субота, 15. март 2014.

2751.
ПОЛИТИЧКЕ
КАТЕГОРИЈЕ
СРБИЈЕ

·         Кад се Опозиција, неприродно и због сушичавости Позиције, тренутно претвори у Позицију, останеш трајно без Опозиције.
·         Свака Опозиција боља је од непостојеће Опозиције.
·         Велика је грешка изградити Милошевића. Од тога само је већа грешка срушити Милошевића а не имати Изведбени Пројект и Грађевинску Дозволу за нормалну НДД Сферу.
·         Недопустиво је непостојање јаке Националне Странке, јаке Социјалдемократске Странке, јаке Народне Странке. Србија је велика и за те три и за још додатне три.
·         Уситњавање политичке сцене увијек се, на крају, претвори у дробљење престарјеле курузе у ускисло слатко млијеко.
·         Само у Србији Дејвид Коперфилд може да проведе Мишковића кроз Београд На Води, умјесто кроз Кинески Зид.
·         Само у Србији бирачи могу правилно да протумаче Колорукољуб.
·         Само у Србији Косово се може преглетовати размазом јевтиног криминалца.
·         Неперспективно је цијеле изборе прекампањисати без помињања барем једне конкретне обавезе према Србији.
·         Трансформерси и Рецикланерси највиши су стадијум дерегулације, декалибрације и денационализације.
·         Запад је цијена Запада.
·         Кад протуве постану равноправни разговорници Лидера и Вођа, сумрак је .
·         Савршенство Петог Октобра је његово саморазмножавање – само први пут се манифестује као фарса а сваки сљедећи пут као фасада.
·         Посљедица лажних раскрсница – И Европа и Косово, лажних Региона Србије и Лажне Нутралности, јесте ово што данас има Србија.
·         Лажне политике, лажне Вође, као и лажне коалиције и лажни избори, увијек претварају земљу у Велику Гранд Параду.
·         Неприродно је да је даљина Русије буде једнака као и даљина Косова.
·         Права политичка артикулација има способност да земљу доведе, барем, на велику раскрсницу а лажна, исфабрикована, има умијеће да је доведе на кружни ток.
·         Чекање познатих изборних резултата увијек се претвара у чекање познатих посљедица.




ДА ЛИ ЈЕ ОВО
МОЈ РЕП, ММЈ
2749.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
НИЈЕ КРИМ.
ПРИПАЗИТЕ ДА ВАМ
БОСНА НИЈЕ КРИМ.

Интернет Просрал Вијести.ба, којем је највећа референца објављивање усраних колумни Незаситих новина, што више говори о Незаситим.ба него о Вијести.ба, овјавиле, бржебоље, студију поводом експозеа Прдоње Ешдауна о Српској, Босни и Херцеговини и Русима.
Република Српска није Крим, нема ништа од отцјепљења.
Годинама пријатељујући са Збигњевим, годинама разматрајући начине на који по земљама и државама пада НЛД, Неидентификована Летећа Демократија, на основу цијелог вијека на Балкану, ја се не бих зајебавао са успоредбом Крима и Српске. Нико се није зајебавао са Косовом па, наједном, искочи Крим.
БиХ је прошла свакакве сценарије.
Од Анексије до Анорексије.
Била и фашистичка и комунистичка.
Барем би из тог искуства, Аге Сарајлије требале бити опрезне.
И набавити неки широкугаони објектив. Није у питању Република Српска. Ствари су много шире.
А ја бих то поставио овако.
Њемачка се намирила. Хрватска је неовисна. Инглезима је битно да се кува. Кува се. Руси су увијек ту. Ту су. Американци су и прије Индијанаца, хтјели да ријеше БиХ, али их омео рат против Британије. Они, дакле, нису ту.
Да сам на њихвом мјесту, на мјесту Ага Сарајлија, љубио бих Републику Спрску у гузицу. Само да остане ту. Да буде Самостална. И да буде добра.
И правио бих селфије с њом. Сваког дана, у сваком погледу.


2748.
РУСИЈА
ОД БиХ ПРАВИ
НОВУ УКРАЈИНУ

А од Шкотске Крим.
Тако у Дому Лордова гласом панике говори Педи Ешдаун, стари интернационални прдоња, Лорд.
У расправи о БиХ, у том Дому, питао је неку њихову баронесу, из МИП, шта они мисле да ураде у погледу БиХ. Руси долазе. Петокраке се продају ко алва, српова а ни чекића, не можеш натећи. Путин по популарности претекао Вучића.
Лорд је Глуп коК.
Черчил је још на Јалти знао да Руси Долазе. Зато је и Успостављен тадашњи Дејтон. Који се звао Фифти Фифти.
Лорд Ешдаун, пошто је усрао Босну, Шефа и Станицу, и пошто је експресно, по повратку, од Старе Краљонесе награђен великим британским орденом, јер је обавио Велику Нужду Унитаризације, оно што је интерес Гордог Албиона, веома добро зна шта се догађа. Само се правиБ.
На цијелој позорници, много прије пада Берлинског Зида, на сцени је најцрња Западна Територијализација Европе. И свијета, дабоме.
На овим просторима, просторима Вратства и Јединства, трериторијализације такође главни политички и крволочни генератор. Да би се докопао Загреба и Београда, Црни Запад спреман је на све. За Хрватску су жртвовани Срби. А за Београд и Србију, ако требадне, отеће и Војводину, и Влашку, и Санџак, и довешће на власт Црно Црнило.
И Насеобина је предмет Западне Територијализације. Само што није главна тачка. Кад се заврше борбе за Београд, овдје ће бити лакше. Паметно су у Дејтону оставили варијанте. Ако изгубе битку за Београд, имаће у БиХ барем нешто. Ако добију Београд, имаће сву БиХ.
Јакако, Територијализацијом у БиХ баве се и Несврстани. Мислим, Арапски свијет. Синба Кир носи барјак. Лијепо би било имати Босну једне вјере, једног гласа и једног народа. У Европи.
И Русија је увијек ту. Не треба откривати топлу воду. Потребно је само површније познавање историје.
Све то се не мијења вијековима, осим што је Декларацијска Династија Изетбеговиће увела Радикални Ислам у игру. Нису схватили да се мишеви не играју док је вељача. Јер овдје вељача траје од Његошевог Горског Вијенца. Два Века Вељаче.
Истина, Нато је мало нервозан у погледу БиХ.

