субота, 11. јануар 2014.





БИЈЕЛИ РАТНИК
2597.
ДА ЛИ ГА САМО УЈКЕ,
У ХРВАТСКОЈ,
ДИЖУ НА СРБЕ,
ИЛИ ГА ЗАЦАКЛЕ
И КАКАВ ЂАКОН, ЈЕРЕЈ
И МИТРОПОЛИТ

Ниједан народ није тако талентован за самоцензуру, као што су обдарени Срби. То је народ који има, истовремено, и курчине и мале курчиће. С напоменом, да углавном користи ове друге.
Кад Газда, данас Шеф, каже да Говно мирише, сви поскоче, разноздрве се ко собови у борби за женку, и миришу, СТЈК. Не треба им Коко Шанел. Уши им помодре од мирисања.
Кад Кумровечки Јебач каже Братство и Јединство, Мајкувамбожју, само Срби полете ко муве на тај Шефов Шанел. А Српство цензуришу у 3ПЛМ.
Кад у Хрватској прогласе Вуковар посебним резерватом за његовање усташтва и фашизма, и траже референдум о Ћирилици која ће проћириличити тек кад се Срби у Хрватској толико најебу да их буде 50%, и кад Патријарх Иринеј пошаље посланицу у којој каже да је Хајка на Ћирилицу Прогон Срба и насип за повратак, онда неки Јован, главни србосвећеник за те унесрећене области, како је јављено, учини да се не прочита баш то из посланице. Те читао је Ђакон а у Цркви се баш не чује добро, јебига, није то сиднејска опера, па не знам да ли је прочитао или није прочитао.
Можда би Милановића требало питати. Он је био. Нека буде Свједок Сарадник.
ЈВГ, Георгије, који вас не поби са ажбахом.
Истина је посве гола. Не ради се о Прогону. Ради се о Јасеновцу 21. Вијека.
А Самоцензураши, који не би да наљуте Браћу Хрвате и Хрватску, не требају да иду у Цркву. Не требају ни у Шуме. Нису ни за курац.
Таква сервилност према злочину Прогона и Чишћења цијеле једне нације из цијеле једне државе, неразумљива је. Као и сервилност према Њемачкој. Немој да кажемо да је Њемачка крива и за Први и за Други свјетски рат. Да их не наљутимо. Данас смо пријатељи.
Јесмо пријатељи. Можда су нам и државе пријатељи. Можда и џепови. Али каме нам нису пријатељи.

Барем реци. Ако ти је Бог дао језик, није га дао да га туриш себи у гузицу.

петак, 10. јануар 2014.

2596.
КАКО ЈЕ
УБИЈЕН
КРВОЛОЧНИ
ВОЈНИК РАЈАН

Упркос томе што интернетска Ал Камарила чини све да ми отежа посао на Блогу, па по стоти пут враћа бројчаник посјета на нулу, невидљиви Велики кројачи забрањују сваком живом порталу да пренесе мој текст, а Кретеноиди се озарују тиме свакодневно, ето, Нико га не преноси, мој Блог Самосталност Српске достиже ових часова Укупних 400.000 посјета.
Није ни мало. Обзиром да сам сам себи и уредник и новинар и фоторепортер и потрчкало и улизица и онај ко је близак изворима који неже да буду блиски мени.
Захваљујем се свим посјетиоцима. И искреним и жбиријунским. И радозналим и непријатељским.
Ну. Једна занимљивост ми је привукла пажњу.
Највише посјета имао је мој текст у коме сам одговорио Јуришићу из оне Хаеспе, кад су издали неко минорно, кошто су и сами, саопћење у коме су тражили моју изолацију и уклањање са политичке сцене.
Откуд скоро тисућу читалаца тог мог одговора, иако је пренешен и на неким другим порталим, осим мог блога.
О томе ћу, редослиједно, објаснити мало касније.
Прво ћу објавити неке друге, занимљивије, податке.
Највише посјета је, више од 280.000, из БиХ, Гугл.ба, кад нема података за Републику Српску, јебемумајку.ја.
Из Србије 18.600, из САД 15.600, нису дали податке за АмАмб, из Аустрије 10.300, из Канаде 7.000, из Њемачке 6.100, из Хрватске 5.250, из Аустралије 5.100, из Шведске 2.550, из Русије 2.300. Па, Браћо Руси. И остало. Има и са Аљаске, која је у САД, ако Будимир није одлучио друкчије.
Добро.
Како сам потпуно одсјечен од јавности.
Е. Сад је битан мој одговор Јуришићу Хасапину.
Толико читалаца тог небитног текста било је стога што је тај њихов усташлук био почетак инструисаног напада на мене. Вјероватно по налогу Анархиста Есдепеа и њихових страних плаћеника.
Тада сам још био Извршни секретар СНСД.
Потом је, у једном дану сваки божији сарајевски медији престао да преноси моје изјаве.
Онда је Ал Копаида забранио својим уредницима, у три лепа медија, Независним, Гласу и Радију, да се моје име помене и у случају смрти.
Па је тај Ал Копане, почетком 2012., отишао на Беентеве, код Конзумице, тамо гдје је најгледаније, и насрао о мени што ни пас с маслом не може полизати. Успоредио ме са Ханибалом Лектором. ЈОУГ. У Гузицу.
Онда је и упишано Вилданино Ослобођење објавило како је РВ, изгледа скроман и поштен, ни свјестан да му се ускоро ближи крај.
Онда су Инструктори Пишоња из Четвртог Павиљона, Копилади, рекли Прдоњку Тражи Оставку и Искључење из СНСД. А онда су оставку затражили и моји. Ето ти оставка, јебла те оставка.
Е. У свему томе је битна саопћидба Јуришића Хасапина. Зато се одговор толико читао.
Добоме. Објаснићу још неке детаље.
Није ту битан РВ.
На сцени је дугогодишњи пројект, поред осталог, Огољавања Додика, његовог одвајања од сарадника. На све могуће и немогуће начине. За то су задужени Највећи Пријатељи Социјалдемократије, Агенције, Иностранци, Интересци... немојте ме  вући за слово.
Што се тиче Крволочног Војника Рајана, није пресудно појављивање у јавности, јер то ми је био успутни посао, мада сам и таквим, сецирао до голе кости, констатујући да БиХ не постоји, да нису Реформе него Унитаризам, да Отомани јашу, да је српскијанска политичка сцена пуна Издајника, да је на сцени Сарајевски Политички Круг, да Силајдџић говори Српским..., пресудан је био ангажман у Страначкој Организацији. Есенесде је пет избора добио без Гавног Изборног Штаба. Што не може ни једна организација на свијету. Ако није оспособљена.
Главни циљ је Убити Организацију.

