петак, 04. јануар 2019.


ПАРТИЈА ДЕМОКРАТСКОГ
ПРОГРЕСА,
ДРУГА ВЕЛИКА
ИЗДАЈА БИРАЧА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Прије четири године, Српска Демократска Странка, са Партијом Демократског Прогреса, чланица Савеза За Промјене, уведена је у Заједничке Институције у Сарајеву, иако није добила већину у Републици Српској.
Али је добила Плакету Пробосанства.
О том Пробосанству, у предизборној кампањи није било ријечи.
Нико Есдеесовим Бирачима, и Јавности Републике Српске, није рекао да ће СДС то прихватити и практиковати.
Четверац ШМИЦ, то је Пробосанство, током четири године, практиковао скоро савршено, ко по лоју.
На овим изборима, СДС је ту лаж Бирачима и превару, платио са 50.000 изгубљених гласова.
Претходно је изгубио много вриједних и невриједних Лидера и вишедеценијских активиста.
Дио изгубљених Гласова искористио је ПДП.
Партија Демократског Прогреса, пак, као вишеструки повратник експлоататор Есдееса, јахала је у овој кампањи, у Савезу За Побједу, на старој причи о Режиму, о Криминалу, о Задужењу...
Нису успјели.
Не можете Већину која је гласала за неку Власт, оптуживати да је то Режим.
Криминал није питање Избора, већ институција.
Кредити су само још један показатељ за кукање, Сачувај ме, Боже, економских експерата Педепеа.
ПДП је, сада, након избора, свесрдно подржао Анархистички Покрет Правда За Давида.
Активно су учествовала оба Почасна Предсједника Педепеа. А Предсједник Градског Одбора је био је свуда, ко штакор на лађи пуној рибе. На Тргу, пред Државном Телевизијом, на огради Концерта.
Ту ноћ су Педепеовци демонстрирали своје виђење Демократског Прогреса.
Ноћ Дугих Моржева.
Уништили су људима Нову Годину.
Од Бањалуке начинили Сотону.
Засјенили и Оца Анархисту, који је у том хаосу успио да побјегне и склони се.
Партија Демократског Прогреса није у Кампањи Бирачима и Јавности ни ријеч рекла о томе како ће Уличну Демократију претворити у Уличну Анархију.
Да јесте, пола гласова не би добили.
Зато је у неколико дана, ПДП постао најомраженија Политичка Странка.
Људе је, једноставно, срамота што живе у Бањалуци.
А они који су гласали за ПДП, осјећају се усрано цртица улитано.
ПДП ће ту своју превару и обману да плати. Више него СДС.
Јер ће улазити у нове авантуре.
ПДП је Манипулативна Партија. Од самог почетка.
Није Генералић Наива, као Есдеес.
ПДП нема глас разума. Као што је Цицко или Мићо.
То је СГС.
Самоубилачки Генератор Српске.
И од њих треба још свашта очекивати.
Када би тамо било билокаквог здравог политичког језгра, требали би се извинити Бирачима који су гласали за њих.
А онда, и цијелој Јавности Бањалуке и Републике Српске.
Ну.
То се никад неће десити.

четвртак, 03. јануар 2019.


ПОЛИТИЧАРИ
БРОЈЛЕРИ

Имао сам Страшног Петла, тај је скако и на гуске и на патке, и на ласице и на лисице, и на џрџе и на мисице, на кезмице и на тоте...
А данас су дошли други Певци, и не знају да треба да се скаче и, никад Зору на Тараби нису откукурикали.
Како се смањује Српско Зијемље, расте Српска Краткорочност.
Срби су постали краткорочан и кратковид Народ.
Дојадила им дуготрајност Ропства и Поробљеништва.
Не виде даље од Избора.
Та краткорочност и кратковидност Срба има повратни технолошки ефект.
Политику преплављују Самониклице, Аналфабете, Самиздати, Краткојевићи, Будибогснамице.
Само ме не питај за Први Мандат.
А Политика је дуг процес.
Процес невјероватне селекције у коме је тешко изаћи на Пут. Па тек онда њиме пролазити, такође тешке, елиминиционе, препреке.
У Републици Српској, већ једно вријеме, траје неконтролисана продукција Младих Политичара који се, чак, не могу сврстати ни у ове категорије које сам набројао.
У суштини, то је скоројевићевска анархизација Политике и уништавање младих људи.
Јер их брзина свјетслости, на само почетку избаци у тамне стране свемира гдје згасну преко ноћи.
Подсмјешљива синтагма Млади Лидери, сада је, спрам ових Самиздата, веома озбиљна категорија.
Два су извора ове најезде једнодневних лептира.
Странке Опозиције не раде озбиљно свој посао.
Не граде се као Странке. Немају структуре које кандидују младе људе и стварају конкуренцију. Не комуницирају са Бирачима. Умјесто Комуникације и Структуре, користе Улицу, Парламентарни Хаос, помоћ Сарајева и Странаца Усранаца, и пливају по параопозиционим, плаћеним, медијима.
Други извор су Странци Усранци и Унитарно Сарајево.
Они продукују и подржавају те процесе.
Њихови циљеви нису баш идентични али ће много тога прогутати, свако из свог разлога. Једнима је циљ да се у Републици Српској онемогући било која Велика Политичка Странка. Другима је циљ да се Република Српска потурчи.
И једнима и другима је циљ да се Република Српска, лагано, привидно демократски и европски, претвори у Шумећу Таблету.
Послије се море и пролит.


