субота, 06. фебруар 2016.

ТУЖНА ПЛЕТЕРНИЦА
ТРООКА
ПАПИР 50 х 70 цм,
БОЈЕ ЗА ДРВО, СИЛИКОН

ЉЕВИЦА ЈЕ
УВИЈЕК БИЛА
НАЈМАГЛОВИТИЈИ
ДРУШТВЕНИ ПОЈАМ
А И ДАНАС ЈЕ

С времена на вријеме Јавност се ускука на тему Љевице.
Шта се данас догађа са Љевицом у Европи. Како је Љевица изневјерила бираче. Пораз Љевице у тој и тој земљи. Потучена до ногу. Успон Деснице. Социјалисти у Француској изгубили 2,5 милиона гласова.
А када се појави нешто као Сириза или Подемос, о Љевици почну да причају и они који друштво разумију као и ласте које дођу кад прољеће попусти.
Љевица је социолошки, филозофски и полиитчки појам који мора да буде везан за Радничку Класу.
Све друго је редизајнирано лажно паковање некадашњих вриједних производа.
Обзиром да је свијет одмакао од шаблонизоване лего подјеле на класе, Радничку, Капиталистичку, Средњу, о Љевици данас није могуће говорити, разматрати и очекивати од ње друштвени ангажман.
О Љевици је данас могуће говорити као о категорији прошлости.
Њена смрт је почела успоном Соцјалдемократије на Западу. Запад је, и иначе, колијевка љевице.
То што је у Енглеској једно вријеме Социјалдемократија била хит, не значи да се може говорити о раздобљу Љевице у тој тешкој земљи. Или у Њемачкој. Никаква Љевица у Њемачкој никада није постојала. Да је постојала, не би, већ одавно, била у пузајућем пригрљају Меркелдесничара.
За Љевицу се вежу и Француска и Италија. Али и ту више на позоришни, маркетиншки и појавни начин. Док су у тим земљама били дефинисани дебели слојеви радништва, успијевале су, гласовно, и лијеве партије.
Што не значи да су почивале на Идеологији Љевице.
Анализатори говоре да је Љевица пала и на Куби, повлачењем Кастра.
Да је Подемос изневјерио очекивања.
Да је Сириза капитулирала за девет мјесеци.
Да су Лабуристи у Енглеској никад слабији у Парламенту.
Чињеница је да се тешко у свим овим или у Чавезовим и сличним, примјерима, може говорити о Љевици.
Љевица се може дефинисати као Иделогија Радничке Класе, суштнскије као Идеологија за Радничку Класу, која настоји да обезбиједи, олакша и усмјери већ постојећу егзистеницију на темељима Индустријске Револуције која језди пуним димњацима и врелим кугличним лежајевима.
Данас ни групе а камоли класе и слојеви, немају обезбијеђену егзистеницију.
Идеологија Љевице нема више ни чињеничну подлогу. Она себи не може обезбиједити егзистеницију а камо ли радницима којих нема.
Након претварања друштва у хомогенизовани конгломерат без излаза и егзистенцијалне подлоге, и у богатим, и у најсиромашијим, подручјима, гдје су на површини, као сретне обојене и дебеле грудве стиропора, остали изабраници из оних 1% који држе сво богатство, Љевица је, условно, имала само два пута.
Социјалдемократију и Популизам.
Тамо гдје је још постојало остатака Средње Класе, и гдје су се људи надали да ће у њу доспјети, успијевала је Социјалдемократија. Уз неотклоњиву чињеницу да је Социјалдемократија продукована и потпомагана од Финансијерских Капиталиста, како би, у ствари, пропагирала тржиште, либерализам и даљу приватизацију.
Тамо гдје није било ништа, тамо је Љевица ницала у облику масовног голог Популизма. То је Грчка и Сириза.
Ни Социјалдемократија, ни Популизам, не могу данас одговорити потребама Широких Сиромашних Слојева.
На примјеру Сиризе је то видљиво. Сиромашно Становништво једне Државе не може да заштити Политичка Странка лијеве оријентацје. Коликогод гласова добијала и мјеста у парламенту имала. Финасијерски Крвници те позову у Брисел, пар пута, изгаламе се на тебе, понизе те, уцијене те и ти потпишеш. Пропаст се наставља.
Шта, дакле, може да заштити ШСС, Широке Сиромашне Слојеве.
Држава. Само Држава. И једино Држава.
У којој је пожељно да је на власти Политичка Странка која заступа и за коју гласају ШСС и која практикује политику СС, Социјалног Савеза.
Исус је, у почетку, био Држава, прије него је постао религија. Заступао је ШСС. И политички је кажњен разапињањем на крст. Римљани нису имали живаца, ни талента, да размишљају како да га подрже и искористе као Социјалдемократу.
Али то није нужно.
Јер државу може да организује, једнако успјешно, и Национална Десница. Као што је мађарска.
Ту долазим до политичког феномена 21. вијека.
Национална Држава је потребна и Десници, која ју је створила, и Љевици, која у њој једино може да политички представља некога а да то није З&ФТ гуликожерија.
Држава је једини начин опстанка националних заједница. Љевица је почела да нестаје тачно и упоредо са нестанком Државе. Марксистичка идеологија је погријешила са Пролетери свих земаља, уједините се и са пројекцијом Деетатизације, Одумирања Државе.
Тек након успоставе, реинкарнације, Националних Држава, можемо говорити о интернациноализму, мултикултури и сличним девијацијама.
Оно што је данас Љевица, односно Покрети, као што су Сириза или Подемос, треба Прво, да се организује у чврсте, широке, политичке странке, Друго, да се боре за Националну Државу и Треће, да се боре за ШСС на начин практике и идеологике СС, Социјалног Савеза.
Што ће се, иреверзибилно, опредметити кроз даље јачање Националне Државе.


