субота, 15. октобар 2016.

У КОМ ЋЕ СМЈЕРУ
ИЋИ СРЕБРЕНИЦА

Као што је добијен миг да се од Сребренице прави Велика Сцена Геноцида, тако је и сада добијен миг да се са побједама у Сребреници стане.
Они који, искрено, запјењено, крвожедно, у Сарају, кукају о губитку Сребренице, о Робовима, о Издаји СДА и Бакира, па текичку и Дураковића, нису присуствовали добијању мига а нико их није на вријеме обавијестио.
Бошњачки страначки аранжмани су одувијек побјеђивали у Сребреници на основу инжењеринга, шибицарења, лажи, лажног жртвеног национализма. У стварности, скоро увијек су побјеђивали кандидати неке од Странака из Републике Српске.
Дио тих аранжмана открио је Суљагић у свом јадиковском интервјуу неком сарајском медију.
Нико ове године није издвојио средства за регистрацију бирача. И то. Кука Суљагић.
Никоме од њих није било сумњиво кад се турчин Десница повукао из утрке за начелника Сребренице.
Као што никоме ни сада није сумњиво то што је онај Интернационални Статистићар дошао у Сарај и, по верзији Миљацке, признао и верификовао резултате Пописа, а по граху, како је пао, лијепо им је рекао сљедеће: То што се слагали пет, шест посто, то је код вас уобичајено.
Миг за Сребреницу је сигурно добијен. Иначе се Десница не би повукао.
Да ли је Попис дио аранжмана то је тешко установити.
Али је веома могуће да Међународна Заједница, без обзира што то широко звучи, инсистира да се у БиХ прекине са лажима. И о мртвима и о живима. Јер ће те лажи да разбију БиХ. А већ су је толико разбиле да се ни новим грађанским ратом не може спојити.
Зато је прихваћена једна болна и једна безболна варијанта. Болна је објективан изборни резултат у Сребреници а безболна је рећи им да су слагали са Пописом и тако га што прије завршити.
Ну.
Пошто се Међународној Заједници не може вјеровати, остаје и други Пут Сребренице.
Постоји реална опасност да се Сребреница, пошто је и изборно смјештена у Републику Српску, претвори у нови камен око врата.
И искористи за притисак на Српску, на власти Српске, све до службеног и званичног признавања Геноцида којег није било.
Тако би се са једне од најпресуднијих лажи у БиХ скинуо ореол лажи. Српским признањем.

Сребреница захтијева стални опрез.

петак, 14. октобар 2016.

СРБИЈА И ХРВАТСКА
О ДЕЈТОНУ.
УТРНИ СВИЈЕЋУ И
ОДМАКНИ СЕ ОД ПРОЗОРА.

