedinjene Države su u potpunosti odlučne da se ispoštuje Dejtonski sporazum, u potpunosti podržavaju odluke visokog predstavnika, i nadaju se i dalje da će lideri u BiH konačno ostvariti konsenzus kada je u pitanju obrana, ustav, i druge reforme neophodne za mir, stabilnost i članstvo BiH u EU-u i NATO savezu“.
Ovaj gornji pasus je samo refren.
Jasno je da Valentin Incko nije dobio nikakvu podršku nizašta.
Zaključujem da je to bio oproštajni pjev Visokog Bosančića.
On će, vjerovatno, iz uvredjenosti i iznenadjenosti, poništiti Odluku o Referendumu i tako izjaviti da neće više da se igra, zatražiti svoje krpice i otići u legendu.

недеља, 08. мај 2011.

DŽELATI MIRA
Prirodno je da je čovjek u ratu krvnik. Rat je prirastao čovjeku. U rat se, barem na ovim prostorima, ide kao na ladno pivo. Dio ratnika postaje nemilosrdan i to je razumljivo. U svakom zanatu ima vrhunskih majstora. Krvništvo je domet kome se teži. Neki su krvnici zbog straha, neki zbog prilika, neki zbog mržnje s kojom spavaju, jedu, hodaju i žive. Rat je veliko takmičenje u kome svaka nacija traži svog krvnika. To je beskonačan rijaliti.
Krvništvo u miru znak je ozbiljne poremećnosti. I pojedinca i kolektiviteta.
Već više od deceniju i po Političko Bošnjaštvo, Bošnjačko Sarajevo i pripadnici Sarajevskog Političkog kruga, ispoljavaju i razvijaju krvništvo prema Srbima. Dželatstvo, da me bolje razumiju.
Najnoviji Dželat jeste Željko Komšić, član Predsjedništva BiH koga su Bošnjaci izabrali da im bude sluga, izmećar, nadničar, nosač tuta i obavljač drugih prljavih poslova.
A najnoviji njegov prljav posao je optužba Srba da su nacisti i fašisti, da su protagonisti i autori regionalnog fašizma. "БиХ се сударила са злом фашизма и нацизма током 90-тих година које је настало у сусједству и ту је било ријеч о регионалном фашизму", рекао је Комшић као уводничар на сесији Асоцијације независних интелектуалаца Круг 99 о теми "БиХ се брани антифашизмом".
Da ostavim po strani etiketiranje onih koji su Socijalističku Federativnu Republiku Jugoslaviju razbili silom, podmuklo i ne pitajući nikoga ni zašta nego služeći stranim eksploatatorima koji su ih sada pretvorili u grcajuće dužnike ili besprizornike na dnu Eu sokaka, a samu BiH u pljuvaonicu Evrope nad kojom razni marginalci demonstriraju sjećanje na kolonijalizam, torturu i diktaturu, umjesto da su civilizovano i demokratski sjeli da razgovaraju i da se raziđu ko ljudi kad im je već
bog bio dao Tita i ugled u cijelom svijetu.
Pomenuću samo muslimane, ili Muslimane, u čije ime zbori Komšić, da bi sutra imali koga da proglase i konretnim fašistom, kojima je Drug Tito i ona država, koju su, čim je izbila prilika, krenuli i oni da razbijaju i da otmu dio zemlje za sebe.
Ta zemlja ih je stvorila kao naciju. Omogućila im da musliman bude predsjednik Saveznog izvršnog vijeća, da bude na čelu Predsjedništva SFRJ... za tu zemlju su, uglavnom, ginuli Srbi.
Sada Željko Komšić, kao izabrani predstavnik Bošnjaka, koji su nasljednici Muslimana, Srbe naziva nacistima i fašistima. Njegov, priviđajući mu, nacizam i fašizam, došli su iz susjedstva. Trebao je reći „iz komšiluka“ da ga razumiju poslodavci, Izetbegović, Lagumdžija, Tihić, Silajdžić.
Mučno je slušati Jednog Izmećara kako za nacizam i fašizam optužuje one koji su učestvovali u ratu kojeg su izazvali njegovi poslodavci, njegovi komandanti, oni kod kojih je zaslužio Zlatnog ljiljana, oni koji su za Trulu Kobilu Bosnu žrtvovali mir.
Predstavnik Bošnjaka, Željko Komšić, pokušava radikalizovati i ubrzati ono što je program njegovog pokojnog poslodavca zbog čega je žrtvovao mir – Islamska geografija. On i oni misle da će koletivnim optužbama za agresiju, genocid, nacizam i fašizam, steći pravo da Bosnu prigrabe za sebe i da se riješi Srba i ostalih. Pošto su Hrvate u Federaciji već počeli tretirati kao ostale.
Takav pojedinačni i kolektivni politički um nije zaslužio da ima državu.
Postavlja se pitanje koliko Srbi mogu da trpe takve Dželate Mira. Dokle mogu izdržati da žive u istoj Poluzemlji, u istoj Naseobini, u istom Stvoru, sa onima kojima je sada već telal i besprizorni, iskompleksirani, zatureni i skrajnuti Željko Komšić.
„BiH se brani antifašizmom“. Tema Krugomšića 99.
BiH se više ne brani ničim. Onog trenutka kada je pokrenut raspad SFRJ pokrenut je i raspad BiH. Samo je ovdje išlo sporije zbog patriotskih malih i skeprimentalnih scena laži. Koje traju i danas, evo.
Čekao se drugi.