Волео бих, мајко мила, да се ово само снева, да овај текст не прочита нико.
И БРДА СЕ ЦРВЕНЕ
ЗБОГ ПАРАЗИТА

2594.
ЛАГУМЏИЈИНИ
АНАРХИСТИ
СУ ПРАВА
АЛ КАИДА
ЗА СРПСКУ

Фундаменталист Денис Бећировић, Есдепеов парламентарац на дужности Предсједавајућег Представничког дијела ПСБиХ, искористио је ту заједничку институцију да би сатанизовао Републику Српску, поводом Дана Републике.
Та сатанизација није никаква новост.
Проблем је у перманентној свијести која не може да прихвати основну ванотоманску чињеницу да свако има право да слави шта хоће. Ако Срби желе да славе дан када је Деда Милоје први пут видио добро женско, нека славе.
Отоманска потреба да се одређује Србима све, па и славе, латентна је сабља над Србима и Републиком Српском.
Сарај тиме показује да Отоманска Империја није пропала. Да стоји у њиховој свијести неокрњена. Да је у њиховим срцима као замјена за протекле вијекове, демократију, народну самосталност и Европу.
Денис Бећировић је Анархист Есдепеа.
Ни то Анархист, у Сарају, није новост.
Када би постојале виљушке и сатаре за Репубкику Српску, и када би се то могло, Сарајски Анархисти би је појели прије акшама.
Бећировићево јавно кориштење заједничке институције за поповање, а у ствари покушај Поробљавања, Републици Српској, индикација је да је Есдепе, и Лагумџија, један обични џихадски пункт који се представља социјалдемократском странком.
Када би Републику Српску убацили у кавез Есдепеа и Есдеа, истовремено, Есдепе би је рашчерупао тако брзо да не би ни двапут лепутнула једним крилом. Ови би, барем, чекали да се договоре Бакир и Тихић.
Па им остави Лагумџију за министра иностраних послова, па их пусти на Дрину, па с њима тикве сади, па им награди Никшића.

Добро је. Бећировића треба пуштати прије дневника Ертереса, једно деведесет дана, на сешце, да и будале виде шта нам мисле.

четвртак, 09. јануар 2014.

2593.
ОТКУД
БОСИЋ
ЗНА ШТА СУ
БОРЦИ ЖЕЉЕЛИ

ОАБ, Онај Аутистични Босић, за Дан Републике није смислио ништа политички паметно осим да се Борци нису борили за овакву Републику Српску.
А шта би он могао да зна о томе шта су борци жељели током борби и кад се завршио рат.
Он. Још један од Ратних Профитера, једна Ратна Наплавина. Профитирао је. Јер је постао предсједник једне од двије највеће политичке странке Републике Српске а прије тога је цијело вријеме провео у Пететеу.
Јест ти биографија. У ПЛМ.
Све што сам старији све ме више нервира кад неко помиње борце.
Сви би све уиме бораца. Сви знају шта су борци жељели и шта желе.
А борци, током цијелог рата, током ровова пуних крви, блата и разријеђених гована помијешаних са усиреном крвљу, жељели су само да остану живи, да, ако они не остану живи, остане жива њихова кћерка, син, жена и крава. Нико није желио да види Српску Демократску Странку ни неког њеног члана. А нарочито није желио а види Младена Босића.
И није размишљао ниокаквој Републици Српској.
То није био њихов посао.
И они су то знали.
А то што Босић, Младен, Ратни Политички Профитер, мисли ово или оно о Републици Српској, то је јевитна Гранд Продакшн Пропаганда.
И он је одговоран за овакву Републику Српску.
Он води другу највећу странку Републике Српске.
Не може да сједи у ладу, док други косе.

