петак, 02. новембар 2018.


ТРИДЕСЕТ
ГОДИНА
БОШЊАЧКОГ
НЕСТАЛОГ
ВРЕМЕНА

Клањање Попису из 91е невјероватна је Дејтонска варка на коју су насјели Бошњаци с помоћу свог политичког, вјерског и утрапљеног руководитељства.
Али. То није трагедија Руководитељства, то је трагедија једног Народа, једне Вјерске Скупине која је у формирање Нације кренула путем рата против других Нација.
Јасно је да Бошњачко, Муслиманско, вјерско и политичко вођство не посједује коректор временске базе. И да му није синхронизован ток догађаја и ток свијести.
Из тог разлога су и почели Рат.
Жртвујући Мир за БиХ.
Тада нису схватили да се преко Рата, и посједовањем БиХ, не може постати Нација.
Кад то нису успјели у Другом Свјетском Рату, јер су се, умјесто тога, ставли на страну Усташког Режима и Нацистичког Поретка, више шансе неће имати.
Сада опет играју на карту прошлог времена.
На Попис из 1991е.
Након тридесет година, то више није међунационално и међувјерско питање.
То је сувишно питање.
Нема Рата у историји, какавгод он био, након којег се све предратно вратило на своје мјесто.
Бошњачко политичко и вјерско руководитељство није схватило да их у Дејтону неко зајебава.
Анекс 7. Док се сви не врате у своја предратна боравишта.
То не може да проведе ни уједињена сила Нато Пакта и бившег Свјетског Савеза.
Сада се настоји власт у Федерацији формирати по том Попису. Не признаје се Дејтонска двонационалност Федерације. Али се признаје Попис из 91.
И општинска бирачка комисија у Братунцу треба да буде по попису из 91е.
Истовремено, нико не зна по ком је попису Комшић.
Осим што се зна да је он икебана чињенице да је то сумануто муслиманско руководитељство у та своја временска закашњења, убиједило и неуку муслиманску сиротињу рају.
А то се не може добро завршити по Босну и Херцеговину.
Овај мандат са Комшићем и Додиком у везном реду, то ће најбоље да покаже.



четвртак, 01. новембар 2018.


ТРГ АНАРХИЈЕ
У БАЊАЛУЦИ
ИЗБОРНА ЈЕ
ШАРЕНА ЛАЖА

Пошто Правда За Давида, и Трг Анархије, нису успјели да окупе 100.000 људи и тако створе Предизборни Хаос, приступило се његовој рехабилитацији.
Лош изборни резултат СНСД-а у Бањалуци објашњава се, и правда, Тргом и његовим утицајем на Бираче.
Наивни, пак, мисле да се у Бањалуци промијенило расположење Бирача.
Нико, пак не нуди одговор на питање откуда толика популарност Младена Иванића, коју раније, у Бањалци никад није имао. А нарочито, откуда толико одушевљење Гусларем из Гацка.
Ако неко пронађе егзактне доказе за то, онда се може почети разматрати и утицај Трга на одлуке Бирача.
Трг Анархије у Бањалуци, међутим, имао је улогу позоришне кулисе иза које би се, манипулацијама, претоварили Гласови у брашњаве камионе Вукоте Говедарице, али и Иванићеве.
На Бањалуку је бачен сав циљ јер је то велика концентрација Бирача и јер се велика превага ту не може тако лако надокнадити у другим подручјима Републике Српске.
Али и због тога што у Добоју и у Бијељини, нису имали механизме за такав утица као у Бањалуци.
У Бањалуци је, пак, искориштена организациона структура СНСД-а која је употријебљена од стране оних који су током многих избора били у Бирачким Одборима и оних који су дириговали мјестима у њима, организовали одустајања већ евидентираних чланова и предсједника, размјештали чланове и предсједнике на туђе терене... у садејству са војском бирачких одбора из других странака.
Иванић и Говедарица све те гласове на ЦИК-овом броју, немају на Гласачким Листићима.
Заваравање Тргом Анархије добро служи и Опозицији и СНСД-у.
Опозиција себи може да диже реп тиме што је њена подршка Тргу била генијалан изборни потез.
СНСД може тиме да купује себи унутарстраначки мир и да даље мирно девастира Организациону Структуру.
Ако се реално не анализира Трг Анархије, посљедице по све Политичке Странке ће се осјетити. Прије свега у претакању Гласова у мање и мање мање битне политичке групације.
А може се догодити и да, пред Локалне Изборе, у Бањалуци, одговарајуће структуре некога убију за нову представу на Тргу.
Као што се може оправдано сумњати да је и несрећног Давида убила Одговарајућа Служба, да би се оптужила Власт, Полиција и СНСД.
Јер, ако је неколико десетина људи било укључено у „убиство“ Давида, како скоро цијелу годину извикују Анархисти и Суфлери, то значи да је та организација дјеловала савршено, барем досад тако изгледа. Онда је незамисливо да су тијело покојника оставили тамо гдје ће се одмах наћи.
Да их је било толико и да су тако организовани, однијели би га у Јужну Африку.
Опозиција нека анализира Трг у своју корист а СНСД мора да анализира Организациони Случај Бањалука.
Иначе може лако да, по истом принципу, изгуби сљедеће Опште Изборе. Довољна су само још два тако искориштена пункта у Републици Српској.

