субота, 09. мај 2015.




 МОЖДА ЋЕ СЕ ЗВАТИ
ЗМИЈОК




МОЈА СУСЈЕДА ЛЕА.
А НАГЛАСКОМ
НА ПОЉУБАЦ ЦИКА ЛАЈКУ.
СВЕ СЕ МОЖЕ
ЗАПАЛИТИ.
МАКЕДОНИЈА.

Дабоме да сви у својој несрећи, или су свом крволоштву, не водимо много рачуна о околним чињеницама. Поведемо се за нечим што је најрјечитије у једном тренутку, без праве свијести о свему и властитом интересу и дугорочном пробитку. Па кад се прашине слегну, сви постану сретни што је тако, опет не видјевши зашто се нешто баш тад слегло и зашто је нешто легло ту баш гдје је легло.
Срби су умјетници у овој врсти Егзистенцијалне Филозофије.
Муслимани, Хрвати, и други околни, умјетници су другим егзистенцијалистичким дисциплинама.
Морам да кажем да неки, међу њима, изазивају сажаљење а неки гадљивост.
Срби су, тако, на почетку Ратова Братства Јединства окренули главу на погрешну страну. Говорим о оним будалашима Вировитица Карловац Карлобаг. Што је, не са том политиком већ са политиком заштите Срба у Хрватској, подржавала сва Српска Врхушка.
То је било поптуно погрешно и донијело је опустошење Срба у Хрватској и у пола БиХ.
Срби су гледали на погрешну страну. Док је на правој страни за будуће деценије грађено легло ватре, ратова и зла.
Требало је пустити крају независност Хрватске.
Ко је икад помислио да се то може спријечити, будалаш је. Сада би имали Србе у Хрватској као сачувано национално тијело, њихову имовину и, у балканским размјерима, одличан геостратешки позитивни аргумент.
Никоме, јелде, није било сумњиво што Македонија није добила Естрадну Независност него се стално титулисала као Бивша Југословенска Република. Никоме није била сумњива дисциплинована тишина Шиптара и Косова. Никоме трајност Ђукановића.
Србија је, тада, на самом почетку, требала да гледа на ту страну. Да, барем предвиди шта се може очекивати и шта ће се догађати.
Да не кажем да је интелектално-јавни србијански слој требао да пуно унапријед промисли о свему и прихвати и понуди координатни систем практичној политици и националној свијести.
Ну. Тај слој или не постоји или је неспособан.
Да није тако, не би сада нека Биљана Србљановић, која се уврстила у неке независне позоришне писце, европејце, курцепалце, инетелктуалце, водила интелектални ратић против Лепе Лукић.
Или неки други исмевали, бре, Параду у Москви.
Очекујем да неки Академик, негдје у колумни, нападне Џеја.
У том Стању је данас Србија. Срању.
Док се пали Македонија. Што је само корак до паљевине Севера Косова и Југа Србије. Па, затим, Грчке и Црне Горе.
Никоме није било сумњиво и систематско уништавање грчке економије. Као и ни сада што није сумњиво то што нико не жели да помогне већ само да је даље уништава.
Таква уништена земља душу је дала за осовину ратне палежи. А осовина би могла, кад буде коме одговарало, да крене и на сјевер.
Американци су одмах упозорили Грчку да се не грчи пуно око Турског Тока.
Линија Пиреј – Будимпешта, вишеколосијечно је опасна по Територијалистичке Финансијаше Запада. То је линија потенцијалног утицаја Русије и Кине. Ту се Слобода и Мир не смију дозволити.
Тероризам у Зворнику је упозорење да је БиХ лака мета. Српска је мета одавно.
Тај Тероризам може лако да се помакне према Западу. На чиста неједнакоправна хрватска подручја. Чиме се, аутоматски, упетљава и Хрватска.
Све ово Србија дочекује потпуно неспремна као и Ратове Браства Јединства.

И из свега ће изаћи као највећи штетовалац.  

петак, 08. мај 2015.

