субота, 11. новембар 2017.

УНИШТЕЊЕ
НАЦИЈЕ
ЧИНИМО САМИ,
У СВОЈИМ ГЛАВАМА

Под притиском великог броја различитих информација, углавном небитних, Људи су постали бића која од дрвета не виде Шуму.
А у њој смо и настали и развили се.
Такав Човјек данас је најпогоднији за сваковрсна уништења, па и своје сопствено. И свега оног што га ствара и обнавља.
Крајњи циљ је уништење Држава и Нација. Са упоредим смањењем броја људи на Земљи. Као што је некидан обзнанио млади инглески Принцојебац.
Јасно је зашто је све то потребно.
Потребно је ради Територије.
Ником не требају Људи а сваком требају Територије.
У Човјеку, кад га рашчупаш, иситниш, исциједиш, нема ни нафте, ни злата, ни дијаманата, нема чак ни пијеска за обично стакалце.
А Територија има свега.
Уништење се проводи систематски.
Од Породице па даље. И то је свима јасно и већ много пута описано.
Држава, као Национални Оквир, почива на Власти, Војсци, Образовању, Цркви, Породици, Раду, Природним Богатствима.
Све је то, данас, код малих и мањих народа, већ узето или разорено.
Шта можемо да урадимо пред том силом.
Веома мало.
Чак ни Трећи Свјетски Рат не би пореметио ред ствари већ би им олакшао и убрзао посао.
Највећи полигон за ту борбу опстанка Људи и Нације, а онда и Државе, јесте управо најмањи.
Наша Глава. Наша Свијест.
Морамо се тргнути из сна Информација, престати да се заваравамо да смо велика риба ако се ухватимо за много удица. А Информације су управо то.
И схватити да је наш Колективитет услов нашег Опстанка.
Да није тако, сваки Човјек би, одвојено и посебно, био Нација и Држава.
Најочитији, и један од најкрволочнијих, примјера удара на Свијест и њене промјене, јесте постављање Ане Брнабић на мјесто Премијера Србији.
Цертификоване Лезбијке.
Дабоме, да свака жена има право да не јебе никога, да јебе кога оће или да буде јебана у складу са одговоарајућим условима.
Проблем је у томе што је то мањи дио популације. А што се изједачава са већим дијелом популације и добија и већа права диктата и пролаза него већина.
Није тако само у вези са Пиздољубицама. Тако је и са другим мањинским слојевима.
А Држава и Нација су увијек Продукт Већине.
Србија, као Земља Курчевитих Људи, мирно је прихватила Пиздољубицу Премијерку.
Иако је у почетку тај Антисексуални ИСИЛ био и физички спречаван. Мислим на Параду Проносај Га.
Ну.
Онда су Љубитељи Територија смислили концепт да једна Лезбијка, или ако то није, онда је Оно, ни женско ни мушко, побиједи на Евросонгу.
Пошто добро пјева, то је добро примљено. А Срби, провинцијалци, блећци, уздигли Бркове, Репове и Носеве, као важни Еуропљани и Интелектуалци, и радосно прогутали удицу. Дошла Евровизија код нас, СТЈ.
Након тога, Ана Брнабић, Пиздољубица, није побиједила. Она је само доведена.
Највећи Злодјелар у свему је Александар Вучић.
Неполитички, ненационални, незрели, недорасли, политички пренатално обољели, бескоординатни, нагузљиви и искомплексирани, Лидер Србије.
Такав Лидер, са сумњивом Политичком Прошлошћу, сумњивом Политичком Практиком, и још сумњивијом Будућношћу Србије, богомдан је да оне мале полигоне, Главе и Свијести, испере, анестезира, ујалови их, претвори их у Пичке, отклони Митове из њих, учини их минорним а Арапе, Бакире, Раме, Тачије, Вебере, Хрвате, важнијима од њих.
Тако, данас, гледамо општу разградњу Српске НДД Сфере. Нације Државе Друштва.
А не можемо да се сјетимо да је Наша Свијест, наша појединачна Глава, највећи Ров у борби против те пропасти.
Зато сваког дана треба обратити пажњу. Нека мала чињеница, у нашим оквирима, претвориће се, сутра, у наше Велико Нормално Зло.