среда, 31. октобар 2018.


АМАТЕРСКА
И АНАЛФАБЕТСКА
ПОЛИТИЧКА
И СТРАНАЧКА СЦЕНА,
НАЈВЕЋА СУ ОПАСНОСТ
ЗА ДРЖАВУ И НАЦИЈУ

Зајебавамо се са чињеницом да је без неког мандата остао извјесни Шукало. Или Александра Пандица. Чак и Миланко Михајлица, кодног имена Михајло. А многи су одушљевљени да је млађани Богаташ Драшко убио Гласовима и да ће постати најмлађи Предсједник Уједињених Нација.
Ну.
Ствар је озбиљнија.
Шукало, Драшко и Михајлица, политичари су без Странке.
А Српска Демократска Странка, Пандуревићке, Странка је без Политичара.
То, напримјер, ДНС успјешно прикрива коалирањем са СНСД.
СНСД, пак, има друга два проблема, о којима ћу, на крају краћег пледоајеа.
Странке без Политичара, или Странке у којима је највећи Политичар Бореновић и Говедарица, и Политичари без Странака, страначку и политичку сцену претварају и ПВЦГ. Позориште, Вашариште, Циркус, Гледалишче.
Странке без Политичара мандатима обмањују своје Чланство и Бираче. Као што то ради СДС.
А Политичари без Странака, једу колач Јавне Политичке Сцене без икакве одговорности.
Никоме не подносе рачун за оно што раде.
Јер постоји начин да их неко подноси и да тако увијек, са новим Изборима, освану, као Доњи Веш, на штрику иза куће.
Добро. Република Српска је мала Политичка Сцена и не може бесконачно да продукује Велике Актере.
Али је несрећа што продукује Велике Преваранте.
Чему не погодују Бирачи, јер они се, у суштини, зајебавају са Кандидатима и Политичарима.
Већ погодује Изборни Систем.
Као и Странци Усранци.
Којима највише одговара Политичка Сцена и без Странака и без Политичара.
А СНСД.
СНСД је у једном времену био покрио све могуће функције. И имао Батаљон Политичара. Чак и Пук Подмлатка.
Онда су Додику, како је расла његова моћ на Политчкој Сцени, очи постајале све мање.
А у Странци му било све тјешње.
Па је растјерао и обогаљио све око себе. Доводивши, истворемено, оне који са СНСД имају везе као Стари Сват са чешањем младине гујице.
Данас СНСД има само Додика.
Остало је у реторти за печење кестена.
Круг од Фондова, Електропривреде, Здравства, Директора... до Кандидата и Посланика
Та Реторта не ствара Политичаре.
Поготову не Рационалне Националисте. Који су потребни Политици Самосталности Српске.
Ствара аутистичне интересџије. Као што су Шукале и Драшкаре. И као што је Деенес и Есдеес.
Република Српска, њена Политичка и Страначка Сцена, не може да спадне само на Додика.

уторак, 30. октобар 2018.


