субота, 12. новембар 2016.

ШТА ЈЕ СВЕ ПАЛО
СА КЛИНТОНИЗМОМ
И ШТА ТО ЗНАЧИ
ЗА СРБЕ И СРПСКУ

И Хилари и Бил Клинтон су мали и небитни политичари и историјске фигуре венерис, да би се по њима звала епоха.
Ипак, Клинтонизам се уобличио у нешто што се може временски и глобално детектовати.
Тачније би било рећи да је једно Доба у тим свјетским међама, произвело двоје Клинтонаца чији суноврат је омогућио да се оно полако и завршава.
Моника Левински је од својих уста одвајала да би Србија била бомбардована. То дивљаштво над Србима, дакле, заслуга је Била Клинтона. Хилари Клинтон је мање софистицирана луђакиња. Њена имбецилна и ментално поремећена изјава Дођосмо, Видјесмо, Убисмо га, поводом дивљаштва над Гадафијем и Либијом, свједочи о њеној незрелости да се позиционира у ширем политичком координатном систему и систему моћи, не ширем од неког америчког округа.
Али. Мало је недостајало да таква лујка дође на чело најмоћније свјетске силе која има праксу да то и доказује.
Доналд Трамп је превише познат да би се о њему могло нешто важно рећи. И он долази из свијета коцке, ријалитија, женскиња као сексуалних објеката, банкрота и Дивље Америке.
За разлику од Клинтонаца, он је нешто стварао, он је реално пропадао и он је практични амерички инокосник. Није Породица, типа Буш или Клинтон.
Његове изјаве у кампањи не морају да значе ништа.
Оне су биле реденици за рушење Хилари, за мотивацију бирача, за покретање слојева за гласање и за илузију о промјенама.
И оне су уродиле плодом.
Што треба квалификовати као велики чин.
Тим који је то креирао Трампу, заслужује моје велико поштовање.
Јер, пораз Хилари Клинтон је много већи него што је то побједа Доналда Трампа.
Мада ни Трамп није сам и није пао с неба. Не треба да имамо илузије да је Трамп сам срушио цијели Систем. Очито је да у самој Америци има оформљрна снага, или снага која израста и која има нешто другачији пут од оног којим се ишло од Пада Првог Берлинског Зида.
У Америци се неће одмах много значајног догодити. Јер тамошњи систем има амортизере за све Президенте. И глупе, и филмске, и нафтне, и кикирики, и црне, и бијеле, и говорничке и муцавце. Па ће имати и за Трампа.
Шта ће се догодити, сазнаћемо када у мандат уђе сљедећи Президент.
У Европи, пак, догађања су могућа.
У опасности је цијела једна Тврђава коју је изградила Европска Унија. А преузела је Њемачка.
Та Тврђава постала је сила за себе. Постала је Систем. Не само против Русије. Не само у рукама Америчких Морганиста и Милитантних Нато Пентагониста.
Честитке Трампу из Француске и Њемачке, говоре о томе колико се та Тврђава осилила.
Та Тврђава, да има силу и у трећину као што је Америчка, сијала би трипут веће зло по околини, од оног којег сије Америка.
Ту Европу, ту Меркел Тврђаву, тај Берлин, захватило је Општественое Сасраније.
Не од тога да ће Трамп тражити веће паре за Америчку Заштиту, или да ће распустити Нато Пакт.
Њихов страх је само у једној могућности. Да ће Трамп отићи у Москву и прагматизовати са Путином.
У том случају, чак ни да ништа конкретно не договори и не уради, ЕУ, Тврђава, Берлин, испада из игре.
А да би се вратила, мораће пузећи, четвероношке, са мирним репом, да не диже прашину, пред Путина. Пред Русију.
Што ће Трамп са сладострасјем да гледа. Сјећајући се како је та Тврђава, ЕУ, Берлин, подржавала Клинтонку а како је њега дочекала са честиткама.
Шта Срби и Српска, па и Србија, треба да раде.
Треба да схвате да је падом Хилари Клинтон, у опасности да падне Други Берлински Зид.
То што је Берлин учинио од ЕУ, Зид је према свему слабом свијету Европе. Онај Први је био Зид само према СССР-у и Русији.
Потребно је зауставити срљање у ЕУ.
Потребно је захтијевати Партнерство. Ми вама дајемо корак на европском путу а ви нама дајете паре, фабрике, технологије, тржиште.
Не причамо о Уставу, Систему, Нацији, Држави.
Узми или остави.
Срби, Српска, па и Србија, треба да схвате да је ЕУ, Тврђава, Берлин, веома слаба, да никад слабија није била и да је неизгледно да ће из те слабости да се опорави и одскочи.
Њене ране су велике.
Брегзит. Мигранти. Ердоган. Путин. Пољска. Мађарска. Долазак Кинеза. И, коначно, пад Клинтонизма. Који је ЕУ, Тврђави, Берлину, омогућавао идеолошлу позадину, логистику и силу да према свима око себе, па и према Ердогану, Турској, наступа као незаустављива црна неман.
Сада то тројство иза ЕУ пада.
Сада је бјелоданије вријеме Националне Државе.
Сада Република Срспка, па и Србија, треба да извуче своје велике поуке за битне мале кораке.


