субота, 08. март 2014.

СТАРИ РАТНИК
НА КЛАДИЋУ
2733.
ВЕЛИКА СЕ ТМИНА
СПРЕМА, СРБИЈИ
ПОНЕСТАЈЕ ТЕМА

Избори би требали да буду Велике Издушнице. Дани када политичке странке и лидери отворе душе политичке и кажу, искрено, из душе, шта мисле о стању друштва, о његовим сљедећим данима и о томе како ће и сучим да се изборе за неки помак, или барем да ухвате корак са временом.
Добро. Знам. И за изборе се лаже. Мада се то може подвести под обећања. Много више се лаже послије избора. То се може подвести под објективне околности. Најбољи доказ објективних околности је губитак избора. ЈестК.
У Србији, нане, не лаже се за изборе, избори су као омотни папир. Има их неколико врста. Масни. Посуђени. Украсни. Избори се умотавају у теме које су погрешне. С друге планете. Као, рецимо, масну крметину у кравате а палачињке у масни папир.
Теме су Свом снагом за рад, живот, ходање по води, Београд На Води, Славени се враћају сојеницама, СТЈ, хапшење Шарића, чим се затворе бирачка мјеста, нова српска граница на Истоку, умјесто Карловац – Вировитица – Карлобаг, јесте Оштра Лука – Потоци – Угар. Дачићева Србија је на то упозорила Хрвате и муслимане у БиХ. Коју је створио Створитељ.
Та кампања иде кроз остругу, ко ласица, док Стварност Србије, иде аутострадама.
Косово формира војску. Формира Репрезентацију. Хапси Србе. Нико ништа не смије да им каже. Зато ће најебати јадни Хрвати и муслимани у БиХ.
И зато руски амбасадор понавља да Русија није промијенила став о Косову.
Мада би, како србијанска оструга расте, било боље да промијени придјев. Да се каже да је Косово руска земља. Можда једног дана нешто и буде. А и графички и географски, некако, подсјећа на Крим.
Шапу настрану.
Озбиљна је ствар. Изборне теме Србије, које немају везе са стварношћу, нису знак неспособности политичких странака и њихових маркетиншких агенција, нити страха, странака и лидера, да проговоре о Темама Стварности.
То је знак новог умотаног времена које стоји пред Србијом.
Зато су ови избори и организовани. Сви учествују у лоту а сви виде у чијем су џепу паре.
Избори су генијално оправдање за изостанак са будућих часова и наставе.

Да ли ће Србија умети да жмири толико колико ће тмина да је замрачи.

петак, 07. март 2014.

2732.
МЕСИЋ.
КАД ЛЕШИНАРИ
ДАЈУ
ВЈЕШТАЧКО ДИСАЊЕ

Чупави бивши Предсједник Хрватске, Стипан Меске Сарајлија, стигао у Мостар. Тамо гдје није смио да дође кад је био Предсједник. Јер је морао да иде у Сарајево. И да заступа Унитарну Босну умјесто Босне и Херцеговине састављене од двије државе, једне српске и друге муслиманско-хрватске.
У Мостару, гдје иначе није добродошао, па су га чак јавно упозоравали да одложи долазак, Месић је одржао предавање у коме се поново заложио за новоупаковани Унитаризам.
Сада је његов концепт Босна састављена од мултиетничких кантона са Средишњом Влашћу.
За то би се организовао Дејтон 2 са земљама као и у правом Дејтону.
И онда би, мртвац, Босна, заиста почео да прдуцка.
Било ко из Хрватске, а нарочито неко ко је био високи дужносник и ко је учествовао у хрватственом разбијању Југославије на начин да буде рата, нема легитимитет да говори о Мултиетничности и о Босни и Херцеговини.
Прво. Хрватску су темељно очистили од Срба.
Друго. Отцјепљење Хрватске директно је изазвало рат у БиХ.
Реалност је сада потпуно другачија.
Оно Срба што је успјело да опстане, мимо Србије, дошло је до дефиниивног стратешког Националног Начертанија.
Никад се више не мијешати ни са ким. Не играти улогу никаквог братства и јединства, заједништа, пијемонта, мултиетничности.
У свакој историјској мјешалици Срби су пушили а никад нису успјели да упале свјетло.
Мултиетнички кантони које пропагира Месић, значе већинске муслиманске кантоне
Значе само добру припрему за будуће међунационалне покоље.
Што се више измијешамо, боље се кољемо.
То је барем јасно. И повијесно доказано.