ДАБОГДА ТИ
СТРАНИ ПР МАГ
ПИШО
ПОД ПРОЗОРОМ

Мој велики бриљантни искуствени Ум, мада има још слова у конкуренцији за ту кратку ријеч, закључује да ће СДП Хрватске изгубити изборе против Хадезеа Карамарка.
Као, ту скоро, и СДП Лагумџије, и они су, у Загребу, ангажовали ПР Мага и Политичких Кампања. Извјесног Александера Брауна. Америчанина. Лагумџија је имао оног Кембела. Сјећа ли се још ко. Не Алистера. Већ Златка.
Ако хоћеш да изгубиш изборе, ангажујеш Агенцију и Мага. По могућности што иностраније, и једно и друго. Иноземније. Да ме Колинда безпридржајно разумије.
Тако је и Есенесде, ту скоро, ангажовао неку агенцију, Сквоч Лауф, мислим. Па се једва Додик одржа на површини. СТЈ.
Глобус, у Загребу, дошао је, наводно, до тајне стратегије тог Мага Брауна. По којој СДП Милановића већ ради.
Ту су набацане разне ствари. Слоган Заједно До ЕУ Фондова. Затим велика констатација да Карамарко не зна ништа о економији и не може да води Владу. Што би требало да значи да Милановић, послије Смита и Кејнза, најбоље зна ту економију. А) Презадужену.
Нису читали, ни Зоки ни Браун, моје економске списе. Чак и да је тачно то за Карамарка и Милановића. Не јебе онај ко има веће. Иначе би у свим порнићима глумио коњ.
Друга стратегија Брауна, открива Глобус, јесте припитомљавање Милановића. Оне се загрлио са неком баком и ту су слику откупили па је сада негдје суше на штрику страначког сајта. Може се, кажу, очекивати, да Милановић оде и на тржницу и нешто купи. Или чак да пуца из кубуре.
Угрубо.
И та спрдња са страним ПР и кампањским експертима, само је један облик окупације и потчињавања странцима територијалне, антисуверенистичке и финансијерске провенијенције.
Сигурно у СДП Хрватске, да не помињем цијелу Хрватску, има десетине људи који боље знају шта недостаје а шта достаје СДП и Милановићу, него што то може знати тај Браун.
То су Балкански Фолови.
У Србији се тај облик потчињености зове Деливери Јунит.
У Сарајеву Мој Дилбере Мујин.
И Загребу Либере Уништит.
У биографијици тог Александера Брауна, стоји да је сарађивао са Блером.
Ејебига. Исти курац јебе и Србе и Хрвате. Само чекам Загреб На Води.
А Мој Велики Бриљантни Искуствени Ум, може да каже само ово.
ПР није оно што ти, или агенција, сервирате Јавности. Већ оно како те људи виде.

Стари Ђурађ, један од првих код Срба, са титулом ПР Мага, одавно је рекао Ако двојица кажу да си пјан, лези па се ваљај.

четвртак, 07. мај 2015.

СВЕТО ТРОЈСТВО.
ЗЕМЉА,
НОГА,
ЈЕЗИК.