Колинда Храбра Китаровић, јер са таквом храброшћу игра Државницу, скоро као и Вучић улогу Свјетионика у Региону, маломало, запути се по Европи, углавном да покаже оне своје двобојне комплетиће, па ћу је, ускоро, умјесто Барбикина Тетка, звати Пингвинета, и да, због недостатка тема за разговоре и објаве, саопћи нешто то изазива позор.
Вријеме је да се Дејтон мијења.
То ће она координирати, не. А за њу ће радити Брисел и Вашингтон.
Јер, њу брине стање у БиХ.
Из Србије, брале, са неколико мјеста истовремено, јер више нико није у стању да детектује гдје је Вучић тренутно, чак ни уз помоћ базних станица, тако да се чини да је, у истом трену, са Рамом, да је под прозором, да је у Касарни, стиже јавка Србија ће да поштује све што се три народа у БиХ договоре.
Неколико опасности се крије у овим изјавама, орлушинама над буњиштем и бујадиштем званим Босна и Херцеговина.
Пингвинета се није изјаснила о три народа иако помиње промјене Дејтона. Њена, и подршка Хрватске, може лако да склизне ка Унитаризацији БиХ.
Из два разлога. Један је да би се утркивала са Србијом у лидерству у региону. Други је што им Хрвати у БиХ више не требају а могу да им праве проблеме тражећи подршку за Једнакоправност и Трећи ентитет.
Вучић је, пак, поновио стару, префалсификовао, олињалу поставку дозлабога неоригиналног Бориса Тадића. Србија ће подржати све што се три народа у БиХ договоре.
То је за Српску и Србе толико опасна теза да сам о њој неколико пута напосе писао.
Јер, постоје, овдје, разни начини договора три народа. Неке убиједе обећањима о унитаризму а неке НАТО бомбама. Понекад затварају и у Бутмир.
Не знам за Хрватску. Али и о томе сам већ све рекао. Трећи Ентитет, подјела Федерације. То је једини пут да се растерети Република Српска и да БиХ опстане.
За Србију, међутим, знам.
Србија треба да на Републику Срску гледа, и тако се понаша, као на Другу Српску Државу.
То је најчистија подршка Дејтону.
Јер Српска је у Дејтон отишла, и у Споразум ушла, као Српска Држава.
Извитоперице које су се у међувремену догодиле, не треба да замагљују очи Србији.
Република Српска, да би ојачала свој положај, а ослабила Србијин самозаљубљени колаборационизам давања шаком и шајкачом Бриселу, треба да затегне пут према Бриселу, да повуче ручну, да почне да поставља упитнике и захтјеве за видљивом економском помоћи. Кредит за аутопут то није.
То све треба радити брзо. Не чекајући Национални Програм Републике Српске.
Јер, Србија и Хрватска, кадгод немају шта да раде, забрину се за БиХ.
А углавном немају шта да раде, јер их нико ништа не пита.
Кад се Србија и Хрватска истодобно забрину за БиХ, овдје се може, у току ноћи, већ, очекивати тешка воденаста просерица.


четвртак, 13. октобар 2016.

ПРОПАСТ
АМЕРИЧКЕ ПОЛИТИКЕ
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Амамбица Морин Кормак спала на дно четврте стране Незавинсих Новина.
Није то посљедица упокојења власника.
То је пад рејтинга. То је крах једне шунд политике Америчке Амбасадае.
Да би се спасило нешто од озбиљности, Америчка Амбасада је послала Морин у вишедневно камповање по Бањалуци. Гдје приређује и широке пријеме.
И гдје изјављује да ће се састати са Додиком када дође вријеме. Кад он пристане да ради на заједничким пројектима за Будућност БиХ.
А недавно је изјављивала да неће да се састаје са Додиком.
Ну. Није важно шта је изјављивала. Важно је да није умјела, а ни њени дојављивачи, жбири, суфлери и аналитичари, да процијени шта ће бити са њеним љубимцима, Чавићем и Босићем. Са Савезом За Подерат на Избрима.
Па се, сљедствено, довела у ситуацију да маше репом по Бањалуци.
Добро дошла у Републику Српску.
Сад ти не смета ни Власт, ни Референдум.
Још се заокрета и промјена америчке политике за Републику Српску може очекивати.
Јер, досадашња политика Игнорисања Републике Српске, игнорисања Власти Републике Српске, аранжирање чичкова и осталог сувог цвијећа Савеза За Промјене, форсирање српског подаништва Бакир Чадору, доживјела је крах.
Ако желиш нешто да оствариш, мораш са Властима. По процедурама, да будеш реалан, да сарађујеш, да будеш партнер, или да попушиш.
Република Српска, а нарочито Додик, треба да пази да иза неке кривине не чека клизав коловоз.
Јер, Америка, у близини, има наук са Вучићем.
Дижеш му реп, помазиш га, пустиш да хода око Бијеле Куће, даш му важности и он прихвата све што пожелиш.
Аналитичари, они даљи, и паметнији, од овдашњих жбирова, од сарајевских суфлера, од амбасадних читача, схватили су да СНСД иде према побједи 2018е, и да неће бити Иванићевог Луткарског Позоришта са паролом Ја одређујем ко ће у Савјет Министара а то неће бити СНСД.
А ја могу да им додам бесплатан пасус.
Чак и ако ухапсите Додика, нећете зауставити СНСД. А ви слободно мислите да је у овим општинама побиједио Референдум, Додик и Српски Сепаратизам.


