због великог интересивања, поново објављујем текст и Збигију и стратегији Републике Српске

ЗБИГЊЕВ

БЖЕЖИНСКИ

НИКАД

НЕ СПАВА

Како је Хрватска ушла у Нато Пакт, показало се низ великих предности погодних за њу.

Најважнија је успостава мира са сусједима. Ни један оружани инцидент није забиљежен са Мађарском.

Такође, ниједно зракомлатно и зракопотисно пловило није срушено у заштити ваздушног простора који је, прије свега, брига НатоотаН.

Терористичка активност Хромих Тигрова потпуно је замрла а Хрватска се ријешила некад нерјешивог проблема - Агресије која је на њу трајала још од Смаил Аге Ченгића.

Хрватска данас, поглавито због своје интегрисаности, а не због Поглавника, нема никаквих проблема са Ћирлицом а Државни Врх зна свој пут и завезаних очију, као што је то било недавно у Вуковару.

Прилив страних инвестиција у Хрватску, откако је та држава у Нато Пакту, енорман је а хрватски производи се данас налазе у најбољим еуропским аутомобилима. Стране инвестиције ће се ускоро испоручивати и интерконтиненталним ракетама. Ако буде требало.

О томе је похвално говорио и амбасадор Дркавије у Нашој Земљи, Свлачислав Навуцига.

*текст кандидован за пропагандну серију НН и ГС о Нато Пакту

1978. године, негдје у Америци, Збигњев Бжежински, савјетник предсједника Картера, за националну безбједност, одржао је тајни говор америчким учесницима предстојећег великог скупа социлога и студената социлогије из цијелог свијета који се припремао у шведској Упсали те године. Био је то својеврсни диктаторски брифинг за Америчане који иду у свијет. Да би знали шта се тамо догађа и да би умјели да разаберу политику Америке. То су, само наизглед, били социолози и студенти. Већ ке међу њима било и озбиљних и пројектованих аутора и креатора политике или аналитичара. Ту су били и аутори чувене студије Творци јавног мнијења у савременом свијету.

У СФРЈ је тај говор био потуно непознат. Иако се добрим дијелом односио и на њу. Односно на Србе и Хрвате. Тек девет година касније, објавиле су га неке словеначке новине.

Тад је већ било касно.

У погледу СФРЈ, Бжежински, он није случајно био то што је био, само неко ко води поријекло из тог великог идеолошког и територијског подручја, може аналитички, идеолошки и деструктивно да буде толико мотивисан да креира дјелотворну политику на дуги рок; социолозима и студентима, пред Упсалу предочава десет тачака које су окосница перманентне америчке политике према Југославији.

Концепт је изузетно деструктиван. Иако је Тито, код Картера убрзо, након тога, био примљен као један од највећих државника.

Сљедећих је десет тачака образложио Бжежински.

• Стално препадати југословенске комунисте Стаљинизмом
• Омогућити публицитет разним опозиционим групама
• Помагати централистичке снаге у Југославији и истовремено једнако помагати сепаратистичке снаге
• На дуги рок играти на национализам јер се он показује јачим од идеологије, односно комунизма
• Пласирати америчке филмове, серије, литературу, у највећој мјери без обзира на трошкове
• Распиривати потрошачки менталитет
• Форсирати задуживање и нове дугове Југославије
• Посебну пажњу посветити онима који бораве у иностранству и који се враћају у Југославију јер су они, свјесни и несвјесни, веома добри актери америчког интереса
• Потицати раздор у Покрету Несврстаних чиме би се Југославија одвајала од тог покрета
• Налазити и имати политичке савезнике унутар Југославије.

Видјели смо, Југославију није могло очувати ништа. Ни самоуправни Социјализам као демократски рај у односу на стање иза Варшавске Завјесе. Ни арапске земље с којима је Југославија била изузетно добра и везана. Ни свјетска улога у Покрету Несврстаних. Ни невјероватна економија, наспрам сиротиње иза бугарске, румунске или мађарске границе.

Југославија није претпостављала да тамо негдје неко као Бжежински, лежи потрбушке и планира темељну деструкцију на дуги рок. Док ти истовремено даје подршку и показује срдачност највеће размјере.

Данас више нема Комунизма и Југославије. Иако се показало да је лакше било растурити Совјетски Савез него Југославију.

Данас улогу и Комунизма и Југославије играју три много неотпорније цјелине. Србија. Срби. И Српска.

А улогу Бжежинског играју његови производи, читави кордони његових ученика и планера. Послије Збигњева то не може да ради један, нови, Бжежински. Разни Холбруци, Клинтонице и слично, само су површински аматери.