петак, 11. новембар 2016.

БАКИР ИЗЕТБЕГОВИЋ,
ПОСЉЕДЊИ
БОСАНСКИ
УНИТАРИСТА

Само отоманска, чадорска, харемска, технологија Власти чини да је насљеђује и добија и најнеспособнији.
Тако се догодило и у Сарајеву, негдје с прелаза два вијека, двадесетога и двадесетпрвога.
Од многих синова Алије Изетбеговића, са разним госпама из Политичког Харема, именом Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Сулејман Тихић, Адил Зулфикарпашић, Бериз Белкић, Едхем Бичакчић, Нијаз Дураковић... власт је пала у крило убједљиво, за Политику, најнеспособнијег и најнеталентованијег, Бакира Изетбеговића.
Селима Сарајева 21ог Вијека.
Земан и аналфабетизам осталих допринио је томе. Најмање је допринио сам Бакир Изетбеговић.
На потпуно погрешној, муслиманима подметнутој Политици, Политици Наше Босне, страдала је читава политичка номенклатура муслимана, Бошњака, страдале су све њихове политичке опције и алтернативе. Испливао је само, као највећи добитник, Бакир Изетбеговић.
Као насљедник и једини власник Исламске Декларације, капиталног недјела његовог оца Алије, као аскер Наше Земље Босне у којој Власи не треба да имају ништа а Хрвати само нешто док не елиминешемо Влахе. И као Факир Истока, аскета који се запутио Новом Турскм Добу као ретроградном свјетионику Сарај Босне.
У тој Политици стварања Исламске Државе Босне, Исламског Бакирата, Изетбеговић у Сарајеву нема саборца, нити би желио да га има. Нема никога ко је остао из те психолошко политичке сфере, јер је, или укопан или је елиминисан са политичке сцене. Не само Бакировим заслугама.
Али, нема никога ни ко у тој Политици Босанског Истока, види перспективу за БиХ и за муслимане овдје.
Брисел и Натонгтон држе Бакира на свјетлу дана искључиво због борбе против Срба, Српске и Додика. Кад затреба и против Србије и Вучића.
Пошто се осјећа повлаштено, јер тај положај није ничим заслужио, и неспсообан је за њега, а пошто види да је остао усамљен на том путу, Бакир Изетбеговић је све отреситији и нервознији. Те двије особине му се све чешће мијешају.
А кад је неспособни политичар нервозан, онда не посеже за политичким тезама и аргументима, већ за ћаршијским. Или хајдучким, овисно из које флоре и фауне долази.
Тако и Бакир говори о Додику и Српској, на Мектићевски начин, на начин Федералног Лукача од прије десет година.
Покушавајући да прикрије најубједљивију чињеницу свог политичког положаја. Да је он, Бакир Изетбегвић, Сулејман Величанствени, без харема, без дивана, без санџака и без Ибрахим-паше Паргалија.
Апсурдно, његов највећи источњачки, муслимански, пробосански, ослонац у БиХ је Савез За Промјене.
Док има те Потурице узасе, он ће се понашати овако дрско.
И играти на карту муслиманског политичког мозаика у коме Фахро Радончић и СББ неће моћи да Бакира и СДА угрозе на Општим Изборима 2018е.