Није јасно због чега се Месић више од деценије залаже са Муслимански Унитаризам. Коме је толико дужна да покрајна хисторијска протува. 
2731.
КОГА СУ У РАТУ
СТВОРИЛИ
МИЛОШЕВИЋ И СПС
ТАЈ СЕ У ЦРНОЈ
КОЛИЈЕВЦИ ЉУЉА

У занимљиво знаковље спада Дачићево Српсковање о томе да је Републику Српску створио Милошевић и Еспеес а Додик даје ленте другима. Умјесто да кити створитеље.
Има тих Србијанаца који не знају ни гдје је Косово, ни гдје је Република Српска, ни гдје је Карловац, Вировитица и Карлобаг, ни гдје је Шарић. Али знају да је Милошевић Створитељ.
Милошевић и ратна Еспеес су створили Косово, створили су Книнску Крајину, створили су Мирну Реинтеграцију, створили су Црну Гору.
Гдјегод су шта створили нигдје Срба нема ни на видику.
Зна ли Дачић да су једног попа, у тим земљама које је створио Милошевић без Срба, питали да сахране муслимана коме хоџа није дао мезар јер није био члан тог неког укопног друштва а поп је рекао Може, изаберите најбоље мјесто, овдје се свеједно више нико не сахрањује.
За то што је Милошевић створио, и ратна Еспеес, требао је бити стријељан. Од стране Срба не од стране Несрпског Хага. Али не у Србији него негдје у тим земљама које је створио.
Ну. Кампања је. Шекспир. Пушити или не Пушити.
Пошто не смије ништа да каже Вучићу. А ни Шарићу. Ни Мишковићу. Смије Додику. А свидјеће се и неким Странцима Усранцима.
Вучић длаку мијења али Дачића никако.

О понижењу људи, цивила и бораца, које је на овај начин учинио Ивица Дачић, непотребно је расправљати. У српској историји, иначе, живи увијек користе мртве за своје будалаштине. 
2730. post
430.001 posjeta stranici
УЧЕШЋЕ У РАТУ
ПОСТАЛО
СЕОСКА КУРВА

Видим, свака шуша извикује Учешће у Рату. Свака усрана баба била у рату. Свако постао инспектор за Учешће у Рату. И Усрани Есдеес. Свако црвеном моралном четком повлачи патриотску српску линију Учешћа и Издајништва.
Свако зна шта је требао да уради Србин у Хратској кад је формиран Збор Народне Гарде. Требао је да на сред трга у Сиску, и свуда, извади курац и да Хрватима јебе усташку мајку, усташку бабу и Фрању Јосифа и да захтијева да му доведу Фрању Партизановца, Без Гаћа, да га нагузи уз Бећарац.
Пичка Вам Матерна.
Да вас је у том рату било толико, колико сада серете о њему, не би Срби губили територије ко дијете кезмад у шуми, не би Усташе дошле до Бочца, не би у цијелој бригади било два члана Есдееса. А Бакир би, на радној обавези, читав рат кувао каве код Чиче у Другој Крајишкој.
Сви они којима би данас крсна слава требало да буде Лажно Љекарско Увјерење, сада галаме о Учешћу у Рату. Они који су се саморањавали по Бањалуци, носали сњежно бијеле или нове плетене зелене опасаче, никловане Тетејце и непипнуте Шкорпионе у жутим футролама, они све знају о Борсу, о Ветеранима, о лови, о фотељама. Нисам чуо да се неко бори за лијечење посљедица Питиеспија.
Борци и Учешће у Рату постали су каламарска валута за накупце и прекупце јавног простора и политичке важности.
Под Борцима и под Учешћем у Рату подразумијевам само Прву Линију, Зону Борбених Дејстава, Ров. Све остало је Го Курац.