Ако их Окопања не спаси, не знам шта ће. 

петак, 14. март 2014.

2747.
АКО СИ ЗА НАТО,
ВРАТИ ЧЛАНСКУ КАРТУ,
ЗАМЈЕНИЧКО МЈЕСТО,
И ЗАПУТИ СЕ У НАТО, ЈТН

Видим, СНСД постао Савез Независних Слободних Фракција. Како ја не знам о томе ништа.
Па је Ана Тришић, замјеница Златка Лагумџије, прими моје саучешће, изјавила да је за Нато а Додика питајте.
СНСД никада ништа није закључио у погледу Нато За па је нејасно по ком основу односна Замјеница износи став.

Пуно читала независне новине и златну серију кампњских текстова о Наторају.
2746.
КАД ВИДИМ
КЕТРИН, ЧЕТЕРЕСТ ДАНА
НЕМАМ НАПРЕТКА.
КАД ЈЕ ВИДИ БиХ,
НЕМА ГА ЧЕТЕРЕСТ
МЈЕСЕЦИ.

То важи и за Српску, не само за БиХ.
Кад је, ономад, била у Бањалуци око оног Референдума, одмах сам осјетио малаксалост. А, видим, Српска добро стоји у том Бехасуђу, ко Пашић у Есдеесу.
Углавном, Баронеса Катерајн била је Ондје и разговарала на неколико тема. Каква је безбједоносна ситуација, СТЈ. То је њу прво занимало.
Како смо јој видјели леђа, паде Фахро.
Ето каква је, јебла те ситуација.
А кад је пао Фахро, не можеш натећи канистера и стаклених флаша за коктеле. БиХ је у великој опасности. Ко ће сада да штити ненационални босански антикорупциони народ. Створен је конзорцијум Додик, Златко, Бакир. Разбијен је Бошњачки Сарајевски Корпус.
Катерајн Ештон се још занимала за цивилни сектор и дијалог са њим. То се мора поправити. Саопштила је то и Беванди.
А Беванда је њој рекао да код нас вјетрови дувају убудале. По Купресу, по тим планинама, умјесто да је Баронеса довукла двије, три, вјетротурбине за прављење струје.
Онда је Катерајн рекла Јеси видио мој нови Смеђи Лук. Беванда је показао минђушу па је закључено да простора за бриселски пут има и у другим модним детаљима.
Кад је у питању лук, ја сам више за бијели.
Тако смо се сви сити испричали са Баронесом Катерајн.
Шта ће, јадница, она и нема гдје отићи из Брисела. Мало је кризних буњишта у Европи. А и кад оде, нема шта да каже.
Европа, читај Мерел, чешка се већ недјељама. Колико Путин дубоко може да га испоручи. Течни Газ. Кад би Њемачка могла да се ријеши зависности од руског гаса.
У таквој ситуацији, у којој сви гледају шта ће рећи Меркел, а не Брисел, нико се не бави Босном и Херцеговином.
И Сједић и Финци су се ушутјели.
Нема нам спаса.
Нико нам битан неће доћи.
Кад није помогла онолика паљевина, неће ништа.


четвртак, 13. март 2014.

2745.
РАДОНЧИЋ
УШАО У КОЛО
У КОЈЕМ СЕ НЕ ИГРА

Свака сличност са србијанским Карићем, шаблонска је.
Има кола у која се хвата а не игра а и оних у која се и не хвата.
У једно од тих кола ушао је и Радончић.
Сада је изгласано да је смијењен са мјеста министра безбједности. Мада његово министарство, као и остала, може да произведе ефекат као и махање гушчијом перушком преко лањског снијега.
Али. Управо то га је коштало смјене. Образложено је да није ништа урадио да заштити институције Државе, СТЈ.
То се само тако каже. Њега је коштало то што је покушао да гласовно уновчи то што се догодило па је срао преко сваке мјере. Нико не сме да вас бије. Закотрљао сам грудву против корупције, нико је зауставити неће.
Фахро није схватио да се у политици не граде вертикале моћи, торњеви и солитери, већ хоризонтале, тунели. По могућству, исподповршински.
Казало Казаз, и Дојче Веле, кликује како је Радончић тријумфовао а СДА у СДП пјевају а не знају да ће сутра хелекнут, ко Фата коју је Хасо сексулано злостављао трипут дневно у посљедња три мјесеца, па пјева перући прозоре док он, Хасо, сушичав, сједи испред куће и чека самрт.
Има још интелектуалаца који показују таблицу множења по којој из свега овог са добитком излазе Радончић о Комшић.
Могуће је.
Ја бих, ипак, погледао искуство по Вучићу и Дачићу у Србији али и слом вјештачког узлета Есдепеа у Хрватској.
Наивно је мислити да се Есдепе и Есдеа могу тако лако затрпати под калдрму Башчаршије.
Њихов минули рад је огроман. Њихова технологија савршена је, дугови њима велики су.
Основно, пак, јесте то да Политичке Странке не падају са солитера. Не настају преко ноћи.
Није највећа грешка што су ове двије јетрвске стране организовале смјену Радончића. Највећа грешка је што је Радончић полетио међу министре.
Сад је касно телалити да су Есдепе и Есдеа Додика промовисале у најмоћнијега у БиХ.
Он је то и био.
Ко данас може из БиХ да оде у Русију, или у Америку, свеједно, и да подржи политику према Украјини, или према Сирији, свеједно.
Нико.
Политика је, можда а можда и често, прљава, неукусна, подземна и непоштена, али је свакако и непобитно, дугорочна. Неко не трпи Болта на маратону.   
Политичка каријера, и успон, састоји се и од много пораза.
Ко иде вертикалом, вертикалом и силази.