И сере о откосима. 

због великог интересивања, поново објављујем текст и Збигију и стратегији Републике Српске

ЗБИГЊЕВ
БЖЕЖИНСКИ
НИКАД
НЕ СПАВА

Како је Хрватска ушла у Нато Пакт, показало се низ великих предности погодних за њу.
Најважнија је успостава мира са сусједима. Ни један оружани инцидент није забиљежен са Мађарском.
Такође, ниједно зракомлатно и зракопотисно пловило није срушено у заштити ваздушног простора који је, прије свега, брига НатоотаН.
Терористичка активност Хромих Тигрова потпуно је замрла а Хрватска се ријешила некад нерјешивог проблема - Агресије која је на њу трајала још од Смаил Аге Ченгића.
Хрватска данас, поглавито због своје интегрисаности, а не због Поглавника, нема никаквих проблема са Ћирлицом а Државни Врх зна свој пут и завезаних очију, као што је то било недавно у Вуковару.
Прилив страних инвестиција у Хрватску, откако је та држава у Нато Пакту, енорман је а хрватски производи се данас налазе у најбољим еуропским аутомобилима. Стране инвестиције ће се ускоро испоручивати и интерконтиненталним ракетама. Ако буде требало.
О томе је похвално говорио и амбасадор Дркавије у Нашој Земљи, Свлачислав Навуцига.
*текст кандидован за пропагандну серију НН и ГС о Нато Пакту

1978. године, негдје у Америци, Збигњев Бжежински, савјетник предсједника Картера, за националну безбједност, одржао је тајни говор америчким учесницима предстојећег великог скупа социлога и студената социлогије из цијелог свијета који се припремао у шведској Упсали те године. Био је то својеврсни диктаторски брифинг за Америчане који иду у свијет. Да би знали шта се тамо догађа и да би умјели да разаберу политику Америке. То су, само наизглед, били социолози и студенти. Већ ке међу њима било и озбиљних и пројектованих аутора и креатора политике или аналитичара. Ту су били и аутори чувене студије Творци јавног мнијења у савременом свијету.
У СФРЈ је тај говор био потуно непознат. Иако се добрим дијелом односио и на њу. Односно на Србе и Хрвате. Тек девет година касније, објавиле су га неке словеначке новине.
Тад је већ било касно.
У погледу СФРЈ, Бжежински, он није случајно био то што је био, само неко ко води поријекло из тог великог идеолошког и територијског подручја, може аналитички, идеолошки и деструктивно да буде толико мотивисан да креира дјелотворну политику на дуги рок; социолозима и студентима, пред Упсалу предочава десет тачака које су окосница перманентне америчке политике према Југославији.
Концепт је изузетно деструктиван. Иако је Тито, код Картера убрзо, након тога, био примљен као један од највећих државника.
Сљедећих је десет тачака образложио Бжежински.
  • Стално препадати југословенске комунисте Стаљинизмом
  • Омогућити публицитет разним опозиционим групама
  • Помагати централистичке снаге у Југославији и истовремено једнако помагати сепаратистичке снаге
  • На дуги рок играти на национализам јер се он показује јачим од идеологије, односно комунизма
  • Пласирати америчке филмове, серије, литературу, у највећој мјери без обзира на трошкове
  • Распиривати потрошачки менталитет
  • Форсирати задуживање и нове дугове Југославије
  • Посебну пажњу посветити онима који бораве у иностранству и који се враћају у Југославију јер су они, свјесни и несвјесни, веома добри актери америчког интереса
  • Потицати раздор у Покрету Несврстаних чиме би се Југославија одвајала од тог покрета
  • Налазити и имати политичке савезнике унутар Југославије.