Општа врелина небитних информација онемогућава нас да из лонца извадимо битну вијест и да је смјестимо на полицу њених претходница, па на миру погледамо какве су биле уназад. О каквом стању говоре. Иде ли набоље, или нагоре. Стоји ли у мјесту.
Стање са Србима, осим Српске, катастрофално је већ дуље вријеме.
·        У Хрватској. Не требам ни да помињем Колинду. Као што није требало помињати ни Рачана. Тамо су Срби у надлежности једне Руже. А Ружа је старо Хрватско име. Из Ирана. Кад су њихови преци тамо били.
·        У Федерацији. Не требам ни помињати Цркву у Дрвару. На шта Срби могу да изграде још само једну Титову Пећину. Само који дан недостаје да највећи Србин у Федерацији постане Жељко Комшић. А и Комшић је старо хрватско презиме. Или старо љиљанско.
·        На Косову. Срби на Северу Косова. Као и Зимске Олимпијске Игре На Северу Бачке.
·        Срби у Црној Гори. Кад прогоне Русе, шта ће бити с њима.
·        У Македонији. Срби се не помињу ни у демонстрацијама.
У Србији, на срећу, о Србима брине Вучић. А преводи Вулин. Тако да смо, засад, мирни.
Тај, дакле, мрачни, гнусни, геноцидни, агресорски српски живаљ, искоријењен је или се доискорјењује, на свим просторима осим на малом острву званом Република Српска.
Само два начина су трајног искорјењивања.
·        Прво куповина земље. Па рат.
·        Рат против Срба. Па куповина земље.
На Косову је примијењен први сценарио.
Деценијама су Срби са Косова продавали своју земљу, за релативно добре паре, и хрлили на Север. ЈИС. Јебо Их Север. Највећим дијелом у Београд. Околину. Као да је све те деценије у њему био Вучић на власти.
Онда су Срби постали геноцидни, на Косову, Камерни Театар Рачак, и то, Србија је бомбардована, Косово је отето.
Стало је још мало српског земљишта тамо. 1/1.
У Хрватској и у Федерацији БиХ, остало је много српског земљишта 1/1.
Након што су јаке редарствене снаге Хрватске успјеле сломити бројчано надмоћније тракторске колоне несретних Срба. И након што су помогле оним пичкама у Федерацији, чији корпуси су се доказали операцијама типа Пали све оно, то је српско.
Сада, повремено, у оном врелом лонцу, стижу вијести о томе да се српско земљиште продаје Арапима по Федерацији. Око Сарајева. Илиџа.
Само је питање времена, кад ће се тај процес, продаје било коме, проширити по Федерацији, у унутрашњем дијелу. Петровац, Дрвар, Гламоч, Грахово. Гдје су скоро компактна змљишна подручја у власништву Срба. А на тој земљи, или нема никога, или су само добровољни даваоци дана у чекаоници смрти. Старач и Нејач.
У Хрватској такође.
Сада ће та земља ићи у бесцијење.
Сви знају да Србима неће требати нудити велике паре. Дјеца ће, кад помру родитељи, издалека поручивати Дај шта даш.
Једину улогу спасења може да одигра Српска Православна Црква. Да организује фондове и почне да откупљује земљу. Кад буде на продају. И да се мало одмори од смјена Владика и другог унутарстраначког диференцирања.
Патријарх и његова свита би требало одмах да почну рад на том пројекту. Други нико од Срба нема такве могућности. А ни обавезе.
Без обзира какви су изгледи, хоризонти и перспективе, Земљу треба очувати.
Она је један од незаобилазних темеља. Земља. Нога на њој. И Језик.
Све остало може да се роји око тог Светог Тројства. И демократија, и европска унија, и војска, и пољопривреда и школе.
Ако нешто недостаје, онда ни нације нема. Може језик да иде за ногом. Али никад нећеш имати своје државе. Свог идентитета.
Ако имаш земљиште, изгледи су много већи.
Ако не умијемо да процијенимо колика је вриједност нашег земљишта, можемо да погледамо колику је силу и пару, покренуо Збигњев, Запад, да нам је узме.
И нама и другима.



среда, 06. мај 2015.

