НОВИНАРСТВО
НАКУРЊАКА И
БОЛЕСНИКА

 
Демократија је чудо.
У Аљбански Параљамент, донијела је тучу, спрејеве, пуштамо пљин, ћивша нона...
Не можеш из Опанака у Шимике.
Нити са Коза у Парламент.
У српским просторима, демократија се исто примила, ко шашика у мочвари.
Кад Запад наметне Демократију, Демократија се може дефинисати као Стање када си изгубио све што си имао.
Тако смо изгубили Новинарство а добили Медије.
Општа Либерализација, поткована паролама, Мала моја, Демократија је, омогућила је свакоме да буде Новинар.
PRESS, СТЈЖ.
У Медије су ушли неписмене протуве, не само језички, правописно, стилски... неписмени за било какво друштвено знање. О специјалностима да не говорим, Репортер, Скупштински Извјештач, Економија...
Сви су почели да отварају Телевизије. Они из вишег интелектуалног разреда, и Агенције. Па, Новине.
Сад се све то раширило, ко Корона, до Подкастова.
Онда су Западаши саопштили да постоји Истраживачко Новинарство.
Наши се одмах овлажили. Сад ћу да му јебем матер ја.
И Новинари, Медијаши, постали су Звијезде. Они су Истрага, Оптужба, Порота, Суд.
Они истражују неуништиво Царство, К&К.
Криминал и Корупцију.
Ту настају два проблема.
▪ Новинари, који то више нису, замјењују легалне Институције.
Свако Друштво има одређени постотак К&К. То се не може искоријенити. Било да их пушташ да се бране са Слободе или да јавно стријељаш на Стадиону.
Ако то не могу Институције, како ће то да учине Упишуље и Полумудоње из Медија.
Никако.
Они ће повећати Криминал и Корупцију.
▪ Новинари, Медијаши, тако постају Оруђе Манипулације.
Западашких Служби, домаћих Служби, домаћих Каста, разних појединаца који се баве неким Бизмисом...
Нико од њих неће дати потпуну Информацију већ увијек манипулативну, са неким циљем.
Новинар не може да то провјери. Он постаје Накурњак.
Он се продаје за Неку Ситну Лову. Увјерен да чини епохална дјела, да је Горостас са Насловне Стране.
То је довело до тога да се Новинарима и Медијима ништа не вјерује.
А није ни могуће вјеровати. Нигдје Власника, Редакције, Хијерархије, нигдје потписаног Аутора, нигдје Извора...
То води у неповјерење у Институције.
То Политика, намјесничка, прозападна, издајничка, користи да потчини Инстутуције. Јер, очито, не морају да раде оно због чега постоје, а и кад раде, невјерује им се. Па је логично да користе Властима, уској групи.
Треба укинути Студије Журналистике.
То образовање је непотребно.
Да се више не заваравамо, ни ми ни они који још желе да буду Новинари.

 

КОМШИЋАРЕЊЕ
ВОДИ МУСЛИМАНЕ
У НЕСТАНАК ИЗ
ПОЛИТИЧКОГ МОЗАИКА

 