петак, 05. фебруар 2016.

СВЕМИРСКИ ИНСЕКТ
ПАПИР 50 х 70 цм, БОЈ ЗА ДРВО, СИЛИКОН

АМБИЦА КОРМАК.
АМБАСАДА ЗА ПОПЛАВЕ
И ПОДРШКУ СВИМ ВЛАДАМА.

Америчка Амбасадорка у Насеобини, са резиденцијом у Сарајеву, имала је некакав опширан наступ на истуреној амбасадној телевизији БНТВ. А послије су изводе пренијеле и независне амбасадне новине из Лакташа.
Ту се Морин Кормак, Амамбица, изјаснила о неколико тачака оптужнице.
·        Немамо никакве намјере да рушимо било коју владу у БиХ па ни у Републици Српској.
·        Немамо намјеру да рушимо владу ни било гдје друго.
·        Циљ мене и мојих колега је да градимо позитивне односе са грађанима и свим нивоима власти.
·        САД подржавају Републику Српску као дио БиХ.
·        Јасно је да поштујем БиХ државу са два ентитета, Федерацију и Републику Српску.
·        Није истина да САД и Америчка амбасада покушавају да униште Републику Српску.
·        Прошле године смо блиско сарађивали у програмима опоравка од поплава.
Нисам крива.
Када се моћни прецизно јавно изражавају о нечему, то може да буде и тако а и потпуно обратно.
Џејмс Бејкер, државни секретар САД, пред распад Југославије, и ратове, много пута је изјавио да су САД опредијељене да се поштују и сачувају границе СФРЈ.
Код Амбице Кормак, која наставља најсвјетлије традиције америчких амбасадора, као што је био Амбасадор Несвијест, познатији као Амбасадор Априлски Пакет, сумњиво је да се толико пере рибаћом четком и ђирит сафуном БНТВ.
Постоје само два објашњења.
·        Или су извори блиски анализама закључили да су све акције килавих килаша из Савеза За Промјене донијеле много контраефекта па је мрски и гнусни корупциони режим у Српској ојачао у Јавној Свијести
·        Или Неке Амбасаде и Велики Кројачи спремају нове акције па желе да умире Тврдо Србовље од којег се састоји гледаличанство Беентевеа.
Ја се, пак, не чешем, ни иза ува, ни испод леђа.
Док БиХ има овакве амбасаде, напретка јој нема а док Амбасаде, па и Американска, имају овакав Савез За Промјене, Република Српска може да буде мирна.

