субота, 01. јул 2017.












ВЕЛИКИ БРАТ
(ЕУНАТО)
И ДАЉЕ НАС
ТЈЕРА  У СРАТ

Разочаран сам слабим ефектима покушаја Државуљака бивше СФРЈ да заваде поједине чланице ЕУ и међу њима изазову оружане сукобе.
Такође сам разочаран тридесетогодишњом овдашњом наивношћу која се креће у распону Стандарди ЕУ су такви да и махуне имају пичке, до исусовске констатације Кад уђемо у НАТО и ЕУ ниједан проблем више неће постојати, границе ће бити неважне а кредити ће долазити и незапосленима.
Данас, неке земље су ушле, одавно, и у ЕУ и у НАТО Пакт, неке су ушле у Пољске Нужнике, а стање је исто примитивно билатерално као и прије распада Југославије.
Словенија и Хрватска се деценијама неће опрати од Пирана.
Босна и Херцеговина је покушај да се Братство и Јединство претвори у Унитаризам.
Србија је Самопонижавајући Политички Систем. Који би функционисао и да није Александра Вучића. Који је обећао градњу или обнову куиће Бана Јелачића и тиме наговијестио припајање Војводине Хрватској, Аустроугарској, ко зна коме ли.
Дакле, ни један проблем није нестао а и мауне имају курац. Пошто је ЕУ учинила да се тако масовно разгаћимо и нагузимо, па тог инструмента много фали.
Та ЕУ Шарена Лажа о кусању Златном Кашиком, на Сфрјишту се увијек прима.
А овдашњи живаљ увијек пропушта шансу да се озбиљно окрене себи. Чак и у СФРЈ, кад је то било на дохват руке.
Па су сви, умјесто тоалет папира, дохватили говна.
Али, мудра ЕУ је додала и зачине у виду Сами рјешавајте своје проблеме. Па ће Хрвати и Словенци са се баве тим планктонима а Вучић ће да буде Фактор Мира у Региону са нагласком на Косово.
Ипак, најјадније су прошли муслимани у БиХ. Јер њихово политичко, вјерско, лоповско и паравојно Вођство, такође се уздало у свог Еулаха.
Па сад из чибука вуку све осим дима.
А с њима вуче и напаћени муслимански живаљ.
Углавном. Напријед, браћо, у нове интегративне побједе.



петак, 30. јун 2017.

СДП У БАЊАЛУЦИ,
КО 47е У ЧЕТНИКЕ
И 48е У ИНФОРМБИРО

Ако Мостар има Лискање, односно Интелигентну Уљудну Подјебу, Сарајево неспорно има Ћаршијско Шибицарење. У коме се некад види куглица али нема ни једне кутије, некад двије кутије без куглице а некад Четири Младића иду са Два Требевића.
Најуноснији представник тог Сарајевског Привида, Ћаршијског Шибицарења, Брега је.
Сарајево је и послије Бреге покушало да живи Шибиц у вечери ране. Мада много мање успјешно.
Ну. Та се Филозофија Ућаурене Ћаршије пренијела и на друге области живота.
Умјесто да је остала у сфери забаве, практичне умјетности па и спорта.
Пренијела се и у Политику.
Што значи да се о Ћаршијском Шибицарењу мора говорити као колективнј особини.
СДП, познатији као Партија Лагумџије стигао је у Бањалуку.
Не на конференцију за штампу ДММ, Државног Министра Мектића, већ да обиљежи 108 година постојања.
Сунце Ти Јебем Жарено.
Одржана је Свечана Академија у Народном Позоришту Сарајева и Миљацке, положени су вијенци на Споменик Палим Борцима а цијели догађај је пратила и Гога Катана, нерезиднетни амбасадор Ослобођења за Бањалуку и Савез За Промјене.
Догађа је такав да о њему ни предратни Надреалисти не би снимили ни скечић.
Али Социјалдемократска Партија је наступила се епохалном Приопћидбом.
Сваки дио БиХ припада једнако сваком Грађанину ове земље.
Сунце Ти Јебем Жежено.
Да ли то значи да и Дебељаци једнако припадају Жељку Комшићу.
Да одмах откопам три од четрнаест Осамдесетчетворки.
Политичке Партије обично почну да се гасе у тренутку када настану.
То је за СДП био тренутак када је Злаја Секин из Централног Комитета СК БиХ, мислим на зграду, одаслао абер да је то нешто тих неспособника преименовано у СДП.
Није баш Злаја, било је ту важнијих Тамјаника.
Али. Ја волим да зајебавам Злају.
Гашење СДП БиХ, међутоа, одвија се у континуитету.
За највећи дио Партија, па и Странака, оно крене у тренутку када почну да не схватају гдје живе. У ком времену и простору. На којој Територији.
Када повјерују да под сваком кутијом њиховог Шибицарења има по двије куглице.
А СДП је дошао у Бањалуку да покаже да под сваком кутијицом има кошпица од киле трешања.
Савез За Промјене оде у Сарајево да ради против Републике Српске а СДП БиХ дође у Бањалуку да ради за БиХ.
Мора да су заједно јели Мамене Краве.