среда, 12. октобар 2016.

РЕПУБЛИКА СРПСКА
ТРЕБА ДА УОБЛИЧИ
НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

Овдашњица и шира контекстуалност већ неко вријеме шаљу нам сигнале да је завршена фаза плутања на постдејтонским морима у коју се Република Српска добровољно уљуљкала, што неспособношћу послијератног Есдееса, што нејасном позицијом Српске у главама њених политичара и интелектуалаца. И што нам је однијело драгоцјене, барем три, петољетке.
Вријеме је да се уобличи Национални Програм Републике Српске. У шта треба да буду укључени сви који то прихватају не као политички намет и прљави национализам већ као обавезу према Србима Овдје и Српској, као Другој Српској Држави.
Тај програм би морао да обухвата неколико међаша и биљега.
● Дефинисање Самосталности Српске као Друге Српске Државе. Што значи да сирови национални поглед и примитивни политички програм о припајању Србији треба да буде елиминисан из озбиљне политрајекторије. Као и останак у Сарајевској Босни.
● Зауставити, у Заједничким Органима, било какво доношење одлука у корист Сарајева и БиХ а које нису темељене на Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Органа БиХ. И инсистирати на Споразуму Републике Српске и Федерације БиХ. И за најмању ситницу.
● Тражити начин да се на територији Републике Српске не признају нелегалне дејтонске институције БиХ, да се Пореска Власт, паре, врати у руке Српске, да се поништи недејтонска конститутивност свих на цијелом подручју БиХ, да у свим институцијама, у Сарајеву, буду Представници Републике Српске а не Срби. Или Православци, како Чадораши све чешће зову оне који им служе за тобожњу мултиетничност.
● Редефинисати односе са Србијом. Јер Србија се у Дејтону обавезала на Специјалне Паралелне Везе са Српском а не са Сарајевом.
Односи Српске и Србије треба да се поставе на темељац Двије Српске Државе. Умјесто у дневно-политичке и изборно-мандатне торове.
Односе треба градити на економској помоћи. Србија је обавезна да помаже Републику Српску у економској стабилности. Јер у војној, нпр, то није могуће.
● У унутрашњој економској сфери Република Српска мора форсирати пољопривреду и домаћи приватни сектор који има здрава запошљавања. Од великих произвођача до малих газдинстава. Од великих предузећа, 300 – 400 радника, до малих аутосервиса.
У пољопривреди је то воћарство, сточарство, перадарство, повртларство, житарице.
Држава мора планирати градњу центрипеталних пунктова, као што су хладњаче, прерада, пласмани.
У привредном сектору се мора наградити сваког ко стално запошљава раднике и отворити све погодности за даље запошљавање.
У све те сврхе, потребно је формирати Јаку Државну Банку, Јак Државни Генекс, преуредити многа министарства од бирократског мрсимуданства у савремеме експертске, економске и финансијске пунктове подршке. Не управљања, бирократизовања и саморазмножавања, већ Подршке.
Инспекцијске органе потпуно преусмјерити. Сада контролишу и кажњавају само оне који запошљавају. Мора их се окренути онима који не запошљавају.
● Формирати Обавјештајну Службу и Одјел за заштиту Републике Српске.
● Полицију максимално професионализовати, осавременити и поставити је на темеље задатака унутрашњег реда, борбе против тероризма и ратног распореда.
● Окупити Национални Фронт за Културу.
● Заштити Јавност Републике Српске.
● Политички Мозаик, Политичку Артикулацију и Институције, ставити у службу Националног Програма. Што значи да се мора елиминисати подаништво Сарајеву и Странцима, колаборационизам, провинцијализам, волунтаризам.
Формирати Нацонални Политички Комитет, у Народној Скупштини, од представника парламентарних странака, као позитивно савјетодавно тијело Републике Српске, са редовним и процедуралним функционисањем.


уторак, 11. октобар 2016.