петак, 10. новембар 2017.

ШЕСТОМЕДИЈСКА
ДИКТАТУРА

Слобода не једе своју дјецу. Она једе саму себе.
Зато би се свако од нас требао питати Да ли ми је потребна Слобода или Здраво Постојање.
За овце је Слобода кад се отворе вратнице на Торовима. Да ли је то слобода за оне изван Торова.
Да ли смо упали у ту сликовницу Овчије Изванторовске Слободе.
Новинари данас нису низашта.
Додуше, никад нису ни били.
Само су, јадници, имали сан да ће им Самоуправни Социјализам дозволити да буду Друштвено-политички радници.
Док су пили по кафана.
Као и што се, данас, Опозиција у Српској, нада да ће бити Власт, док надувају Пишћаљке.
Новиари нису низашта зашто су им укинули Новинарство.
А утјерали их у Медије.
Укидање Новинарства је погубно за Нацију Државу Друштво, као и укидање Војске.
Боље је имати Бригаду послушних или потчињених Новинара него Армију Медијакритета.
Јер ту Бригаду не може да корсти ко хоће и како хоће а ову Армију неће ни да користе. Већ их држе Накурцу. И повремено заврте.
Пошто медијима управљају сви. Од Тајкуна, Криминалаца, Служби, Странаца, Изрода. До Власти и болесних Владара.
Од Новинарства, остала је Употреба Медија.
Много прљавија дјелатност и од Криминала. И од Проституције. И од Шверца Дроге.
Људи из Медија немају никакве могућности. Ни да се буне, ни да се организују, ни да се образују.
У тој друштвеној ситуацији, која је значајно ескалирала у односу на Претходни Период, Употребом Медија читави слојеви Друштва постају Манипулаторијум оних који имају Моћ, Паре и Оћ.
Без икакве могућности да се одупру.
То више није питање просуте лажи, или јастука перја са солитера, па демантији не помажу а нити Сакупљачи Перја.
То је забран за улазак на простор Медија.
Читавим слојевима Друштва, можете да радите шта хоћете.
Не креирате више медијску сику о њима. Креирате њихову Завршну Судбину.
Данашња Друштва су Друштва Анархије Медија.
Данашње Власти су Власти Медија.
Данас, Што је било у Медијима, као да је било.
Данас, Медији смјењују и постављају Владике. Ректоре. Владе. Докторе.
Шта је било са слободом Универзитета и слободом Цркве. Парламентарном Демократијом. Заклетвом.
То се неће добро завршити.
Али неће ни Револуцијом ни Крвљу.
Завршиће се тако што ће Овце које су изашле у Слободу, толико се разлутати по шикарама и њивама да ће погубити везу, међусобно, путем блејања и очију.
Доспјеће у Алијенацију, што би рекао Маркс, тај родоначеник Комунистичке Неслободе.

четвртак, 09. новембар 2017.

САРАЈЕВСКА
СРБОФОБИЈА

Валентин Инцко, Високи Представник, иначе, ниски аустријски Миш Мекињар, поново је у УН напао Републику Српску.
То није нека новост.
Нема Високог Представника који се, над Србима, није тако ниско спустио. Политички Карактер. А Сарај Чадору Голу Гујицу.
Ну.
Новост је што је тај Инцков чин Руски Представник окарактерисао као Србофобију.
Коначно је, дакле, и на некој великој сцени објелодањено да то што се догађа у БиХ није посљедица српског реметилачког фактора већ да је то историјски ток.
Фобија према некој Нацији није љетна киша, па да настане из ведра неба.
То што се ради Србима на Балкану, има даље коријене и од Јасеновца. Република Српска је једна у низу.
Читава Сарајевска Политика непрестано је у садејству са Странцима. И непрестано је окренуа против Срба.
Та шизофренија, у којој се стално позива на суживот, на помирење, на европске вриједности, а стално се окривљују Срби за нове Геноциде, стално се поништавају Дејтонска овлаштења Српске и стално се Срби окривљују за све и свја, дио је пројекта Уништења Републике Српске и Срба. Са ове стране Дрине.
То је био циљ и Распада СФРЈ.
Срби тешко схатају да су под гиљотином.
Требају им стотине година.
Али. Вријеме се убрзава.
Па се треба надати да ће се и та српска историјска глупост, убрзаније отклањати.
И да ће многи Потурица и Поткурица, Колаборационист и Гологузиционист, схватити да свако ко сарађује са Сарај Чадором, љуби руку која држи сабљу и која ће сљедећег тренутка попријеко проћи кроз његов врат.