Срамота је да се, данас, тако понижавају Борци. Да се на њиховој несрећи, јер Учешће у Рату данас је несрећа, срамота и мрачна мрља у биографији, води јевтина политичка борба у којој Есдеесовци, Педепеовци, Пушачи, Шетачи и Пишоње желе да код напаћеног народа узму какав замотуљак милостиње и одобравања.
2729.
ШТА
РЕФЕРЕНТ ЗА ВИЗЕ
ЗНА О УСТАВУ

Тања Фајон, Словенка која није открила шминку, иначе извјестилац Европског Парламента за Визну Либерализацију, једна од десетина еунијских дужносника из претинца Одај и Причај, заложила се пред Сенатом САД за темљену промјену Устава у БиХ. А то значи и Дејтонског споразума који садржи тај Устав.
Будућа Америчка амбасадорица у БиХ, била је на обавезном саслушању прије преузимања дужности. И она је нашироко образлагала стање у БиХ, потребу интегрисања тог простора у Еуронато. И рекла да се на изборима у БиХ, ове године, неће ништа значајније промијенити.
Канистер Револуција, познатија као Бошњачки Палеж, затражила је Крува И Устава. Али оног Републике БиХ.
Шта значи захтјев за промјеном Устава БиХ.
Значи само њену унитаризацију.
А шта значи захтјев за промјенум Устава БиХ у ситуацији када није могуће промијенити и ситнице као што су пресуђена права СејдићФинција и када је уношење само синтагме Један Из Републике Српске чиста Финкција.
Значи само насилну промјену Устава.
Шта значи констатација да се на изборима неће ништа промијенити.
Значи да се не може ништа промијенити.
Да је могло, промијенило би се. Да је могло, не би до рата ни дошло.
Како се ништа није могло промијенити у агресији Бљедоликих на Црвенокошце. Док их се није истријебило, ништа се није промијенило.
Није довољна Јулија и Кличко да се нешто промијени.
Ради се о томе да се реалност уважи.
Устав у Босни и Херцеговини, не могу промијенити ни нови ратови.
Можете на тараби написати шта хоћете, Босна и Херцеговина је неспојива.

Постаје, више, мука од тих стручњака курчњака за Босну и Херцеговину, за Устав, за Еуроатлантске интеграције, за Реформе. За ПЛМ.
2728.
ПУТИН
ЋЕ ИХ ИЗЛУДИТИ

Мислим да Ангела Меркел, Обама и Камерон живе у апсолутном страху да Путин не упали неке моторе уграђене у Крим и не отплови на сјевер, па на исток, и прислони га уз Владивосток. Иако су савјетници мјерили шестаром и рекли им да не може да прође кроз Босфор.
Без обзира што су мечкали чачку, чини ми се да су изненађени и увређени развојем догађаја.
Цијели Запад се бави Путином. И анализама. Какве санкције. Колико би пара изгубили. Коју ће ријеч употријебити.
И проклиње, тај Запад, Хрушчова. Што даде Крим Украјини, 54. Сад би били мирни.
Сад су открили да је Путин ангажовао неку глумицу која хода од града до града и глуми, изводи разне потресне минимонодраме, пресвлачи се, фарба косу, плаче. Сад је у Харкову, сад у Одеси. Све то се појави на разним телевизијским мрежама. А друштвене су, кобива, то откриле.
Ја мислим да је то открила тајна служба. Једна од двије. Или она која је плаћала анархисте и протестнике уопште па је прегледавала снимке да види да ли су одрадили своје смјене. Или она која је тражила туђе шпијуне и  стоструке агенте провокаторе.
Занимљиво. Мада није оригинално.
Америка је, ономад ангажовала глумца за Предсједника. Па је то трајало много дуже него унереди у Кијеву. А није био ни лијеп и онако једар као Рускиња Глумица.
Ако је доиста ријеч о Глумици и организоваваном пласману њених једночинки, то треба посматрати смао као саставни дио општег пласмана или непласмана информација о Украјини. Као и о сваком другом кризном пункту на свијету. Нарочито оном којег нападне Запад. Или којег западне Напад. У бунилу Демодркатије, Демократије, словне грешкице, и потпуних еуронато интеграција.
У таквим догађајима није битно оно што се стварно догађа на лицу мјеста. Битно је какве информације оду у свијет. У ту земљу не мора да оде ни једна. Оне, жељене, ће се вратити из свијета јер сви ти несретници више вјерују западном свијету него себи.
Русија није глупа као Срби у распаду Југославије. Па да упадне у медјијску замку ко крмача у кречану.
То показује она водитељица која је напустила амерички студио Русије Данас. У нападу савјести. Није могла да издржи до што Русија ради.
Нека чудна поштена женска. Да су такве остале Американке, све би телевизијске мреже досад затвориле радње. Колико Америка убија информације.
Разлика између Реалности, Информације и Коначног Рјешења данас је неспојива и брзином свјетлости.
А највећи ефект свега није тренутан и није везан за неки конкретан пројект. Као што је сада Украјина. Посљедице и жетва, очекују се у будућим догађајима када ће се показати мишљење јавности, и постати материјална снага, формирано на основу селектираних, манипулисаних, фалсификованих или прешућених информација.
Чак и када се дио истине објелодани, након десет или не знам колико година, трајни ефекети се неће пољуљати.
*