МЛАДЕН ИВАНИЋ,
ГЛАВНИ АРХИТЕКТ
ЗЕЛЕНИЛА ЗА ПРОМЈЕНЕ
А САЗАП НЕ МОЖЕ
БИТИ САЗАЕРЕС

Како би га звали у Сарајеву.
Из Почасне Партије Младена Иванића, из арсенала идеја Великог Политичког Стратега и експерта за Есенесдеов Снијег, Бореновића, стиже могућност да Савез За Промјене предије име и презиме, у Савез За Републику Српску.
Више идеја како да се побиједи СНСД, имао је само Едвард Кардељ.
Бореновић и Промјенаши, сјетили су се ко гладан срат.
Савез За Промјене је и на свом почетку требао бити за Републику Српску. Али су им га направили као Савез За Сарај Бакира и Пробосанство.
Ради гузица у фотељама, нису реаговали.
Ну.
Ствар није тако огољена као што изгледа.
Треба увијек имати на уму неколико чињеница везаних са Савез За Промјене, ПДП, Иванића, Босића...
● ПДП и Иванић су били у власти са СНСД и напустили су је без икаквог разлога, без предстојећих збора, без протеста. По налогу Странаца Усранаца. Као први корак у рушењу СНСД који им је пројектован.
То треба окарактерисати не као напуштање СНСД и пишмањење.
То је корак слабљења Власти Републике Српске.
● Младен Иванић је двапут искористио СДС.
Први пут да би постао Предсједник Владе Републике Српске а други пут да би постао Члан Предсједништва БиХ.
Сада, вјероватно покушава да, 2018е, искористи СНСД.
● Младен Иванић је, послије Избора 2014е, изрекао свој задатак по коме он мора спријечити улазак СНСД у мозаик Заједничких Органа на нивоу БиХ.
То није само спречавање СНСД-а. То је игнорисање воље бирача у Републици Српској, игнорисање власти Републике Српске и спречавање Републике Српске да има своје представнике у Заједничким Органима.
Република Српска је од тога имала огромну штету. Јер је Савез За Промјене пуштао многе одлуке у Сарајеву, на штету Републике Српске, многе су им провукли покрај њих, или су, намајерно тако представљали, а са многима се Сазап и сложио.
● Младен Босић је изјавио да има Мисију да сруши Додика. Који је изабран на непосредним Изборима.
То није рушење Додика, ако треба да оде са мјеста на које је изабран, треба да оде по процедури.
То је рушење Предсједника Републике Српске.

Када се све ово узме у обзир, и много непоменутог, јасно је да Савез За Промјене нема никакав легитимитет, образ ни покриће да се преименује у Савез За Републику Српску.
То су Бирачи јасно рекли на овим Изборима.
Осим тога, за међунационалне односе и Чадор гадљивост, било би доиста непријатно да се сутра у Ахвазу појави насловница Бакир се састао са Савезом За Републику Српску.
Есенесде треба да дода мало дрвеног угља, шта дрвеног, кокса да дода, лопатама Алије Сиротановића, на ватру на којој се у Сарају пече Сазап. И да их до краја мандата потпуно дотуче.
Тако да се на Општим Изборима појаве као да су боси сишли са Имана, крајем фебруара.

А то је све у складу са мојом тезом да ће за Републику Српску, Избори 2018е бити најпресуднији.

понедељак, 10. октобар 2016.