Сарајевски Политички Круг, налази се у великом проблему пред Изборе2026.
Да ли Комшићарити и Шићарити или бити муслиман који има Национални Интерес. Иако нема Нацију.
Историјско насљеђе од неколико вијекова, препоручује Шићарење.
Зато се и кандидовао онај неславни Славен.
Не би, ваљда није толика прилуда, да не постоји неки миг, неко одобрење, неко обећање, са муслиманске политичке стране.
Посљедице, пак, четвероструког понижења Хрвата у Федерацији БиХ а на Сећији у Предсједништву, не препоручују Шићарење и Комшићарење.
Сарајево данас, на политичкој сцени, не значи ништа.
У Сарајеву, у „БиХ“, код Амбасада, код ЕУ...
Добро, Комшић јесте ишао у Брисела али тамо ни Вучић није хтио да оде. Толико је то важно.
Тамо је будаласао, али је, у ствари, правио кампању за Славена Ковачевића.
Тај губитак значаја, посљедица је бирања Комшића.
Та Тројка сарајевска, директна је посљедица.
Да муслимани нису одвајали Гласове Комшићу, муслимански Члан Предсједиштва увијек би имао много већу тежину.
Пошто није имао, и пошто је овај из амбасадних аранжмана, Марфи је могао да инсталира неспособну Тројку.
Добро, Сарајево, али и Тројка је са политичким значајем у перманентном сукобу.
Сарајмулсимани морају да се ослободе наивног сликарства у Политици.
Њима је неко подвалио, стално им подваљује, Само бирајте Комшића и уништите Додика, и све ће бити ко по лоју а Жељезара Зеница ће правити златне Шине.
Ако се не отарасе Комшићарења и Грађанштине, муслимани су политички готови.
Неће моћи да одрже ни политичку дејтонску Трећину.
Федерација ће се, политиком ХНС-а, девастирати тако да ће енклаве Бихаћ, Мостар, Тузла одумирати а та Држава ФБиХ, свешће се на Сарајевски Кантон.
Српска ће све више ићи у Самосталност а Херцег Босна ће све више бити реалност и повезивати се са Хрватском.
Муслимани се, једне деценије, можда упитају, Гдје смо пристали.

 

ЕСДЕЕСУ
НЕ ТРЕБА
ПРЕДСЈЕДНИК
СТРАНКЕ

 
Српска Демократска Странка је у бескоординатном стању.
Организационом, политичком, националном.
Нема јасне вертикале, хоризонтале и оријентире.
По више праваца, преко Републике Српске, она је у дебалансу, неравнотежи.
У Бањалуци, СДС не постоји.
То је преткорак нестанка.
То је, само по себи велика опасност. Која рађа нову. Ону у чињеници да је најјачи присарајски Есдеес, Пробосански.
Вјештачко територијално шарање са Предсједником Странке, доноси даљи пад. То је показао случај Предсједника из Теслића.
Избор Предсједника из Пробосанског дијела, био би још погубнији.
Пробосанцима одговара да је Предсједник Есдеса, однекле а не из њиховог краја.
Бањалучки Кандидат Есдееса добио је двјеста хиљада Гласова, што нема никакве везе са стварношћу.
Али може да завара и да СДС даље одвоји од земље.
Есдеес данас, постоји у разним групама, по неколико основа.
Одборничким, посланичким, присарајским, бијељинским...
То није могуће повезати у један организациони и политички комапкт.
Јер, захтијева одузимање многих позиција многима, који су их мукотрпно изградили уз помоћ чланства у Есдеесу али и мимо Странке.
Захтијева много нових Актера којих нема.
Есдеес више није такав да се може очекивати дугорочно психолошко и стварно получење неке користи.
А нико не жели да утроши пет или десет година у Странку за коју није сигуран да ће му вратити на било који начин.
Нови Предсједник Есдеса, дакле, нема услова да подиже, гради и шири Организацију, Странку, да успостави мукотрпну и дугорочну везу са Чланством, већ ће против себе имати већину оних који су се позиционирали и задовољни су том трасом којом иду.
Нови Предсједник ће погоршати стање Организације и ослабити политичку Моћ Есдееса.
Зато је боље да не изаберу Предсједника.
Нека се, само, кандидују кад треба и зашта треба.
Дуже ће трајати.

 

