субота, 03. август 2013.

2242.
САМО 22%
НЕЗАВИСНИХ
ЋЕ ПРЕЖИВЈЕТИ
 

Видим. Независне Невине постале истурена катедра Српског Интелектуалног Тројца опште пропасти, ЦБЧ, Црнадак, Бореновић, Чавић, са шефом катедре им, Иванићем.
Лансирана је сторија о томе да само 22% грађана Српске путује на одмор.
Остали умиру од глади. Нема ко ни да их сахрани. Па Црвени Крст иде од врата до врата, са упутама да они који још помрли нису, полако крећу према гробљима и тамо цркавају, једноставнија и јевтинија је сахрана.
Та сторија је бисер Независног Јаунага Новинарства.
Истраживачки, У Пизду Материну.
Главни стручни консултант је пројект менаџер уније потрошача. Или тако некако. Фосил. Ко да га је некидан пронашао Самир у Пирамиди.
Кључни постотак 22% није уопште знак сиромаштва и опште пропасти. Потребно је успоредити податке са околним друштвима, успоредити нивое плата и Бидипи по главни живаља, анализирати структуру бивственог буџета породица. И тако даље.
Овако гологоуз податак не говори ништа. Осим да скоро сваки четврти становник Српске путује на одмор. Када се изузму стари, ћорави и кљакави, које чека још само један пут у животу, па и пензионери, без обзира што су се у њих потурали и они који чупају репове, па они који, иначе, не иду на пут одмора, Податак 22 је  феноменалан.
Јер. У читавој Европи пада путни туризам.
У Хрватској има више Срба него Туриста. Није ваљда то смањење само зато што несретници и изгибници сиротани из Српске нису стигли.
У Податку 22 су углавном нижи друштвени слојеви. На море иде сиротиња. Они који имају викендице и имања, имају и друге организационе и платежне могућности. Они који се држе фамилијарно, такође. Они који имају нешто лове, неће да се муче путовањем до мора и тамошњим сумраком у односу на социјалистички развесељени туризам јадрански.
Податак 22 се лансира да би се лансирала, по милијардити пут, зависност сваког живог бића од Владе и Политике. Лажна Зависност.
Што уопште није тачно. Не само у Српској, него нигдје.
Таква теза је крајње потцјењивачка према Живом Бићу. Јер га представља неспособним за самосталну егзистенцију. Сви они који су на владиним јаслама, јаслама буџета, имају још способности и могућности за живот. Полицајци и просвјетарци, на примјер, чији највећи дио састава поштено и квалитетно обавља своје државне службе. Судство је шљам и нећу да их уразматрам. Као и администрација из Адм Центра Српске.
Људи раде и преко Владиног Радног Времена. Имају породице које раде и привређују. Не живе сви на Тргу Крајине. Људи имају имања. И раде. То што кржљави умови, лезилебовићи и лезипиздери, након свршених вечерњих, приватних, факултета на доплату, сматрају да су постали експерти, социјални и економски, и да им треба докотрљати црвени тепих под нос, како би побјегли од знојног и мисленог рада, већ се само запослили у Државној Служби, да би могли узимати кредите, да живе мимо могућности и рада, не значи да су и квалификовани да стварају јавно мнијење.
Да ови из Податка 22 иду на брање воћа у Лијевче поље, умјесто на море, били би много сретније друштво.

петак, 02. август 2013.

