2743.

БиХ

ЈЕ ПОСЉЕДИЦА

ЛОШЕГ СНОШАЈА

И НЕ ПРЕПРАВЉА СЕ

Кад ти по дворишту почну да одају курве и керови, знај да је домаћинство пропало, а можда и лоза. Томан, Огледи о Држави у Уставном праву, 4675.

Курве и керови, које ја могу да назовем протувама и џукелама, странцима и ратним профитерима, тајкунима и злочинцима, страним плаћеницима и шибицарима, ходе по БиХ већ више од двадесет година.

И не само да ходе, они раде свој посао.

Један од тих курвањских, проституалних, послова јесте и  Тузла као и свеопшти Бошњачки Палеж који је задесио те бошњачке средине и кантоне.

Том послу придаје се већи значај од обичне јебачине што, у својој суштини и јесте.

Наслушали смо се бајки о социјалном бунту грађана који су једног јутра заборавили које су вјере, које су нације, заборавили да постоје Срби које свако јутро треба конзумирати на гладан стомак ради лијечења или одржавања мржње, узели полуоку бензина и кренули у епску револуцију, прву такву послије Октобарске Руске.

Бошњачки Палеж, или, теоретско-политички речено, Канистер Револуција, обично је дивљање навијача. То што се тамо задесило и нешто наивних грађана од којих неки сада лијече своју наивност и тешку социјалну бољку несхватања процеса и трендова, на Пленумима које су класичне Тораби Сеансе Сокачке Друштвене Мушеме на којој бошњачка политчка артикулација држи Свој Народ, не мијења суштину манипулативног и курвањског посла са канистерима.

Уз та епска опјевавања обичне хулиганске јебатање, наслушали смо се и теоретско политичких рјешења, опција, приједлога, прекрајања, промјена граница и политичког система. Од стране бивших орангутанских државника преко бриселске актуелне номенклатуре, интелектуалаца и културњака, у коју је неко убројао и Ону Жбанилу, Умјетничку Мастурбаткињу и Интелектуалну Станију, до плаћених провокатора.

Тако ми је у поплави дошао и интервју са извјесним Златаном Хасанбеговићем из института друштвених знаности у Загребу.

ЗХ углавном критикује Бошњачку Каљугу, износи низ увјерљивих теоретских оквира за догађаје и актере, мада је историјско курвање много смрдљивије, прљавије и упишаније, него што се то да и замислити.

Говори и о Жбанили.

Говори о о лицемјерству Додикове љубави према Хрватима. Као да је политика питање емоција, осјећаја и полне наклоности.

Додиково однос према Трећем Ентитету, Трећем Питању, јер Положај Хрвата као сада непостојећих трећих, један је од темељних колосијека пропасти БиХ, треба посматрати кроз цјелокупну конзистентну политику према БиХ коју посљедњих десет година проводи Додик и Република Српска, а не кроз оптику Српског Санадера, ЈВС, и сличних медијских изнакажености.

ЗХ тако површно посматра и постојање Републике Српске јер је „прекинута“ у Брчком.

А најповршније посматра преустрој, преуређај, Федерације. То не може тако, мора и Република Српска да се одрекне нечега. Мисли на територију.

Прије свега, због ових босанскохерцеговачких граница, и околних и унутрашњих, које и јесу и нису, крваве или кондоминисане, водио се тешки међукољачки рат. Којег су муслимани и Хрвати, задешени у љубавном америчком пакту, изгубили.

Њих је могуће промијенити само новим ратом. Нека неко покуша да помјери обичну кантонску границу а не међунационалну, па ће видјети.

Ево, ових дана, видимо, како ни враћање кримског поклона не може без рата. Неко мора да заузме војне базе, аеродроме, путеве. А неко мора да се преда.

Оно што је посљедица велике ратне љубави, ако неко мисли да у томе постоји љубав, Хрвата и муслимана, сада мора да се ријеши практично-политички. Чије је дијете. Срби и Српска у том сексу нису учествовали, мада су најебали.

Према томе, то треба ријешити између Федеративних Љубавника. Прије сто година сам предложио, и емисији код Милана Шутала, да се уједине хрватске жупаније, једна до друге по трбуху БиХ, и Орашје.

А сад, у пропалим дискусијама о СФ, видимо да би и уједњење, дакле, не промјена граница, могло изазвати рат или барем нереде.

Добро што се Курве и Керови вуцају по дворишту. Него што хоће да одређују гдје ће се копати бунар а гдје вршити нужда.

Република Српска треба да настави своју политику, без курви и колаборациониста на свом челу а и на зачељу, јер ће зима да буде дуга и тешка. У времену које је наступило, времену када Америка губи моћи по свијету а друге силе нарастају, затишје на депонији званој БиХ, може да траје деценијама.

Стога је Самосталност најпречи посао. Сваког дана у сваком погледу радити за Самосталност.