И знајћи да нико неће у Федерацији формирати Сахвез за Промјене, који ће против Сарај Чадора, сарађивати са Бањалуком.
ОРГАНИЗАЦИЈА
ВЕЛИКЕ ПОЛИТИЧКЕ
СТРАНКЕ

ЈЕДИНИ НАЧИН И УСЛОВ ЗА ПОБЈЕДУ НА ИЗБОРИМА.
ЈЕДНО ОРГАНИЗАЦИЈА МОЖЕ ДА СТРАНКУ ДРЖИ БЛИЗУ ЉУДИ.
ЈЕДИНО ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОИЗВОДИ ГЛАС ПО ИСТОЈ, КОЛЕКТИВНОЈ ТЕХНОЛОГИЈИ А НЕ ПО ТЕХНОЛОГИЈИ АД ХОК ХАЈДУКА И УСКОКА.
ОВО ЈЕ ЈЕДАН ИЗВЈЕШТАЈ ГРАДСКОГ ИЗБОРНОГ ШТАБА СА ОВОГОДИШЊИХ ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА.

четвртак, 10. новембар 2016.

ЗАШТО АМЕРИКА
МОЖЕ ДА ИЗАБЕРЕ
КЛОВНА ИЛИ
ПОНИЖЕНУ ЖЕНУ,
НАЈОБИЧНИЈУ
ЛАЖЉИВИЦУ

Зато што има уобличен Национални Интерес.
Мада се у овом тексту нећу бавити квалитетом тог Интереса и његовим посљедицама по Свијет и мале народе.
Медијска Јавност је и према Трампу, и према несретној Хилари, примијенила, на најсавршенији начин, најновија достигнућа шаблонизовања.
Трамп је оцијењен дивљаком, расистом, радикалом, ријалиташем, силоватељем, ватачем за пичку, кловном.
Хлари је оцијењена као искусна политичарка, адут естаблишмента, креатор спољне политике, демократа.
Ништа од тога није тачно. Ни за једно ни за друго.
Већ је само преузето из оних три стотине америчких медија који су, без неколицине, сви подржавали Хилари а уништавали Трампа.
То не кажем ја. То каже Српска Јавност. Али и друге.
Јер је подржала Трампа.
Разлози су једноставни. Људима је доста овакве Америке. Уназад осам по осам година. Когод да је на власти. Од Црнца Обаме до оног монструозног Буша, Србима је све горе и горе.
То је немјерљиво тешка порука Српском Политичкм Кругу. И овдје, у Српској, и у Србији.
Порука да се мора формирати Национални Интерес.
И онда се, у складу с њим опредјељивати.
Јер је вјештачка линија опредјељења Русија или Америка/ЕУ.
Нарочито је погубна, није, дакле, више, вјештачка, већ реална, линија опредјељења између Хилари и Трампа коју је прешао Александар Вучић, тај незрели јуноша у сениорском политичком тиму Србија, који заузима свих једанаест мјеста у екипи и мјеста тренера и масера.
Он се опредијелио за Клинтон Породицу. Па сада се пере о тобожњем немијешању Србије у изборне кућне послове Америке.
Српска Јавност му поручује да се најприје мора створити Национални Интерес.
Трамп је Србима порука о Националном Интересу.
А не прука о Волим овога новога више него лажљиву бабу клинтонару.
Цијела пострадикална политика Александра Вучића најобичније је отоманско измећарење, лажно сећијашење и у Србију умотано потуричарство.
Стога је и разлика између Српске и Србије. У опредјељењу за Русију и опредјељењу за Брисел, Пријатеље, Нато Пакт, убице Србије и новоколонијалисте.
Анализирајте. Свака Јавност, и њен Политички Круг, која нема уобличен Национални Интерес, подржава Хилари Клинтон.
Република Српска је дио Националног Интереса уобличила. Опстанак Српске. Самосталност Српске.
Србија још није ни почела.

Зато Јавност иде Трампом а Вучић иде Клинтон Шумом.

среда, 09. новембар 2016.