   
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
ПАПА УКРАО КРСТ.
ТО МУ ЈЕ
СРЕДСТВО ЗА РАД.
ПО ТОМ ОСНОВУ
И ПОЛИТИЧАРИ
КРАДУ НОВАЦ.
2743.
БиХ
ЈЕ ПОСЉЕДИЦА
ЛОШЕГ СНОШАЈА
И НЕ ПРЕПРАВЉА СЕ

Кад ти по дворишту почну да одају курве и керови, знај да је домаћинство пропало, а можда и лоза. Томан, Огледи о Држави у Уставном праву, 4675.
Курве и керови, које ја могу да назовем протувама и џукелама, странцима и ратним профитерима, тајкунима и злочинцима, страним плаћеницима и шибицарима, ходе по БиХ већ више од двадесет година.
И не само да ходе, они раде свој посао.
Један од тих курвањских, проституалних, послова јесте и  Тузла као и свеопшти Бошњачки Палеж који је задесио те бошњачке средине и кантоне.
Том послу придаје се већи значај од обичне јебачине што, у својој суштини и јесте.
Наслушали смо се бајки о социјалном бунту грађана који су једног јутра заборавили које су вјере, које су нације, заборавили да постоје Срби које свако јутро треба конзумирати на гладан стомак ради лијечења или одржавања мржње, узели полуоку бензина и кренули у епску револуцију, прву такву послије Октобарске Руске.
Бошњачки Палеж, или, теоретско-политички речено, Канистер Револуција, обично је дивљање навијача. То што се тамо задесило и нешто наивних грађана од којих неки сада лијече своју наивност и тешку социјалну бољку несхватања процеса и трендова, на Пленумима које су класичне Тораби Сеансе Сокачке Друштвене Мушеме на којој бошњачка политчка артикулација држи Свој Народ, не мијења суштину манипулативног и курвањског посла са канистерима.
Уз та епска опјевавања обичне хулиганске јебатање, наслушали смо се и теоретско политичких рјешења, опција, приједлога, прекрајања, промјена граница и политичког система. Од стране бивших орангутанских државника преко бриселске актуелне номенклатуре, интелектуалаца и културњака, у коју је неко убројао и Ону Жбанилу, Умјетничку Мастурбаткињу и Интелектуалну Станију, до плаћених провокатора.
Тако ми је у поплави дошао и интервју са извјесним Златаном Хасанбеговићем из института друштвених знаности у Загребу.
ЗХ углавном критикује Бошњачку Каљугу, износи низ увјерљивих теоретских оквира за догађаје и актере, мада је историјско курвање много смрдљивије, прљавије и упишаније, него што се то да и замислити.
Говори и о Жбанили.
Говори о о лицемјерству Додикове љубави према Хрватима. Као да је политика питање емоција, осјећаја и полне наклоности.
Додиково однос према Трећем Ентитету, Трећем Питању, јер Положај Хрвата као сада непостојећих трећих, један је од темељних колосијека пропасти БиХ, треба посматрати кроз цјелокупну конзистентну политику према БиХ коју посљедњих десет година проводи Додик и Република Српска, а не кроз оптику Српског Санадера, ЈВС, и сличних медијских изнакажености.
ЗХ тако површно посматра и постојање Републике Српске јер је „прекинута“ у Брчком.
А најповршније посматра преустрој, преуређај, Федерације. То не може тако, мора и Република Српска да се одрекне нечега. Мисли на територију.
Прије свега, због ових босанскохерцеговачких граница, и околних и унутрашњих, које и јесу и нису, крваве или кондоминисане, водио се тешки међукољачки рат. Којег су муслимани и Хрвати, задешени у љубавном америчком пакту, изгубили.
Њих је могуће промијенити само новим ратом. Нека неко покуша да помјери обичну кантонску границу а не међунационалну, па ће видјети.
Ево, ових дана, видимо, како ни враћање кримског поклона не може без рата. Неко мора да заузме војне базе, аеродроме, путеве. А неко мора да се преда.
Оно што је посљедица велике ратне љубави, ако неко мисли да у томе постоји љубав, Хрвата и муслимана, сада мора да се ријеши практично-политички. Чије је дијете. Срби и Српска у том сексу нису учествовали, мада су најебали.
Према томе, то треба ријешити између Федеративних Љубавника. Прије сто година сам предложио, и емисији код Милана Шутала, да се уједине хрватске жупаније, једна до друге по трбуху БиХ, и Орашје.
А сад, у пропалим дискусијама о СФ, видимо да би и уједњење, дакле, не промјена граница, могло изазвати рат или барем нереде.
Добро што се Курве и Керови вуцају по дворишту. Него што хоће да одређују гдје ће се копати бунар а гдје вршити нужда.
Република Српска треба да настави своју политику, без курви и колаборациониста на свом челу а и на зачељу, јер ће зима да буде дуга и тешка. У времену које је наступило, времену када Америка губи моћи по свијету а друге силе нарастају, затишје на депонији званој БиХ, може да траје деценијама.