Видјели смо, Југославију није могло очувати ништа. Ни самоуправни Социјализам као демократски рај у односу на стање иза Варшавске Завјесе. Ни арапске земље с којима је Југославија била изузетно добра и везана. Ни свјетска улога у Покрету Несврстаних. Ни невјероватна економија, наспрам сиротиње иза бугарске, румунске или мађарске границе.
Југославија није претпостављала да тамо негдје неко као Бжежински, лежи потрбушке и планира темељну деструкцију на дуги рок. Док ти истовремено даје подршку и показује срдачност највеће размјере.
Данас више нема Комунизма и Југославије. Иако се показало да је лакше било растурити Совјетски Савез него Југославију.
Данас улогу и Комунизма и Југославије играју три много неотпорније цјелине. Србија. Срби. И Српска.
А улогу Бжежинског играју његови производи, читави кордони његових ученика и планера. Послије Збигњева то не може да ради један, нови, Бжежински. Разни Холбруци, Клинтонице и слично, само су површински аматери.
Као што ни онда Југославија, тако ни ми данас не знамо гдје је и шта прича Бжежински. И ко је он.
Али. Да се наслутити. Дио се да и реконструисати.
Међу десет заповијести које ћу навести а које се по мом мишљењу примјењују или ће се примјењивати на Српску, има елемената за могуће планирање дугорочне одбране.
  • Подржавање и БиХ и Републике Српске. На рок који је за нас можда дуг а за њих кратак. Тако се одржавају тензије које могу, кад затреба, да се каналишу у жељеном правцу.
  • Дефитиван циљ није очување БиХ. Америка је нека врста исламске идеологије и технологије. Њу не занимају државе већ само територије. Територије су њена и Натоова вјера.
  • Стварање што већег броја безазлених дуготрајних контаката са личностима из разних области живота Српске.
  • Инсистирање на интеграцијама свих врста и размјера.
  • Потицање агресивних муслиманских, и најфундаменталистичкијих, група против Републике Српске.
  • Непрестано форсирање колаборациониста кроз величање компромиса.
  • Форсирање задуживања Републике Српске али не из руских и кинеских извора у склопу чега мора да буде и нераскидив загрљај са ММФ.
  • Непрестана деструкција водеће политичке снаге, водеће личности и јаке политичке странке кроз форсирање и финансиране активности неконзистентних и неинтегритетних локалних личности. То се односи на јаке и утицајне личности из било које области за шта ће се користити било која мрља или мана, стварна или продукована. Дискредитацијом јаке странке или личности, онемогућава се појава нове јаке политичке снаге и лидера јер јавност губи вјеру и сврсисходност поклањања повјерења било коме, по приниципу Сви су они исти.
  • Дерегулација свих области живота  како би се јавно мнијење, и појединачна свијест, дезинтегрисали и дезоријентисали и на тај начин ослабио национални конзистенцијум као главна брана окупационим интеграцијама и покоравањима.

Све ово може да важи и за Србију. Али, она сада није у мом фокусу. Могу да кажем да је за Србију, пошто је велика балканска земља, и пошто је независна, суверена држава, најцјелисходније дугорочно играти на карту Украјинизације земље.
Србија мора од тога да се одбрани, прије свега.
Српска, пак, мора да се одбрани од Унитаризације коју ће Америка подржавати ако може да јој користи за Натоизацију, од Сарајевског Поробљавања у шта је урачунат и изгон Срба из БиХ и од уласка у Нато по својој или по сарајевској вољи. Јер, улазак Србије у Нато није извјестан и реалан. А улазак Српске, ослабио би позицију Србије.
Српска мора да установи својих Десет дугорочних заповијести које ће се дневно поштовати од свих фактора.
  • Потпуно смањити информације о Држави, о Сарајеву, о БиХ, о такозваним Државним Институцијама, Кровним законима и организацијама и слично. Тих синтагми су пуни медији у Српској и оне морају бити избачене. Као што су пуни вјештачке пресудности усвајања мјера или закона у заједничким органима. На тај начин Босна и Херцеговина, као приморана просторија, постаје мање важна у свијести грађана.
  • Никада не сарађивати са блоком политичких снага и странака Сарајева и Бошњака већ увијек са једним дијелом и то оним који потенцијално може да изазива потресе и ломове у Сарајевском Политичком Кругу.
  • Дугорочно подржавати Хрватски Аутономизам.
  • Формирати мрежу агресивних невладиних организација које ће стварати антагонизме према сарајевском унитаризму, њиховим међународним колаборационистима и ревизији дејтона и дејтонског устава БиХ.
  • У медијима увијек давати простор агресивним и фундаменталистичким бошњачким групама и њиховим противсрпским ставовима и програмима.
  • Формирати густу мрежу интернетских портала као полигона јавног мишљења оријентисаног на српску и српскијанску страну. То треба да буде замјена за медије који играју све слабију улогу и споредна траса оним јевтиним програмима који окупирају пажњу голим гузицама и турским серијама.
  • Јачати и професионализовати Државну Телевизију Српске.
  • Смањивати дужничку зависност и држати је на мјери економски одрживог сервисирања.
  • Форсирати највише двије јаке аутохтоне политичке странке и, дугорочно, ићи на њемачки концепт сарадње црних и црвених. У случају разбијања великих странака, потребно је формирати јаку Странку Социјалног Савеза, као и странку Самосталност Српске.
  • У свему јасно означавати и промовисати национални интерес Срба Овдје.
  • Из свих сфера отклањати екстерну, црну и непроцедуралну моћ јер је она најподложнија колаборационизму и издаји а потпуно непријемчива за дугорочне државне и самосталне националне интересе.