среда, 08. новембар 2017.

РУКОВОДСТВО
ЕСДЕЕСА
САРАЈЕВОМ,
ЧЛАНСТВО
ШУМОМ

Сто пута би било боље да је Српска Демократска Странка сама у Опозицији. А Властима би било неколико пута теже.
Савез За Промјене је аранжман за јаловљење Опозиционости код Срба. То је продукт технолошког парка који обухвата Сарај Чадор и Морин Деку.
Тај аранжман одређује мјесто Опозицији, у Сарајеву, и Циљеве, Додика.
Опозиција се, тако, не бори против Власти. Она се бори против Додика. И у тој борби су већ толико ослијепили да се неће смирити док га не побратиме са Кимом.
Додик, међутим, није СНСД и није Власт.
И СНСД и Власт су много шири и много јачи феномени од Додика.
Мада их Додик, Сарај Чадор, Амбаадор Деку и Опозицију, успјешније јебе.
Српска Демократска Странка, доживјела је тешке унутрашње поразе који су се очитовали у двадесет изгубљених Општина и у двадесет изгубљених Лидера.
Али. То је само врх Говеденог Бријега.
Пристајање Руководства Есдееса на Аранжман, са Педепеашким Руководством, прије свега, учинио је да Говедарица и његова Сарај Свита, и Бореновић, немају више подршку бирачког тијела те двије странке.
У тој неподршци, на штети је Есдеес. Јер Педепе има свој стабилан квазиинтелектуални умишљени монолит бирача.
Говедарица и Бореновић су створли ситуаицју да се ослањају само на Бираче, и Јавност, који су против Додика.
Проблем је у томе што сви ти Противници не излазе на изборе и што нису сви гласачи ни Есдееса ни Педепеа.
То је јалова подршка.
Као и подршка испод Амбасадор Деке.
Ако Бирачи Есдееса не покажу меко срце, па сљедеће године гласају за мили и драги Есдеес, без обзира шта им раде Говедарица и Сарај Свита, отићи ће са гласовима за оних двадесет Лидера који су отишли, или отјерани, из Есдееса.
То су гласови Градишке. То су гласови Тадића, којих је било триста хиљада. За које можемо рећи и ово и оно. Али да је ту дио и његових. За Стеванадићем.
А они који су Против Додика.
Њима се, углавном јебе за Говедарицу и Бореновића.

уторак, 07. новембар 2017.