2241.
EL SERBIA

Итихад купио 49% Јата и тако треснуо веома јаку интернационалну инвестицију у Србију да се и прво Фиатово мјесто чешка иза увца.
Овај улет Итихада може да се анализира кроз многе призме. Од тога да Србија наставља Титову, београдску, политику араприлејшнс и нејеврејисања, преко доказа да је то очито игнорисње Србије од стране Економске ЕУ, Фиат је стари србијански пријатељ и не треба га гледати као дио ЕУ,  до тога да је то само једна ласта која не чини напредак.
Вучић се хвали да је добар са тим емирима, чудо једно. Па продаје им и оружје, мада им не треба. Али то је још један економски корак који је битан пошто се ревитализује војна индустрија Србије коју је сјебао Нато у демократским бомбардовањима у сврху заштите шиптарске сиротиње протјеране са Косова.
Сарајски Медији су од свега лансирали крилатицу Србији инвестиције, Сарајеву садака.
И јест мало понижавајуће.
Још кад Вучић каже Ахвазу да ће свом пријатељу, Шеику, рећи коју добру за БиХ, оде СНК. Све Низ Курац.
На шта смо спали. Ми, Пресвијетла БиХ, и мене понио Патриотизам, Босна, чије је женско дијете постало амбасадор САД у УН, СТЈ, да један освједочени Четник коју лијепу каже за овакву прелијепу Земљу.
Међутим. Ствари не изгледају тако полетно као што сугерише Ер Сербиа. Итихад је купио 49% али је добио право управљања цијелим ЕР.
Овај улазак Итихада ипак више говори о неуласку ЕУ на економске просторе Србије. Србија је за ЕУ само политички чип на великом коцкарскомс столу гдје коцкице и карте држи Америка.
Стога ће оваквих инвестицијских упада бити још али веома разноликих, што се не може сматрати системом. Кина, Русија и Арапи, богатији и неполитичкији, будућност су страних инвестиција у Србији. Америка и Еуропска неће доћи ту никада. Јер, никада нису ни били.
У још тежој ситуацији је Пресвијетла БиХ. Ваша Држава. Мало сам се зајебавао са оним мојим Патриотизмом.
Европска комисија, или нека радна група, пизди што БиХ затеже са Хрватском ону либералну, хаотичну, гаћескидајућу позицију да се у БиХ извози све што Хрватској одговара а БиХ не одговара.
Умјесто да покаже да је, тој ЕУ, стало до БиХ, у економском смислу, па да је овдје прослиједила мало инвестиција. Рећи ће, ми смо демократија, ми не управљамо тржиштем. А јел. Па што се онда залажете за гаћоскид према Хрватској.
Остаје да и ми, у Републици Српској, нађемо свог Шеика. Можемо га звати Шеки. Кад није успио Силајџић а успио Вучић, успјећемо и ми.
А Сарају садака и нафака.
2240.
КОНЗУМАЦИЈА
ТЕЛЕВИЗИЈСКОГ
НАПОЈА
 

Видим. Бе Ен Тришић Владо хвали се како је и у јулу најгледанија телевизија. Не може ни Наташа Теве да их стигне. Ертеерес убједљиво и стабилно трећи.
Мада нисам баш увјерен у објективност. Ради се о оној сарајевској агенцији која у свом називу има ријеч Босниа. А све што садржи ту ријеч код мене учини да немам четерест дана напретка и да у мислима имам осјећај мутуше, подјебе и муљаже.
Сумњиво ми је високо друго мјесто Алтер Нате. У неким сегментима.
Истраживање гледаности разних телевизија није довољно радити по принципу Који канал је стартовао даљински. Нити по приницпу колико времена се проведе у гледању неке телевизије у току 24 часа.
То мора да буде комплексно истраживање, најмање као и истраживање јавног мнијења.
Овако огољене информације, пите и димњаци, не дају комплетну слику.
Кључна ствар је квалитет оног што је најгледаније, утицај на квалитет јавног мнијења, чињеничност и истинитост. Као што је и кључна ствар зашто је Државна Телевизија најмање гледана. Иако има многе предности над комерцијалним кућама. Као што и оне имају своје предности.
Без обзира што комерцтеве, нарочито Бе Ен, немају обавезу да буду чињеничне, то су увијек једносегментне, једностране и једнооке сторије, када се ради о информативном програму, нити имају обавезу културолошке и креативне љествице, када се ради о забавном и другим програмима, морале би подлијегати некој регулативи. Недопустиво је, на примјер, да се нека телевизија бави локалним информативним програмом а од појединих општина узима лову за информације. Нико не треба да се пита како се односи према оним општинама од којих не прима лову.
Али је, такође, недопустиво да Државна Телевизија, која је у предности јер има сталне, законом регулисане, изворе прихода, буде тако негледана и негледива.
Она те своје предности мора боље искористити него што комерцијалне куће користе своје. Рекет, ниске страсти, велика гледаност, много реклама.
Државна Телевизија је обавезна, да у информативном програму форсира Реални Оптимизам. Нема везе што је то помоћ онима који су на власти. Данас је то СНСДСПДНС. Када на власти буде СДС и сателити, Државна Телевизија ће имати исту обавезу.
Дакле, она мора да буде контрапункт Тоталном Негативизму којег форсирају комерцијалне и плаћеничке телевизије. Она мора да свој, барем информативни програм, упакује у гледаност. И да тако побија чињеницу да публика увијек више воли да гледа Срање Власти него Срање Опозиције.
Али. Гледаност се не може постићи шемом Баба Ђуја најављује Тетку Стоју, Тетка Стоја најављује Снају Стевку а онда Снаја Стевка, из празне скупштинске сале, каже Више о томе у прилогу Џуре Џире.
Јебига.
Предности Државне Телевизије су вишеструке. Не само у сталном озакоњеном финансирању. Бројност стручног кадра, искуство и традиција, документарни капитал, много шира лепеза извора информација, покривенст подручја сигналом.
Стога је њено мјесто на љествама гледаности још трагичније.
 

