РЕПУБЛИКА СРПСКА

ТРЕБА ДА УОБЛИЧИ

НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

Овдашњица и шира контекстуалност већ неко вријеме шаљу нам сигнале да је завршена фаза плутања на постдејтонским морима у коју се Република Српска добровољно уљуљкала, што неспособношћу послијератног Есдееса, што нејасном позицијом Српске у главама њених политичара и интелектуалаца. И што нам је однијело драгоцјене, барем три, петољетке.

Вријеме је да се уобличи Национални Програм Републике Српске. У шта треба да буду укључени сви који то прихватају не као политички намет и прљави национализам већ као обавезу према Србима Овдје и Српској, као Другој Српској Држави.

Тај програм би морао да обухвата неколико међаша и биљега.

● Дефинисање Самосталности Српске као Друге Српске Државе. Што значи да сирови национални поглед и примитивни политички програм о припајању Србији треба да буде елиминисан из озбиљне политрајекторије. Као и останак у Сарајевској Босни.

● Зауставити, у Заједничким Органима, било какво доношење одлука у корист Сарајева и БиХ а које нису темељене на Десет Дејтонских Надлежности Заједничких Органа БиХ. И инсистирати на Споразуму Републике Српске и Федерације БиХ. И за најмању ситницу.

● Тражити начин да се на територији Републике Српске не признају нелегалне дејтонске институције БиХ, да се Пореска Власт, паре, врати у руке Српске, да се поништи недејтонска конститутивност свих на цијелом подручју БиХ, да у свим институцијама, у Сарајеву, буду Представници Републике Српске а не Срби. Или Православци, како Чадораши све чешће зову оне који им служе за тобожњу мултиетничност.

● Редефинисати односе са Србијом. Јер Србија се у Дејтону обавезала на Специјалне Паралелне Везе са Српском а не са Сарајевом.

Односи Српске и Србије треба да се поставе на темељац Двије Српске Државе. Умјесто у дневно-политичке и изборно-мандатне торове.

Односе треба градити на економској помоћи. Србија је обавезна да помаже Републику Српску у економској стабилности. Јер у војној, нпр, то није могуће.

● У унутрашњој економској сфери Република Српска мора форсирати пољопривреду и домаћи приватни сектор који има здрава запошљавања. Од великих произвођача до малих газдинстава. Од великих предузећа, 300 – 400 радника, до малих аутосервиса.

У пољопривреди је то воћарство, сточарство, перадарство, повртларство, житарице.

Држава мора планирати градњу центрипеталних пунктова, као што су хладњаче, прерада, пласмани.

У привредном сектору се мора наградити сваког ко стално запошљава раднике и отворити све погодности за даље запошљавање.

У све те сврхе, потребно је формирати Јаку Државну Банку, Јак Државни Генекс, преуредити многа министарства од бирократског мрсимуданства у савремеме експертске, економске и финансијске пунктове подршке. Не управљања, бирократизовања и саморазмножавања, већ Подршке.

Инспекцијске органе потпуно преусмјерити. Сада контролишу и кажњавају само оне који запошљавају. Мора их се окренути онима који не запошљавају.

● Формирати Обавјештајну Службу и Одјел за заштиту Републике Српске.

● Полицију максимално професионализовати, осавременити и поставити је на темеље задатака унутрашњег реда, борбе против тероризма и ратног распореда.

● Окупити Национални Фронт за Културу.

● Заштити Јавност Републике Српске.

● Политички Мозаик, Политичку Артикулацију и Институције, ставити у службу Националног Програма. Што значи да се мора елиминисати подаништво Сарајеву и Странцима, колаборационизам, провинцијализам, волунтаризам.

Формирати Нацонални Политички Комитет, у Народној Скупштини, од представника парламентарних странака, као позитивно савјетодавно тијело Републике Српске, са редовним и процедуралним функционисањем.