УНИШТЕЊЕ
НАЦИЈЕ
ЧИНИМО
САМИ,
У
СВОЈИМ ГЛАВАМА
Под притиском
великог броја различитих информација, углавном небитних, Људи су постали бића
која од дрвета не виде Шуму.
А у њој смо и
настали и развили се.
Такав Човјек
данас је најпогоднији за сваковрсна уништења, па и своје сопствено. И свега
оног што га ствара и обнавља.
Крајњи циљ је
уништење Држава и Нација. Са упоредим смањењем броја људи на Земљи. Као што је
некидан обзнанио млади инглески Принцојебац.
Јасно је зашто
је све то потребно.
Потребно је
ради Територије.
Ником не
требају Људи а сваком требају Територије.
У Човјеку, кад
га рашчупаш, иситниш, исциједиш, нема ни нафте, ни злата, ни дијаманата, нема
чак ни пијеска за обично стакалце.
А Територија
има свега.
Уништење се
проводи систематски.
Од Породице па
даље. И то је свима јасно и већ много пута описано.
Држава, као
Национални Оквир, почива на Власти, Војсци, Образовању, Цркви, Породици, Раду,
Природним Богатствима.
Све је то,
данас, код малих и мањих народа, већ узето или разорено.
Шта можемо да
урадимо пред том силом.
Веома мало.
Чак ни Трећи
Свјетски Рат не би пореметио ред ствари већ би им олакшао и убрзао посао.
Највећи полигон
за ту борбу опстанка Људи и Нације, а онда и Државе, јесте управо најмањи.
Наша Глава. Наша
Свијест.
Морамо се
тргнути из сна Информација, престати да се заваравамо да смо велика риба ако се
ухватимо за много удица. А Информације су управо то.
И схватити да
је наш Колективитет услов нашег Опстанка.
Да није тако,
сваки Човјек би, одвојено и посебно, био Нација и Држава.
Најочитији, и
један од најкрволочнијих, примјера удара на Свијест и њене промјене, јесте
постављање Ане Брнабић на мјесто Премијера Србији.
Цертификоване
Лезбијке.
Дабоме, да
свака жена има право да не јебе никога, да јебе кога оће или да буде јебана у
складу са одговоарајућим условима.
Проблем је у
томе што је то мањи дио популације. А што се изједачава са већим дијелом
популације и добија и већа права диктата и пролаза него већина.
Није тако само
у вези са Пиздољубицама. Тако је и са другим мањинским слојевима.
А Држава и
Нација су увијек Продукт Већине.
Србија, као
Земља Курчевитих Људи, мирно је прихватила Пиздољубицу Премијерку.
Иако је у
почетку тај Антисексуални ИСИЛ био и физички спречаван. Мислим на Параду
Проносај Га.
Ну.
Онда су
Љубитељи Територија смислили концепт да једна Лезбијка, или ако то није, онда
је Оно, ни женско ни мушко, побиједи на Евросонгу.
Пошто добро
пјева, то је добро примљено. А Срби, провинцијалци, блећци, уздигли Бркове,
Репове и Носеве, као важни Еуропљани и Интелектуалци, и радосно прогутали
удицу. Дошла Евровизија код нас, СТЈ.
Након тога,
Ана Брнабић, Пиздољубица, није побиједила. Она је само доведена.
Највећи Злодјелар
у свему је Александар Вучић.
Неполитички,
ненационални, незрели, недорасли, политички пренатално обољели, бескоординатни,
нагузљиви и искомплексирани, Лидер Србије.
Такав Лидер,
са сумњивом Политичком Прошлошћу, сумњивом Политичком Практиком, и још
сумњивијом Будућношћу Србије, богомдан је да оне мале полигоне, Главе и
Свијести, испере, анестезира, ујалови их, претвори их у Пичке, отклони Митове
из њих, учини их минорним а Арапе, Бакире, Раме, Тачије, Вебере, Хрвате,
важнијима од њих.
Тако, данас,
гледамо општу разградњу Српске НДД Сфере. Нације Државе Друштва.
А не можемо да
се сјетимо да је Наша Свијест, наша појединачна Глава, највећи Ров у борби
против те пропасти.
Зато сваког
дана треба обратити пажњу. Нека мала чињеница, у нашим оквирима, претвориће се,
сутра, у наше Велико Нормално Зло.