НЕДЕЈТОНСКО

ПОСЛАНИЧКО И
МИНИСТАРСКО
НАСИЉЕ НАД СРПСКОМ


У мору свега и свачега у Поизборју, нашла се и вијест да је извјесна Нина Букејловић, лидерица Есдеесове Омладине, ушла у Народну Скупштину јер се изјаснила као Бошњакиња.
Ни Нина ни Букејловић, не мирише на Баклаву. Ради се, наводно, о мјешовитом браку.
Обзиром да и Чавић има неке везе са Бушелтићима, одакле су Букејловићи, ништа не треба да чуди.
Кад се Босић изјаснио као Пробошњак, што Нина не може као Бошњакиња.
Мада сам то, прије, очекивао од Мектића.
Букејловићка се тако изјаснила због Изборног Закона по коме у Народној Скупштини Републике Српске мора да буде четири Хрвата и Четири Бошњака.
Та антидемократска и антипарламентарна будалаштина иде у пакету са наметнутим саставом Владе Српске, коју је извео ОХР, на основу нелегалне и недејтонске одлуке Уставног Суда БиХ, о конститутивности свих на цијелом простору БиХ а по којој Влада мора да игра по систему 8 – 5 - 3. Осам Срба, Пет Бошњака, Три Хрвата.
Та КСС, Конститутивност Свих Свуда, смишљена је како би Бошњаци разорили Републику Српску.
Јер се сматрало да је са Хрватима у Федерацији, ствар готова.
Република Српска мора Донијети Нови Устав, у складу са Дејтонским Споразумом и његовим Уставним Анексом.
У коме могу да се отклоне сва недејтонска и неуставна (мислим на Дјетонски Устав БиХ) насиља.
И због тога је потребна пуна Српска Сарадња у Сарајеву.
Како би се манифестовала и у Народној Скупштини Репблике Српске, код доношења таквог Устава.
Насиље над Парламентарном Демократијом, над Представничком Демократијом, над демократском процедуром избора Владе, у томе је што су Срби у Српској, неравноправни и потчињени.
Они морају да се, кроз странке, боре за посланичка мјеста а Бошњаци и Хрвати имају загарантовану квоту коју не могу достићи гласањем. И због њих, из Народне Скупштине бивају идстрањени Срби који су добили више гласова.
Народна Скупштина је тако, само за њих, Бошњаке и Хрвате, постала Вијеће Народа.
Нека странке кандидују Бошњаке и Хрвате па нека их се изабере и четрнаест а не четири. Али, наметати број и национално се престројавати у ходу, не приличи ни Племену Ђуту.
Такође, у Влади Српске не могу да сједе Министри Бошњаци и Хрвати. Ако немају гласовно златно важење у посланичким клупама Народне Скупштине.
Стога се то мора рјешавати јер је пола Владе кљакаво. Не зато што су Хрвати и Бошњаци кљакави људи, већ што то нема никакву политичку технолошку подлогу. То је јогурт у тегли киселих краставаца.

понедељак, 29. октобар 2018.


ЕСДЕЕС ЖРТВА
ОПЕРАЦИЈЕ
НИПОШТО ДЕСЕТ
СРПСКИХ РУКУ
У САРАЈЕВУ

На сцени су поново Присарајски Есдеесовци.
То је погубно за Српску Оријентацију Есдееса. Као и за његову демократичност.
Први пут је та Присарајска Група Есдееса осујетила, послије Рата, могућност да Есдеес прерасте у Политичку Странку, што би подразумијевало његову Српску Демократичност равномјерно распоређену на цијелу Републику.
Али. Њима се то није давало из руку.
Њихов жал за Сарајевом надвладао је све.
И данас на видјело пробија тај жал.
Као и прије четири године.
Када су у генераторе убацили Босића, па Мектића а онда и Говедарицу.
И данас је њима Сарајево важније од Републике Српске.
У томе их неће омести, како смо били свједоци, ни четверогодишње осипање важних актера Есдеса, нити губитак двадесет општина, нити садашњи губитак 50.000 гласова, што је читава једна Странка. Неће их омести ни искључење потпредсједника, губитак посланика, отказивање Добојлија...
Ако све остане како је пошло, неки од актера Операције Есдеес брани Сарајево, наћи ће се на важним и добрим положајима. Биће им то награда за Просарајство.
За то вријеме Есдеес ће се даље осипати.
Не искључујем и отворено приступање Есенесдеу. А, превасходно Уједињеној Српској и Деенесу.
Као ни заједничког кандидата Обреноваца и Есенедеа у Добоју. А Мићићеваца и Есенесдеа у Бијељини, за двије године.
Сада је јасно да је Есдеес изгубио све шансе да се заустави и да се транформише у Политичку Странку.
Као што је јасно и да је утицај Америче Амбасаде, у Есдеесу, огроман.
Па и Сарајева.
Њима Додик служи као покриће.
Као што им је Трг Анархију у Бањалуци служио за покриће Пројекта Претовар Гласова. Повлака Крађа, Манипулација, Служба.
Додик је милијардити пут истрчао, без потребе, и рекао да је пресудно да Српска има Десет Руку у Сарајеву. И да је то његов циљ.
Да то није упалило чернобилске лампице, Вукота би, вјероватно, пао.
Овако, борба на Вукотином Гробу, до задње капи крви и из шумског комарца, борба је против Додикових Десет Срба.
Кад већ нису успјели да онемогуће избор Додика, они, просто, морају све да учине да нема Десет Руку за Српску у Представничком Дому.
Тиме могу наставити да даље еродирају Српску а Додика онемогућити да било шта учини.
Тако Додик плаћа многе цијене.
Али и цијену тога што није 2010е препустио Организацију Странке технологији 21. вијека.
Сада би СНСД у Народној Скупштини имао близу четрдесет а у ПД, у Сарајеву, најмање осам.