Осим што ћу рећи да није уобичајено да амбасадори гостују на телевизијама, нити је уобичајено да телевизије зову амбасадоре.
МИСЛИМ
ДА ЈЕ ЗА
НАТО ПАКТ У БиХ
НАЈБОЉА ЛОКАЦИЈА
У ФАТИМЕ,
ПОВИШ ЈАЈЦА

Јер. Ако Руси крену својим тенковљем преко мађарске равнице, а какав је онај Орбан, море им и дозволит, па пријеђу преко Славоније, која ће шапатом пасти јер је и Шекс диго руке, ето их у Лијевче Пољу и Србачко-Ножичкој Равни. Само уско грло кањона Врбаса може да гарантује какву такву сигурност милосном Нато Пакту, милосном јер му Милосну Мајку Јебем, нашој нади, узданици и срећи будућој, најинтегративнијој на овим просторима, још од Отоманске Империје.
Зато би било добро да се трајно стационирају Повиш Јајца.
Та Зифтовска гамад, Гамад З&ФТ, Збигњев и Финансијерски Територијалисти, према БиХ је преузела тактику као и према Црној Гори. Јер су схватили да медијском пропагандом и јавном дјелатношћу не могу промијенити Јавну Свијест па чак ни придобити Јавно Мнијење на своју страну.
Стога су прије неколико година сачинили Стратегију и Тактику по којој треба избјећи Референдум, у ЦГ, о приступању Нато Пакту.
Кренули су у тихи рад са појединцима. А таквих је увијек много. Они који ће насамо да скину гаће, много је више него оних који ће јавно да изнесу свој став. И За и Против.
Тако је Црна Гора, Горди Монтенегро, доведена пред свршен чин. Упућен јој је позив за чланство у Нато Пакту.
Босна и Херцеговина је за Нато Пакт најпроблематичнија Насеобина на згаришту СФРЈ.
Је је уставно, дејтонски, међународноуговорно, подијељена. И на њихову несрећу, подијељена је на Србе и Федерацију.
Нато Пакту је у Србији, чак, лакше. Јер се отима са Русима и има већ неке предности.
У БиХ, пак, Република Српска, унаточ разним папирима и одлукама које су пролазиле кроз разне инстанце у разним периодима, говорим о Јавној Свијести и Јавном Мнијењу, листом је против Нато Пакта. Она није толико, колико у Србији, за Русију, колико је против Нато Пакта јер је тај шљам овдје директно ратовао на страни муслимана и Хрвата. И радио да Република Српска, прије Дејтона, нестане као Република Српска Крајина што је.
Шутња Српске Демократске Странке, која има највећу обавезу да се јавно опредјељује, не једном, дакле, око Нато Пакта, сумњива је.
Иванић, стари лисац и туђи играч, и у слуају Натоокупације, износи стару прозрачну тезу да БиХ не треба бити у Нато Пакту док је Србија изван.
То је дефанзивна тактика којом Иванић прихвата црногорску тактику Нато Пакта за БиХ. У себи се надајући да ће сломити Србију и да ће он моћи мало да србује. Ево, идемо и ми куд и Земља Србија.
Његов неоријентисани министар иностраних дјела, Црнадак, у Бугарској је изјавио нешто што изазива позор. БиХ свим срцем и тајним сновима жели да уђе у Нато Пакт.
Потом је демантовао ту изјаву. Из Буарске је неспретно пренешена. Јебалоћаћу.
Република Српска, њене државне институције, њене политичке снаге, оне озбиљне, на власти и у опозицији, морају непрестано да излазе у јавност и чврсто се опредјељују против уласка Републике Српске у Нато Пакт.
Није довољно говорити о неуласку БиХ. Јер муслиманско-хрватски натоколаборацинизам се неће моћи избјећи.
Ако се препустимо Иванићима и Црнодајцима, као и ћутњи Есдееса и Промјенаша, довешће нас у црногорску ситуацију.
То се може догодити и прије слома Србије.
Стога је стратешки битно да се одбија такозвана дрћавна имовина и да се територија војних база у Републици Српској књижи на БиХ.

Република Српска, и Србија, морају издржати још једно вријеме. Јер Нато Пакт губи простор, не само због дјеловања Русије, већ и због тога што је исцрпио своје потенцијале технологије коју је испробао на Србији и Ираку.