2591.
ПОРАЗ
МУСЛИМАНСКЕ
НЕПОЛИТИКЕ
НЕ МОЖЕ СЕ ПРИКРИТИ
МРЖЊОМ ПРЕМА
СРПСКОЈ И
ДЕВЕТОМ ЈАНУАРУ

Муслимански полуинтелектуални свијет у Сарају, које титлују као Бошњачке Интелктуалце, није одскочио много од погледа на Републику Српски и Девети Јануар, Дан Републике, од оних стрвинара који шаљу честитке са форографијама костију невиних људи, који су страдали слиједом једне катастрофалне Неполитике коју је водило муслиманско вјерско, политичко-аматерско и паравојно-бандитско руководство. У току припрема, самог распада Југославије, крвавих ратова и након Дејтонског Споразума.
И након свих грешака, умјесто да Дејтон прихвате као дар Алаха, Исуса и Марије и Свевишњег, да размисле како би се могла сачувати та Усрана Босна и Херцеговина, да јадни напаћени муслимански људи не иду опет на историјску вјетрометину, по стоти пут, они крећу у нове ратове. Опет мртвоузица са шаховницом, трљогузица са странцима који су ради унитаризацији, нова сатанизација Срба и Српске и тако у непоглед.
Сада су дошли дотле да ни Срби, ни Хрвати, нити било ко озбиљан из свијета, не жели да се бави проблемом који су генијалци из СПК, Сарајевског Политичког Круга, сами створили. Проблемом Немогуће БиХ.
Понављати приче о геноциду, приче о томе како су сви људи који су стварали Републику Српску завршили у Хагу, како ће БиХ надживјети све јер је увијек надживјела, наставак је Муслиманске Неполитике која је тај народ довела до непотребног, сулудог, Алијиног приношења жртве мира и главе за БиХ.
И то је сљедствено. Не може да постоји квалитетна политика ако се само инсистира на вјери а не инсистира, најприје, на нацији и дугорочној националној стратегији. Па онда и на свом простору за државу. Али не туђем, како је Сулејман учио.
Муслимански Тројни Врх, који сам поменуо, није се снашао у вихору Распада Југославије. Није то само њихова особина. Нису се снашли ни Срби, добар дио народа, нити српски врх. Једва су борци успјели спасити овај српски комад који се зове Република Српска. Да су то препустили политичарима типа Рашо и Слобо, данас Срба не би било овдје, као ни у Хрватској што их нема.
Српску, и свачију другу, кривицу у Братском Распаду и Крвожедним Ратовима, једног дана ће историја установити. Мада то не мора да значи. Што показује случај Гаврило Принцип и Надвојвода Франц.
Већ сада је јасан сљедећи графикон.
Кривица за Распад и Ратове пење се према сјеверу. А оптужбе се спуштају на југ.
То значи да је, не узимајући у обзир екстерне факторе, највећа кривица на Хрватској и Словенији. Сецесија и признање Хрватске директно је произвело рат у БиХ. Он се, можда, могао избјећи останком БиХ у крњој Југославији и каснијим мирним разлазом. Ту је кривица Тројног Руководства Муслимана.
Оптужбе, пак, тако је прецизно планирано прије него што је прошверцована прва пушка, потуно су заобишле Хрватску, да о Јанезима и не говорим, заобишле су муслимане и спуштају се Србима у БиХ и Србији.
Што јужније то оптужније.
Јасно је да Кривица и Оптужбе немају никакве безе. Караџић јесте будала и лопов али није наређивао и генерисао никакве злочине. Милошевић такође, само неколико степеница на већој висини у поменуте двије категорије. Крајишник нема везе са било каквим метком у злочину. Сви су они криви српском народу и никоме више. Срамота је Европе да је осудила једну Биљану Плавшић. Да дозвољава Сто Година Суданије Шешељу. Да суди Младићу који је створио и уредио Војску Републике Српске у регуларну формацију што се за све друге војске на простору БиХ не може ни изблиза рећи.
Историја, највјероватније, неће све показати. Али ће све вратити.

Стога, да сам намјесту Огавних Костографа, не бих се тако понашао.

уторак, 07. јануар 2014.

2590.
СТЕВКИНА
ПИЧКИЦА
ПОСТАЛА
СТВАР
ИНТЕЛЕКТУАЛНОГ
ВЛАСНИШТВА

Добро. То је само у Хрватској. Не треба сад полетјети ко будала у расаду. Ни на јахте.
Морам признати да је ово милина од теме. Али не мислим, због тога, писати нашироко и раскорачено.
Прије девет година Стевка је одлучила да употријеби Пичић на јахти. Посве приватно и групно. А онда је неко, вјероватно јахта, дотурнио тај Увадак, Извадак, Интернету.
Онда је Индекс.хр, испричавам се Хрватској због ћирилице хр, портал, објавио дијелове Изватка. Онда је Стевка тужила. Онда је суд судио, краће него Хашки Шешељу, и наложио Хрватском Уреду За Интелектуално Власништво да Оврши. Вјероватно зато што у филму није баш евидентирано да ли су сви овршили.
Али. То је јебало Портал Папричица. Та марка, тај робни жиг, сада је блокиран и не може никуд без Стевке. А Стевка може да га ладно прода. Може да га  баци са јахте. Може да га тури Милану. Са папричицом.
Мада Стевка, као и свако поштено женско чељаде, није знала да квалитетно употребљава ту женску ствар која никад, током историје, не губи вриједност, не зна шта је инфлација и нема примарну емисију, постигла је огроман успјех.
Популарност и Пресуду.
Шта ти је Држава. Има Уред за свашта.