Стога је Самосталност најпречи посао. Сваког дана у сваком погледу радити за Самосталност.  

среда, 12. март 2014.

2742.
ЗА СНСД ПОСТОЈИ
ТАЈНИ ПРОЈЕКТ
НА КОМЕ СЕ
ЈАВНО РАДИ

Један од циљева бјесомучне криминализације Милорада Додика јесте и одвајање свих страначких лидера и структура од њега.
Али осамљивање и огољавање Додика тече и другим практичним трасама. Недавно је у Палату, Додику, стигла писана електронска, нимало закамуфлирана, добро „добронамјерна“ анализа са тезом како сви који су око њега раде против њега.
Данас се у Незаситим Новинама појавила, такође анализа са закључком да је Додик спреман за изборе а до остали у СНСД нису, да чекају, да калкулишу, да се не изјашњавају. Сугерише се да су се препали или шурују са опозицијом и чекају шта ће бити.
Задивљујуће је експертно знање Неучлањених Социјалдемократа.
Џери Јеринић, који је ову анализу стрпао у своју колумну, говори гласом Неучлањеног Социјалдемократе Укопање.
А чијим гласом говори Укопања.
Кад се зна на ком је спрату и гдје је логистички центар редакција Компањије.
Странци Усранци, и њихове овдашње Мудочешке, Пушачи и Јаслари, знају да СНСД има организацију која је најбоља на Балкану и да има лепезу лидера коју не могу да саставе ни три или четири остале јаке странке у БиХ, па ни кад би, за припомоћ, узели и неке извана.
Знају да је ту 160.000 чланова, да се на изборима за поједначне функције добија и двапут више гласова.
И, онда, знају да је лакше одвојити Додика од Лепезе Лидера и Организације, а успут уништавати организацију гдјегод је то могуће. Па га онда, осамљеног, одстријелити. Са јаким СНСД-ом који је растао упоредо са Додиком, није могуће урадити нишпта против Додика. Односно против Гласова.
Незамисливо је колико је фактора и актера укључено у тај пројект. Који и какви Неучлањени Пријатељи и Вјечни Симпатизери настоје да се ухвате за рукав Додику и да му тутну Мутни Савјет.
Колумна Тома и Џерија у Незаситим има за циљ да унесе сумњу у Додикову визуру а осталима из Лепезе Лидера Есенесдеа сугерише да се Додик слаже са оним што је написано.

Жалостан је тај покушај Независних да остану Непрозирне.   
2741.

POLITIČKA STRANKA PIA,
ŠTA S PARAMA,
KAKO S LJUDIMA

Svaka politička stranka, i mala i velika, i pobjednička i vječno opoziciona, mada u različitoj mjeri, utiče na moralne, vrijednosne, kolektivističke, ljudske, humanitarne, materijalističke i intelektualne konstrukte društva.
To je zbog toga što su njeni postupci javni ili proizvode javne posljedice, što je njen unutrašnji život i organizacijsko funkcionisanje, izloženo javnosti na uvid, što njen sistem vrijednosti njeni članovi i oni koji su u ime nje na vlasti, pokušavaju da implantiraju cijelom društvu.
Stoga je svaka stranka a naročito velika, masovna, pobjednička, Stranka PIA prije svih, odgovorna za stanje društva i za njegovo usmjeravanje i vođenje.
Njene obaveze su da produkuje sklad, napredak, zdrav sistem vrijednosti, da misli na budućnost društva više nego na svoju sadašnjost, da za to podnese žrtve, ako je potrebno, a nedopustivo je da produkuje anarhiju, paralelizam, samovolju, politički feudalizam, nepotizam, goli finansijalizam i destrukciju svake vrijednosti i vrijednosne skale.
*
Kako stranka PIA treba s parama. I koliko para treba.
Prvo, stranka PIA treba da radi sa ljudima a ne s parama.
Drugo, para što manje.
Veliki organizacioni kolektiviteti počivaju na relacijama ideje, programa, opredjeljenja, povjerenja i pripadnosti.
Čak i u klasičnim tržišnim subjektima, gdje su pare nezaobilazne, kao plate, neophodni su neki od prethodnih elemenata.
Politička Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti počiva na rasprostranjenoj mreži aktivista i lidera na više nivoa i zbog toga djeluje po prinicipu da mnogo aktivista uradi pomalo a ne da nekoliko lidera uradi sve.
U takvoj situaciji pare su razarajući faktor.
Aktivistima se moraju omogućiti sva potrebna sredstva za angažman ali im se nikako ne smije plaćati nadoknada (osim stvarnih troškova).
Ako to može u maloj stranci, jer ima mali broj aktivista, u velikoj stranci je to nemoguće jer niko nema toliko sredstava.
Ali ključni razlog je u tome što novčano vrednovanje ubija dobrovoljnost i u svakom pojedincu aktivira vrijednosni sistem usporedbe.
A kad se taj sistem jednom aktivira niko ga više ne može vatiti u bocu.
*
Pošto su ljudi važniji od para, Stranka PIA mora da vodi preciznu i slojevitu kadrovsku politiku sa maksimalnim osmoznim propustima između stranačkih slojeva.
Kadrovska baza, razvrstana po obrazovanju, referencama, ocjenom prethodnih angažmana i ambicijama, postoji na opštinskom i na centralnom nivou. Nad tom bazom su i kadrovske komisije Političke Stranke, opštinske i glavna.
Dva principa određuju djelovanje Kadrovske komisije.
Na svako mjesto, na koje je to zakonski i proceduralno moguće, mora doći aktivist, funkcioner, predstavnik stranke.
Drugo, svi oni koji su na odgovornim mjestima čiji rad ne podnosi nikakve manjkavosti ili propuste, i čija kontrola nije proceduralno do kraja uređena, moraju potpisati Bijele ostavke, bez datuma, koje će se pohraniti u stranačkom sefu.
Stranka PIA, ako je na vlasti, treba da iskoristi mogućnosti administrativne uprave da svoje kadrove iz Horizontale provede kroz taj sistem.
Naprimjer. U Vladi Republike Srpske ima više od 6o pomoćničkih mjesta. Moguće je imenovanja organizovati tako da iz kadrovske baze sa terena, iz većih opština, tamo gdje ima kandidata koji ispunjavaju uslove, na po dvije godine dolaze pomoćnici ministara čime bi više od stotinu stručnjaka prošlo kroz vladin sistem i upoznalo tehnologiju, procedure i nadležnosti. Nakon povratka u svoje sredine, ponijeli bi sa sobom i taj kapital. Na taj način ministarstvase provjetravaju a ljudi se obučavaju pa među njima može biti i budućih ministara.
Kadrovska politika stranke podrazumijeva i procedure za prijem članova koji su bili u drugim strankama.
Za obične članove to ne bi trebao da bude problem, uz navođenje podatka na pristupnici. Za sve one koji su bili u stranačkoj strukturi druge stranke ili na funkciji, mora da postoji problem. Takve ne treba primati. Naročito se mora isključiti mogućnost da neko zadrži foteljaško mjesto promjenom članskog dresa.
*
Članstvo je baza kadrovske strukture.
Evidencija o članstvu kod Stranke Permanentne Izborne Aktivnosti, takođe mora da postoji na opštinskom i na centralnom nivou, sa krajnjim podacima kao što su adrese, stacionarni i mobilni brojevi telefona i mejl adrese.
U opštinskim/gradskim organizacijama vodi se Matična knjiga članstva a stranačke pristupnice su neka vrsta vrijednosnog papira, numerisane i skladištene u Centrali. Opštinski odbori ih zadužuju prema broju novih članova a članske karte se takođe rade u Centrali Stranke.
Na ovaj način se eliminiše anarhija u prijemu članova u kojoj je moguće da postoji veli veliki broj ilegalnih članova za koje zna uzak krug na lokalnom nivou i koji izniknu u važne funkcionere kad im zatreba.
Zaključna razmatranja u knjizi Politička stranka PIA, II dio