четвртак, 04. фебруар 2016.

ТРЕНДОВИМА
СЕ ТЕШКО
ОДУПРИЈЕТИ
АЛИ ИХ СЕ МОРА
РАЗУМЈЕТИ

Грлом у јагоде. С ражњем у шуму, умјесто са ражњем из шуме. Ћорав код очију. Ни бриге ни памети.
Без обзира како се понаша, изгледа да народ све зна. Само што то саопштава са великим закашњењем.
Они који раде јавне, народне, политичке, послове, требало би, такође да све знају али да то одамх и саопштавају.
Што не бива.
Свакодневна су свједочанства о томе да смо упали у мјешалицу времена из које нам нема излаза.
Види се црна мрља на крају тунела.
Још увијек смо одушевљенији површином трендова него што смо свјеснији њихове погубности, чак и у случају када су одавно далеко одмакли пред нашим очима и под нашим ногама.
У два, три, дана, нанизало се неколико ситнијих информација које нико не повезује.
·        Некадашњи велики Рибњак Бардача, станиште птица на путу са сјевера ка југу и обрнуто, претворен у кукурузиште.
·        Путујући музеј покрадених Јавних Набавки.
·        Стратегија Владе Републике Српске у Образовању предложила да се забране приватни правни, учитељски и медицински факултети.
·        Путин најавио приватизацију великих компанија а Запад саопштио да је то знак пропасти русијске економије. Нама је саопштавао да је то знак економског успенија.
Цијела основа и потка, иза ових вијести, и других, којих је на милијарде, била је предмет нашег небеског одушевленија. Подметнули смо себи златну медаљу за рушење мрског комунизма, самоуправљања и фашистичке античетничке и антиусташке СФРЈ. И све што је дошло послије тога, имало је, за нас, статус Часног Крста и Дјеве Марије.
А онда чујемо како 178 врста птица које су биле везане за Бардачу, немају више гдје да пију воду, лове жабе и једу рибе.
Кад је требало сви смо срали о Приватизацији. Није нам требао ни тоалет папир. Нисмо брисали ни уста ни дупе. Толико смо били одушевљени.
Тако смо се одушевили и наметањем института Јавне Набавке. Које су се одмах претвориле у Јадне Набавке. У невјероватан перпетуум мобиле ситног криминала, корупције и крупне крађе и неефикасности.
Нисмо схватили да смо Јавне Набавке предали свима у руке. Да сви буду одговорни а нико. Па сада безвриједно серемо о томе како је негдје ролна таригуза преплаћена са пет марака. Каемова.
У мрском комунизму за набавке у Наше Предузетје био је одговоран један човјек. Па, преплати ролну, мајчин сине Комитета и Синдиката. И ђеда Директора.
Дерегулација. То је тренд који је требало схватити. Иако му се није могло одупријети.
Све довести у стање у којем се ништа не може регулисати, ни демократијом, ни диктатуром, ни прописима, ни пописима.
Да је то природно стање, цијело село би имало један курац. И сви би њиме управљали.
Дерегулација је и инфлација Куповних Факултета. Приватизација Образовања, СТЈ.
Куповни Факултети продукују Куповне Дипломе. Куповне Дипломе привлаче Даровне Докторате. Даровни Докторати множе Лажне Професоре.
И тако унедоглед.
Док не схватимо да је Дерегулација небо премрежила.
Странци Усранци, који су и наметнули Дерегулацију, у свему, од банака до таригуза, јер су схватили да нисмо само одушевљени кад лижемо лизало, него и кад нам га покажу а не дају, сада трљају руке и новче ефекте свега тога.
Сад нам набијају на нос како смо криминализовани и корупционизовани, како ни дупе не знамо отрати и како не разумијемо да су камате, у ствари, демократија а не трећина.
А ми, скрушено, као припадници ујађеног Цивилног Друштва и Грађанске Самосвијести, јаучемо о томе како је нестало 178 врста птица са Бардаче. Како је нестао Пиц Парк па средњошколци немају гдје да дркају по мраку.
Не схватамо да смо, прије њих, тих птица, нестали ми. У много више врста од тих 178.
Приватизација је Рај.

А у Рају, којићетикурац птице.

среда, 03. фебруар 2016.