ОПЕТ
ОТВОРЕНА
ПОСЛАНИЧКА БЕРЗА
У СРПСКОЈ

Кад једном пустите Паре у џеп, никад више у њему нећете носити Крст.
Зато се Крст носи око врата.
Странци су, најприје, у поштен изборни, кандидатски и гласачки босанскохерцеговачки и балкански живаљ, пустили паре.
Испочетка је то било безазлено.
Треба платити Посматраче на бирачким мјестима. Да се спријечи крађа.
Кажу, Есдеес краде изборе. Ја дошао из рата и видим да сав свијет гласа за Есдеес. Зашто би Есдеес крао изборе.
ОЕБС, српски превод је Ојебс, такође је у томе био важан фактор. Они су организовали и надгледали те прве изборе послије Ратова Браства & Јединства.
И онда је карта кренула домаће генијалце.
Паре су ушле у кандидатуре, у комисије, у одборе, на бирачка мјеста, у вреће, из врећа, у парламенте, из парламената, у одсуство, из одсуства.
Опозиционо надувавање приче о Куповини Посланика, смијешно је.
Јер. Када би одмотали све изборне куповине, Вол Стрит би био трагикомична зајебанција.
У свим странкама, нпр, постоји институција куповине мјеста на кандидатској листи. Најчешће се то прикрива донацијом Странци за кампању.
Тако је и на одборничким листама.
Они који су дигли прашину око Два Папка, требало би да дигну и барем неколико чињеница о томе откуд Митровић и Пензионер, код Чавића или код Есдееса, на листама. И десетине других. Ко је имао користи од тога што су они на листама. Ко је очекивао интерес и корист.
Као и да се објасни чињеница да многи нису прошли за начелника, прије двије године. А онда је бирачки народ схватио њихову популарност, међу собом, у народу, и масовно гласао за њих. Па су постали посланици. Нарочито је масовног гласања било на бирачким мјестима које многи кандидати, који су прошли за посланика, не би умјели наћи ни за десет година ходања по Републици Српској.
Стога, објава Странке Шукало Слава 240, да не подржава Скупштинску Већину, не може да се оцијени као политички потез. Јер, они који су дали гасове за Ту Двојицу, нису саопштили никакву политику. Нити им је, у кампањи, икаква политика саопштена.
Паре у кампањи, кандидатури, номеклатури, изборној процедури и изабраној клупи, сигнал су да је Феудални Менаџмент узео маха и да ће, ако се не уваже Члан Организације и Бирач, преузети и управљање Политичким Странкама.
То неће бити овашњи проналазак.
Али ће девијације бити овдашње и погубне.
Како је Обрен Петровић изабран за начелника Санџака Добој.
Исто као што мртволадно тражи паре од Владе Српске, да не би узимао од Своје Владе.

А те Обренове Девијације су тек аматерске.

уторак, 05. мај 2015.

ПРЕДСЈЕДНИЧКЕ
КАМПАЊЕ
У ЕСДЕЕСУ

Тешко је, на основу благосазнанија, рећи колико је кандидатура Мићића, за Предсједника Есдееса, можда манипулатура која има за циљ да ојача Босића за предстојећа времена, истјера на чистац оне на које се не може рачунати и даље ауторитаризује Есдеес јер је тако лакше користити Странку за унутаристичку употребу.
Али је неоспорна чињеница да је Есдеес примијенио праксу Више Предсједничких Кандидата.
Не знам каква је страначка процедура за то и колико је поштована. Нити да и уоште постоји.
Извикивање у јавности о подршци ових или оних одбора странке, или њиховог броја, не мора значити да је кандидатура Мићића процедурална.
Есенесде уопште нема процедуру за кандидовање Предсједника.
Па су изјаве, прије Сабора, типа нико не смије да буде противкандидат Додику, бацање прашине у маглу.
Неко ко лоше мисли Странци и Организацији Есенесдеа, могао је да иде да лобира по одборима и да добије јавну подршку.
Али то, прво, није статутарно утемељено, друго то разара странку и оставља посљедице.
Велика Политичка Странка мора да схвати да је њен Статут исто што и Устав државе у којој врши или се бори за власт.
Она је обавезнија да поштује Статут више него што се
Поштује Устав. Јер Устав дерогирају сви, од Охаера до Брисела.
Статут мора да регулише сва животна, практична, егзистенцијална питања Велике Политичке Странке. Програмска и политичка регилише Програм.
У Статуту мора да буде прописано како се неко кандидује за Предсједника, али и за одборника.
Извикивање, добошарење, по општинским одборима, увијек носи опасност феудално-менаџерског инфилтрирања. Увијек носи опасност погодби и, каснијег, враћања зајма.
Критеријуми за кандидовање Предсједника Странке су једнако битни и као критеријуми за одборнике, начелнике и посланике.
Кроз те критеријуме и спектар кандидата, Странка се представља члановима, бирачима и јавности.
Странка која то нема у Статуту запутила се путем апсолутизације.
Тим путем се запутио и Босић.
Стога и има ситуацију у странци какву има.
Стога и изјављује да је нудио Мићићу да се ни један од њих не кандидује.
Умјесто процедуралне, погодбена унутарстраначка демократија.
У ствари, апсолутистички страх. Како не смије на утакмицу за Предсједника Српске, тако не смије ни на унутарстраначку утакмицу.

Штагод буде, кандидатурални процеси у Есдеесу одразиће се и унутарстраначки али и унутарсрпскијански.

понедељак, 04. мај 2015.