НАС ДВА БРАТА,
ОБА КАНДИДАТА

 
Опозиција у Републици Српској, у тешкој је ситуацији.
Једни лове Крађу Гласова.
Једни гањају Авионе.
Једни праве празне Покрете.
Једни иду у Америке. Отпадци Педепеа са одпадцима сарајевског Есдепеа.
Једни изгибоше улизујући се новом Предсједнику Есдееса за кога нико не зна ко ће бити.
Нико се не бави Кандидатурама.
Па, Актери морају сами да се кандидују.
На удару жеља су Српски Члан Предсједништва и Предсједник Републике Српске.
Све пропада а да ја не будем Кандидат.
Кад је онај Зблануша добио онолико Гласова, ја ћу добити двапут више. Имам Харизму. Стално сам у Медијима.
Углавном, имају више Кандидата за те двије појединачне функције него што ће имати Посланика.
Формирање Покрета Осигурача имало је за циљ да из игре избаци и Есдеес и Педепе.
Али је то довело до компликација.
Интелектуално језгро Педепеа неће се предати тако лако.
Може се очекивати, на прољеће, пред Кандидовање, унутарстраначки пуч у том политичком Гиганту.
Есдеес се загријао након резултата Блануше, и не може се оладити до апсолутне нуле када би подржао нечије друге Кандидате.
Њих резултат обавезује да имају Кандидате за обје функције.
Ну.
То је Мало Опозиционо Позориште.
Све са Кандидатурама, много је озбиљније.
▪ Свако коалицоно кандидодавње и подржавање, у старту губи Гласове. И кад постоји најбоља Организација Странке, веома је тешко мотивисати Чланство да гласа за неког другог, изван Странке.
▪ Странка, без обзира, колико мала или невелика била, ако је у Опозицији, има обавезу кандидовања за двије најважније позиције.
Ако не кандидује, сама себе снижава и испод стварне вриједности.
▪ Порази су саставни дио Побједе. То су Степенице до Побједе. Подразумијева се озбиљан политички, страначки и организациони рад. Не разматрам Лелемуде и Егзибиционисте.
Ако не излазиш на Изборе и губиш, нећеш никад побиједити.
-----
Опозиционари, дакле, морају сви да имају по два Кандидата.
Ако имају само два, побиједиће ко и Есенеде у Бањалуци.
Ако сви имају по два, побиједиће Есенесде.
Тешко је без Организације у Сватове.
 
 

 

БиХ
У ПОЛИТИЧКИ
БЕСТЕЖИНСКОМ
СТАЊУ

 
ОХР, очито, не може, као некад, да држи Протекторат над БиХ и да управља свим, смјењујући оне чији Народ, Конститутивни Народ и „Ентитет“, треба разорити и поништити.
Направили су, у том тродеценијском времену, исте грешка о и у Ратовима у БиХ, против Срба и Српске.
Нису рачунали да ће се Срби одржати, супротставити и опстати.
Уништавали су Есдеес, мислећи да ће Есенесде лећи на руду.
Сад закључују да је боље било да су подржавали Есдеес а никад не дозволили да нарасте Есенесде.
Сада уништавају Есенесде.
Ну.
Нема ко да се појави и да нарасте.
Остао је Шрот који није ни за Рециклажу.
Са те Ешдаунове Тактике, морали су да пријеђу на Тактику Дерегулације.
И даље се ради на платформи која нема упоришта у Дејтонском Мировном Споразуму нити у Уставу БиХ.
Али се користи околна ситуација у којој нико не може правно, уставно, дићи свој глас и надлежност, и помоћи Републици Српској.
У истој позицију су и Хрвати.
Цијела БиХ је у политичком бестежинском стању.
Штагод ко уради, нема скоро никакву политичку тежину.
Педаљ напријед, три корака назад.
Цијело стање пројектовано је због Републике Српске.
Јер Хрвати тако живе четири мандата. Није због њих.
Циљеви Бестежинског Стања, што се тиче Републике Српске
▪ Одржавати стање у коме Република Српска нема Предсједника Државе. Што је дуже могуће. Ако се буду понављали Превремени Избори, не треба бити изненађен.
▪ Одржавати стање Предсједничке Парализе, што је дуже могуће, које доноси смањене међународне контакте, немогућност именовања мандатара, нпр...
▪ Понижавати Републику Српску, њену Политичку Сцену и њене Бираче.
Понижавати, дакле, Србе. Ево, ишли сте на Изборе, па шта сте урадили.
▪ Припремати се да Анархизацију Општих Избора и цијелог сљедећег Мандата.
------
Такво стање, одржаваће се, дакле, до Општих Избора сљедеће године, у разним варијантама.
А, онда ће се прије Избора, за Изборе и, народчито послије Избора, стање усијати, како би се у Републици Српској све преокренуло, ко Колач у Каци Комине за Ракију.
Власт и Национални Компакт на политичкој сцени, треба добро да пазе шта раде Охаераши и Унитаристи.
И, наравно, Вучић.