петак, 25. мај 2018.


ДА ЛИ ЈЕ
БИЛО БОЉЕ
У ЈУГОСЛАВИЈИ
ИЛИ ДАНАС

Доклегод се буде постављало то питање, наша Подсвијест ће знати да лутамо. И да ни у тој Југославији, нисмо, баш, видјели неке путе и нисмо знали шта радимо.
Има подручја, по Свијету, гдје се увијек иде напријед. А има и оних гдје се увијек иде назад. Гдје је послије сваке пропасти све горе и горе, гдје је послије сваког рата, све теже и теже.
Једно од таквих подручја је и Српско Подручје на Балкану.
То би могао бити универзални одговор на питање из Наслова.
Детаљи, међутим, захтијевају упирање прстом и одговорност.
◘ Срби, путем Краља јесу створили прву Југославију, Краљевину Срба Хрвата Словенаца. За другу, Титину, већ их нико није много питао. Али. Ни у једној ни у другој, нису умјели да искористе свој доминантан пложај. И бројчано, и економски и географски.
Стога је, данас, депласирано да Срби постављају питање и да одговарају са Да.
◘ Југославија је била сигуран простор, заштићена и од Варшавског и од Нато Пакта.
Данас, на овај простор Курац диже и Национална Гарда Мериленда.
Неко ће рећи да је то напредак, демократија, глобализација. Запад, СТЈЖ.
◘ Југославија је била Земља наглог и вертикалног индустријског и економског скока, какав у овим Земљурцима, послије ње, неће бити ни пад.
◘ СФРЈ је била Земља широке социјалне заштите и сигурности. Данас је на сцени видљив социјални напредак и стандард, али је сигурност сведена на дневну.
◘ СФРЈ је била земља задуживања. Данас су то и Земље и Појединци.
◘ СФРЈ је била земља из које су људи одазили у Гастарбајтерство а породицама и имањима враћали паре.
Данас одлазе Породице, да се никад не врате.
◘ СФРЈ је била Земља Слободе, можда привидне, можда присилне. Данас је, Слобода, свеопшта, слободна, неспутана.
Неки то зову Егзистенцијалном Анархијом.
◘ Југославија је имала Вођу и Вође. Читаву братску и међунационалну лепезу.
Неки ће рећи да су то били Диктатори.
Данашње Вође, међутим, у Југославији, не би могли, објективно, да буду ни помоћни радници.
◘ Вођи у Југославији се носила Штафета.
Данашњим Вођама могу сви, само, да се увате за Штафету.


четвртак, 24. мај 2018.