четвртак, 29. јун 2017.

ДРАГАН МЕКТИЋ,
АТОМСКИ
РАЗАРАЧ
СА ПОГОНОМ
НА СУВУ БАЛЕГУ

Полако се профилишу двије врсте Политичара. Они који не знају ништа и они који знају све.
Резултати и једних и других су исти.
И једне и друге, Велики Кројачи употребљавају као Издајнике.
Они који нешто знају, издаће да би показали како су паметни, компромисни и како нису незналице.
Они који не знају, издаће да би показали своју изнадпросјечну стручност у некој области.
Прототип ових других је Драган Мектић.
Човјек који демонстрира толико стручности у многим сферама да ме неће чудити ако Америчка Амбасада за крај 2018е не затражи Уставне Промјене у којима ће Драган Мектић, у сљедећем мандату, сам бити Савјет Министара.
Оног ко се сјетио Драгана Мектића, који га је предложио и наметнуо на то мјесто Министра Безбједност, Сунце Ти Јебем, треба наградити свим могућим планетарним наградама. Јебо Оскара и сличне Нобеле.
То је врхунско политичко понижење Босне и Херцеговине.
То је понижење и за Србе. И за Српску Демократску Странку.
Настрану то што Министар Безбједности, ако је већ све то измишљено, па и он, не треба да се појављује у Јавности ни квартално.
Али би било пожељно да умије да прикрије своја незнања и своју будалаштину.
Барем као Новалић. Који не зна ништа али изјави да Аранжман са ММФ неће бити раскинут.
Док приглупи Новалић то изјави, Мектић усере и шефа и станицу и скретницу и скретничара и отправника возова и кочничара из задњег вагона, заједно са његовим шињелом.
Странци Усранци су пројектовали и једног и другог типа Политичара у БиХ.
Са оним првим можеш да радиш шта хоћеш јер не зна и покушава да то прикрије. Не зато што је интелигентан, већ што га је срамота.
Овог другог можеш да употријебиш као бомбаша несамоубицу, који баца бомбе и забавља Јавност, док они, Странци Усранци и Домаћи Издајници са Сарај Ћаршије, раде свој посао.
Новалић је учесник Пинкових Звезда у раној фази.
Мектић је пола Парова.
Обадвојица су одлични за прикривање Суштине Токова.
Мектић ће да данима прича како је ратовао са ове стране нишана (тренутно је са оне стране Нишана, оп.а.), како је Додик дезертер а како је Душанка Мајкић избјегла мобилизацију због креденца.
Али о свом Српству, које би му требало бити прирођено, не личном, јер се рачуна као представник Српске у Налету Министара, никада неће рећи ништа.
Моје Српство се не мјери ничијим дезертерством.
Психолошки политички профил Драгана Мектића трагичан је повратак у претполитичко кафанско анархоидно стање свијести у којој су сви знали све, све одредили за рушење, никад нису поменули пут ни видјели куда се треба ићи.
Зато смо, Сви Аишире, стигли овдје гдје смо.
Уз малу напомену да још нисмо, ни изблиза све стигли.
Моја прогноза је да ће се још најмјање два мандата омасовљавати Мектићи и Овце Јаловице на Српској Политичкој Сцени.
Јер им треба Десет Година да докрајче Србе и претворе их у аморфну масу која више неће бити способна ни за какав колективитет. Државу. Вјеру. Нацију.