ПОЦИНЧАНИ
СЕМАФОРСКИ САНДУЦИ
НА БАЊАЛУЧКИМ
РАСКРСНИЦАМА

БАЊАЛУЧКЕ РАСКРСНИЦЕ СУ КАО СПОМЕНИЦИ СОЦРЕАЛИСТИЧКИМ АРХИТЕКТУРНИМ ЛИНИЈАМА И ОБЛИЦИМА.
ГРАД СЕ, КОЛИКО, ТОЛИКО, МОДЕРНИЗУЈЕ, БАРЕМ У СТАКЛОФАСАДЕРИЈИ, АЛИ СУ РАСКРСНИЦЕ ПОСТАЛЕ ИЗЛОЖБЕ СЕМАФОРСКИХ ВАРЕНИХ КОНСТРУКЦИЈА ИЗ ДОБА ЂУРЕ ПУЦАРА СТАРОГ.
НЕКЕ РАСКРСНИЦЕ ПОДСЈЕЋАЈУ НА ФАБРИЧКЕ ХАЛЕ КОЈИМА ЈЕ ВЈЕТАР ОДНИО КРОВ.
НАЈВЕЋИ ДИО ЊИХ ЈЕ ОПРЕМЉЕН ВИШЕТОНСКИМ САНДУЦИМА КОЈИ ДЈЕЛУЈУ СТРАХОБАЛНО. НЕКИДАН, ВИДИМ ДА СУ И ОПАСНИ. ЈЕР, НА РЕБРОВЦУ, ТА СЕМАФОРСКА КОНСТРУКЦИЈА САМО ШТО НИЈЕ ПАЛА. КОЛИКА ЈЕ ТЕЖИНА СВЕГА ТОГА, ПОКАЗУЈЕ ИЗВИТОПЕРЕНО ПОСТОЉЕ. СРЕЋА ДА СУ ВИЈЦИ ДОБРИ И ДА ВАРОВИ НЕМАЈУ ПУКОТИНА И ВАЗДУШНИХ МЈЕХУРИЋА.
БАЊАЛУКА ТРЕБА ПОСВЕТИТИ ПАЖЊУ ТИМ КОНСТРУКЦИЈАМА. ТО НИСУ КОНСТРУКЦИЈЕ, СЕМАФОРИ И ВЕРТИКАЛНА СИГНАЛИЗАЦИЈА. ТО СУ УКРАСИ ГРАДА. НЕКА ВРСТА СВАКОДНЕВНЕ ДОБРОДОШЛИЦЕ. 
ПОСТОЈИ ЛИВАРСТВО, ПОСТОЈЕ УМЈЕТНИЦИ, ДИЗАЈНЕРИ, СКУЛПТОРИ, ПОСТОЈИ СВИЈЕТ, ПА НЕКА НЕКО ВИДИ.
ОВАКО, СВЕ ОВО СУГЕРИШЕ УЛАЗАК У ЛОГОР А НЕ У МОДЕРАН ЕВРОПСКИ ГРАД.
АКО ДОДИК ИДЕ
У ПРЕДСЈЕДНИШТВО БиХ,
ПРЕДСЈЕДНИК СРПСКЕ
МОРА ДА БУДЕ ПУТИН