Морам мало пажљивије да погледам неке стварчице на јутјубу. Можда је Обама ангажовао двојника да прича са Путином и даје изјаве за тамошње медије. Ковели, прејак је, не вриједи да се излажем и нервирам. Дођи, Мишел.

четвртак, 06. март 2014.

2727.
НАЦИОНАЛСРЕБРЕНЦИЈАЛИЗАМ
ДРАГАНА ЧАВИЋА
И ПОКЕРИЦА
МЛАДЕНА ИВАНИЋА

Сад сви мисле да ћу напасти Незасите Новине што су објавили интервју са Драганом Чавићем. Нећу. Новине су као и живот. Некипут сване ведро и сунчано, некипут усрано у маглуштини. Некипут имаш златну страницу, некипут тоалет папир.
Углавном. Чавина глава све ми више личи на бетонску мјешалицу Градипа из Прњавора.
Све је, сирома, помијешао.
И идеологије, и Нације, и Мусолинија, и Национализам, и Шин Фејн, и плате и кредите и Хитлерове Националсоцијалисте и Независне Социјалдемократе.
И на крају запријетио новинару. Да ја постављам вама питања.
Да се одмах опредијелим. Моји фаворити из Опозиционе Ергеле су Чавић за Члана Предсједништва БиХ а Иванић за Предсједника Републике. Могу објаснити. Човјека са таквим стршљеником у глави, какав је Чавић, веома је опасно кандидовати за било шта у Републици Српској. Он је најпримјеренији Сарајевском Каосу. А Иванић, фини, углађени, слузави, компромисерски колаборационист подмукло преварантског типа, пљунути Српски Златко Лагумџија, ризичан је за Државу, упропастио би је ко Бирач, ко банке у Републици Српској, ко ПДВ рачун Српске. Ипак нам треба Држава. Од кога ћемо се отцијепити.
Тадићу ништа. Био је кандидат сто пута. Босићу ништа. Није никад био кандидат низашта. Да је за нешто досад би се кандидовао.
Дакле, конфузни Чавић.
Његова главна теза је да су Независни Социјалдемократи фашисти и нацисти 21. вијека. И Усташе.
Такав човјек промовише Јединствену опозицију на изборима.
Чавићева политичка платформа не постоји. Ради се о неодговорном појединцу халуцинантно заслађене свијести политиком, јавношћу и моћи, еквилибристи и жонглеру који би, за пет минута челништва и вођства, сам себи пустио гиљотину, претходно свима другима, све до Српске, само да томе присуствује неког од важних Странаца Усранаца у БиХ.
Његова идеологија, мада у том интервју он показује да појма нема шта је идеологија, јесте Националсребренцијализам. Сребреница и Среброљубље.
За то вријеме, Младен Иванић даје интервју Сарајевским Данима. Уз три државничке фотке. За Билборде и Предсједништво. А на свакој различите кравате. Чешагија, како се некад звао стајлинг, максимално радила.
Он би замрзнуо уставна сранија у БиХ на петнаест година. Иначе не мисли да ће бити неког претјераног централизовања. Његови програми су социјала, економија и борба против корупције. Има добре односе са страним институцијама али не у пушачком смислу. Није баш тако прецизно рекао.
Он је стамен и гранитан. Умиљат, клизав и овалан. Преживио је Прст, Фокус и Копању који га је у Независним покушао уништити. А иза независних су увијек стајали Американци. Дакле, ни Американци му не могу ништа. Неће му ништа моћи ни Нови Печат иза кога стоји Додик.
Иначе, СДС и ПДП су одбранили Полицију Српске. А не Додик и СНСД.
Лажов.
Младен Иванић је Политички Покераш. Који зна да ни један Ас није код њега у рукама а понаша се као да су свечетири. Баш зато се и бави Политичким Покером. Јер, у том спорту се не зноји.
А он се није ознојио ни за Педепе, ни за Владу, чим је искрсла прилика, отишао да буде сарајевски МИП, није се ознојио ни за Српску, ни за ПДВ, ни за Опозицију.
Ако још једном испокерише Есдеес, биће то дефинитиван знак сљепила те странке и сумрака опозиционе сцене Српске.