НЕДОСТОЈНИ
ПРОМЈЕНОМУЧЕНИЦИ
И СЗП, АГЕНЦИЈА
ЗА ПРЕДИЗБОРНЕ
КАМПАЊЕ
ДОДИКА МИЛОРАДА

Вучић цитира Вебера а Савез За Промјене Васића.
Е, јесте нашли цитате у којима ћете се Богу молит.
Ну. Није ни то најгоре што им се могло догодити.
Савез За Промјене је јуче и ноћас, одиграо, пред Додиком, још један Трбушњак из своје велике представе 1001 Грешка.
Та цијела Представа није требала ни Властима ни Опозицији.
Власти су, Додик, несмотрено иницирали Референдум о Наметнутој Суданији БиХ, након што су пропустиле прилику и подвиле реп пред Структуралним  Дијалогом. Струкуралним.
Сада се ситуација промијенила и тај Референдум не би изборио пласман у Лигу Шампиона. Имао би исти резултат као и онај о Деветом Јануару.
Власти су одлучиле да то одложе, пониште, повуку.
Опозицију, међутим, нико није тјерао да и она повуче. А она га је, јуче и ноћас, повукла како Сиротановић никад није.
Опозиција је требала да пусти да то мирно прође и једном изјавом пропрати.
Али. Неда Власт Мира. Љубав за Власт.
Савез За Промјене је, послије Надувавања Пишће, желио да покаже Озбиљност, Велику Политику и Строгоћу.
Они су били против тог Референдума. Нису били за Референдум а онда су се, когладансрат, сјетили да тјерају Власт на Референдум.
Ако мисле да ће им то код Бирача бити плус, онда их молим да ме више не цитирају, јер ништа не разумију.
Толико су се унеопрезили да су звали Додика у Народну Скупштину. Ко онај миш, кад попије Нуладвичицу Шљиве, па излети из Рупе. Ђе она Маца, да ја јебем Мацу.
Тако су, Мученици, организовали Додику Савршен Предизборни Скуп.
Да сам имао такву Агеницју за кампање, СНСД би увијек узимао 60%.
Додик је, пак вратио филм уназад десетак година, када је био у најбољим митингашким данима.
И сасуо им у Јавност сву ретроспективу њихових грешака.
Показао им да су Бореновић и Говедарица само нужна замјена за Иванића и Босића. А Чавић није смио да говори док Додик није отишао из Скупштинске Сале.
Додуше, показао им је Додик и да посланички мозаик Власти није баш убједљив. Критерији за кандидовање су ујаловљени, посланичка уста заливена гипсом и плавом глином.
Углавном, Савез За Промјене се од овога неће опоравити а СНСД то неће, ни изблиза, у тој мјери, искористити.


понедељак, 06. новембар 2017.

НАПАДИ
НА ВЛАДИКУ ГРИГОРИЈА
ЗНАК СУ
ОКУПИРАНЕ
СПЦ

Јер су неки њени дијелови остали политички непокорени.
С тим што овдје Православну Цркву у Херцеговини не треба гледати само као садашњег Владику Григорија. Већ почети од Владике Атанасија и узети у обзир континуитет.
Недавни избори и постављења у СПЦ показали су одређени мозаик који је прилично синхронизован са политички потлаченим Врхом СПЦ.
Али то не значи да ће напади на Патријарха Иринеја престати. Они ће се наставити, као технологија држања у подгријаној тави.
СПЦ има дугу традицију Политичке Потлачености. Још у Социјализму. За то их не треба кривити јер се том Соцреализму, у његовим најбољим данима, није могло одупријети. Али им треба замјерити. Јер ни такав Социјализам није забрањивао славе, крштења, црквену проповијед. Довољно је било да на сваком том догађају буде један Удбаш. А ви радите свој посао.
Уосталом. Ја сам крштен педесет друге.
СПЦ у својим одредишним потпорњима има правило да поштује Власт. Што је на неки начин и коректно. Ми не учествујемо у том процесу, ви преузимате кривицу пред собом и пред другима које поштујете. Ми то уважавамо са стране.
Опасно је када Власт, као сада у Србији, крене даље од тога. Црква нема инструменте за ту политичку борбу. Као што власт не умије да кади.
Властима је сада лакше него у Социјализму. И СПЦ је попримила неке гљивце општедруштвених кретања. И много је рањивија него у Социјализму. А Власт много јеноличнија и безочнија.
Извјесни БНебојша Вукановић, један од израслијих Шукаловаца на нашој, и Сарајској, Јавној Сцени, већ мјесецима напада на Владику Григорија.
Јуче, прекјуче, обзнанио је да је послао писмо Патријарху Иринеју са приједлогом да смијени Господина Дурића, јер он не признаје да је Григорије Владика нити да је Владика Григорије. Он је, Вукартоломеј, имао и приједлоге ко би требао да наслиједи Григорија.
Писмо је, каже Слободној Босни, послао Патријарху, Синоду и свим Владикама.
Поред тога што се кандидодаво за Градоначелника Требиња, ово је његов, Вукановићев још већи узлет на ранг листи Шукаловаца.
А то се може објаснити само његовом употребом од стране неких фактора.
Неколико их је у игри.
Власт Србије. Службаштво. СПЦ.
Најизгледнија је нека комбинација. Из три у један, два за један.
Углавном. Почело је са оптужбама како Григорије истјерује Србе из неког собичка у Дубровнику. Па је дошло до напада на Патријарха. То му је вјероватно била опомена. Гдје га је Вукановић оквалификовао као недостојног. Па сад, од Недостојника, тражи да смијени Григорија. Или барем Владику.
Власт Србије не може пријећи преко неких Црквених Мишљења у Херцеговини. То је квалификује за кајасисту над Вукановићем.
Службинчад увијек ради за сваког помало. И за сваког имају исти обраћај. Тако је, Шефе. Што значи да спектар може да буде од блаћења СПЦ, за рачун Запада, до чишћења терена за Политичке Одлуке, за рачун Власти.
Сумњиво је да Слободна Босна, Старо Службоношче, даје простор Вукановићу.
Као и то да је нападе на Григорија, годинама водио Васковић, шаљући га у Америку и извикивањем губитака мјеста на која Григорије није био кандидован нити се кандидовао.
Григорија сада, јавно, нема ко да брани.
Али је јасно да има подршку Свештенства и Вјерништва у цијелом свом подручју.
Да не би остао утисак да све знам а ништа не кажем рећи ћу да Тема, Циљ и Фронт, није Владика Григорије.
Већ Косово.
Познато је да Атанасије и Григорије имају угаони, српски и караулски став о Косову. Као о Колијевци. Можеш да идеш Преко Земље Србије али не можеш да Одеш Са Косова и Метохије. И да га даш. Да га се одрекнеш. И да тај став нису изљуљали у некој келији мрачног и гладног самостана у пећинама, већ у садејству са Свештенством и Вјерништвом Старе Херцеговине. Српске Херцеговине.
Ту је и, као много мањи циљ, одвајање Григорија од Додика, од Власти Српске, боље речено. Или одвајање Додика од Григорија.
Дакле. Власт Србије Косову спрема још једно, крајње Зло.
Зато дивља мали мали међед херцеговачког камењара. Зато добија право, да се, као неко кога гони Суд, као преносника шугавих сувариних пара, или као идеолога отмица, обраћа цијелом Столу Српске Православне Цркве.
То није никакав корак у небо Вукановића.
То је само знак да је СПЦ толико подишла Властима у Србији.