Видим. Већ су почеле расправе, лицитирања, кандидовања и самокандидовања за Предсједника Републике.
Пошто Додик нема уставну могућност да се кандидује.
У свјетлу данашњих односа и стања на политичкој сцени Републике Српске, те величине загриза и броја зуба на Сарајским Раљама, а Неман још ни изблиза није искрајчила, могу да констатујем да смо се ми, у СНСД, зајебали у вези са Додиком.
Прерано смо га кандидовали за Предсједника Републике.
Како стоје ствари.
● Српска Демократска Странка, нити њихов амбасадни цвјетни аражман зван Савез За Промјене, нема кандидата за Предсједника Републике. Дакле, нема ни кандидата а камоли некога ко то може да буде.
Они су свој српски кредибилитет размијенили за безвриједне бонове Пробосанства. Они ће још двије године да измећаре Бакиру. Јер, они то настављају и сада, док се још гласачки листићи нису ни охладили и док им се кандидати преврћу у губитничким изборним гробовима.
А све то ће Есенесдеу дати прилику да их разапне до краја. Као и Бирачима прилику да то сами разаберу.
● Нестраначки Сектор, интелектуални и јавни, нема кандидата. Не само за Предсједника Републике, већ за колико толико увјерљив оријентир у јавним, моралним и нацоналним пословима.
● СНСД такође нема кандидата који може преузети палицу и да истрчи два мандата а да не изгуби ни пет стотинки у тој штафети.
Есенесде је, током двадесет година, превише накуповао на политичкој пијаци. Нешто као Манчестер Сити, или ПСГ. А нисам баш чуо аплаузе публике, власника претплатних карата за све изборне утакмице СНСД.
СНСД нема више изворних лидера.
Остали су само Нисковолтни Дигитронци. Јер су калкулисали и приликом доласка.
● У таквој ситуацији отварају се врата Младену Иванићу Пет.
Он је зато, као веома добар ученик Енглеске Тајне Школе, одступио са мјеста Предсједника Педепеа, дистанцирао се од Предсједништва БиХ, барем театрално, интервјуитивно, те учинио отклон од Савеза За Промјене и приклон Милораду Додику, Србовању, Референдуму...
Он кани зајебати Милорада Додика и Есенесде.
Они рачунају да Додик у Предсједништву нема толико алатки у борби за Републику Српску. А и ако настави са својом досадашњом политиком Дејтонске Самосталности, МИ5 би на мјесту Предсједника Републике поништавао све то.
СНСД не смије дозволити кандидатуру Младена Иванића. А ако га неко други кандидује, треба га сатрати. Једном заувијек. Јер његова издаја Републике Српске, од Једног Рачуна ПДВ до његове мисије, коју је јавно изнио, по којој спречава да СНСД буде дио заједничких институција на ниову БиХ, као носилац највише гласова, довољна су дисквалификатура.
Иако ће Сарај и Једна Амбасада, учинити све да Додику онемогуће кандидатуру за Члана П, треба размарати ситуаицју као да је већ изабран.
Есенсде мора да размишља о Кандидату за Предсједника Републике који је спреман погинути на Путу Самосталности. А не који ће бити Господин Предсједник, Предсједник Пичка или Предсједник Фикус.




уторак, 08. новембар 2016.


УСТАВНИ СУД
И УСТАВНЕ ПРОМЈЕНЕ,
ГЛАВНИ СУ
ИНСТРУМЕНТИ
БРИСЕЛСКЕ
КОЛОНИЗАЦИЈЕ

Бакир је боравио у Бриселу.
Што јесте изненађење.
Још је веће изненађење његово обраћање Комитету за спољне послове Европског Парламента.
Јер је у великом дијелу медио. Али је много и лагао. Како Брисел лаже Стамболу, тако Бакир лаже Бриселу. Те исказао оданост, преданост и севдах за Европски Пут БиХ.
Моје мишљење је да је то пројект који је договорио са својим пријатељем Ердоганом. Ако Турска настави Странпутинцу, БиХ има шансе да убрза пут ка ЕУ, да би се какотако задовољили муслимани. А онда би БиХ могла, изнутра да ради за Турску. Па и за себе, кроз Унитаризацију.
Е, сад сам јој скинуо гаћице. Сад ћу да извучем гуму, направим праћку и гађам у оно што сам хтио да кажем.
БиХ се нада да ће уз помоћ Европских Интеграција, уз помоћ њихових опробаних алатки, да изведе Унитаризацију, Сарајизацију БиХ, да не мора сваки дан да хапси Србе и Хрвате.
Те алатке су Уставни Суд и Уставне Промјене.
Под притиском наше пичкасте, чипкасте, свеједно, Јавности, читај Медија, и још чипкастије, читај сарајскије, Опозиције, ми у Српској мало знамо о модерним европским трендовима Мрака и Распада. Овисно о томе ко ће побиједити.
У Пољској је велики сукоб Брисела и Варшаве око Уставног Суда.
Немам живаца да овдје објашњавам о чему се ради.
Али ћу рећи да је то тачно, иако је релативно скорашњи тренд, оно што сам предвидио. Да ће овај вијек бити Вијек Европске Националне Државе.
Симптоматично је да се једна Пољска придружује Мађарској. Двије потпуно различите Државе и Нације. Придружује Мађарској, у борби против Бриселског Колонијализма.
Ту је и Грчка. Још различитија. Али је она, временом, систематски обатаљена и обогаљена, тако да је немоћна да било шта учини.
Нама, пак, у Републици Српској, треба да се отворе и очи које нам мајка није родила.
Пољска је била миљеница Брисела и Нато Пакта. Па се окреће против Брисела. Мађарска је била жртва Варшавског Пакта, отишла у Рај, читај ЕУ, па се окренула, одавно, против Брисела. Грчка је одавно у Нато Пакту, и у ЕУ, па је поптуно пропала. Рецимо да је то грчки синдром, Пропо Ко Грчка. Али онда се запитајмо Како то да је, та Два Раја, ЕУ и Нато, нису успсјели извести на прави пут и од Грчке начинити Један Мали Рај.
Колонизатор Брисел своју Нову Колонизацију проводи не преко европских интеграција, упитника и поглавља.
Већ преко Уставних Судова и Уставних Промјена.
Стога је Ружна Аждаја, опрости ми Кетрин, долетила, ономад, Додику под ноге, у Бањалуку, нашта би је, и било ког другог, могао да натјера само Путин када би Рус сутра истакао заставу на Рајхстагу.
Јер. У Бриселу знају да ако Српска узме Судство, колико јој по Дејтону припада, од њихове Колонизације нема ништа.