2726.
ЗМАЈЕВИ
ПРДНУЛИ У ЧАБАР
И ПОСТАЛИ
БОСАНСКИ МРМЦИ

Људи дошли испод Пирамида, из Египта, богзна гдје је то. Босански Змајеви дошли из Еуропе. Све играчине, звијезде. Пјанић, Џеко. Чак и Обама пита пошто је Џеко. Барселона од туге што не може да купи Џеку, купила Халиловића.
И двица Змајевима. Два нула за Египат.
Пошто су Змајеви, сви до једног, свјетске звијезде, једино објашњење пораза јесте у томе што су Египћани завршили своју Уличну Револуцију а Босанци нису. Нестало Канистера. Јебига.
То утиче на морал спортиста и фудбалску готовост.
Тамо гдје су играли Змајеви, публика, такозвана Змајублика, звиждала им.
То и јесте највећи проблем.
Није проблем што су Змајеви попушили двојку и постали зрикавци, скакавци или мрмци.
Проблем је што су илузије и очекивања у потпуном нескладу са стварношћу. Босанци, пошто су они стопостотни састав навијача, пате, иначе, од вишка Илузија. Илузија Државе. Илузија Босанства. Илузија Еуроцентризма. Па тако пате и од илузије фудбалске чаролије Змајева.
Сарајски медији, који не да нису реални, већ су потпуно шундглорификацијски, допринијели су илизијама гастарбајтерских навијача.
Ствари стоје реалније.
Многи од тих играча не знају шта их чека на крају ове сезоне. Коме ће се утрпати и коме ће их утрапити. Да ли ће уопште имати уговор. Да ли се могу докопати барем Турске лиге или их чека Кина. Џеку продају већ четири године. Без успјеха. Чувају се играчи, због тога, повреда и билокаквог ризика. Под неизвјесношћу су. Какав Египат. Шта доноси побједа над Египтом.
Ствари стоје још реалније.
Није то репрезентација коју се укива у звијезде. Нема квалитет. То је виђено и у квалификацијама. Осцилације су поуздан знак мањка квалитета. Некакав зенички занос не може да произведе константу.
Зато их треба пустити у Бразил без илузија.

Иначе би се могло десиити да их, по повратку, запале ко Предсједништво.

среда, 05. март 2014.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
НИКО НЕМА
ЧАРОБНИ ШТАПИЋ,
АЛИ ЗАТО МНОГИ
ИМАЈУ ЧАРОБНИ ЧЕПИЋ. 
2724.
ПИЛОТИ СЕ ЉУБИЛИ
У БАЗИ РАЈЛОВАЦ.
ПА ШТА, БИТНО
ДА НИСУ У ВАЗДУХУ.

СТЈ. Наводно је војни полицајац снимио два пилота како се, на кругу, умјесто да купе лишће и опушке, љубе и пипкају.
Кобива, хомосексуалци.
Треба му јебат матер. Ако је војни полицајац не значи да је тајни агент. Откуд му право да снима, користи фотоапарат у војним ареалима и базама, па да онда мрски непријатељ који има агресорске амбиције, сазна распоред објеката у Рајловцу.
А неки Јелеч, видим, има чин и домобранску шапку, мора да је ђенерал, према Авазу, у шоку је и тражи истрагу.
Вјероватно мисли Неће нас хомосексуалци бранити. Ја бих рекао Педери али Карактерних Педера у тим ОС БиХ, има много више него хомосексуалаца.
Дакле. Зашто би Ђенерал Јелеч био у шоку. Сваки пилот има право да буде заљубљен у своју елису, ако му то природа омогућава. По чему је добар пилот ОС БиХ, велике војне силе, КТЈ, онај ко је заљубљен у плавушу а сви други нису. Да ли су ОС БиХ увеле Морално Политичку Подобност.
Ако је хомосексуалац, нека је. Нека су. Пошто за то требају двојица.
Битно је да од тога не праве анархистичну представу, провоцирањем сукоба са другима и другачијима, не тероришу остале и не марширају у политичке сврхе.