ЗАПОВИЈЕСТИ
ЗА ПОЛИТИЧКЕ
СНАГЕ
РЕПУБЛИКЕ
СРПСКЕ

Политичке Странке, нарочито Велике Политичке Странке, морају се, у склопу Политичке Артикулације, стално градити и организовати а не разарати и употребљавати, подводити и приватизовати.
Политичке Странке су комуникацијски канал са свијетом.
Овдје људи, масовно, желе да буду у чланству политичких странака. Они, дакле, Бирачи, желе да их Странке представљају. Не само у Власти већ и пред Свијетом. Овдје људи не желе да их представља неко кога је, однекле, послао међународни Финансијерски Територијализам.
Обавеза је Лидера Политичких Странака да то свакодневно узимају у обзир.
У политичкој борби странака, све је дозвољено. Али у оквирима идеологије, програма, чињеничног кориштења јавности, идеја и показивања лошег а представљања доброг.
Осим задирања у Дејтонску Самосталност Републике Српске.
Стога, никад и нико не треба да иде по помоћ у Сарајево.
Не треба да иде ни у Београд.
То је Српски Стамболски Синдром.
Али и он би се некако преболио да то није, иствремено, и предаја Републике Српске неком другом. Или Унитарном Марачњаштву Сарајева. Или ситнокалкулантским непрактичностима Београда.
Нарочито никада не тражи помоћ у Сарајеву, што обухвата и Међународну Заједницу, њен унитарно-присарајски, већи, дио, за долазак на Власт или за останак на Власти.
Ако одеш у Сарајево, по Власт или опстанак на Власти, нећеш се чистих руку и свијетла браза вратити у Републику Српску.
Ако те Бирачи на Изборима не разумију, врати се на почетак и крени поново. Или промијени занимање, упиши неко дошколовање, вечерњу школу, образовање одраслих.
Ако се вратиш на почетак, иди са Бирачима, они су представници Народа. Не иди са Амбасадом. Не иди са Лоповима. Не иди, чак, ни са Поповима.
Ако Бирачи не разумију да имаш план, програм и вољу, онда ти то и немаш и не требаш да се бавиш политиком.
Свака политичка снага у Републици Српској треба да зна да је пут Дејтонске Самосталности, у ствари пут Опстанка Републике Српске. И Срба Овдје.
Свака политичка снага у Републици Српској треба да Републику Српску сматра Својом Државом. И Другом Српском Државом. Која је, сада, историјском несрећом, најистуренији западни дио српске државности и испред које су толике српске земље, на Запад, које су остале пусте.
А на том граничном хоризонту Српства, танка је линија између Одаје и Издаје.
Тешко је доћи до издаје у срцу земље и народа.
На крајевима је лако. Омркнеш у Одаји, осванеш у Издаји.
Нико те не проглашава Издајником.
За то нема потврде и печата.
Сам упадаш у Издају.
Сам са њом идеш руку под руку.
Ако дочекаш да ти то кажу, да те назову ИЗдајником, већ си далеко на том путу. И једва се видиш са мјеста са ког си кренуо.
Ако ти ништа не ваља у Републици Српској, почевши од Власти, Система, Режима, Живота, а у то ниси успио да убиједиш ни своје ни туђе Бираче, и ниси умио, или ниси ни имао, да им објасниш своје боље идеје за Власт, ти ниси ништа друго него изгубљени политички случај. Политикопат.
Ти си Четник у Социјализму. Немаш Краља, немаш Драже, хоћеш да побиједиш а никог у то не можеш да убиједиш. Само примораваш Власт, да те повремено затворуцне или шутне ногом у гујицу.
Радиш узалудан посао. И штетиш Републици Српској. Тако што је лоше представљаш. И омогућујеш Властима да не морају да буду боље већ могу да буду и лошије. Само мало боље од тебе.
Иди из Политике, иди некуд, иди упиздуматерну.


уторак, 02. фебруар 2016.