Ну. Нека се Јавност и Медији, и даље баве Зољама, Плавим Дизелом, Свастикиним Бутом, Дарином Бубицом, Спајањем Избора...

понедељак, 07. новембар 2016.

УЛОГА
МОЈЕ ПОРОДИЦЕ
У ЕВРОПСКИМ
ИНТЕГРАЦИЈАМА

● Ја сам оптужен за Ратне Злочине. Оптужница, која је наређена, потврђена и спроведена, ставила ми је на терет то што нисам спријечио Радована Караџића да даје изјаве и да обилази ратишта а нарочито ми је отежавајуће било то што сам с њим у Удруженом Српском Подухвату јер наше породице славе Славе.
Чека се још само правоснажност Пресуде.
● Моја Ћерка је постала независна, у складу са најбољом европском праксом, и добила је још три страна оца и двије стране мајке.
● Ствари у мојој кући су приватизоване. Шпорет, фрижидер и то, приватизовали су сакупљачи секундарних сировина и продали их на килу а мјеста за Шпорет, Фрижидер и то, продата су Страним Инвеститорима. Тако да су ту сада пумпе за еуродизел и то са цријевима која воде на улицу гдје се пуне резервоари. Паре од тога иду на рачуне страних банака које су овдје ко домаће.
● Дошло је до модернизације, у складу са еколошким стандардима. Ваздух у кућу улази кроз олуке а вода и канализација се одводе вентилаторима.
● Ћерка, која је добила Радну Дозволу, што је велика ствар јер Мигранти углавном добијају боравишну, долази у нашу кућу кад је гласање, приликом Избора. Што много значи за суживот, помирење и толеранцију јер у нашу кућу тада дођу и други који не живе у Босни и Херцеговини а многи о оних који никад нису живјели.
● Моја супруга је формирала Савез Са Рајком и кад ручамо, она сједи са мном за столом а има и посебан свој сто са ручком. Неко јој доноси запршке, однекле.
● У ходнику зграде, кажу, ја нисам могао да изађем, има нови кућни ред са насловом Реформска Агенда. Забрањено је, кажу, пишање низ степенице, паљење јавног свјетла у стубишту и заустављено запошљавање у ходницима.
● Прозори су укинути а умјесто њих су уграђени екрани Телевизија За Промјене и Бибиси и Сиенен. Чуо сам да неки илегално имају уграђене Пинкове, умјесто прозора. Неки гледају РТРС али се њихове слике одмах ујутро нађу на друштвеним бандерама.
● У мојој кући су остала врата. Истина, она се не могу отворити изнутра али могу споља. Не би ни те могућности било, али су рекли да је тако јер кроз нешто треба да уђу Поглавља. Кад буду готова.
● Још прије десет година на нашој згради је илегално надзидан један цијели спрат а сада јављају да ће се инсистирати и на промјени крова, гдје кров више неће имати улогу уставе за кишу, снијег и то и гдје ће мој стан постати заједничка просторија. А ја и моја породица ћемо имати сва права, као и мањине у Хрватској, Аустрији, Њемачкој. И другим земљама ЕУ.
● Слике у мом стану, слике које сам ја насликао, однијете су и замијењене модерном умјетношћу. Плавим и жутим троугловима са звјездицама петокракама. Петокраке сада симболишу пет сексуалних оријентација које су потпуно равноправне. А неке су равноправније од оних старих које смо знали док је петокрака била црвена. Ја, напримјер, одавно општим са једим старим лаптопом. И моја супруга то сматра нормалним. Обуче неку лепршаву хаљину дугиних боја, и док ја то радим, она поносно и достојанствено шета око мене.