 

четвртак, 01. август 2013.

ПОРОЂАЈИ
Коначно је и ова мултислојна скулптура стигла у Парк
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Posted by Picasa
 
 
 
 
 
 
 
Posted by Picasa
2237.
НАПЛАТНА
РАМПА
ЗА ИГРУ
НАЦИОНАЛИЗМОМ
 

Један од феномена међунационалних ратова на простору Бивше СФРЈ јесте и погрешно схватање тих ратова од стране многих актера. Тако су се неки борили за Југославију, неки за Све Србе у једној држави, неки за вјеру, неки за демократију, неки за мултиетничност.
А, у ствари, одвијала се гола и крвава борба за нацију. При томе, борба за Све Србе у једној држави није била борба за српску нацију. Пошто су Срби у Хрватској и Срби у БиХ имали посве друкчије националне потребе у односу на оне које су формулисали Милошевић и глупанија.
Један учесник тих међунационалних ратова поставио је посве погрешан циљ – Држава. Муслиманска Држава. Тај циљ концентрисан је у политичком муслиманском самоубиству којег је изрекао Алија Изетбеговић. За БиХ ћу жртвовати мир.
Јасно је да Држава БиХ није могла бити национални циљ. Обзиром да су ту били Срби и Хрвати.
У сврху остварења тог циља муслимани су били у старту хендикепирани. Нејасна национална позиција и националне координате уопште, пред најездом радикалног ислама вјерског звјерства сваке врсте, онемогућавале су јасан национални циљ што је стварало простор за све друге опције. Од класичног дивљаштва и криминала до стварања вјерске војске и ширења општих лажи по свијету.
Муслимански национализам, коликогод да синтагма била немогућа и противрјечна, није успио да се изгради и да се постави равноправно у тим међунационалним ратовима. Као ни послије ратова.
Због тога се и након Дејтона наставило са сурогатима. Геноцид. Агресија. Српски Фашизам. Све су то штаке и протезе недовршеног и Немогућег Муслиманског Национализма.
Муслимани Босне и Херцеговине, и поред додјеле великог М, прије рата, нису успјели да се конфигуришу у нацију. Дијелом због своје историјске условљености. Јер, овдје није дошла никаква велика људска скупина која би прошла фазе нације. Дошла је само вјера и пала на људе. На неке пала, неки је прихватили. Али, прихватањем и наметањем вјере, не прелази се из нације у нацију.
Дијелом и због тога што је генерације и генерације муслимана управо Ислам учио да је вјера најважнија, као и њено ширење, размножавање, важнија и од нације, територије и државе.
Након рата који је могао да пружа каквутакву коперфилдовску илузију о постојању Муслиманске Нације, дошле су пошасти мира. Требало је и формулисати нацију, назвати је некако. Тад су наступила прва лутања и даља слуђивања поштеног и неуког муслиманског живља. Босанци, Бишњаци, Бошњани.
Једна од пошасти мира јесте и попис становништва.
Муслимански интелектуалци и политичари схватили су опасности пописа. Не само у томе што ће се показати гдје кога нема и на чију штету је ишло етничко чишћење, него и у томе што муслимани не знају како да се изјасне.
Зато су одавно почели ширити лаж о Грађанској Држави. Са Вјерском Већином.
Сада су у смијешној ситуацији. Попис се ближи. Као потоп Титаника. А још се пропагира нација као битно одређење пописа у муслимана. Немој да би ко реко Босанац. СТЈ.
Та својеврсна предвојничка, преднационална, обука муслимана, само је закашњела епизода трагедије једног народа у коју га је гурнуло политичко, вјерско и паравојно вођство.
Та агресивистичка конфузија код муслимана даље је подијелила БиХ, национално монохомогенизовала српске и хрватске националне обзоре и просторе. У толикој мјери да је БиХ дефинитивно потпуно раздијељена. Неспојива. Неповратива. И даље хендикепирала муслимане. Учинила их још неравноправнијима и немоћнијима. То је један од узрока дугогодишње конфузије у политичкој артикулацији Сарајевског Политичког Круга. Док неко не схвати да треба формирати бошњачку националну партију. Ако је коначан одговор Бошњаци.
Али то неће промијенити сљедећу чињеницу. БиХ је муслиманско Косово. И Косово и Косово Поље.  

