БАКИР
ИЗЕТБЕГОВИЋ,
ПОСЉЕДЊИ
БОСАНСКИ
УНИТАРИСТА
Само отоманска,
чадорска, харемска, технологија Власти чини да је насљеђује и добија и
најнеспособнији.
Тако се
догодило и у Сарајеву, негдје с прелаза два вијека, двадесетога и
двадесетпрвога.
Од многих
синова Алије Изетбеговића, са разним госпама из Политичког Харема, именом
Златко Лагумџија, Харис Силајџић, Сулејман Тихић, Адил Зулфикарпашић,
Бериз Белкић, Едхем Бичакчић, Нијаз Дураковић... власт је пала у крило
убједљиво, за Политику, најнеспособнијег и најнеталентованијег, Бакира
Изетбеговића.
Селима
Сарајева 21ог Вијека.
Земан и
аналфабетизам осталих допринио је томе. Најмање је допринио сам Бакир Изетбеговић.
На потпуно
погрешној, муслиманима подметнутој Политици, Политици Наше Босне, страдала је
читава политичка номенклатура муслимана, Бошњака, страдале су све њихове
политичке опције и алтернативе. Испливао је само, као највећи добитник, Бакир
Изетбеговић.
Као насљедник
и једини власник Исламске Декларације, капиталног недјела његовог оца Алије,
као аскер Наше Земље Босне у којој Власи не треба да имају ништа а Хрвати само
нешто док не елиминешемо Влахе. И као Факир Истока, аскета који се запутио Новом
Турскм Добу као ретроградном свјетионику Сарај Босне.
У тој
Политици стварања Исламске Државе Босне, Исламског Бакирата, Изетбеговић у
Сарајеву нема саборца, нити би желио да га има. Нема никога ко је остао из те
психолошко политичке сфере, јер је, или укопан или је елиминисан са политичке
сцене. Не само Бакировим заслугама.
Али, нема
никога ни ко у тој Политици Босанског Истока, види перспективу за БиХ и за
муслимане овдје.
Брисел и
Натонгтон држе Бакира на свјетлу дана искључиво због борбе против Срба, Српске
и Додика. Кад затреба и против Србије и Вучића.
Пошто се
осјећа повлаштено, јер тај положај није ничим заслужио, и неспсообан је за
њега, а пошто види да је остао усамљен на том путу, Бакир Изетбеговић је све отреситији
и нервознији. Те двије особине му се све чешће мијешају.
А кад је
неспособни политичар нервозан, онда не посеже за политичким тезама и
аргументима, већ за ћаршијским. Или хајдучким, овисно из које флоре и фауне
долази.
Тако и
Бакир говори о Додику и Српској, на Мектићевски начин, на начин Федералног
Лукача од прије десет година.
Покушавајући
да прикрије најубједљивију чињеницу свог политичког положаја. Да је он, Бакир
Изетбегвић, Сулејман Величанствени, без харема, без дивана, без санџака и без
Ибрахим-паше Паргалија.
Апсурдно,
његов највећи источњачки, муслимански, пробосански, ослонац у БиХ је Савез За
Промјене.
Док има те
Потурице узасе, он ће се понашати овако дрско.
И играти на
карту муслиманског политичког мозаика у коме Фахро Радончић и СББ неће моћи да
Бакира и СДА угрозе на Општим Изборима 2018е.
И знајћи да
нико неће у Федерацији формирати Сахвез за Промјене, који ће против Сарај
Чадора, сарађивати са Бањалуком.
