четвртак, 6. март 2014.

2726.
ЗМАЈЕВИ
ПРДНУЛИ У ЧАБАР
И ПОСТАЛИ
БОСАНСКИ МРМЦИ

Људи дошли испод Пирамида, из Египта, богзна гдје је то. Босански Змајеви дошли из Еуропе. Све играчине, звијезде. Пјанић, Џеко. Чак и Обама пита пошто је Џеко. Барселона од туге што не може да купи Џеку, купила Халиловића.
И двица Змајевима. Два нула за Египат.
Пошто су Змајеви, сви до једног, свјетске звијезде, једино објашњење пораза јесте у томе што су Египћани завршили своју Уличну Револуцију а Босанци нису. Нестало Канистера. Јебига.
То утиче на морал спортиста и фудбалску готовост.
Тамо гдје су играли Змајеви, публика, такозвана Змајублика, звиждала им.
То и јесте највећи проблем.
Није проблем што су Змајеви попушили двојку и постали зрикавци, скакавци или мрмци.
Проблем је што су илузије и очекивања у потпуном нескладу са стварношћу. Босанци, пошто су они стопостотни састав навијача, пате, иначе, од вишка Илузија. Илузија Државе. Илузија Босанства. Илузија Еуроцентризма. Па тако пате и од илузије фудбалске чаролије Змајева.
Сарајски медији, који не да нису реални, већ су потпуно шундглорификацијски, допринијели су илизијама гастарбајтерских навијача.
Ствари стоје реалније.
Многи од тих играча не знају шта их чека на крају ове сезоне. Коме ће се утрпати и коме ће их утрапити. Да ли ће уопште имати уговор. Да ли се могу докопати барем Турске лиге или их чека Кина. Џеку продају већ четири године. Без успјеха. Чувају се играчи, због тога, повреда и билокаквог ризика. Под неизвјесношћу су. Какав Египат. Шта доноси побједа над Египтом.
Ствари стоје још реалније.
Није то репрезентација коју се укива у звијезде. Нема квалитет. То је виђено и у квалификацијама. Осцилације су поуздан знак мањка квалитета. Некакав зенички занос не може да произведе константу.
Зато их треба пустити у Бразил без илузија.

Иначе би се могло десиити да их, по повратку, запале ко Предсједништво.