Јер ако ми, који то волимо са лустера, почнемо да демонстрирамо и тражимо права, неће остати ни камен на камену.
2723.
УОПШТЕНО И РАЗУЂЕНО
ДО НОВИХ СНОВА
О НАПРЕТКУ!
ЗА) РАЈКО ВАСИЋ

Како добити глас, гласове и побиједити на изборима у Србији са оваквом поруком. Да ги јебем, никако.
СНС иде са чудном кампањом чија је окосница Александар Вучић а Српска Напредна Странка се на многим огласима и не помиње. Слоган је Свом снагом против корупције. Па онда, Будућност којој верујемо. Она је у додатку Вучићу. Па онда, из данашње Политике, Довршимо Започето. Борба против корупције – Нова радна места – Реформе. У потпису АВ-БУКВ. Има и посебно Свом снагом За радна места. Све са потписом.
Демократска Странка Србије поручује Политичка неутралност – Слобода Србије - Знам коме верујем.
Социјалистичка Партија Србије каже Јасно, Чврто, Одлучно.
Демократска странка сва лепрша, Демократија На старој адреси.
Да се разумијемо. Једна од ствари која сигурно не добија изборе јесу и Слогани у кампањи.
Озбори се добијају или губе у првој половини мандата. Пошто је у Србији ванредна ситуација, могло би се оквирно рећи да су ови избори одлучени прије двије године. Дабоме. Да је неко тада питао бираче за кога ће у овом марту да гласају нико не би умио да каже.
То је зато што је изборни микрочип у глави сваког бирача, и колекривитета, проводљив за посебну комбинацију информација које се састоје од електрона свјесног и електрона подсвјесног типа. Плус протони љубави према Вођи, плус политичка аналитика типа Детемујебем, плус Перцепција кроз искривљену призму која је карактеристична у конгломератним, неуваљаним и непроцедуралним макадамима. Овај, друштвима. Ово је само микрочип типа Србијаизбори. За друге постоје посебни типови.
Али. Политички Слоган има дугорочнију намјену. И он улази у оне електроне. Ако бирачу неколико пута, у неколико избора, Причате Причу, као што је примјер из мог наслова, он ће, неизбјежно, једном да каже Терајсебре Упиздулепу.
Политички Слогани за ове изборе у Србији, генерално, поручују да Србија још увијек нема никакву визију. Нити је има нека политичка снага појединачно.
Реформе су прва ријеч која није требала да се употријеби. Она код бирача изазива страх и несигурност. А, што је најгоре, нико не зна шта то значи. Осим оних који су то преживјели. Остали су без свитњака. И још је најгоре што Реформе никад не престају. То је као сексуално злостављање малољетне пасторке.
Свом снагом против корупције и Свом снагом за нова радна места не говори ништа о Систему, Демократији, Институцијама, Правној Држави.
Довршимо започето делује као претња. А Будућност којој верујемо није у складу са оптимизмом/песимизмом у Србији и уопште.
Коштуница тера по своме. Политичка неутралност не постоји. Ни залеђени Гренланд није политички неутралан. За нешто мораш да будеш Утралан. Слобода Србије било би добро за неку песму Гранд продукције уз обиљежавање стогодишњице Великог рата, нпр.
Јасно, Чврсто, Одлучно. Чини ми се да на избноре иде коалиција Алија Сиротановић – Ђуро Пуцар Стари. Соцреализам.
Демократија на старој адреси. СТЈ. То је више некролог него слоган. Један дио успјеха Вучића је и у перцепцији да су Тадић и Демократи благонаклоно, на старој адреси, држали лопове и да су водили неодлучну политику уопште. Послије је дошло до распада па подсјећање на Стару Адресу делује неумесно.
Ну. И ови Политички Слогани су амалгам у потрази за легуром која постаје злато, настао у садејству страначких импровизованих политбироа и мудрењака из маркетиншких агенција типа Даимузмемолову.
Онда. Ништа. Србију чека. Најмање пола деценије филма Мојтевидео.


ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
НИШТА ОД ТАРТУФА 
У СРПСКОЈ!?
МОРАМ СЕ ВРАТИТИ 
У ПОЛИТИКУ.

уторак, 04. март 2014.

2721.
НЕ ДЕМАНТУЈ
АМБАСАДО,
ЈОШ СИ ДЕТЕ МЛАДО

АмАмб у БиХ, ма какавој БиХ, у Сарајеву, демантује нешто што СНСД није рекао. А ствар је гора него да је рекао. То што нека књига има ознаку Едиција СНСД, не значи да је то став и мишљење странке. Књига има своје ауторе.
АмАмб демантује да је она, УСАИД и други, укључена у урушавање уставног поретка Републике Српске.
Главно питање је зашто АмАмб жуља СНСД.
Зашто није демантовала конкретног аутора.
Ну. Добро.
Сваки рад на Реформама, на Унитаризацији БиХ, на промјени Дејтонског баланса, јесте Урушавање Уставног Поретка Републике Српске.
Сад се, Лепа Амбасадо мало пресабери. Што јавно, што тајно. Од Бутмира, који је био чист Амбасадни Пројект. До бијељинског амсадоревог позива на Стрит Демократију.
То је јавно.
АмАмб каже да све ради јавно. ЈММ.
Ни једна амбасада не ради све јавно. У питању су само омјери. И количина новца којом располаже.
Деманти АмАмб помиње три њена јавна циља. Прво. Потпуна интеграција БиХ у еуроатлантске институције. Пакт. Друго. Енергичан ангажиран сектор Цивилног Друштва. Сорош. Треће. Владине институције које су одговорне својим грађанима. Анархија.
Дакле. Нигдје се не помиње институционална, парламентарна, уставна, демократија. Нигдје се не помиње равноправност Нација. За разлику од вас који имате Афротексашане, Висконсинхиспанце и слично, ми овдје имамо Србе, Хрвате и Бошњаке. Нигдје се не помиње економски напредак.
АмАмб сигурно зна да Срби, који нису Цивилни Сектор ни Грађани, не желе да иду у Нато. То су трауме. Нато је тукао Србе кад су били мали.
АмАмб сигурно не зна да Владине Институције не могу да буду одговорне Грађанима. Има књига о парламентарној демократији и на енглеском, па прочитајте мало, СМЈ.
Кратко ћу вам, на енглеском, појаснити. Џебли Уас Граџанс.
А ако је све јавно. Ко финансира смијешну серију пропагандних текстова у Незаситим и Гласу Српске о бехару, рају и парадајзу Нато интеграција. Ко по балканским порталим финансира текст Ко је Милорад Додик.

Шути, Амбасадо. 
2720.
ДО ГЕНОЦИДА
ДВА ПУТИЋА

Један према Београду, други према Загребу.
Сви се међусобно туже за Геноцид. Балканско проклетство међа дигнуто је на ниво међунационалних и међудржавних односа. Јер, кад се овдје прича о међи, не носи се канап и кочић, носи се Сикира на рамену.
Хрватска је једна од двије овдашње земље које деценијама уживају у Геноциду. И Агресији. То је зачин.
Геноцид и Агресија су двије ријечи које би требале да прекрију сва дивљаштва према једној регуларној и уставној земљу каква је била СФРЈ. Да прекрију сва отцјепљења. Да прекрију сва исфорсирана признања и генерисања међунационалних ратова. Да прекрију чишћење Срба. Да прекрију избацивање Српског Народа из неколико устава и територија.
Обје ријечи се вежу за Србе што потпомаже домаћој и страној пропаганди која окривљује Србе за све на свијету.
Да би опрала себе, Хрватска је тужила Србију за Геноцид.
Србија је онда тужила Хрватску. Исто за Геноцид.
Нико се није сјетио Јасеновца.
Сва та братска геноцидна суданија само је још један тужни застор који пада на позорницу историје и живота Јужних Славена.
Тако ће бити још дуго. Умјесто заједничког живота, падаће заједнички црни застори.
Шта практично значи двооптужба за Бгеноцид и Згеноцид.
·         Продубљење српско-хрвтског неповјерења и мржње
·         Даљу поларизацију у БиХ
·         Оскољавање Унитарног Сарајева јер је и оно „жртва геноцида“
·         Слабљење угледа Србије и Хрватске на међународном плану
·         Даље блаћење Срба и Србије и унижење њене преговарачке позиције, рејтинга и кредибилитета
·         Успоравање Србије на Путу По Води (пут према ЕУ, што се тиче Србије, ходање је по води)
·         Скретање фокуса са Косова па Србија може једно вријеме неопажено да признаје Косово
·         Јачање деснице у Хрватској са нагласком на њено враћање на власт
·         Депресијацију Срба који су се задржали у Хрватској и потицај њиховом тихом одласку
Неразлучиво је колико су земље тужитељице биле упорне при тужбама и колико су биле вољне да их повуку, као и то колико је инострани тајни суфлерај, и интереси, утицао на овакав исход међугеноцидних излива љубави и патологије.