уторак, 11. март 2014.

2740.
СВЕ СЕ МОЖЕ
УЗДРМАТИ И ОБОРИТИ,
ЧАК И ОНО
ШТО ПОЧИВА НА
ВЕЛИКОМ НОВЦУ
И ИМА ОГРОМНУ
ПОДРШКУ ЈАВНОСТИ

Барселона је живи доказ.
Мада је она, при свему, имала и прилично несреће.
Већ годинама Реал, и Мадридска Шпанија, води специјални рат против Барселоне. Они Кијевци, Кличко и Кучко, смијешни су, Весела Свеска, Мале Маце.
Напримјер, Меси.
Сваки играч је осјетљив. Или због тога што је глуп, као и сваки врхунски спортист који је концентрисан само на једну ствар неколико деценија, или због тога што је стално на тој највишој тачки концентрације која исцрпљује и ум и организам, или због тога што је њежне конструкције личности и карактера, условљене том клупском и сваком другом апаратуром око себе.
Онда, у правилном ритму пласираш добре и лоше информације о њему. Добре толико да се тешко подносе. Шеик би дао 250 милиона долара за Месија. Лоше које буде сумњу и самог играча. Отац мувао порез. И тако до двије до три годинице. Док не почне да повраћа, повређује се и сумња у све.
Сјећамо се како су Ибракадабра и Пике уловљени у хомосексуалној пози.
Затим, пресија на клуб. Има купљене судије. Стално им досуђују пенале. Па јавност повјерује у то. Али, повјерују и судије. Мувао са уговором за Нејмара. Сваки живи уговор у свјетском врхунском, супрапрофесионалном, фудбалу нека је врста мувања. Али споран је баш Нејмаров. То је обезглавило клуб јер је Предсједник морао да поднесе оставку. Посљедице по Нејмара тек ћемо видјети.
Клуб је погријешио што је изабрао Тита за тренера јер је човјек, евидентно, био већ болестан. А тим и фудбалери не могу без тренера. Ништа им он неће генијално рећи, они знају да играју и без њега. Али ако га нема, нема игре. То је као и овце. Знају да пасу, али ако нема пса овчара и чобана, поцркаће одглади.
Онда је погријешио што је довео Тату. Више никад не треба да ангажује тренера који има два Т у имену.
Тата Мартино је јужноамерички тренер. А тамошњи играчи се тешко уклапају у европску тактику и стратегију. Тренери још теже.
Европска фудбалска игра је Филозофија. Јужноамеричка је карневал. При чему јужноамеричка може да буде боља и савршенија, еквилибристичнија, жонглерскија. Но, увијек је неодговорнија. Али кад наиђеш, напримјер, на оног Абрамовичевог дивљака па ти паркира два аутобуса испред Шеснаест, можеш да мрдаш и гузицом и сисама, ко на карневалу, ништа ти помоћи неће.