среда, 31. јул 2013.

2236.
МУСЛИМАНИ
ЋЕ, НА КРАЈУ,
МОЛИТИ БОСНУ
ДА СЕ РАСПАДНЕ
 

Земља која постане транзит или полазна станица за међународни шверц оружја, није низашта. Пошто је, претходно, била крајње одредиште тих токова. Генерална проба за Сирију, такорекућ. Њој не треба рајко васић да јој каже да не постоји.
Мислим на Вашу Државу.
Такве земље се никад не враћају. Никад не постану ни Земља ни Држава. То што се посве друкчије догодило са Хрватском, јесте ствар Ватикана, Њемачке и Великих Кројача. БиХ није тако привлачна дестинација.
А ако је неко мислио да у срећи може да обједини Србе, Хрвате и муслимане, онда, сигурно, живи на Марсу. Срби, Хрвати и муслимани могу да се заједно нађу само у Великој Несрећи. У Обилатом Сранију.
Дабоме. Сви који треба то да знају, знају. Сарајевски продавачи магле, геноцида, државе, мултиетничности, патриотизма, европејства у курцапалца, да је правог политичког тржишта, одавно би просили.
Зна то и Охаер, и АмАмб и МалеАмб.
Понеко стидљиво и саопшти. Као Срећко Латал из Међународне Кризне Групе. Која је сада спала КЗУ али је, својевремено, била утицајни, разуђени и екстерни, мали Охаер.
Латал констатује да је Ваша Држава ефективно етнички подијељена земља, да сукоби нису баш могући и да један дио, прије свега бошњачке популације не би мирно прихватио цијепање БиХ.
Панаравно.
Оног тренутка када је Словенија повела Велики Рат против ЈНА, Босна и Херцеговина је ефективно етнички попуцала. А презервативи се не крпе. Сукоби у БиХ нису реални, барем у догледном времену, али ако около нешто запуца Дрина, Босна, Неретва, па и Сава, из Свемира ће изгледати црвене. То ће бити перформанс. Јебо голу Марину Абрамовић.
Са трећом Латаловом тезом се не може сложити.
Ни сада нико од муслимана не би дао филџан крви за БиХ. Народ није глуп. Или није глуп двапут. То што Први Вермархт, ЈМБГ, Тетке Сребренице, Дијаспорци, и слично, стварају јавну галаму о томе, то је у потпуном сукобу са чињеницама.
За Босну и Херцеговину су се престали борити квалитетни слојеви нације, бошњачке, и заједнице уопште. Интелектуалци, успјешни привредници, млади, ствараоци. Наступила је општа шутња и равнодушност.
То је зато што муслимански народ схвата да је унитарна сарајевска држава само за муслимане идеја окренута против тог народа и која ће му се, и кад би се сутра остварила без капи крви и чаробним штапићем, обити о главу, ребра и егзистенцију.
И то је само предворје политичке климе у којој ће муслимани тражити миран распад Насеобине, да коначно могу судбину узети у своје руке, као и свака друга нација, и да, коначно могу своју политичку артикулацију питати за економски и општедруштвени развој а не Зашто нисте укинули Републику Српску и протјерали Србе.

уторак, 30. јул 2013.