ИЗЛУДИО
И АМЕРИЧКИ
ДИСТРИКТ У БиХ

Кад Америка пожели да се понаша као Кардељ, са оном болесном сељаковом кравом, уз гесло Имао сам још толико идеја, онда добијемо БиХ, заједничку насеобину неспојивих Срба, Хрвата, муслимана и Бошњака.
Али то није све.
Добије и Брчко Дистркт Босне и Херцеговине. Сунце Ти Јебем Жежено.
Брчко је Кондоминијум којег сви третирају, а сада се и само тако понаша, као Кондомијум.
Америчка јевтина жеља је била да се покаже како је трослојни живот крвиника могућ у истој Насеобини, коју је природа створила брдовитом само зато да људи могу да ходају и по земљи а не стално да газе у крви.
Стога је Брчком дата посебна гарнитура олакшица, статуса у бонуса, каква није природна ни у каквом случају историје државе, права, устава и економије.
Дабоме да то није донијело ништа. Махала је Махала. Махала никад неће постати Менхентн.
У БДБиХ процвјетао је криминал и корупција. Унаточ троредној уредној смјени Срба, Хрвата и Бошњака на главном мјесту Власти у Брчком.
Сада је дошло до блокаде тог идеалзма од Власти.
Бошњачки парламентарни фактор је иступио из клупа и из власти и одлучио да бојкотује прело јер не добијају локацију у Центру Циту оф Брцко, за градњу Џамије.
Џамија је ту негдје постојала, сиротињска џамија дашчара, за сокак, два, око 1700те године. Није је, дакле, било прије рата и није срушена пред рат. Од стране Мрских Срба, као што и приличи.
Тај захтјев је само наставак претходног случаја кад су Браћа Срби изградили споменик Дражи Михајловићу. Исто у Центру Циту. Па га морали уклонити јер братствојединствени захтјеви су били прејаки. А нико није умио да објасни откуд Чича Дража у Равном Брчком.
Шта ће Џамија у Центру Циту оф Брцко.
Ради вјере, не треба. Ради политичког стања у Брчком, не треба. Ради равнопрвности, не треба.
Треба само као обиљежавање територије.
То се исто догађало и пред ратове Братства & Јединства у БиХ.
И сада људи, подсвјесно, очекују Рат. Којег ће сигурно бити. Не обавезно у облику метка, каме и крви.
Џамија у Центру Циту оф Брцко поуздан је знак политичког лудила у којег улази цијела Насеобинабих.
Јер. Бошњачки властници изјављују да је њима локација обећана приликом уласка у Скупштинску Већину.
Из чега ја закључујем да они мисле да их је у Скупштину Дистрикта бирао Ријасет а не Бошњаци Бирачи.
Кад се у заједничкој, присилној, земљи поред Крвника, почну рађати Будале, вријем разлаза је.





понедељак, 01. фебруар 2016.





СКУЛПТУРА
ЗАГРЛИ МЕ
ЛИЈЕПЉЕНА ШЉИВОВИНА,
ПОЧЕТАК ИЗРАДЕ
БОСИЋ.
ПОЛИТИЧКИ
ПОТУРЧЕНИ
КРЕТЕНОИД.