АКО МИСЛИТЕ
ДА СТЕ ИЗГУБИЛИ
СРЕБРЕНИЦУ,
ИЗГУБИЋЕТЕ И БиХ

Та Сарајска Феноменологија Отоманске Власти не може се анализирати кроз апаратуру класичне западне филозофије, нити, пак, кроз ортодоксаријум марксистичко-социјалистичких поставки и практикаријума.
Да би се она схватила, као и много важнија оригинална Отоманска Владавина, потребно је схватити Доба. У коме се Оригнал одвијао и којег је, истовремено производио.
На тај начин се може анализирати Сребреница.
Сарај је, баш као и бројне Паше Стамболске, чадоровао на Миљацки, а кад је лијепо вријеме и има Арапа, и на Илиџи, и из тог свог Чадор Сарај производио Доба у које је умотавао Сребреницу. Одлазећи једном годишње, правећи велико Позориште на малим и менталним сценама Сребренице, то је вјештачки произведено Доба доводио у Сребреницу и хранио је њиме, како би она, Сребреница, до сљедеће године, могла да припомогне стварању новог истог тог Доба.
Та путујућа недогађајућа Слика Чаршије говори о способности, односно о неспособности исламског свијета, на овај начин пониженог, осакаћеног и онемогућеног, од стране својих полиитчких, вјерских и криминалних Паша, да ствара НДД Сферу. Нацију Државу Друштво.
Дабоме. Да се у цијелој тој Андрићевској Пројекцији није догађало ништа. Нарочито не за обичног човјека, муслимана у Сребреници. Ни за Сребреницу.
Јер је Сарај Чадор, у много већој мјери него што сада кука за њом, Сребреницу и Човјека Муслимана, новчио за своје кесе дуката и драгуља.
При томе није имао непријатности да то једнако чини и над главама мртвих, прије свег мислим на невине жртве, жртве које нису имале оружје и нису носиле униформе, и над главама живих.
Сада су, у овим Изборима, фиранге пале.
Па Сарај Чадор кука као је Изгубљена Сребреница. Како ће Србин владати у Сребреници. Како је СДА издала Сребреницу. Како је то напад на Сребреницу која је Сјећање.
Сребреница је само трагедија, као и свака друга босанскохерцеговачка. Трагедија Алијиног Жртвовања Мира за БиХ.
Сарај Чадор је Сребреницу, као Политичку Унитарну Сторију, склепао послије рата. Послије њеног стварног догађања. Као инструмент Лажи, Вјештачке Жртве, као плагијат Српске Агресије и као указање Српског Геноцида.
Овогодишњим изборима, све су те, и друге, слике и приказе попадале. Људи у Сребреници, Људи Муслимани, и изван Сребренице, не пристају више да буду Црвене Пластичне Столице Хариса Пашовића.
Тако ће пасти и Босна и Херцеговина.
Пашће у Реалност.
Као што је у Реалност пала и Сребреница.
А ниукакве српске руке или влаинњску власт.
Пашће Босна и Херцеговина јер је, такође, саздана на Лажима, на Вјештачким Жртвама, на немогућем Унитаризму, на Плагијату Агресије и на Укази Српског Геноцида.
Само ће њен пад бити много тежи него пад Сребренице.
Сребреница је пала предноге својим људима.
БиХ ће се распасти, растројчити, раздвојити.
Стога не прихватам да је у Сребреници побиједио Србин. Побиједиле су странке са својим кандидатом.

Срби, Хрвати и муслимани, онако како их Сарај Чадор схвата, само су побиједили кад је почео рат. Односно кад је почела Алијина Жртва Мира.

недеља, 09. октобар 2016.