Као што ни онда Југославија, тако ни ми данас не знамо гдје је и шта прича Бжежински. И ко је он.

Али. Да се наслутити. Дио се да и реконструисати.

Међу десет заповијести које ћу навести а које се по мом мишљењу примјењују или ће се примјењивати на Српску, има елемената за могуће планирање дугорочне одбране.

• Подржавање и БиХ и Републике Српске. На рок који је за нас можда дуг а за њих кратак. Тако се одржавају тензије које могу, кад затреба, да се каналишу у жељеном правцу.
• Дефитиван циљ није очување БиХ. Америка је нека врста исламске идеологије и технологије. Њу не занимају државе већ само територије. Територије су њена и Натоова вјера.
• Стварање што већег броја безазлених дуготрајних контаката са личностима из разних области живота Српске.
• Инсистирање на интеграцијама свих врста и размјера.
• Потицање агресивних муслиманских, и најфундаменталистичкијих, група против Републике Српске.
• Непрестано форсирање колаборациониста кроз величање компромиса.
• Форсирање задуживања Републике Српске али не из руских и кинеских извора у склопу чега мора да буде и нераскидив загрљај са ММФ.
• Непрестана деструкција водеће политичке снаге, водеће личности и јаке политичке странке кроз форсирање и финансиране активности неконзистентних и неинтегритетних локалних личности. То се односи на јаке и утицајне личности из било које области за шта ће се користити било која мрља или мана, стварна или продукована. Дискредитацијом јаке странке или личности, онемогућава се појава нове јаке политичке снаге и лидера јер јавност губи вјеру и сврсисходност поклањања повјерења било коме, по приниципу Сви су они исти.
• Дерегулација свих области живота  како би се јавно мнијење, и појединачна свијест, дезинтегрисали и дезоријентисали и на тај начин ослабио национални конзистенцијум као главна брана окупационим интеграцијама и покоравањима.

Све ово може да важи и за Србију. Али, она сада није у мом фокусу. Могу да кажем да је за Србију, пошто је велика балканска земља, и пошто је независна, суверена држава, најцјелисходније дугорочно играти на карту Украјинизације земље.

Србија мора од тога да се одбрани, прије свега.

Српска, пак, мора да се одбрани од Унитаризације коју ће Америка подржавати ако може да јој користи за Натоизацију, од Сарајевског Поробљавања у шта је урачунат и изгон Срба из БиХ и од уласка у Нато по својој или по сарајевској вољи. Јер, улазак Србије у Нато није извјестан и реалан. А улазак Српске, ослабио би позицију Србије.

Српска мора да установи својих Десет дугорочних заповијести које ће се дневно поштовати од свих фактора.

• Потпуно смањити информације о Држави, о Сарајеву, о БиХ, о такозваним Државним Институцијама, Кровним законима и организацијама и слично. Тих синтагми су пуни медији у Српској и оне морају бити избачене. Као што су пуни вјештачке пресудности усвајања мјера или закона у заједничким органима. На тај начин Босна и Херцеговина, као приморана просторија, постаје мање важна у свијести грађана.
• Никада не сарађивати са блоком политичких снага и странака Сарајева и Бошњака већ увијек са једним дијелом и то оним који потенцијално може да изазива потресе и ломове у Сарајевском Политичком Кругу.
• Дугорочно подржавати Хрватски Аутономизам.
• Формирати мрежу агресивних невладиних организација које ће стварати антагонизме према сарајевском унитаризму, њиховим међународним колаборационистима и ревизији дејтона и дејтонског устава БиХ.
• У медијима увијек давати простор агресивним и фундаменталистичким бошњачким групама и њиховим противсрпским ставовима и програмима.
• Формирати густу мрежу интернетских портала као полигона јавног мишљења оријентисаног на српску и српскијанску страну. То треба да буде замјена за медије који играју све слабију улогу и споредна траса оним јевтиним програмима који окупирају пажњу голим гузицама и турским серијама.
• Јачати и професионализовати Државну Телевизију Српске.
• Смањивати дужничку зависност и држати је на мјери економски одрживог сервисирања.
• Форсирати највише двије јаке аутохтоне политичке странке и, дугорочно, ићи на њемачки концепт сарадње црних и црвених. У случају разбијања великих странака, потребно је формирати јаку Странку Социјалног Савеза, као и странку Самосталност Српске.
• У свему јасно означавати и промовисати национални интерес Срба Овдје.
• Из свих сфера отклањати екстерну, црну и непроцедуралну моћ јер је она најподложнија колаборационизму и издаји а потпуно непријемчива за дугорочне државне и самосталне националне интересе.