Прво правило Политике у БиХ. Мора прецизно да се зна коме се обраћаш. При чему није неопходно да се обраћаш Јавности или Бирачима.
Можеш да се обраћаш Сарајеву. Америчкој Амбсади или Унитарном Конгломерату. Ако баш мораш, обраћаш се и Јавности и Бирачима.
Ово, прецизније, важи за Савез За Промјене.
Савез За Промјене је феномен на политичкој сцени Републике Српске.
То је Конгломераторијум који настоји да дође на власт насилним, колаборационим и мистичним средствима.
Они су изабрали да колаборирају са Странцима и Сарајевом у Мисији коју имају, Младен Босић, прије свих, и која треба да сруши Режим у Републици Српској.
Феномен су по томе што су тај пројект објелоданили и реализовали одмах послије Општих Избора које су изгубили.
Неће соли, леба ни погачу, но одмах слатко.
Савез За Промјене је политички феномен, што се у народу карактерише као Обични Будалаши, и по томе што своје опозиционарство у Републици Српској формирају на потпуно неполитичким, неидеолошким и непрограмским основама.
Они желе да сруше Власт у Републици Српској колаборацијом са Једном Амбасадом и са Унитарним Бошњачким Сарајевом.
И цијелу своју дјелатност презентују кроз ту оптику.
Младен Босић, понатији као Мисија, или Кила Злата, данас је изјавио сљедеће, према порталу Вијести.ба.  
Bosić smatra da je pravosuđe u BiH jedan od glavnih izvora krize i stalno se govori da je neophodno izvršiti velike promjene, naglašavajući da je dokaz za njegovu tvrdnju to da niko od funkcionera umiješanih u velike skandale korupcije u Republici Srpskoj nije procesuiran.
Босић, дакле, сматра да је судство у БиХ, које је неуставна, нелегална и недејтонска категорија, наметнуто и узурпирано, формирано искључиво као Судство за Србе. За Републику Српску.
Да је Судство БиХ формирано као његов лични сервис, или сервис Савеза За Промјене, приручно средство у пројекту њиховог, промјенашког доласка на власт.
Босић ни једну ријеч не саопштава о томе да је то комплетно судство нелегално, неуставно и недејтонско.
Из чега се може закључити да се обраћа Сарајеву, Једној Амбасади и Унитаристима. А Јавности и Бирачима Републике Српске, само у дијелу уздаха што ништа није учињено у хапшењу тих зликоваца из Великих Скандала Корупције. Који нису нигдје документовани.
Из овога се, још, може закључити да Младен Босић сматра да су Велики Скандали Корупције, лоцирани само у Републици Српској. У Федерацији, нарочито у Сарајеву, нико није ни чуо за то а камоли нешто диро својим рукама.
Овакво потуричарство, полтронство, фелациоамбасадство, пробосанство, издајаштво, одавно нико није демонстрирао међу Србима.

Ако је овакав Вођа Опозиције онда је то Ноћ Опозиције.
ОТКУД ЖУРБА
СА БиХ АПЛИКАЦИЈОМ
ЗА СТАТУС КАНДИДАТА

Добро играју игру Сарајски Калдрмаши, укључујући и Србе Сећијаше, Промјенљивце, и Бриселски Бирокрематоријум.
БиХ, као, навалила да преда Апликацију за Чланство у ЕУ а са татусом Кандидата шта буде. Чекаће. Брисел, као, упозорава на кредибилност Апликације, сваки дан шаље ажурирања апликације и обавјештава о доступним системским исправкама.
Тако се међусобно договорно лажу а Сиротиња Раја, Трећи Ентитет и Гладни Четници, чекају исход те велике дипломатске битке. Можда највеће од настанка Покрета Несврстаних.
Ако ништа није сумњиво, ако никоме није јасно да је то самоуправна интересна договорна процедура, Ви наваљујте а ми мало држимо одбојност и озбиљност, нећемо више направити грешке као са оним Сејдић Финци, или неким другим Цинци Линци, сумњиво је то што се Младен Иванић, Члан Промјенљиваца и Предсједништва БиХ, залаже за предају Апликације.
Бриселу се, дакле, жури.
Бриселском Бирокрематоријуму је стало да се БиХ што прије веже за тај процес приступа. Јер им није битан крајњи резултат и вријеме пријема у чланство. Битан је сам пут на којем се могу дозирати крстови, клинови, распећа и губитак крви, може се уцјењивати до миле воље. Јер то ће, чином предаје Аликације, постати званичан добровољни пут, пристанак на све, бијели потписани папир са печатом.
У том пакету треба гледати и долазак Оне Двојице из Сарајева, у мрску Бањалуку, на ноге Оној Додиковој, да се, кобива, договоре око стратегије наступа пред ММФ. Откад је милост ушла у Сарајске Џелате. Откад су им наредили да буду фини и љигави према Влади Републике Српске.
А ММФ сада неће причати о почеку и одлагању, стенд бај аранжману, већ о новим повољним кредитима.
Тако БиХ има двије траке на приступном путу. Без зауставне. Једна је Бриселска Приступна, друга је ММФ Кредитна. Обје су неповратне.
Њихова срећа је што у БиХ не постоји нико кога све то занима, кога занима будућност БиХ, јер је она и нема, да дигне глас, да буде опозиција, да буде алтернатива.
Трећи пакет Бриселско-Вашингтонске журбе јесте сламање Републике Српске. Што се, фармарски, ријалитично, представља као сламање Милорада Додика.
Сумњиво је да је Бакир Изетбеговић рекао, недавно, у неком интервјуу за неку сарајску телевизију, да је ћуо.ба да ће Додик заокренути, јер је он и раније заокретао за 180 степени, пошто је вјешт.ба у томе.
Додик је одавно опкољен. Пријатељ Вучић има своје мишљење о Референдуму. Британац је дошао код Додика. Сипа и Тужилаштво пријете претресима. Савез За Промјене се ућутао.
Такво стање ће трајати док се не заврше избори у Србији.
Кад Вучић изјаше из избора На Белом Коњу, треба очекиваи офанзиву на Републику Српску.
При томе је важно да сви у Републици Српској, укључујући и Додика, схвате да је ствар озбиљнија од Криминализације Додика. На коју се пали неуки слој јавносника и искомплексирани параопозиционари, опозиционари не у стварности већ у парама властитих халуциногених опијата лажне социјалне улазнице.
На Балкану ни за један народ среће нема. Али најмање је има на том Бриселском Путу.
Апсурдно је, и можда најоптимистичније, то што ће тај Приступни Пут појачавати подјеле и подгријавати сукобе унутар БиХ.
А из подјела се увијек може изродити нешто ново и нешто добро.
Из подјармљивања само зло и црно.