понедељак, 31. децембар 2018.


АНАРХИЈА
И НИХИЛИЗАМ
У БАЊАЛУЦИ

Политички Креатор Анархије, са елементима Нихилизма, у Бањалуци, и Републици Српској, јесте Опозиција под вођством Партије Демократског Прогреса.
Они су припремне радове почели још почетком прошлог мандатног раздобља. Након избора Младена Иванића и именовања Драгана Мектића. Али и раније.
Прави почетак је долазак прошлог Америчког Амбасадора, у краћу, званичну и пријатељску посјету БН Телевизији.
ПДП-у је, у те сврхе, подведен СДС, једна неартикулисана, недефинисана, помало неприведена политичкој култури, али Национална Странка.
Па је Издајица СДС-а, Младен Босић, увео Странку у Пробосанство.
ПДП је генерисао уличну анархију у Бањалуци, скупштинску анархију у Народној Скупштини Републике Српске, прекривао у Српској све, покровом Криминала и Корупције.
ПДП је подржао Анархисте Бањалучког Трга. Од првог дана. Сад им организује и скупове.
Своје најбоље синове, Бореновића и Станивуковића, послао је на привремени рад Правди За Давида.
Синоћ је, у Бањалуци, и почасни али сипљиви Младен Иванић, био као подршка Старих Мудраца.
Нападом на Јавност, на МУП Српске, на РТРС, на народну Скупштину, ПДП је уобличио Свијест Анархије. Колективну и појединачну.
Дошло је дотле да се разбијају туђи аутомобили, напада људима на станове, , да се пријети, да се упо дана, у центру Бањалуке, физички нападају људи низашта, да се уништава туђа опрема и средства, да се спречавају јавни наступи, да се свакога може јавно оптужити за све.
Бањалучки Луј Анархије, не извикује Послије мене, Потоп.
Луј је за њих Хуманиста.
Бањалучки Луј извикује, Ја сам Потоп.
Анархија се проширила Бањалуком.
Не у бројчаном смислу.
Проширила се као мутирани вирус.
У смислу бројки то су они који су увијек били против Власти, који су незадовољни нечим или Влашћу, којима је увијек неко други крив и који ће увијек наћи неки повод. Ако је то несрећни Давид, тим боље.
Они се не умножавају.
Они умножавају само оне који се склањају са јавних мјеста и ћуте, умножавају оне који неће да изнесу свој Став, а у прилици су, изигравају неутралност, објективност, сакривају се у своју тактику чекања.
Зато изгледа да Анархиста има више.
А нема.
А и ако изгледа, они убрзано губе и оно мало искрене симпатије што су је имали као почетни покрет за Правду и Истину о једној смрти.
То је, међутим, спор, штетан и рушилачки процес.
Држава, односно Власт, мора дјеловати много брже и ефикасније.
У складу са законом.
У интересу Већине.
Па, макар и на своју штету.
Али. Штета је само привидна.
Да су Бањалучки Анархисти похапшени шест мјесеци прије Избора, Власт би добила још десет, петнаест посто гласова.
Ну. Власт и владајуће Странке, Лидери, увијек се боје губитка Избора.
Они не не разумију Колективну Психологију Бирача.
Бирачи су увијек, најприје, за статус кво. Увијек су за Државу. Увијек су за своју сигурност и мир, па макар им сваки дан не био ружичаст и могао да буде бољи.
Опозиција мора добро да се потруди да им понуди нешто реано боље и гаранције за то.
Или Власт мора толико да усере Шефа и Станицу, па да Бирачи то брже виде и без Опозиције.
Сад, Већина, плаћа цијену Страха Власти пред минорним снагама Бањалучке Анархије.
Али. Та Бањалучка Анархија иде около и у Свијет, као преовлађајућа слика Бањалуке и Републике Српске.
Зашто јашеш Коња и очекујеш од њега да он сијече твојом Сабљом.