ДНЕВНА
ПОЛИТИЧКА
ИЗЈАВА
СИКИРА ЈЕ СА ЦЈЕПАЛА
КОЈУ ДРЖИШ
У СВОЈИМ РУКАМА

И од тебе зависи да ли ћеш, сваког дана, свој врат носити на Пањ.
Када су, овдје, дошле Слобода и Демократија, те двије Јетрве, које уништавају све пред собом, од Државе до Нације, а промовишу Будале без икаквих унапријед прописаних критеријума и правила, свако жив и нежив је скочио у Јавност, ко муве на топлу балегу.
Руководни Есдеесов Булументаријум, по Српској, по тадашњој БиХ, по општинама, такмичио се у изљеву дворске лудости, лудости на Двору, на Дворишту, као непрегледном интелектуалном, националном и политичком полигону. То су преузели и Медији, Ђогерија и Подреперија разне врсте.
То је Есдеесу, његовом Руководитељству, остануло до данданас.
А у Јавности је Политика остала дневна курвањска манифестација у којој дјелују воајери, љубавници, прељубници, пичке, куроње, мудоње и ујаловљеници.
У Дневној Политици нико се не курва тајно.
Њена суштина је у Јавности.
Растом Медија, Мрежа и Интернета, то је постало неизбјежно у незаобилазно.
Дневна Политичка Изјава је постала сама суштина постојања неког Политичара, неке Институције, неке Странке.
Због учесталости, ДПИ је добила важност коју, иначе, не би имала.
Она је попримила особине таблоидности, јетрвашења, завидности, понжења и подсмијеха, слике људске глупсти и интелектуалне мањкавости.
Каквагод је, ДПИ има велику важност у Јавности.
Не у у дневном, већ у подсвјесном смислу.
У смислу паковања и испоруке Става и његовог дјеловања на ирационану сферу одлучивања о Изборма и Гласању.
Ну.
◘ Изјава би требала бити носач Политичког Става.
Све друго, противник, дисквалификација, подцјењивање, демантовање... требало би да буде у другом плану.
◘ Политички Став је озбиљна ствар. Он се мора саопштавати веома често. Зато је добро то што постоји дневна фреквенција Јавности.
Бирачи не желе да памте.
Политички Став је као и Шаторуша Пјеваљка. Сви знају да није нешто, али стално изнова воле да је чују. И, по могућству, виде.
◘ Политички Став, у себи, мора да садржи више примјеса и додатака него Вегета. Онај ко мисли да је довољно само посолити. Он ради против себе.
◘ Политички Став је врачарска комбинација Чињеница, Синтагми и Порука.
Чињенице служе да се некога схвати обиљно. Синтагма служи да се све то упамти што дуже. Порука служи да представиш своју Политику, План и Опредјељење.
Све то мора да буде у темељу Дневне Политичке Изјаве.
И да буде кратко а да не буде глупо.
◘ ДПИ којом се само напада противник, Власт или Опозиција, не служи ничему. Осим што те ставља у позицију да трчиш за неким и заскакујеш се, у покушају да га уједеш за гујицу.
Само скрећеш пажњу на њега.
За добрим коњем се прашина диже.
А сеоске џукеле лају и кад путем прође поштен и непоштен чојек.
◘ Постоји прецизна скала ко којег нивоа у Политичкој Странци и рејтинга у Јавности које ДПИ даје.
На коју Балегу иде.
Највећа грешка је мијешати те нивое. Играти Лигу Првака и Сеоски Турнир.
◘ Бирачи веома добро разликују кад, у Дневној Политичкој Изјави, представљаш себе а кад пањкаш другога.
Али вам то неће никада показати.
◘ ДПИ је Гоблен који читав мандат неко везе. И ту слику Бирач носи са собом, у подсвијести, на Изборе.
Ако лажете у ДПИ, заскакујете се за нечијом гујицом и никад не кажете свој Став, Бирач ће вас, од Куће до Кутије, заборавити.
*
Језичком и суштинском, синтагмичном и опредјељенском анализом, пет стотина изјава двије Политичке Странке, током мандата, могуће је, прецизно, открити процентуалну гласовну разлику међу њима.







среда, 23. мај 2018.