Само нема за Ћирлицу.
2589.
СЛУЧАЈ
ТВРТКО И ВИНКО
НИЈЕ УСЛОВ ЗА ЕУ,
КАО НИ ЋИРИЛИЦА
У ВУКОВАРУ

Питала питалица из Хрватске Штефана Филеа шта мисли о случају Твртко и Винко, ТВ на хрватској језику.
Случај Штефан Филе је одговорио уобличено и службено, са генијалним закључком да надлежни у БиХ о томе треба да постигну консензус.
А кад у БиХ хоћеш да нешто траје дуже од Турске Укопације, затражиш консензус. Ситницу једну.
Није никакво чудо. Да је то стварно у оптици Европске уније, досад би то питање већ било постављено у Бутмиру или негдје.
Али пошто равноправност није уопште у темељима ЕУ, није ни ово питање које се рогобатно означава као Канал На Хрватском Језику. Канал Ливно Мостар Ливно.
Да је равноправност у ЕУ темељна одредница, не би у Хрватској дивљали по Ћирилици, и проглашавали је својом, само да се ријеше оно нешто Србчади што је остало.
Стога од случаја Твртко и Винко нема ништа. Од Сејдића и Финција можда нешто и буде.
Они се сматрају вјесником укидања Републике Српске а Твртко и Винко су вјесници Трећег Ентитета.


СВЕ ЈЕ СТАЛО
САМО ПАРАЗИТИ
ЖИВЕ
2587.
ЕВРОПСКА УНИЈА
ИМА ПОНИЖАВАЈУЋУ
ПРИСТУПНУ
ИНИЦИЈАЦИЈУ
ИЗ СРЕДЊЕГ ВИЈЕКА

То што им траже да изруче Перковића јесте примјена европског законодавства. Мада је непријатно по младу Неовисну Државу. И лакопроводиво је. Кад нема СФРЈ да од Меркелове затражи изручење оних који су њемачки државаљани а упетљани су у противправну сецесију и међународна признања што је довело до крвавих ратова.
Ну. Цијели пут приступа било које земље Европској Унији понижавајући је. И Хрватска је небројено пута била понижена. Само су медији заобишли много тога.
Лицитирање са увођењем виза и неувођењем виза Србији, у чему се утркују словеначки европски аматерски парламентарци, Тања Фајон и Садна Кацин, такође је чин понижавања. Фајон чак говори у име неких земаља које би могле затражити увођење виза Србији. Тиме се установљује институција портпарола за цијелу једну земљу.
Понижење доживљава чак и једна митска творевина, Насеобина БиХ. Најактуелнији је случај Сејдић Финци.
Бугарска и Румунија су тек недавно добиле право да њихови држављани могу да раде гдјегод хоће у ЕУ. То је та слобода кретања и слободно тржиште радне снаге. Са одложеним паљењем.
Хрватска ће ту привилегију причекати неколико година. Најприје, Домољуби ће да гладују, и не раде, у Домовини, па ће онда добити право да иду у ЕУ да раде за месни нарезак дневно.
Велико је питање шта све још чека Србију на том Путу Приступа. Косово више не узимам као озбиљно понижење и проблем Србије а ни политичара. Пошто је Вучић провеслао слалом тако да се Дачић бавио Косовом, и пошто ће ванредни избори друкчије пресложити сцену, практично нико неће имати штете од Косова. Осим Дачића.
Цијели итинераријум, обред и списак змијских кожица, пилећих ногица, вепрове длаке и мишије крви, потребан до прага ЕУ, понижавајућа је средњевјековна иницијација након које не слиједи чак нити јевтина награда из Ђуро Кинез Шопа.
Однос према Бугарској и Румунији, кроз све ове године, показује да су то за ЕУ само територије испоручене Нато Пакту. Случај Србије је занимљивији. Испорука се тражила унапријед. Косово. Хрватска је такође испоручена.

Срећа па ће се Насеобина распасти. Неће бити ничега за испоруку.
БУКАРА

понедељак, 06. јануар 2014.