КАКО ХАЈДУЦИ
ОДЛАЗЕ У ШУМЕ,
ТАКО НАМ
ДОЛАЗИ ММФ

Једна од најтежих турских ријечи, које живе на Балкану, јесте Емемефендија.
Једна од најразорнијих институција, која је директна посљедица Другог Свј Рата и побједе Америке, за земље које треба вагонирати, уништити и уколијенчити, јесте Емемеф.
Боље је да неку земљу двапут бомбардује Нато Пакт Алијанса него да једном падне у канџе Емемефа.
Данас стижу вијести да је Емемеф приступио Босни и Херцеговини. Делегација је разговарала са Владом Федерације. Предсједником Владе Ф, извјсним Новалићем, и односном министрицом, још извјеснијом Јелком.
Из небулозних фрагмената, у изјавама, домаћег пара, видљиво је да је главни задатак Емемефа у БиХ, да се не дижу тензије.
Ма. Закон о раду јесте поменут али није акцентиран. А Влада Ф је заинтересована за реформе.
Једина политика Емемефа, за коју је заинтересован, јесте Стенд Бај Аранжман.
Све друго њих не занима.
СБА значи Вјечно Буди Дужан.
А да ти, при томе, буде све горе.
Успутне приче о штедњи у јавном сектору, о либерализацији радних односа, и десетне других просерица које се могу чути везано за Емемеф, само су помоћни инструменти дерегулације свега постојећег, како би СБА могао да обави своју мисију.
Да је Маркс знао за ММФ, он би у Капиталу, на првој страници, написао да је Стенд Бај Аранжман, најмртвозорнији стадијум Капитализма. И закључио би да Капитализам никад неће пропасти.
Јер СБА траје док нека земља не падне на кољена. Као Грчка.
Многи знају суштину дјеловања ММФ а и других свјетских институција Територијалног Финансијеризма. Ну. Не желе да говоре и пишу о томе. То је познато интелектуално угузичивање.
Највећи дио Јавности и живља уопште, нема појма о чему се ради. Њима је довољно рећи да је то све добро за пут Интеграција.
Не знамо шта радимо али је то најбоље за оно куд не знамо да идемо.
Суштина је у томе да земље и земљице, попут БиХ, Србије итд, губе вријеме у цијелом том односу, не само са Емемефом. И баве се апсолутно економски неефикасним стварима.
Умјесто да траже политике које ће омогућити нова радна мјеста, оне морају да отпуштају и оно што има запослених. Умјесто да развијају нове начине привређивања, оне, кобива, реформишу оно што пропада и што је неспашљиво.
Сљедећи пут кад дође Емемеф, негдје, треба дојавити о постављеној бомби.
То је једни начин да се, на неколико часова, барем, истргнемо из мреже овог канџолока.
Други је Рад, Рад, Рад. А између Крв Зној Сузе.


недеља, 03. мај 2015.



 ДВОРИШТЕ - ДЕБЕЉАЦИ

 ПОСТАВИЛИ СМО ЗАМКУ
НАСЕМ РАЈКУ
 ЛЕА АРТЕФАКТИ
ЦИКА ЛАЈКО, ЦИКА ЛАЈКО, ВИДИ СТА САМ ТИ ДОНИЈЕЛА СА ВЛБАЊЕ. ШТА ЈЕ ТО. ОВО ЈЕ ПАПУЦА ЗА БЕБУ, КАКО СИ ЦОЛАВ. А ОД ОВОГА ДА НАПЛАВИС ЗМИЈУ.
ЛЕА ЈЕ МОЈА СУСЈЕДИЦА И СВЈЕДОК СКУЛПТУРИСАЊА)



 НЕЗНАНИ КАМЕН
ЈОШ СЕ НЕ ЗНА НАЗИВ.
УЗЕО САМ ГА ИСПОД МАГЛИЋ .