2235.
ЗАШТО
МУН
БРАНИ
ШЕМС УДИНА
 

Бивши АмАмб у Насеобини, огласио се у сарајским медијима властитим писмом. Под насловом Да напади на Земљани Суд и Тужилаштво долазе из Републике Српске.
Срао је Тата Мун о демократији, о независном судству које је предуслов напретка земље. И тако свеудиљ.
Не змам шта је по занимању Мун, али Шпанска Села су за њега ово о чему пише.
Није независни Суд и Тужилаштво предуслов ничега. Држава је предуслов Суда и Тужилаштва. Ако нико није желио Државу, ако она не постоји, ако је Обично Копиле, не може у њој бити Независног Правосуђа. Ако у Држави нема равноправности нема ни Независног правосуђа. Ако стално оптужујете и судите два народа а трећи је невин ко нерођена кћерка Мајке Терезе, онда нема Независног правосуђа.
Тата Мун овим само показује, иако је отишао са те дипломатске дужности, колико му је стало да Независно Правосуђе остане Сарајско, Босанско и Његово.
Амбасадор, па био и амерички, шути о стварима које су политички и суштински процеси у некој земљи. О томе може да пише у депешама. Ако то некога занима у Вашингтону. Или Викиликсу.
Мунтата се позива на недавни случај пресуде у Његовој Земљи. Ја то никад не бих урадио. ПМК за Америку али ме срам те пресуде. Ну. Чињеница да је Обама морао да интервенише, не иде у прилог Мунтати. Јасно је да се Обама мијеша у Правосуђе. Ако лидери из Републике Српске не могу да оспоравају Земљани Суд, онда и Обама не може да подржава Суд. Независном не треба подршка. Он је Независан и тачка.
И друго, много важније. Јавност и грађани у Америци осуђују ослобађајућу пресуду за беспотребно убиство младог Црнца. Па Обама каже да не протестују више и не нападају Независни Суд. Како то да грађани и јавност јесу у праву, у Муновој Босни, чак и Стрит је у праву, а у Његовој Земљи Јавност и Грађани имају да шуте и слушају Обаму.
Поповање и паметовање о свему и свачему, није амбасадорски посао. Па чак и кад је толико добар амбасадор да ће, из Сараја, отићи директно у Пекинг. ОК. Завршиће у Стејт Департменту, у десном краку лијевог ходника, у дну, у неком шпајзу који нема ни прозора.
 
2234.
МИШКО,
ДАТУМ,
РЕКОНТРУКЦИЈА,
ИЗБОРИ,
ОДЛУКЕ
 

Једина ствар која тече узбрдо јесте Власт. Али само док си на коњу и на трону. А једина ствар која не тече низбрдо, кад одеш с коња, јесте, такође, власт. Само нестане.
Та подсвјесна сазнања генеришу многа понашања Властника, посебне сорте која ужива у току узбрдо и леди се на помисао да се низбрдо не тече. Та понашања се не могу објаснити политичким аналитичарењем, социологизирањем, истраживањем јавног мнијења.
У том процесу Узбрдо, једна од најбитнијих ставки јесте Доношење Одлука. Одлука је у Политици нешто што не трпи одлагање. Смрт може да се одлаже али Одлука не.
Многи је политичар начинио каријеру, превратио историју или препородио земљу, као, исто тако, и упропастио земљу и нацију, стојећи храбро пред одлукама и доносећи их.
Одлуке су једнако захтјевне, и у лидерском опсегу као и на мјешаличком, градилишном, нивоу.
При томе треба знати да од сто одлука које се донесу, тридесет није оптимално, објективно или је погрешно. Али њихово одлагање угрозило би оних седамдесет. Сво умијеће политичког одлучивања је у информацијама и њиховој брзој, талентованој, преради у одлуке.
У Србији, видим, на дјелу су два процеса. Један процес Брзог Одлучивања. И један, много шири, процес Одлагања Одлука.
Лучоноша првог процеса је Први Потпредсједник Вучић. А држачи ватрогасног апарата су скоро сви остали. Сви би да се одлуке не донесу. Јер, успон неспособних, неодлучних и некомпетентних јесте само у трајању. А ништа тако не јебе Трајање као што га јебу Одлуке.
Вучићеве одлуке о Мишку, Косову, Реконструкцији... у ствари су текућа трака политике. Једна феноменална технологија за стање у коме немаш излаза. Као што га Србија сада нема. Одлука о Мишку одиграла је пола Феста. Сада може у заборав. Јер, апс за једног Мишка не значи ни почетак борбе против криминала и корупције. Сада Мишко може на слободу. Дошле су, и прошле, нове одлуке. Датум. Избори. Оћенеће. Реконструкција. Сада је ПП Вучић одлучио да се иде у економски развој. Нема јебе.
Дабоме. ППВ све то ради да убрза ток узбрдо. Сада се прави капитал за наредна два мандата. Изгледа јадно како ови, који би да одлажу Одлуке, трче за одлукама и прикључују се узбрдици. Неки би, што каже Антић, и пол промијенили.
Искуство, међутим, каже, да се, временом, број Одлука намножи, као да се у мраку кабинета, трона и под седлом, ноћу прцају и размножавају се брзином зечије свјетлости. Чињенице и мишљења са те узбрдице не стигну да се легитимишу приликом доношења Одлука. Све више је оних који су незадовољни Одлукама. Све више је празних Одлука. Одлука које су саме себи Одлука. Све више је оних које ни гузица не сврби за Одлуком.
Само је, од храбрости и способности за Одлуке, теже сазнати гдје је та невидљива граница преко које нема повратка из Стршљеника.
2233.
СУДАР
СА КИНОМ
ВЕЋ ЈЕ ИЗГУБЉЕН.
ПИТАЊЕ ЈЕ КОЈИМ РАТОМ
ЋЕ АМЕРИКА ТО ОБЈАВИТИ.
 