ЗАШТО ЈЕ ПАО
ПРОБОСИЋ

Мада се дуго и држао.
Босић ништа није лошији од других Лидера Политичких Странака. Само ни у чему није бољи.
Њихове болести су увије исте. Само су им домети различити.
Понекад могу да припомогну разне околности, и изванстраначке. Али наплата се никада не може избјећи и плаћају је и Лидер и Странка.
Околности које ти иду на руку, а ниси их сам стварао, плански и са Странком, увијек су прескупе.
Ево зашто је пао.
● Младен Босић Чистилац.
Чистио је све око себе, склањајући конкуренцију. При томе је избјегавао да се он појављује на Изборима, осим једном, јер је инстинктивно знао да му је то јама из које се не искаче.
Своју унутарстраначку демократичност глетовао је пружањем шансе другима, да се кандидују. Рачунајући да ако побиједе, он постаје још моћнији Лидер а ако изгубе, они ће, а не он, на леђима носити тај крст минуса.
Таква политика довела је у једном времену до стабилизације Српске Демократске Странке. Била је то стабилизација пред буру.
У тој бури Есдеес је остао без неких традиционалних тотема. Са којима се странка и у локалу и у Народној Скупштини, поистовјећивала.
● Младен Босић Дезорганизитивац.
Послије успјеха, боље речено Есенесдеових поклона 2012е, па и послије резултата 2014е, мада је тада већ било касно, није ништа подузео да од Есдееса начини Организацију.
Та политика Есдееса, одраније, издигла је Обрена Петровића и Мићу Мићића у недодирљивце.
Прави Лидер је требао да увиди да такви Капиталци Локала не дозвољавају страначкој организацији да профункционише у њиховим, великим, општинама али и да се тај синдром преноси на цијелу Републику.
Уз то, требао је да увиди да не можеш, ни као Лидер, ни као Странка, бити републички играч ако не играш барем Финале у Бањалуци. Ако немаш јаку одборничку листу у Приједору. Ако те нема у Требињу и у Зворнику.
Твоју кућу неће изградити сусједов зид који се срушио јер је зидан накриво.
● Младен Босић Компромитивац.
Компромисни Политички Примитивац.
Примитивно схватање Политике, провинцијално, призмено, аматерско, увијек чека Компромис, ко озебо сунце. А Компромис је свуда исти. Само да га ставим мало. С тим што у тим сферама може да буде ужитак, а у Националним и Државним, трагедија.
Младен Босић најбоље зна. Превише је Компромиса навукао на главу и турио подасе.
● Младен Босић Непрогамитивац.
Кад си Лидер мале политичке странке, можеш да мандатима препјеваваш старе пјесме.
Кад си Лидер Велике Политичке Странке, ти мораш да правиш оригинале. За фестивале. Гдје те чека Жири Избора. Јавности. НДД Сфере.
Босић за толике године није успио ништа да формулише као Политички, национални, Програм Српске Демократске Странке. И свој.
Повремена кукњава о томе како је Есенсде ушао у њихову реторику, дисфункционални је поремећај.
● Младен Босић Програмопримац.
Све што је имао од програма, примио је од других. Од Странаца Усранаца.
Чим је изјавио да он има мисију да сруши Додика, ја сам га премјестио у ормарче са сцрним политичким флором.
И све друге парапрограме примао је од странаца. Па је не само Додика, већ и цијелу Републику Српску, он и његови, криминализовао.
Што је довело до двије ствари. Прво. Људи у Српској су се осјетили пониженим. Ако ти и повјерујемо да је Додик криминалац, нисмо сви ми. Зашто се толико бориш за власт у Реублици у којој је све криминал и све је пропало. Друго. Сарају је милоугодно да неки Србин облати Републику Српску. А они ће да сједе крај Миљацке, и на Илиџи, у Белом Оделу.
● Младен Босић Пробосанац.
Улетио у трокуке ко клен.
Од тројца БИЧ, Босић Иванић Чавић, Босић се највише и најдубље пробосанчио. Предавањем на Сарајевском ФПН. Будалаштинама типа Република Српска није у опасности. Бакир и Додик играју Глуво Референдумско.
● Младен Босић Нагасаки.
Иза њега је мало остало у Есдеесу. Из чега се може регрутовати Лидер. И креативни тим који ће формулисати Политички Програм, Националну Стратегију Есдееса и стварати Организацију.

Ну.
Све је законита посљедица.
Радован Караџић није знао да буде Лидер и није знао да уопште постоји Политичка Странка. Након слома Есдеесове гарнитуре чупавијех прса са којих висе чварци и чесна бијелог лука, наишла је манипулативна, ситношићарџијска гарнитура.
Тако је Чавић Српску Демократску Странку принио Сребреници а Босић је принио Бакир Сарај Чадору. И Америчкој Амбасади.
Сад је питање опстанка.
Јер се Есдеес спустио на дно које је сувише ниско и сувуше мекано да би се могло одскочити.
А посла још има. За било какву озбиљну реорганизаију, платформизацију и технологизацију, потребно је уклонити Обрена и Мићу, нпр.
Најизгледнија им је постлагумџијска никшићијанска фаза.

Одакле вам је Лидер, ђе буде, ђе живи. Јој, чекај да се сјетим, заборавио сам