● Све у свему, срећна је моја породица и моја кућа. Једва се чекају Избори и Стране Инвестиције. И ја сам срећан. Толико, да једва чекам да одем у Хаг.

недеља, 06. новембар 2016.

ВЛАСТ,
ОПОЗИЦИЈА
И ПРЉАВИ
МЕДИЈИ

Чак ни Новинари, заостали, загубљени и заборављени по неким удаљеним плантажама професије, не вјерују више да ово мало Новинарства, и неки Медији, могу да буду бољи од Друштва.
Новинарство не може да се састоји од сјеменки сијерка у балеги.
Након сваког темељитог и правог Распада, Друштво постаје Циркус, пун публике и пуног круга, у дефилеу, малих животиња, великих животиња..., из оне приче када болесни иноватор, окрене котао пун гована, на врху шатре, само да би се он појавио у Белом Оделу.
Из тог великог котла, истрешени су и медији.
Па прича може и овако.
У Медијима мале животиње, велике животиње, акробате, жонглери, у Медијима кепеци, кловнови, у Медијима Власник Циркуса... музика свира туш, а ја се појављујем у Белом Оделу.
Пошто је у свим таквим друштвима, у опасности НДД Сфера, Нација, дакле, и њена Држава, онај ко жели да води Политику Опстанка, Политику Националне Државе, а ко не жели само да досипа канте гована, или тек да буде уговњен и смрдљиво лажно уважен, мора да се запита Шта да ради са Медијима.
И са Медијима.
Уз претходно прихватање чињенице да више не постоје Независни Медији. Као ни Зависни Медији. Већ да постоје само Прљави Медији.
● Сваки припрости Политичар, који уђе у циркуски круг дефилеа, или посматра из публике, помислиће да је најбоље да он изврће котао са врха шатре. А још боље да се појаљује у Белом Оделу.
● Ниједан припрости Политичар неће се досјетити да је лако учинити да умјесто њега неко други изврће котао. Па ће свим силама да се труди да он управља Прљавим Медијима.
● Управљање Прљавим Медијима није паметан, скуп ни компликован посао. То је као кад би краву хранио Балегом а она редовно балегала. Уз уштеду једног дугог процеса Преживања. Мислим, тражења Чињеница, укрштања, сагледавања, познавања Теме.
Прљави Медији се плаћају и хране прљавштинама.
● Политичар, Лидер, Вођа, који узме да Медије храни Балегом, да их потчини, убрзао је њихов узлет али је убрзао и свој пад.
● На Власти се најкраће опстаје уз помоћ Прљавих Медија. Укључјући Фашистичке Логоре, Силу, Тртуру, Диктатуру, Демократију...
● Сваки мудар Политичар, окренуће се Политици Опстанка, Националној Политици, а Прљаве Медије препустити Опозицији. И тако им поставити гвожђа. За Мале Животиње. А уједно, од себе одбити Мајкуне, Сјецикесе, Гуликоже и Профитере. Јер они више воле Прљавштину. Зато и настоје да Власт, којој се приближе, претворе у Прљавштину и Смрадло.
Окренуће се мудар Политичар, Државним Медијима. Градећи их као инструменте НДД Сфере, дакле не као Медије Свих Грађана, Независне Медије и Медије Пореских Обавезника, што су лажне синтагме оних који изврћу котао.
Она у Белом Оделу и жели да све представи независним, и Медијие, и Полицију, и Судство... само да би Држава, Нација и Територија, биле зависне.
Државни Медији су инструменти Власти. Као и полиција, Порезници и Шумари.
Ко побиједи на Изборима, управља. И одговара пред НДД Сфером.