Збигњев Бжежински, амерички стари геостратег и Савјетник за националну безбједност за вријеме Картера, објавио је књигу Америка – Кина и судбина свијета. Књига је преведена и на српски.
Бжежински детаљно, с љубављу према Супрасили, а у складу са њеном Нарцисоидношћу, анализира изазове и предности Америке. Сједињених Америчких Држава.
Он наводи шест ствари које стоје пред Америком као проблем
·         Дуг и његов раст
·         Напукли финансијски систем
·         Неједнакост у дохотку и стагнација
·         Распад националне инфраструктуре
·         Неука јавност за знања о свијету
·         Бункерисан и пристран политички систем.
Али. Бжежински наводи да је Америка још у прилици да у наредној петини вијека уобличава своју будућност. Па наводи шест предности Америке
·         Укупна економска снага
·         Технолошка и иновативна снага предузетничке културе
·         Демографска база
·         Реактивна мобилизација
·         Веома широка и компактна популациона географска база без сепаратизма
·         Људска права и индивидуалне слободе.
Правићу се да неке од ових ствари нисам написао, односно констатовао код Бжежинског. Синтагма Предузетничка Култура крије иза себе крволочност која умјесто очњака има слоновске кљове. А о људским правима и слободама да и не говорим. Недавно је Вашингтон Пост објавио Десет разлога зашто САД више нису земља слободних људи
·         Убијање америчких грађана
·         Бесконачно затварање
·         Произвољна правда
·         Претрес без налога
·         Тајни докази
·         Ратни злочини
·         Тајни судови
·         Заштита компанија и имунитет од судске ревизије
·         Стално праћење грађана
·         Ванредна изручења.
Бжежински је дио Америчке Самопропаганде. И од њега се није могло ни очекивати да изводи Вивисекцију Чомски, ни близу. Америчка моћ јесте настала на експанзији економије, тржишта, војске и рата. Али је настала и на пропагирању, паковању, Америке, Америчког Сна и Америчког Начина Живота. На паковању и испоруци. А да при томе нико није имао механизам да каже да то не одговара чињеницама. И данас се тај механизам усавршава. Двије највеће маркетиншке агенције, америчка и француска, уједињују се и тако стварају монопол са хиљадама клијената које ће пласирати по земаљском пропагандном плашту.
Еуромонитор је, пак, објавио да ће се 2020. Свијет промијенити. А то је сада. То, дакле, није пред крај вијека. Или у сљедећем. То је прије него што ће БиХ да мрдне на европском интеграцијском путу. Па и Србија. Можда ће само прије Словенија и Хрватска прогласити банкрот.
Тада ће највеће свјетске економије  бити
·         Кина
·         САД
·         Индија
·         Јапан
·         Русија.
По учешћу у свјетском Бидипију. Бжежински нема аргумената против тога. Осим што наводи предност Америке у дохотку по глави становника.
Кина, дакле, претиче Америку а Русија Њемачку.
За преглед бојишта у великој Бици Америка – Кина потребно је неколико томова. Али. Довољно је навести само неколико сегмената.
·         Шангајска организација коју чини Кина и Русија и придружени чланови који већ сада истичу захтјеве за сталним чланством. Као Индија, Пакистан, Иран. Главна снага Шангорга јесте у водећем двојцу који има равноправне односе и пред којим стоји потенцијал дугорочног повезивања, у војном, економском и идеолошком смислу. Када сам недавно био у Кини, одмах сам схватио да енглески језик није мио. Када сам рекао Гавариш па руски, цијели спрат робне куће се упишкио од среће.
Још ако се сталном чланству придружи Индија, која нема неке фреквенције са Америком, ствар ће отићи предалеко. Да не говорим о Ирану, чије чланство кочи Русија. Док је под међународним санкцијама.
·         БРИКС. Бразил, Русија, Кина, Индија и ЈАР. На самиту у Дурбану, почетком ове године, договорено је формирање Развојне Банке Брикс. То није развојна банка коју би Иванић продао лоповима типа Тандарић Мандарић већ пандан највећим империјалистичким, експанзионистичким и глобалистичким финансијским институцијама. Прије самита кинески предсједник је у Москви склопио низ споразума са Русијом.
·         Кинески продор у Африку. Кина одавно купује руднике по Африци. Руднике ријетких метала и руда. Она обезбјеђује своју будућу технолошку предност. Док се нобеловски економисти убише анализирајући како ће пад кинеског раста довести Кину пред проблеме.
Како Америка парира успону и распростирању Кине.
Онако како једино зна. Војном силом, милитаризацоијом, армадном територијализацијиом. Америка никад никоме није парирала економијом. Америка нема знања и способности за то. Она може да води само неравноправну борбу. У којој је само она равноправна. Америка никада није водила борбу против јачег и успјешнијег.
За кинески продор у Африку Америка се припремила тако што је основала, још 2007., АФРИКОМ. Војну команду.
Сада се против Кине бори тако што пребацује војну силу, структуру и морску убојитост на подручја својих сателита који окружују Кину и Јужно Кинеско Море, прије свега.
Америка тиме настоји да Кини наметне трку у наоружању што би требало да је исцрпљује на дуги рок. Као што је некад било са СССР. И да контролише морске путеве који Кину снабдијевају енергентима.
Гусарска филозофија против филозофије рада, склада и великих скокова.
То значи да ће ратови обиљежити скоро цијели овај вијек. Док се Америка не помири, као зауларени дивљи коњ, протруне и клекне.
Без обзира што ће свијет дотад имати великих мука и патњи, мнијем да ће му под Кином бити много угодније него данас под Америком.
Кина има људскост и припадност.
То је она предност коју је Бжежински заборавио.
Кинеско Друштво и Кинески Појединац толико су духовно, материјално и потенцијално различити од америчких пандана, да се уопште не треба бавити прогнозама.
 