Евидентно је да Барцелона ове године неће постићи ништа. Дио играча мора да иде. Проблеми су се сконцентрисали. Може се десити да у тој жижи изгори и Меси. А тренера за Барселону нема баш на пијацама и у тржним центрима.
2739.
ЗАШТО ЈЕ ЕСДЕЕСОВЦЕ
ЗАСВРБИЛА ГУЗИЦА
ЗА ИЗБОРИМА
КАД НЕМАЈУ ВУЧИЋА

Немају чак ни Динкића.
Огњен Тадић се уби образлажући Есдеесов приједлог промјена изборних закона, устава, јеловника и рецептуре за витаминкин ајвар, како би се омогућило самораспуштање Предсједништва и Парламентарне скупштине БиХ што би било увод у пријевремене изборе са четверогодишњим мандатом.
То би могло већ у мају. Чим се хајдуци у шуме дају.
Не знам шта пише у Есдеесовом приједлогу али предлажем једно амандманче.
Предсједништво БиХ приступа Самораспуштању у случајевима
·         Када са двије стране односног сједишта јасно кроз прозоре виде црни дим
·         Када је односна зграда окружена демонстрантима међу којима је више маскираних него гологлавих
·         Када се утврди, ван сваке политичке сумње, да гранитне коцке којима се гађа односно сједиште, ни са једне стране нису излизане
·         Када Кинески Концерн Ђуро објави да је неколико пута скочила продаја пластичних канистера.
И једно за Парламентарну скупштину БиХ. ПС БиХ доноси одлуку о Саморазлазу у неподношљивим политичким приликама а нарочито
·         Када Александра Пандуревић и Драго Калабић напусте односно здање држећи се за руке.
Нејасно је шта Есдеес жели овим да постигне. Пошто Есдеес никад не говори једним гласом.
Самораспуштање, које не постоји у Уставу, велика је политичка одлука. У Дејтонску стабилну структуру то би био клин који би унио опште расклимавање.
Америчани, који су кројили Дејтон, знају добро како се расклимавају демократске институције, па нису правили пукотине.
Могуће је да су сада схватили да Демократске Институције БиХ треба разјебати. Па дјелују преко старих пријатеља Есдееса.
Есдеес, пак, као Стари Пријатељ Српског Народа, требао би то јавно да каже.
Или да да барем каже да је жеља да се Предсједништво самораспушта док у њему не буду Три Златка. Три Бакира.
Ако Есдеес има ДСМ, Демократска Српска Муда, зашто не тражи промјене Устава Републике Српске. Мимо БиХ. Па да се у Српској организују пријевремени избори са мандатом од четири године.
Позната је народна мудрост. Са Босном не једи, не прди и ни на изборе не иди.
А ако ћемо све да анализирамо са становишта Уставног Права, ствар је посве есдеесовска. Накарадна.
Српског Члана Предсједништва БиХ бирали су држављани Републике Српске. Он је директно изборно делегиран у федеративно политичко-извршно тијело НБиХ. Нажалост БиХ.
Он нема уставног и правног основа да се самораспусти и оде из федеративног политичко-изврпног тијела. Такву одлуку могу да донесу само они који су директно одлучили о избору. Да ли је могуће у цијелу процедуру увести Народну скупштину Републике Српске, велико је питање.
У сличном положају су и изабрани у ПС БиХ.
Чак и када би се у Републици Српској организовали мирни протести и демонстрације са захтјевима да се СЧП и српски посланици ПС повуку, напусте, одступе, распусте, не би се могао пронаћи уставни основ за легитимност наредних потеза.
Есдеес, очито је жели да припреми терен за дестабилизацију НБиХ. Како би се лакше забијали клинови тамо гдје треба. Како би се лакше унитаризовала.
Јер, само то може изаћи из нестабилности, уличне демократије и пријевремених ситуација у БиХ.
Не треба за то много памети.

Таман колико је есдеесове.

понедељак, 10. март 2014.