недеља, 31. јануар 2016.

СРПСКА
ПОЛИТИКА
КАО ПОВРШИНА

Срби не праве разлику. Њима треба ил Карађорђе, или Вучић, или Станија.
Срби су до савршенства довели своју, скоро природну способност, да рађају Вође који ће Политику да воде и практикују као Површину.
Милошевић је започео са површношћу. Док је испод текла ријека криминала и разарања Државе. Површност је на виши ниво дигао Тадић са својим бесполним политичким бићем И Брисел и Косово.
А онда се, појавио Александар Вучић који је, у младости, био велики Талент Површности, КВК, Карловац Вировитица Карлобаг. С тим што је ту своју младалачку Окрутну Површност сада преобликовао у Понизну Површност.
Политика Површности, коју продукују Србијански Лидери и Вође, пројектује се и према Републици Српској.
То се једанпут појављује ка Милошевићеве Санкције на Дрини, други пут као Тадићев одлазак по Мало Српства код Додика а трећи пут као Вучићева немогућа мисија и Сребреница и Црквина.
Дабоме да је добро што је Србија изградила школу у том напаћеном шамачком подручју. У ситуаицји када ни овдје ни тамо нема пара за нове школе.
Није добро што Јавност у Српској, па и у Србији, то схвата као још један одбљесак Површности.
И што је Вучић продуковао такву политику гдје се све гледа кроз исту призму. И Бриселски Споразум, и Сребреница, и Инаугурација, и Прокоп, и Црквина.
Пошто иду избори у Србији, Република Српска има прилику да утиче на смањење површности у србијанској политици па и у међусобним односима.
Избори су прилика да Србија и Српска своје политичке односе успоставе као међудржавне. А не као међулидерске, не као братске и не као вјештачке.
Нико из Републике Српске, од лидера политичких странака, не би требао да се појављује у кампањи у Србији.
Не само због тога што би то била подршка Вучићу, који је до сада водио поптуно антисрбијанску политику, у дугорочном смислу, већ што би то био краткорочан потез. Јер нико не зна колики је рок трајања Вучићеве Политике.
Међусобно прељење по кампањама форсира кракторочност међусобних односа  Србије и Српске. Своди их на Вође и Лидере. А они нису тако вјечни.
И опасности вребају на сваком кораку.
Да је Вучићева Србија једном ногом већ угазила у Брисел а другом у Нато, никада Додик не би успио да се извче из подршке Јаловом Тадићу. Из подршке која је бачена у вјетар и од које, с друге стране, Српска и Додик, нису имали никакве користи.
Когод побиједио у Србији, на изборима, Русија или Бриселски Пријатељи, Српска треба да гради односе са Србијом као међудржавне.
Што не значи да ће се заборавити националне, братске и вјерске релације.
Ну.

Очити несклад између братског схватања Србије од стране Српске и јетрвског, у најбољем случају, рођачког, схватања Српске од стране Србије, могуће је нивелисати само међудржавним односима.