субота, 06. фебруар 2016.

ЉЕВИЦА ЈЕ
УВИЈЕК БИЛА
НАЈМАГЛОВИТИЈИ
ДРУШТВЕНИ ПОЈАМ
А И ДАНАС ЈЕ

С времена на вријеме Јавност се ускука на тему Љевице.
Шта се данас догађа са Љевицом у Европи. Како је Љевица изневјерила бираче. Пораз Љевице у тој и тој земљи. Потучена до ногу. Успон Деснице. Социјалисти у Француској изгубили 2,5 милиона гласова.
А када се појави нешто као Сириза или Подемос, о Љевици почну да причају и они који друштво разумију као и ласте које дођу кад прољеће попусти.
Љевица је социолошки, филозофски и полиитчки појам који мора да буде везан за Радничку Класу.
Све друго је редизајнирано лажно паковање некадашњих вриједних производа.
Обзиром да је свијет одмакао од шаблонизоване лего подјеле на класе, Радничку, Капиталистичку, Средњу, о Љевици данас није могуће говорити, разматрати и очекивати од ње друштвени ангажман.
О Љевици је данас могуће говорити као о категорији прошлости.
Њена смрт је почела успоном Соцјалдемократије на Западу. Запад је, и иначе, колијевка љевице.
То што је у Енглеској једно вријеме Социјалдемократија била хит, не значи да се може говорити о раздобљу Љевице у тој тешкој земљи. Или у Њемачкој. Никаква Љевица у Њемачкој никада није постојала. Да је постојала, не би, већ одавно, била у пузајућем пригрљају Меркелдесничара.
За Љевицу се вежу и Француска и Италија. Али и ту више на позоришни, маркетиншки и појавни начин. Док су у тим земљама били дефинисани дебели слојеви радништва, успијевале су, гласовно, и лијеве партије.
Што не значи да су почивале на Идеологији Љевице.
Анализатори говоре да је Љевица пала и на Куби, повлачењем Кастра.
Да је Подемос изневјерио очекивања.
Да је Сириза капитулирала за девет мјесеци.
Да су Лабуристи у Енглеској никад слабији у Парламенту.
Чињеница је да се тешко у свим овим или у Чавезовим и сличним, примјерима, може говорити о Љевици.
Љевица се може дефинисати као Иделогија Радничке Класе, суштнскије као Идеологија за Радничку Класу, која настоји да обезбиједи, олакша и усмјери већ постојећу егзистеницију на темељима Индустријске Револуције која језди пуним димњацима и врелим кугличним лежајевима.
Данас ни групе а камоли класе и слојеви, немају обезбијеђену егзистеницију.
Идеологија Љевице нема више ни чињеничну подлогу. Она себи не може обезбиједити егзистеницију а камо ли радницима којих нема.
Након претварања друштва у хомогенизовани конгломерат без излаза и егзистенцијалне подлоге, и у богатим, и у најсиромашијим, подручјима, гдје су на површини, као сретне обојене и дебеле грудве стиропора, остали изабраници из оних 1% који држе сво богатство, Љевица је, условно, имала само два пута.
Социјалдемократију и Популизам.
Тамо гдје је још постојало остатака Средње Класе, и гдје су се људи надали да ће у њу доспјети, успијевала је Социјалдемократија. Уз неотклоњиву чињеницу да је Социјалдемократија продукована и потпомагана од Финансијерских Капиталиста, како би, у ствари, пропагирала тржиште, либерализам и даљу приватизацију.
Тамо гдје није било ништа, тамо је Љевица ницала у облику масовног голог Популизма. То је Грчка и Сириза.
Ни Социјалдемократија, ни Популизам, не могу данас одговорити потребама Широких Сиромашних Слојева.
На примјеру Сиризе је то видљиво. Сиромашно Становништво једне Државе не може да заштити Политичка Странка лијеве оријентацје. Коликогод гласова добијала и мјеста у парламенту имала. Финасијерски Крвници те позову у Брисел, пар пута, изгаламе се на тебе, понизе те, уцијене те и ти потпишеш. Пропаст се наставља.
Шта, дакле, може да заштити ШСС, Широке Сиромашне Слојеве.
Држава. Само Држава. И једино Држава.
У којој је пожељно да је на власти Политичка Странка која заступа и за коју гласају ШСС и која практикује политику СС, Социјалног Савеза.
Исус је, у почетку, био Држава, прије него је постао религија. Заступао је ШСС. И политички је кажњен разапињањем на крст. Римљани нису имали живаца, ни талента, да размишљају како да га подрже и искористе као Социјалдемократу.
Али то није нужно.
Јер државу може да организује, једнако успјешно, и Национална Десница. Као што је мађарска.
Ту долазим до политичког феномена 21. вијека.
Национална Држава је потребна и Десници, која ју је створила, и Љевици, која у њој једино може да политички представља некога а да то није З&ФТ гуликожерија.
Држава је једини начин опстанка националних заједница. Љевица је почела да нестаје тачно и упоредо са нестанком Државе. Марксистичка идеологија је погријешила са Пролетери свих земаља, уједините се и са пројекцијом Деетатизације, Одумирања Државе.
Тек након успоставе, реинкарнације, Националних Држава, можемо говорити о интернациноализму, мултикултури и сличним девијацијама.
Оно што је данас Љевица, односно Покрети, као што су Сириза или Подемос, треба Прво, да се организује у чврсте, широке, политичке странке, Друго, да се боре за Националну Државу и Треће, да се боре за ШСС на начин практике и идеологике СС, Социјалног Савеза.
Што ће се, иреверзибилно, опредметити кроз даље јачање Националне Државе.