понедељак, 29. јул 2013.

2232.
И ТУРЧИН
И КУРЧИН
 

То је, истовремено, онај Требињчуревић. Градоначелник, Сунце Ти Јебем.
Турчин је, са малим т, карактерни сој и слој, то је ментални оклоп и психолошки склоп, инетелектуални здрм и цивилизацијски смрт.
Курчин је, са малим к, онај који се курчи без покрића.
Турчин је онај који би да буде већи муслиман од ислама и од православља, оног које је отишло у ислам. Да буде већи католик од папе. Турчин је онај који напада православну цркву. Води рат против ње. Што никад није било. Свакаквих ратова је повијест изњедрила, чак и ратова које је водила црква, али никад нико није повео рат против цркве. Као Вучуревић Ускурчуревић.
Турчин је онај који са сваким може а са својима не може. Нарочито не може са својом Државом, Нацијом и Влашћу. Турчин, кад ја то напишем, а видим да је и Владика Григорије користо тај појам у сличне сврхе, што ме весели, нема везе са припадником турској нацији, држави или тамошњем подручју уопште. Турчин је међусвијет, полусвијет, не припада нигдје. Осим својој интелектуалној калдрми и туцанику којим иде у агресивистичку илузију политичког и подручног значења. А, у ствари безначаја.
Такав је и Вучуревић Ускурчевић. Самоумишљени Херцог. Вођа Херцеговине. Неовлаштени и нерезидентни преговарач са Сарајевом и колаборационист у рушењу Режима. Предрадник Младена Иванића.ба.
Курчин Вучуревић, без икаквих референци у политичком смислу, осим што је одвратнији и гадљивији од Говедарице, покушава да се понаша као Политички Лидер. Он је својом агресивношћу, стилом који асоцира на потковицу у мозгу, преплашио и оно мало Педепеоваца, па чак и самог Иванића, који не смију ни да помисле да му нешто натукну. А наноси сигурну штету том Демократском Прогресу и лидерском тројцу МЦБ, јединим који су остали Педепеу.
Каква је конфузија у оној коцкастој главуши Курчина Вучуревића, видљиво је из његове успоредбе и мјерења Владике и моје маленкости. То може постићи само суманута свијест, свијест оптерећена страхом и мржњом, људобољом и човјекобојазни, тмином и властином.
Јер нити сам ја вјерски и црквени инокосник, нити је Владика политички практикант.
Мада уживам да будем Вучуревићев, и његовог газде Иванића, и других свакоговића, овдашњих и страних, мали ноћни ђаво који га прогања.