недеља, 05. новембар 2017.

МАРГИНАЛЦИ,
СТЈЕНИЦЕ
И ГЛИСТЕ

Извјесни Адам Шукало, Дарко Миличић Посланичког НБА Драфта Павића, а и Додика, који је у Народну Скупштину Републике Српске ушао са 260 гласова, колико ја имам у Дебељацима, ЗП Врбања, дао је своје очигледеније сарајској Телевизији ТВ1.
Нема шта се ту није набацало. И насрало. Ко на Ђубар иза штале.
Нема ништа за поменути.
Дабоме, одмах је шире изводе пренијела Сиенен Семберија.
Нема ни ту ништа за поменути.
Занимљив је само један општи тренд који на јавну и политичку сцену лансира актере видокруга маргиналаца, крвопијства стјеница и потенцијала кишне глисте.
Такви Шукаловци преплављују Јавност и Политику, они су сада већ натполовично заступљени у Презенту и Одлучивању.
Они су у Медијима, они су на челу Политичких Странака, они су сарадници Важних Амбасада и Свјетских Сила, онми су Мехмед Паше у Сарају.
Ти су људи без икакве заслуге у својој Зобници, без кредибилитета. Они, чак нису успјели ништа у животи, и приватном и јавном и политичком, ни засрати. Јер ништа нису ни радили.
Тако смо дошли у ситуацију да Одборник из Градишке говори о Српској, у Сарајеву, о Властима Српске, о томе шта треба да ради Сарајево...
И дотле да то БНТВ нашироко цитира. Поред толико живих достојних и паметних Сембераца.
Друга Српска Несрећа је у томе што сав тај Маргиналијум живи свој паралелни живот у Сарајеву. И што представља Републику Српску.
Цијела Српска се игнорише. Осим кад је неко зло или прљавштина у питању.
Ну. Није крив само Шукало 260.
Криви су и они који су деценије политике стрпали у гузицу.
Сва погубност једног потеза. Стављања Никоговића на Компензацијску листу.
А иза сваког таквог Маригналца стоји нечија компензациона грешка.