2585.
ПОТЈОРЕЧЕ,
СРПСКИ СИНЕ
СА ПРАТЕРА РАВНОГ

Откривају се смради Аустроугарске Монархије. И данас. А све се чини да изгледа као да почињу од Сарајевског Атентата Гаврила Принципа. И Срба.
Одавно је сјај Беча саздан на смраду аматерског колонијализма. Аустрија је имала ту несрећу да јој је колонијализам досезао само до у Балкан.
Србија и Срби су ту само несретни играчи на размеђу. И с ове и с оне стране аждаје су пјениле, жељне колонијалистичког доказивања.
Чак и кад Пресе тврди да је Принцип личност Двадесетог Вијека, колонијални одсјај је то. И жал. Ништа Принцип није урадио за историју. Она је већ била трула а њени германски актери су већ били на врхунцу крвожеђи.
Та логика да је Принцип омогућио Стаљина и Хитлера, само је спирање кривице са Беча и Берлина.
Тактика о држању Српских Сељана у летаргији а девастирању интелектуалаца и полуинтелектуалаца, Срба, данас је превладавајућа технологија највећег дијела међународне заједнице а Сараја поготову. Треба видјети како се подцјењивачки односе сарајски медији према јавним и виђенијим Србима па препознати стољетни традиционализам.
По ко зна који пут, овдје препоручујем феноменалну књигу Томислава Краљачића, Калајев режим... у којој је описана политика Аустроугарске, Беча, према Србима. Та политика примјењује се и данас.
Они који желе да Србима и Српској учине јавно и политичко добро, морају  их, коначно, извући из Аустроугарске.
По политици која се води према Србима и Српској, Република Српска је и данас у Аустроугарској.
Једини начин да изаађе из Аустроугарске јесте да изађе из Босне и Херцеговине.

А онда то Сметљиште може да иде или Бечи или Истанбулу. ЈМС.  
2584.
ДА ЛИ ВАСКОВИЋ
БРАНИ ШЕФА.
НЕМОЈ МИ НА
КОПАЊУ, СТЈ.

О. Огласио се Васковић.
Сврби га Копања. Који је за њега Коштања. Шта ће га коштати ако га по злу помене.
Све је, на свом блогу, датуме побројао. Све је рекао. И добро је да је то пописао. Само није рекао да ли му је Копања налогодавац, савјетник или достављач.
Оптужује, тај Васколик, мене што нисам тог и тог датума реаговао.
Па. Ја не добијам надокнаде за лешинарења. Зна се ко су пси око месаре. Реагуј. Ја сам се бавио другим пословима. Ја нисам плаћен да обилазим туђе куће и сликам за успомену и дуго блаћење.
Као што су Васколику рекли да Васић у Дебељацима има здања због којих је промијењен урбанистички план. Па он полетио. Тражио Чуваркућу за уво. Да сам био тамо, добио би Чмаркућу из бестрзајца. Нисам ја са Чокорских Поља, Пизда Ти Материна.

Ја говорим о трендовима. А Васколики, и свеколики, нека развлаче мрљине. Које смију.
2583.
БАБЕ ВРАЧАРЕ
НАД БОСНОМ,
ПИР ДЕСНИЦЕ
НАД СРПСКОМ

Прошле године, која је била из категорије тринаестица, у сазвјежђу Велико Сраније, сваких шездесетдва дана појављивала се теза како Америка преузима водећу улогу у БиХ. Сваких тридесетшест дана неко је из Сарајева, уз помоћ домаћих издајника, предвиђао пад Режима Милорада Додика. И Лично. Нешто су рјеђе Синови Босне гинули у Сирији, али то је поуздан знак да је Радикални Ислам овдје узео маха и да уз њега иду и паре. Досад смо, на тим просторима бивше сфрј, углавном будаласали бесплатно. Занимљиво. Срби су из рата изнијели талент за пљачкање драгуљарница по свијету а муслимани свијест да није ништа погинути у Сирији.
Сваког седмог часа, прошле године, у БиХ, рачунајући њен дистрикт брисел, неко је поменуо Сједић Финци. Показало се да је то немогућа мисија. Отпирлике као крмку објаснити да мало прежива.
У српској, од тих фреквентних, понављајућих, догађаја, битно је још удруживање опозиције. Сваких седамдесетдва часа неко из тог отпада је дао изјаву како су се усагласили. Да иду на изборе 2014. Да по двојица пишају у један писаор јер их је пуно. Да не постоји екстерна опасност по Републику Српску.
Дакле. У том хаосу, веома је тешко открити ко је Бжежински за БиХ. И да ли има Десет Путоказа. Као што их је имао стварни Бжежински за сфрј.
Ако је слутити по примању Мрског Караџићевог Есдееса у конзорцијум Народних Странака Европе, мада би сам Есдеес више волио да је у Конзорцијуму код Станковића, НСЗ, Немојмо Се Зајебавати, за Републику Српску ће се ићи на Србијански Рецопис.
С мало Европе замиришеш Дешњаке, забраниш им да једу бијели лук и сланину, и да се трљају по чупавим прсима, моји извори блиски ноздравама, кажу да су и косу мазали бијелим луком, умјесто гела, прогласиш их европским народњачким достигнућем, кажеш им да су Десничари, а они се мало усправе, мирољубно наконстријеше и испрсе, па им три милиона пута поновиш да је компромис срце демокрартије и да је скидање гаћа, у ствари, скидање седам велова, и, пошто су локални робови, пушачи и пушачице, све прогласили криминалцима и лоповима, обезбиједиш да народ гласа за Дешњаке.
Овдје нема потребе да објашњавам да те деснице и љевице више не постоје, да је крај идеологија, да је идеологија неупотребљива као страначко везиво и генератор. Сада је то интерес и болест владања. Тако су Радикали из своје идеологије ушли у Напредну идеологију да би сада преузели идеологију љевице Тадићевих Демоката. Али, свједено, немојте ми ријечи вагати прецизним значењским вагама.
У Републици Српској се, дакле, игра на ту мрачну десницу која ће се европеизовати.
Како се у Републици Српској европеизује десница.
Тако што ће дати Косово.
Нећемо сто пута откривати исту ствар.
Морам Невидљивом Бжежинском да предочим. Тај трилинг од којег се очекује да сруши СНСД, није до краја квалификован и специјализован. Вама требају Бранковићи. Не требају вам генијалци. Ту смо се разумјели. Школу Бранковића на Косову завршили су Чавић јер је у Сребреници био Бранковић. Иванић је био Бранковић у Порезима. Дао је турцима половину, мада нису толико тражили.
Имаћете мало проблема са Младеном Босићем. Он се није исказао као Бранковић а мало му је понижавајуће да буде Бранковић међу двојицом аматера. Од којих је један његова и грудобоља и крстобоља.
Када би Босић, тврдом ти вјером, Невидљиви Бжежински, јамчим, могао имати моћ Вучића, у овдашњим размјерима, да му не требају друга два Бранковића, прихватио би одмах. Брена је Брена, ал двапут је двапут.
Он, Босић, зна да му је ово посљедња Брена за издају.
Више је неће имати. Јер. Удружен са Бранковић, комада олињала два, и након своје промоције у тај трилинг, не може више никад рачунати ни на какву политичку подршку и позорницу. Отићи ће и из странке и из политике. Која и није његово талентовано мјесто.
Без обзира на све, то ће бити други колосијек према Сарајеву.
А тамо, НН Бжежински спрема десницу Фахро и Есдеа. Јер је процијенио да је Есдепеу немогуће наполагати. А хоће да има јасле ђегод оће.