среда, 28. јун 2017.

БиХ ЈЕ
САМА СЕБИ
ДРЖАВА

Нека будала је платила Истраживање Јавног Мнијења о томе колико људи Босну и Херцеговину сматрају својом државом.
Добијени резултати су ужасавајући.
Само 70,5% Бошњака БиХ сматра својом државом у потпуности.
Да имам лове платио бих ново истраживање над оних 29,5%.
И уједно их пописао као кандидате за Голи Оток.
Углавном, 28,9% се углавном слаже да је БиХ своја драва. А 44,7% у потпуности се слаже.
Настрану зајебанција.
Нисам очекивао оволику подршку кад сам почео читати резултате истраживања.
Ово су одговори као да је питање било Да ли живите у БиХ.
Углавном се слажем.
Дакле.
Ово је истраживање несуштинско и непотребно.
То је само потврда голе географске чињенице.
Политичка Анализа, и по Нацијама и по укупном живљу, јасно ће рећи да Босну и Херцеговину нико не сматра Државом, а најмање својом. Да она не може да буде Држава на овакав, сарајевски начин. Да Појединци и Нације у њој губе вријеме и чекају истребљење и покорење.
Чекају улазак у НАТО.
Босна и Херцегвина су Три крова у једном димњаку.



уторак, 27. јун 2017.

ПРОМЈЕНА УСТАВА
ЈЕ ШТАНГА
ЗА СТРИПТИЗ

Александар Вучић је у Србији најавио Промјену Устава. Уз претходну широку јавну дискусију.
Мур, Америчанин за Европску безбједност у БиХ, најавио је Промјену Устава БиХ на туцанику за Брисел.
Вучић је то у Србији рекао јер мора да проведе.
Мур је то у БиХ рекао јер нема шта друго да каже. Па, кадгод затребадне, они баце просерицу о Болним Реформама, Европском Путу и Усраним Промјенама.
Ну. Повезане су те Уставне Промјене. И Вучећева и Мурова.
Обје су нека врста Легализације Бесправно Изграђених Устава. Нека врста накнадне уставизације. Нека врста потписа на већ обављену капитулацију.
Уставне Промјене у Србији треба да избаце Косово из Устава.
То су Србији и рекли. Потпуна нормализација односа Београда и Приштине. То је актуелно Руковоство и прихватило. На темељу оног што су пријашња руководства прихватила или прећутно предала.
У БиХ никоме није циљ да иде у ЕУ. Јер имамо својих егзистенцијалних проблема. Говорим о Србима и Хрватима. Странци такође имају проблема, али територијалних. Њима БиХ треба само као Територија.
Чак ни Бакиру није стало до уласка БиХ у ЕУ.
А у њега сам се највише уздао.
У БиХ треба легализовати насиље које је извршено над Дејтонским Уставом.
То Мур прикрива флоскулом да нема Дејтона 2.
Будите мирни, да вам га завучемо до краја.
Нема више Скидај Гаће, Маму Ти Јебем.
Сад је Скидај Устав и Окрећи Гузицу.
Србија је капитулирала. Она је, како каже Антонић, већ колонизована.
Српска не мора да капитулира.
Српској је лакше. Она не тражи да се Сарајево врати у Дејтон. Нек иде упичкуматерну.
Српска тражи оно што већ постоји.
Дејтонски Устав.
Стога је потребно да институције Републике Српске, Народна Скупштина, одмах постави одређење према Уставним Промјенама.
Без обзиа што сада изгледа да је то на дугом штапу.
Уставне Промјене Да.
Али, поваратак на оригиналне одредбе Дејтонског Уставног Анекса. Враћање на пређашње стање метастазираних заједничких институција и укидање неуставних.
А онда ћемо разговарати како у дејтонске уставне структуре уклопити Европски Пут.
Ако ЕУ нешто нуди по километражи.
Ако не нуди, а само тражи, интегришите се ћаћи своме.


понедељак, 26. јун 2017.