САМКА
(СЕЛФИ)
ПОСЛИЈЕ НАПОРНОГ МАНИКИРАЊА ОВЕ КРЕЧЊАКЕ НЕМАНИ.
ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ
ПОЛИТИЧКИХ ПРОБЛЕМА
СРПСКЕ – ЕСДЕЕСОВ
КОМПЛЕКС БАЊАЛУКЕ
И МРЖЊА ПРЕМА ЊОЈ

Након једног кратког раздобља Антикомунизма, Српска Демократска Странка се окренула практичнијим противницима.
Како није имала времена да Народни Српски Покрет артикулише у занатску структуру политичке странке, а послије рата то није успјела, мада се нарочито није ни трудила, Есдеес се ставила у службу Цара Радована  и очувања Раздобља Династије Пале.
Тако је и Бањалука постала Противник Есдееса. Јер је Есдеес тако изабрао.
Есдеесово руководство никада није пребољело двије ствари. Елиминацију из Сарајева и Бањалучко почетно неприхватање Радована Караџића и Српске Демократске Странке.
Из та два тешка комплекса, који живе и данас, настале су многобројне политичке бољке и хроничне девијације које Српску Демократску Странку спречавају да буде Велика Побједничка Страна.
Добро то. Али те девијације се већ много година одржавају и на Републику Српску и њену Политичку Стабилност.
Радован и Есдеес су врло рано показали те комплексе Бањалуке. Септембар 93.
Њима је за стварну Царску Моћ и успјешно Раздобље Династије Пале, требала Бањалука под политичком чизмом. Без свега другог Цар и Династија су могли, али без Бањалуке нису.
И никад је нису освојили.
Та Есдеесова Политичка Мржња према Бањалуци трансформисала се временом у разгранат систем који тече кроз економске, културне, медијске и политичке крвотоке.
Огроман број свих појединаца из тих крвотока Не Може Да Смисли Бањалуку.
Па то прикрива својом Мржњом према Режиму, Есенесдеу, Влади, својим опозиционарством без икакве политичке идеје и визије, без понуде алтернативе, опозиционарством без покрића.
Та се Мржња окренула и према политичкој артикулацији, према странкама које су са изворним сједиштем у Бањалуци.
Велики дио Политичке Мржње према Есенесдеу, према Додику и према Влади, темељен је на тој комплексашкој мржњи Есдееса.
Из тих разлога, Есдеес никада није прихватао бањалучке политичке лидере.
Драган Чавић је изузетак који потврђује правило. Он је на чело Есдееса дошао вјештом манипулацијом, нешто својом а претежно екстерном. Његов задатак је био манипулација Есдеесом. У случају Сребреница је успио. Сребреница је и Есдеесова срамота. Миислм на 2004. то Чавић није однио са собом, када је најурен из Есдееса.
А његови, Чавићеви, стварни капацитети су данашњи. Странка величине Јандриног Јата, нека изјава компромисерства и неки пост на блогу код Списковића.
И данас, када иде Изборна Скупштина, СТЈ, нико се из Бањалуке не укључује у борбу за Предсједника Есдееса. Знају да не би имали подршку.
Есдеес, као и свака друга политичка странка, не може бити Велика и Побједничка, ако не влада Бањалуком.
А како ствари стоје, од тога нема ништа за дуже вријеме. Когод побиједио, Босић или Мићић, релације ће остати исте. А широки политички компромис за локалне изборе нпр, само ће штетити Есдеесу и у случају побједе.
Понашајући се у том врзином колу Комплекса Бањалука, Есдеес је отишао у другу крајност. Створио је јаке Политичке Феуде. Добој. Бијељина. Источно Сарајево. А многе изгубио. Требиње. Приједор. Зворник.
Та Политичка Феудализација, јер је примамљива локалним бизмисменима и санџаклијама, утиче и на друге странке па и на Есенесде.
Што никако није добро.
Политичка Мржња Есдеесових појединаца по свим набројаним крвотоцима, веома је опасна по Јединство Српске.
А и по сам СДС.
Који, из те мржње, које често није ни свјестан, може да повлачи колаборационистичке и шетне потезе, да пребрзо и несмотрено потрчи у власт на нивоу Државе. И да тамо буде искориштен као наивна сеоска млада која је дошла у свјетлуцави град.
Такво стање ће трајати још цијели мандат.
Да ли ће се погоршавати, боље је питање него Да ли ће се поправљати. Јер је ово друго мање реално.
У политичкој борби Есенесде мора да укључи и ову оптику, валере и аргументе.
Јер, Бањалука може да падне по принципу Градишке или Српца. А онда Есенесде долази у ситуацију да не влада ни једним великим градом, великом бирачком агломерацијом, пред Опште изборе 2018е.