2738.
POLITIČKA STRANKA
PERMANENTNE IZBORNE
AKTIVNOSTI

Politička Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti jeste visokoorganizovana, programski orijentisana, teritorijalno strukturisana, multiliderski opremljena, opoziciono i poziciono iskustvena, tehnološki definisana, proceduralno utemeljena, članstveno omasovljena, obučena i osposobljena Velika Politička Grupa za svaku izbornu i međuizbornu kreaciju, organizaciju i aktivnost.
*
Politička Stranka koja ne upravlja svim svojim segmentima i ne vlada svim svojim resursima, nema masovno članstvo a ima neadekvatnu kadrovsku strukturu, ne može da obavlja svoje poslove zbog kojih je i formirana, a to su poslovi komunikacije, organizacije, demokratizacije, proceduralnosti i neposredni izborni poslovi, ne može dostići tehnološki nivo potreban za vođenje Društva, Države i Nacije.
*
Dva osnovna kolosijeka Permanentne Izborne Aktivnosti su Komunikacija i Organizacija.
Oni su preduslov koji je potreban tokom cijelog međuizbornog vremena jer se oko njih mogu instalirati svi ostali alati i programi potrebni za PIA.
Komunikacija obuhvata najširi dinamični spektar odnosa sa javnošću i sa vlastitim Članstvom, Simpatizerima i Biračima, uticaja na javno mnijenje i na javnu svijest i pozicioniranja prema ukupnom političkom mozaiku.
Organizacija podrazumijeva fleksibilnu savremenu obučenu i osposobljenu strukturu koja je u latentnom aktivizmu koji u kratkom vremenu može da preraste u direktnu izbornu aktivnost, ali i sposobnost da se organizuju sve stranačke aktivnosti u pripremi i kreiranju izbornog nastupa.
*
Organizaciona struktura Stranke Permanentne Izborne Aktivnosti sastoji se od jednostavne i ogoljene Vertikale i od široke i razuđene Horizontale.
Organizaciona Vertikala obuhvata sve stranačke organe i institute iznad lokalne, opštinske/gradske, strukture i ona mora da bude tako organizovana da jednostavno i brzo donosi odluke na osnovu opšte prethodno uspostavljene proceduralnosti.
Organizaciona Horizontala obuhvata opštinsku/gradsku i mjesnu strukturu koja pokriva svako biračko mjesto i kontaktira sa svakim članom, simpatizerom i stranačkim glasačem.
Organizaciona Vertikala je jedna vrsta vretena oko kojeg neprestano traje aktivacioni proces svih stranačkih prstenova i krugova.
Organizaciona Vertikala ima ulogu da osposobi Horizontalu za sve aktivacione cikluse i procese što je presudniji zadatak od njene same permanentne aktivacije.
*
Da bi Organizacija, kao jedna od presudnih PIA tehnologija, funkcionisala u neprekidnom toku i donosila aktivacionu spremnost i treniranost kao i krajnje efekte, glasove, Stranka PIA mora da bude opremljena Pravilima i Procedurama, PIP Sistemom.
PIP Sistem ubrzava i pojednostavljuje odlučivanje, omogućuje demokratičnost i valorizuje unutarstranačku moć i pozicije svakog aktiviste, grupe, organa i sloja.
On je i brana anarhizovanju i nedisciplini, dvjema elementarnim nepogodama koje pogubno utiču na aktivaciju i izborne rezultate a koje se veoma lako virusno prošire i teško se iskorjenjuju.
*
I osrednja Stranka PIA mora da pripremi izbore bolje od najbolje eksterne marketinške agencije.
To ne znači da Politička Stranka treba da obavlja sve poslove u kampanji, kao što je organizacija koncerata ili zakup bilbord površina i oglasnog prostora u medijima ali, nezaobilazno, znači sposobnost projektovanja neposredne kampanje, određivanje njenih trajektorija, kreiranje svih potrebnih poruka, uvid u stanje organizacije i javnosti, i potpunu kontrolu nad procesom proizvodnje glasova.
*
Glas na izborima uvijek je pojedinačan ali ga se tako ne može posmatrati.
Stranka PIA mora da uzme u obzir činjenicu da je Glas masovni proizvod.
To znači da mu se mora pristupiti po jedinstvenoj tehnologiji za svaki proizvodni pogon, formirati linije i kontrole koje će na nekoliko hiljada mjesta proizvesti glas jednakog kvaliteta, bez škarta i bez nepredviđenih mana.
*
Sposobnost Stranke PIA da redovno organizuje i provodi stranačke organizacijske izbore u Horizontali preduslov je permanentnog funkcionisanja i oksigenizacije stranačkog tkiva koje se sastoji od mnogo živih slojeva. Organizacijska izborna nesposobnost neminovno vodi atrofiji, silaznoj putanji i gubitku stranačko-mozaičke, političke i javne pozicije.
*
Svaka velika Politička Stranka, više puta pobjednička stranka, Stranka PIA, nacionalno je bogatstvo, bez obzira o kojoj i kakvoj stranci se radi.
Prije svega jer je veoma teško organizovati takvu stranku i doseći taj nivo. Potrebno je nekoliko mandata i generacija da bi se to ostvarilo, potrebno je na desetine hiljada aktivista i lidera, potreban je svakodnevan rad tri stotine dana u godini.
Stoga je svaka takva stranka obavezna da zadrži dostignute nivoe i da ih stalno usavršava.
To joj je obaveza ne samo prema vlastitim biračima i članstvu već i prema NDD segmentu.
*
Identifikacija birača i Planiranje broja glasova, počevši od svakog biračkog mjesta pa prema opštem izbornom području, dvije su obavezne tehnologije Stranke PIA.
Permanentna izborna aktivnost, između ostalog, znači i stalni kontakt sa članovima i biračima, u raznim oblicima i na razne načine, pa identifikacija birača nije tako opsežan posao kako bi se moglo činiti po beskrajnim stranicama biračkih spiskova.
Koncept Stranke PIA podrazumijeva Mjesni Odbor i Biračko Mjesto kao dva početna faktora Identifikacije Birača i Planiranja Glasova.
Savez nezavisnih socijaldemokrata, koji je u mnogim segmentima dostigao PIA standarde, imao je slučajeva da, u zvorničkoj opštinskoj organizaciji, i drugdje, planira glasove tako da na 10.000 ima odstupanje 1%.
U Obaminoj kampanji 2012., u jednom okrugu, tehnološki, digitalni, analitički i data timovi predvidjeli su 57,68% glasova a na kraju su imali 57,16%.