Сигурно је једино да је први корак, тужба Хрватске, била екстерно генерисана и да је имала и има своје циљеве.

понедељак, 03. март 2014.

2719.

НИКАД СЕ
НЕ ВАТАЈ
ТУЂЕ СУДБИНЕ

Дала Украјина грош да скине гаће а сад би дала сто да их јој неко узвуче.
Сада, Јој, Мајко Америко, Јој Маћехо Европо, ево, путем иде Путин.
Ни Стаљина се нису тако бојали. Кошто се данас боје Путина.
Пуцају дезинформације. Руси се већ седамдесетидва сата искрцавају на Крим. У Санкт Петерсбургу остало само нешто стараца и дјеца. Све остало се искрцало на Крим. А неколико стотина мужчика, са Калашњиновима у зубима, пливају уз Дњепар, према Кијеву.
Јој, Америко, мајко, Давај. Какве Маркале да направимо да би ви бомбардовали Русе.
Прича Друга.
Два Скрајинца Босне Поносне, Иво Комшић и Миро Лазовић, упутили отворено писмо отправнику америчких послова у Босни, Хилу.
Нема информација да се Хил препао као Украјинци.
Комшића и Лазовића, учеснике Дејтонских споразума са Милошевићем, Туђманом и вискијем, јебу двије, три, ријечи које је у свом излагању за викенд употријебио Хил. Састављена.
Како Наша Држава може да буде Састављена. Закоценули се Иво и Миро. Што је састављено лако може да буде растављено, пишу крупну књигу Хилу.
Нису у праву. Исправно је Што је лако Састављено, може лако да буде и Растављено.

Мада је најисправније да је већ Растављено.
Сирома Хил је само рекао да је БиХ састављена од два ентитета и Дистрикта Збрчко и да нико нема ништа против кантона и ентитета.
Дакле. Опет Украјинска Прича. Јој, Америко, мајко, да ниси промијенила причу. Ми, тојест, Наша Држава, Имамо Континуитет. Нисмо састављени, ми смо монолитни.
Није добро да шпекулишем о томе да су Америчани Иви и Мири нешто обећали.
И овим Састављањем добили су ко на лоту.
Морам да укажем на тај Украјински Синдром који захвата подручја и људе уз линију Великог Расједа. Уз такозвани Хантигтонов Плетер.
Таква Подручја и Скупине, не умију да пронађу властити пут на раскрсницама и вјетрометинама сукоба цивлизација, понашају се готовански, траже увијек неке друге аге да умјесто њих буду господари. Враћају вијекове уназад. Умјесто да коче прошлост, они коче сасдашњост и будућност. А највише коче своју одгворност за своју судбину.
Дабоме да је тешко на таквим линијама пронаћи свој пут и очувати сувереност. Али, то је, данас, тешко и на сваком другом мјесту у свијету.
И кад ништа немаш, мораш имати одговорност за НДД, Народ Државу Друштво.
Украјина је Наранџастом Револуцијом просула десет година за свој Народ и Државу. Овом најновијом Демократијом, ко зна колико.
Босна, Ваша Држава, која себе сматра Босном и Херцеговином, Несастављеном, илузијом о чаробном штапићу Америке, просула је двадесет година за свој народ. Државу нису никад ни имали.
То потпуно обртање одговорности својствено је баш онима који нису способни за Државу.
Друговима Иви и Мири сад су криви Америчани.
Умјесто оног Јолпаза који је, пред њиховим ратним сарајавским очима, Жртвовао Мир. За БиХ.