недеља, 28. јул 2013.

 
 
 
ГОРИ НЕБЛО, СГЈ
Posted by Picasa
2230.
МОРАЛНО,
НЕМОРАЛНО,
ВЛАЈКИЈАЛНО
 

Потпредсједник Репулике Српске из реда Будибогснамица, дао је велики интервју једном од ба.портала.
Морам да поновим хисторијску констатацију ћаће Петра Милоша, некадашњег мог судописника и колеге, он радио за Радио Сарајево, из емигрантске, пардон, гастарбајтерске Херцеговине а ја из Бањалуке.
Констатација је Јеба ме тко оће, ако сам ишта разумио.
Петар Милош је био концентрисани народни живот. Не знам какав је сада, нисам га видио, има нелико ратова. Имао је милион прича о призeмним људима Херцеговине, паћеницима, надничарима. И сам је у Њемачкој радио као молер. Његове феноменалне забиљежбе, цртице, записе, Радио је, често, објављивао у некој јутарњој емисији коју слушају само скретничари, портири и пожарни у ватрогасним домовима. То је уобичајена уредничка бирократска тортура. Јој, оно ти је генијално. Па га тури у Пизду Материну, гдје нико и не види и не чује.
Петар, мнијем није баш увијек устајао рано. Из објективних околности рођених у односу киселе и вина.
Једног дана упита ћаћу, који се будио рано као и сваки старина, Јел јутрос ишло нешто моје.
Јесте, Петре, јесте. Ал јебо ме тко оће ако сам ишта разумио. Осим оно што нека женска рече Шире о томе, Петар Милош.
Емил Влајки, Потпредсједник, по његовом мнијењу, Члан Предсједништва, СТЈ, надробио је свеисвја том тачка.ба. 
Између осталог, и то како Режимска Срна, за коју он доиста не зна којој је управљач, цензурише његове изјаве, скрати их и промијени широки интелектуални досег.
Можда је Неко Срни и рекао Цензуриши Влајкија у два, у четири, у шест, у осам и у десет. Али, моје информације, које не желе да буду и Влајкијеве, кажу да је Уреднички Колегијум Срне једанпут засиједао четири часа и да нису успјели да одгонетну Шта Је Писац Ћио Да Рекне.
У својим изјавама и ставовима, чак унутар и тог једног интервјуа, Влајки је ко Кофа Је Бушна. Па, најчешће, погрешне изјаве излазе кроз погрешне рупе. Тако се деси да БИС, Бивши Извршни Секретар, ко бившу свјетски првак, ЉТЈ, и неколико министара нису схватили његову изјаву. Жалио се у тачка.ба. Добро. За извршног секретара је то природно. Али ако пола Владе не схвати шта кажеш, онда иди и напасај краве. ЈТП. Јебала Те Политика.
Ко ће га схватити кад код њега након Феудализма на сцену ступа Грађанска Демократија. Па позива Грађане да сруше Феудалце у Републици Српској.
Ну. Све је то уобичајено. Мало је ко разумљив на политичкој сцени.
Мени је запала за прст Влајкијева ријеч Морално.
Јер, недопустиво је да он говори о Моралу а кандидовао се испред Хрватског Народа за Предсједника Српске.
То је морално као кад бих ја био на листи Светлане Ценић.

 
 
 
 
 
 
 

готова је и
ЉЕПОТИЦА
И КАМЕНИ
ЗАМЕТАК
рађена је у мојој омиљеној комбинацији,
Камен и Дрво - дрво је шљувовина а
камен је херцеговачки
Posted by Picasa