понедељак, 03. март 2014.

2719.

НИКАД СЕ
НЕ ВАТАЈ
ТУЂЕ СУДБИНЕ

Дала Украјина грош да скине гаће а сад би дала сто да их јој неко узвуче.
Сада, Јој, Мајко Америко, Јој Маћехо Европо, ево, путем иде Путин.
Ни Стаљина се нису тако бојали. Кошто се данас боје Путина.
Пуцају дезинформације. Руси се већ седамдесетидва сата искрцавају на Крим. У Санкт Петерсбургу остало само нешто стараца и дјеца. Све остало се искрцало на Крим. А неколико стотина мужчика, са Калашњиновима у зубима, пливају уз Дњепар, према Кијеву.
Јој, Америко, мајко, Давај. Какве Маркале да направимо да би ви бомбардовали Русе.
Прича Друга.
Два Скрајинца Босне Поносне, Иво Комшић и Миро Лазовић, упутили отворено писмо отправнику америчких послова у Босни, Хилу.
Нема информација да се Хил препао као Украјинци.
Комшића и Лазовића, учеснике Дејтонских споразума са Милошевићем, Туђманом и вискијем, јебу двије, три, ријечи које је у свом излагању за викенд употријебио Хил. Састављена.
Како Наша Држава може да буде Састављена. Закоценули се Иво и Миро. Што је састављено лако може да буде растављено, пишу крупну књигу Хилу.
Нису у праву. Исправно је Што је лако Састављено, може лако да буде и Растављено.

Мада је најисправније да је већ Растављено.
Сирома Хил је само рекао да је БиХ састављена од два ентитета и Дистрикта Збрчко и да нико нема ништа против кантона и ентитета.
Дакле. Опет Украјинска Прича. Јој, Америко, мајко, да ниси промијенила причу. Ми, тојест, Наша Држава, Имамо Континуитет. Нисмо састављени, ми смо монолитни.
Није добро да шпекулишем о томе да су Америчани Иви и Мири нешто обећали.
И овим Састављањем добили су ко на лоту.
Морам да укажем на тај Украјински Синдром који захвата подручја и људе уз линију Великог Расједа. Уз такозвани Хантигтонов Плетер.
Таква Подручја и Скупине, не умију да пронађу властити пут на раскрсницама и вјетрометинама сукоба цивлизација, понашају се готовански, траже увијек неке друге аге да умјесто њих буду господари. Враћају вијекове уназад. Умјесто да коче прошлост, они коче сасдашњост и будућност. А највише коче своју одгворност за своју судбину.
Дабоме да је тешко на таквим линијама пронаћи свој пут и очувати сувереност. Али, то је, данас, тешко и на сваком другом мјесту у свијету.
И кад ништа немаш, мораш имати одговорност за НДД, Народ Државу Друштво.
Украјина је Наранџастом Револуцијом просула десет година за свој Народ и Државу. Овом најновијом Демократијом, ко зна колико.
Босна, Ваша Држава, која себе сматра Босном и Херцеговином, Несастављеном, илузијом о чаробном штапићу Америке, просула је двадесет година за свој народ. Државу нису никад ни имали.
То потпуно обртање одговорности својствено је баш онима који нису способни за Државу.
Друговима Иви и Мири сад су криви Америчани.
Умјесто оног Јолпаза који је, пред њиховим ратним сарајавским очима, Жртвовао Мир. За БиХ.