Tehnologije su, kao i društva uopšte, poptuno različite ali cilj preciznog planiranja i predviđanja broja glasova ne može se mijenjati.
*
U NDD sferi, sferi Nacije Države i Društva, gdje je visoka opšta politizacija, uslovljena raznim faktorima istorijskih tokova i nesigurnosti, nepregledan broj birača i glasača neke velike stranke želi da bude i član stranke, veliki broj aktera javnosti, građana, želi da učestvuje u politici.
U takvim NDD sferama Stranka PIA, sa svojom Horizontalom, jedini je susretni faktor koji takvim pojedincima može ukazati važnost i pružiti priliku.
U postindustrijskim društvima drastično opada broj birača koji žele da budu članovi stranke i aktivisti.
Kako je proizvodnja glasova i ovdje i tamo nepromjenjiv cilj, ona se, u tim postindustrijskim, liberalnim, interesnim društvima, postiže na druge načine. Do birača se stiže drugim putem i tamo Stranka PIA ne može da bude ni ostvariv ni djelotvoran koncept.
*
Za Stranku PIA presudno je da eliminiše ili svede na minimum sve slabosti društva u kojem se nalazi. Ako to ne uradi, ona postaje jedan od generatora devijacija i ne može ostvariti koncept PIA.
Slabosti društva koje neprekidno teže da se preliju u svaku veliku i pobjedničku stranku, jesu Finansijalizam, Eksterna Moć, Paralelizam, Paraproceduralnost, Nekompetentnost.
Kao i svake velike stranke, tako je i odgovornost Stranke PIA velika u pogledu vođenja Nacije Države Društva.
*
Presudnost Prve Polovine Mandata za dobijanje ili gubitak izbora, jedan je od razloga kreiranja Koncepta PIA.
Skrivene zamke PPM dobro su maskirane i rijetko koja stranka analizira taj period, svoje poteze, opštu društvenu situaciji ili istražuje javno mnijenje.
Politički je uobičajeno da se u prvoj godini mandata ili u prvoj njegovoj polovini, vuku potezi koji su nepopularni, donose se odluke koje su teške i posljedične, prihvataju kompromisi ili reforme koje su nerazumljive i razarajuće.
U prvoj polovini mandata svježa su sjećanja birača na obećanja i promociju politika neke stranke. Birači to uspoređuju sa ostvarenjima i pohranjuju u svoju političku izbornu podsvijest. Za to vrijeme opozicija se konsoliduje i ukazuje na činjenice ili ih preuveličava. Vladajuća stranka u tom periodu popušta i u kriterijima za izbor stranačkih javnosnika i funkcionera pa se nekoliko nepovoljnih tokova, koji nisu detektovani, spaja u donošenje odluka.
Trendovi se, obično, evidentiraju kada prođu tri četvrtine mandata. Nastupa godina izbora. A u godini izbora biračke percepcije o odluke o glasovima mogu da se koriguju samo za nekoliko procenata, na jednu ili drugu stranu. Izuzimam velike društvene i ekonomske potrese ili eksterne udare.
*
Eksterna Moć je najveći neprijatelj svake NDD Sfere.
Politička Stranka PIA je jedan od načina suprotstavljanja Eksternoj Moći.
Kada EM počne da razjeda Političku Stranku to je znak ozbiljnih metastaza u cijelom društvu i Stranka će se teško odbraniti.
Eksterna Moć je najteži oblik društvene bolesti jer u samoj svojoj suštini eliminiše bilo kakvu Proceduralnost. Sve druge društvene boljke tolerišu, pristaju i kompatibilne su sa nekom vrsto proceduralnosti.
Eksterna Moć je i projektovana da eliminiše proceduralnost i u pokušaju.
Kada EM zahvati Stranku PIA, vrijeme je ili za izborni krah, ili za drastičan organizacioni i liderski rez na svim nivoima.
*
Permanentna izborna aktivnost, na kolosijeku Komunikacije, zahtijeva dvije sposobnosti. Odgovor na svako pitnje i Reakciju u realnom vremenu.
Komunikacija se danas odvija brzinom svjetlosti i svaka tromost, usporenost, raspravljanje i konsultovanje, stvalja Stranku u položaj najslabijeg i najranjivijeg člana u krdu.
Najefektnija tehnologija jeste Permanentna Medijska Inicijativa. Svako prepuštanje inicijative političkim protivnicima, javnim i ispodpovršinskim, znači gubitak koji se ne može nadoknaditi.
*
Svaki lider i dužnosnik u Stranci PIA mora da odgovori na Deset Božijih Ispovijesti. Ima li išta što mi ne znamo. Ima li išta što javnost ne zna. Ima li išta što može da tebi i Stranci nanese štetu. Imaš li neprijatelja. Čije velike interese si ugrozio i ugrožavaš. Da li si nekome, nezasluženom i nesposobnom, pomogao u velikoj stepenici (jer će ti prvom prilikom zabiti nož u leđa). Da li si spreman žrtvovati vrijeme i vrijednosti za ono što radiš u ime Stranke. Da li si spreman uraditi sve za Stranku a za sebe ništa (osim onog što je posljedica opšteg dobra koje je stranka pomogla da se izgradi). Da li boluješ od neke neizlječive bolesti i pretjerane ambicije. Da li misliš da su pare sve.
Kada Stranka PIA sazna sve odgovore na ova pitanja, čak iako su povoljna, treba dvaput da razmisli u vezi sa izborom, postavljenjem ili angažmanom.
*
Stranka PIA je čudna biljka čiji je najvažniji dio Stablo Aktivista. Ono je važnije i od korijena.
To potpuno odudara od političke biologije u kojoj je, najčešće, najvažniji politički korijen koji može, a i ne mora, da razvija stablo.
U slučaju PIA Stablo Aktivista razvija i deblo i korijen.
*
Po Planu Kampanje, Planu Broja Glasova i Izvještaju Izbornog Štaba, poznaju se Stranke Permanentne Izborne Aktivnosti.
*
Politička Stranka PIA, koja je velika i pobjednička, ima u pravilu, dvaput više glasova nego članova.
Ako je nekoliko puta više glasova nego članova, treba da se zapita čime je zaslužila toliko glasova.
Ovo važi za prostore sa visokim stepenom politizacije, homogenizacije i eksterne destrukcije.
*
Stranka PIA je kolektivitet i organizacija koja je sposobna da istovremeno upravlja sa nekoliko stotina voznih redova vožnje u toku 1.400 dana, na nekoliko hiljada perona i stanica, bez zakašnjenja i otkazanih linija, i koja je jednako spremna da bude zahvalna i putnicima i službenicima vozova.
Zaključna razmatranja iz istoimene knjige