ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ

ПОЛИТИЧКИХ ПРОБЛЕМА

СРПСКЕ – ЕСДЕЕСОВ

КОМПЛЕКС БАЊАЛУКЕ

И МРЖЊА ПРЕМА ЊОЈ

Након једног кратког раздобља Антикомунизма, Српска Демократска Странка се окренула практичнијим противницима.

Како није имала времена да Народни Српски Покрет артикулише у занатску структуру политичке странке, а послије рата то није успјела, мада се нарочито није ни трудила, Есдеес се ставила у службу Цара Радована  и очувања Раздобља Династије Пале.

Тако је и Бањалука постала Противник Есдееса. Јер је Есдеес тако изабрао.

Есдеесово руководство никада није пребољело двије ствари. Елиминацију из Сарајева и Бањалучко почетно неприхватање Радована Караџића и Српске Демократске Странке.

Из та два тешка комплекса, који живе и данас, настале су многобројне политичке бољке и хроничне девијације које Српску Демократску Странку спречавају да буде Велика Побједничка Страна.

Добро то. Али те девијације се већ много година одржавају и на Републику Српску и њену Политичку Стабилност.

Радован и Есдеес су врло рано показали те комплексе Бањалуке. Септембар 93.

Њима је за стварну Царску Моћ и успјешно Раздобље Династије Пале, требала Бањалука под политичком чизмом. Без свега другог Цар и Династија су могли, али без Бањалуке нису.

И никад је нису освојили.

Та Есдеесова Политичка Мржња према Бањалуци трансформисала се временом у разгранат систем који тече кроз економске, културне, медијске и политичке крвотоке.

Огроман број свих појединаца из тих крвотока Не Може Да Смисли Бањалуку.

Па то прикрива својом Мржњом према Режиму, Есенесдеу, Влади, својим опозиционарством без икакве политичке идеје и визије, без понуде алтернативе, опозиционарством без покрића.

Та се Мржња окренула и према политичкој артикулацији, према странкама које су са изворним сједиштем у Бањалуци.

Велики дио Политичке Мржње према Есенесдеу, према Додику и према Влади, темељен је на тој комплексашкој мржњи Есдееса.

Из тих разлога, Есдеес никада није прихватао бањалучке политичке лидере.

Драган Чавић је изузетак који потврђује правило. Он је на чело Есдееса дошао вјештом манипулацијом, нешто својом а претежно екстерном. Његов задатак је био манипулација Есдеесом. У случају Сребреница је успио. Сребреница је и Есдеесова срамота. Миислм на 2004. то Чавић није однио са собом, када је најурен из Есдееса.

А његови, Чавићеви, стварни капацитети су данашњи. Странка величине Јандриног Јата, нека изјава компромисерства и неки пост на блогу код Списковића.

И данас, када иде Изборна Скупштина, СТЈ, нико се из Бањалуке не укључује у борбу за Предсједника Есдееса. Знају да не би имали подршку.

Есдеес, као и свака друга политичка странка, не може бити Велика и Побједничка, ако не влада Бањалуком.

А како ствари стоје, од тога нема ништа за дуже вријеме. Когод побиједио, Босић или Мићић, релације ће остати исте. А широки политички компромис за локалне изборе нпр, само ће штетити Есдеесу и у случају побједе.

Понашајући се у том врзином колу Комплекса Бањалука, Есдеес је отишао у другу крајност. Створио је јаке Политичке Феуде. Добој. Бијељина. Источно Сарајево. А многе изгубио. Требиње. Приједор. Зворник.

Та Политичка Феудализација, јер је примамљива локалним бизмисменима и санџаклијама, утиче и на друге странке па и на Есенесде.

Што никако није добро.

Политичка Мржња Есдеесових појединаца по свим набројаним крвотоцима, веома је опасна по Јединство Српске.

А и по сам СДС.

Који, из те мржње, које често није ни свјестан, може да повлачи колаборационистичке и шетне потезе, да пребрзо и несмотрено потрчи у власт на нивоу Државе. И да тамо буде искориштен као наивна сеоска млада која је дошла у свјетлуцави град.

Такво стање ће трајати још цијели мандат.

Да ли ће се погоршавати, боље је питање него Да ли ће се поправљати. Јер је ово друго мање реално.

У политичкој борби Есенесде мора да укључи и ову оптику, валере и аргументе.

Јер, Бањалука може да падне по принципу Градишке или Српца. А онда Есенесде долази у ситуацију да не влада ни једним великим градом, великом бирачком агломерацијом, пред Опште изборе 2018е.