Кад се те народне странке удруже. Сејдић и Финци ће да се упишају од среће.

недеља, 05. јануар 2014.

2582.
25. ПРИВАТИЗАЦИЈА
ИЛИ
КАКО ЉУДИ
КВАРЕ ПАРЕ

Невјероватно је како се нико не боји Додика. А јаше моћни Режим. Који скаче по десет копаља унапријед, ита се по седам копаља уназад, кроз ноздрве, тај Режим, сикће ватру живу по осамнаест копаља унапријед и по дванаест настрану. А сам Додик, јашући Режим, носи копље од шест копаља. И предзору, предросу, у подне и увече, пробада срцад опозиције и независних новинара и тако постаје још већи страх и трепет.
А сви се боје Копање. Који не јаше ништа и не скаче ни пола копља унапријед.
Свако жив смије да га дигне на Додика. Криминалац. Пљачкаш. Диктатор. Фашист.
Копању нико не смије да помене.
Како су пичкице препичкиле свијет.
Недавно су, упозорили ме, нисам ни примијетио, Фронталерси објавили текст о Копањиној серијској оди нато пакту. Махабхарата и Рамајана. Копањаја Натопактаја. Тамо се помиње Шоне и кћерка му Б. Радмановић. Али Копања се не помиње.
Ал, јебеш Нато. Нико Копању не помиње ни поводом приватизације Гласа Српске. И тих минутица. Киоска којих је пуна Република Српска а не само Бањалука. И који су монопол. Јер онај ко штампа новине не може да има мрежу за продају новина. Како каже демократска плинска Европа.
Сви ти вајни каналитичари и опозиционари немају муда ни колика их има вјеверица. Нико не смије да помене приватизацију Гласа Српске и земљарење Гласовог плаца усред Бањалуке а од стране Копање.
Нико не смије да каже да Вучић зна да броји само до 24.
Мада је добро да је и дотле догурао.
Нико да докучи да није истинита она прича да Паре Кваре Људе.
Људи Кваре Паре. На тим киосцима, Минутицама, сиротиња донесе жућаке да купи цигарете, они који донесу педесет марака, и они су сиротиња, богати не иду на киоске, и чим те поштено и крваво зарађене паре дођу у руке оног којег Фронталерс не смије да помене, постају непоштене. И служе за пропаганду Нато Пакта.
Или та Јахорина, која се помиње ових дана. Пропала сезона. Имају топови за снијег али нема ко да пуца из топова. Јахорина има и Топове, и Лопове, и Попове. Али нема сезоне.
На тој Јахорини мали, обични људи, скупе цркавицу, дођу на скијање, купе карту и плате собицу, а једу месни нарезак, само да би се скијали. Те ситне поштене паре, онда дођу у руке оних који су дали владиних педесет милиона марака у скилифтове и топове, са намјером да купе будзашто Олимпијски центар и хотеле, и плацеве, и земљишта.
Добро. Не дођу паре у њихове руке али такав је план био.
А да су дошле, одмах би се поквариле, ускисле, ко кисели купус у јулу.  
Не треба, дакле, за све кривити паре. Барем не треба за људе. Људи су гори од пара. Немој да бригаш, бригаш, бригаш, док је људи и пара, увијек ће неко неког да кара. У име Срба и Грка, ко има нек крка, ко нема нек дрка.
Само их треба  поменути. Људе, мислим. Копање.