ДАНАС, АТЕЉЕ И НЕБО








ДЕСЕТ
СТРАНАЧКИХ
ЗАПОВИЈЕСТИ

1.    Не прелази из Странке у Странку.
2.    Не свети Водицу у сваком Одбору.
3.    Увијек уми да је Странка створила тебе иако си ти учествовао у оснивању.
4.    Не заборави да висина смањује очи и затамњује наочаре.
5.    Не окружуј се онима који само кад су код тебе знају шта треба да се ради.
6.    Члан и Бирач је твој Бог и не имај других бгова осим њих.
7.    Ко ти први помене Паре, Јуда је.
8.    Странка је за Национални Посао. Није важно што си примио штафету. Важно је да је предаш и да је предаш у праве руке.
9.    Имај на уму Балегу на путу. Оно што се роји око тебе и око Странке, увијек је мање вриједности.
10. Никад немој да радиш све кад можеш да не радиш ништа. Пусти многима да ураде помало.

недеља, 25. јун 2017.

АЛАТНИК,
МОЈ НОВИ ПРОИЗВОД ЗА ЗАПАДНО ТРЖИШТЕ КВАНТНЕ МЕХАНИКЕ










НЕБО,
ЛИЈЕК ЗА МОЈУ ДУШУ ОБИЧНЕ МЕХАНИКЕ НА КОЛОМАСТ 









УПСДМ - РВ 1
УНИВЕРЗАЛНИ ПУЊАЧ СПРЕЈ ДОЗНИ - РАЈКО ВАСИЋ 1
ПОЗНАТ КАО РАЈПРАШЊИКОВ

 ПОТРЕБНО ЈЕ НАПРАВИТИ ДОВОЉНО ЧВРСТ ОКВИР, СТАБИЛАН У ПОСТОЉУ, ЈЕР МОРА ДА ОТРПИ СИЛУ ПУЊЕЊА БОЈЕ У БОЦУ ПОД ПРИТИСКОМ (ПРАЗНА ДОЗНА ЈЕ ПОД ПРИТИСКОМ). ТО МОЖЕ И ОД МЕТАЛА АЛИ САМ ЈА КОРИСТИО ОТПАТКЕ ДРВЕТА И МАЛО ОЈАЧАО МЕТАЛНОМ ТРАКОМ И УГАОНИЦИМА. ТИПЛАМА, ДАБОМЕ.
 ТОКАР МОРА ДА УРАДИ ПЛАСТИЧНИ КЛИП (ИНДУСТРИЈСКА ТВРДА ПЛАСТИКА) КОЈИ ИДЕ У ЦИЛИНДАР У КОЈИ СЕ СИПА БОЈА ПРИЈЕ ПУЊЕЊА. ТОКАР МОРА ДА УРАДИ И АЛУМИНИЈУМСКИ ЦИЛИНДАР КОЈИ НА ДНУ ИМА МАЛУ РУПУ И ПРСТЕН ОПРУГУ НА ВРАТУ КОЈИ УЛАЗИ У ТИЈЕЛО ДОЗНЕ, КАДА СЕ СКИНЕ ПЛАСТИЧНИ ПРИТИСКАЧ ЗА СПРЕЈАЊЕ. У ОВОМ СЛУЧАЈУ, КЛИП И ЦИЛИНДАР ОБАВЉАЈУ ФУНКЦИЈУ ПРСТА И ПРИТИСКАЧА ЗА СПРЕЈАЊЕ, С ТИМ ШТО КЛИП НЕ ДА ДА КОМПРИМИРАНИ ВАЗДУХ ИЗ ДОЗНЕ ИЗАЂЕ ВАНИ ВЕЋ, ВЕЋИМ ПРИТИСКОМ НАБИЈА БОЈУ УНУТРА.


 ТО СЕ ПОСТИЖЕ ОБИЧНОМ МЕХАНИЧКОМ ДИЗАЛИЦОМ, А МОЖЕ И ХИДРАУЛИЧНА. МЕНИ ЈЕ ОВА ОСТАЛА ОД СТАРОГ ЏИПА НИСАНА. ДИЗАЛИЦА ПОДИЖЕ ДРВЕНУ ПЛАТФОРМУ НА КОЈОЈ ЈЕ ДОЗНА А ПЛАСТИЧНИ КЛИП ДОДИРУЈЕ ГОРЊУ ДРВЕНУ ПРЕЧКУ И БОЈУ УБАЦУЈЕ У ДОЗНУ.
ПОТРЕБНО ЈЕ ИМАТИ ВРАТАШЦА ОД ПЛЕКСИГЛАСА, У СЛУЧАЈУ ДА БОЈА ПРСНЕ ПОРЕД КЛИПА, ЦИЈЕЛА ВЕРТИКАЛА СЕ ОБОРИ ИЛИ, ШТО ЈЕ РИЈЕТКОСТ, ПРСНЕ ДОЗНА.
ПРОБЛЕМ ЈЕ НАБАВКА ПРАЗНИХ ДОЗНИ ПОД ПРИТИСКОМ, ПО НАБАВНОЈ ЦИЈЕНИ. АЛИ ПРЕДНОСТИ СУ ВЕЛИКЕ ЈЕР СЕ МНОГО БОЈЕ У КАНТИЦАМА, АКО СЕ ЧЕСТО КОРИСТИ, УНИШТИ ОКСИДАЦИЈОМ И, АКО ЈЕ ОСТАЛО ЈОШ МАЛО, БАЦИ. ПРЕДНОСТ ЈЕ И ФИНИЈИ НАНОС СПРЕЈЕМ, ПА ТАКО И ШТЕДЉИВИЈИ, А И МОГУЋНОСТ МИЈЕШАЊА БОЈА.
АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ,
ЧОВЈЕК НИ НА КОСОВУ,
НИ У ЈАСЕНОВЦУ

Велике Бесједе Малих Лидера не треба озбиљно анализирати.
Чак да се састоје од само једне реченице у којој се каже Сутра ћу доћи у Палату Предсједника.
Јер. Штогод каже то не зависи од њега. Никакво обећање не може, данас, нико да дадне.
Оно што је могуће и потребно, јесте да се назначе и учврсте Ограде у којима ћемо да се обадамо, да пасемо, да копамо, да се паримо. Али. То неће нико да помиње.
Јер су оне познате и обавезујуће.
А онај ко данас стане иза Државних Ограда, тај ће бити на удару свих.
Ко не стане, од Државника, Лидера, Вођа, Пичка је.
Јер. Нема ко други.
Може Народ да стане. Али то је Рат.
А чак ни народ не можете у сваком мандату позивати у Рат.
Александар Вучић је одржао говор у Палати Инаугурације.
Видим да се сада анализира помно. Извлаче се Наслови. Цитира се.
То је непотребно. Јер је говор налопатана гомила бесмислица. Нешто између афоризама, досјетки, интеректуалних твитова и филозофских покушаја провинцијалних професора социологије.
То је покушај да се звучи нешто између Бећковића, Црнчевића и Боре Чорбе.
На тим Барикадама Бесмислица Вучић је крио Србију и себе. Чак и кад се одлучио да позове тај комшијски булументаријум, и стране кућепазитеље, што је бесмислица као и цијела Инаугурација, морао је да им каже пар дијагонала. Од Косова до Јасеновца. Од Москве до Вашингтона.
Ну. Како сам и очекивао, није поменуо ништа осим покушаја да читаву претходност Србије, без њега, ниподаштава и чини безвриједном.
Стога тај говор збори о његовом виђењу себе.
Постоје два Вучића. Један који дође у Јавност, јер он ништа друго и не ради, они није ни ППВ, ни Председник Владе, а неће бити ни Председник Србије, већ иде у Јавност, као на посао,  и други који оде кући и ноћу гледа и замишља себе као Месију.
Који Србе води онима на Западу.
Које боли курац за Србе. Као и за Вучића.
Њих боли Територија.
Та налопатана гомила афоризмоида, служиће Вучићу као водиља у тој Јавности. Као потка за његово нерационално и неполитичко, несрпско и несрбијско понашање.
Републици Српској нек је Бог на помоћи.
Политичар је, Лидер, Вођа, Државник, ипак, нешто много озбиљније од јавног просеравања и плачкипичијанског регулисања саобраћаја на раскрсници између прошлосати и будућности.
У Ограду се, браћо Срби.
Мораћете Вучића испустити, да ода путем