ДИНАСТИЈА ИЗЕТБЕГОВИЋ
СМАК ЈЕ ПОЛИТИЧКЕ
АРТИКУЛАЦИЈЕ И ДОКАЗ
 ПОЛИТИЧКЕ
НЕСПОСОБНОСТИ
МУСЛИМАНА

Да није Фахре Радончића, и његове Лове, Сарајевском Политичком Сценом би, поред Есдеа, дрмали Мирнеси, Никшићи и то.
СББ, у Сарају, слови још као једина, коликотолико, озбиљна Политичка Странка.
Стварање Династије Изетбеговић, са кратким прекидом у вријеме Тихића, Алија је знао с ким ће муслимани имати посла, биљег је тежих процеса од зајебанције са Себијом.
◘ Политичка Артикулација, Мозаик Странковља, која се сва темељила на Муслиманском Унитаризму, доживила је апсолутни слом а сада и смак.
Све Странке Сарајева биле су унитаристичке. СДА, Харисова, Лагумџијина. И Радончићева је, само још није дошла на Власт.
Унитаризам је сладак. Али, није идеологија за Политичке Странке. То је везивно ткиво пороба, пљачке, мача и крви а не политичких интереса.
Ако нема Рата и Силе, та се идеологија никад не може опредметити.
Унитаризам залуд троши људе и њихову политичку памет.
◘ Крах Политичких Странака Унитаризма, крах је и самог Унитаризма.
Не можете поништити Друга Два Народа. Макар били и народчићи. Нарочито ако у сусједству имате Србију и Хрватску а изнад себе Дејтонски Споразум.
◘ Крах Унитаризма, крах је и СДА, као Политичке Странке.
Да није, Бакир никада не би за СДА жртвовао Себију.
Бакир је искористио невјероватан склоп односа. Сумрак других политичких странака и владавину Аманетлије у Турској. И потопио СДА. Својим примитивним инстинктом, схватио је да му Странка не треба. Довољно је четири прста, невидљиво муслиманско братство и хоџство у БиХ, и нешто фамилије.
◘ Курбан Себија је једини начин да Бакир влада Странком Демократске Акције.
Странком. То се само тако каже.
Да влада муслиманским ортодоксним, увезеним, мрачњаштвом, хоџилуком и Сарај Чадором.
Њега друго и не занима. А поготову Босна и Херцеговина, ЕУ, Демократија, Економија.
Да је кандидовао Звиздића, или било кога, чак и оног ко би изгубио, Бакир више у СДА не би био ништа.
Овако, не мора ни да буде Предсједник Странке, биће све.
*
Тај Крах Унитаризма Сараја, који се није показао као нутрибулет, према свима у БиХ, осим према муслиманском политичком мајдану, Република Српска треба да искористи.
И да поставља ТТГ. Темеље Трасе Границе.




уторак, 22. мај 2018.


РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
СТАЛНО СЕ УКАЗУЈУ
БОЖИЈИ ЗНАКОВИ

Сам Бог је Ердогана послао у Сарајево.
И тако јасно одијелио Републику Српску од Сарајева.
Сарајево ће још покушавати да Усране Србчиће, у сепетима води у Сарај, али БиХ, као њихов највећи аргумент, више не постоји.
Путин, сада, и не мора да долази у Бањалуку.
Вучића не треба ни пустити.
Република Српска треба, у наредном мандату, да обиљежи Дејтонску Границу. Коју је СФОР обиљежио одмах послије Дејтона.
А Непријатељи покрали ради металнх цијеви.

Који Знакови.
◘ Долазак Ердогана у Сарајево.
Знак је да се више ни лагати не може о вишеетничкој, вишевјерској и европској БиХ.
Сарајево је дефинитивно, не само исламско, већ турско. Што не укључује Бихаћ и Тузлу.
◘ Дејтонска БиХ је постала упитна више него под најездом Ешдауна и других Високих Будала. Више него под сецесионистичким пријетњама Републике Српске и Трећеентитетским пријетњама Хрватског Народног Сабора.
◘ Европски Пут БиХ, такозване Еуинтеграције, потпуно су обустављене. Сарајево је јасно окренуло Путоказе Интеграција.
◘ Равнодушност Брисела на размјену Четири Прста у Сарајеву, Знакови су да Бриселу није уопште циљ да БиХ уђе у састав ЕУ. Већ само под гусјеницу НАТО Пакта.
◘ Бриселско условљавање Србије Косовом, Знакови су да ЕУ не занима Србија нити Срби, већ њихово уништење, цијепање, понижавање, раздржављење.
Јер, ништа друго се не помиње на путу Србије ка ЕУ, осим Косова.
◘ Као што је погрешан Пут Еуинтеграција Србије, тако је погрешна њена Војна Неутралност у којој Нато Пакт има Бонд Стил и сва права по Србији, а Руси четири човјека у Нишу и једног Пса.
Српској су то Знакови да своју Војну Неутралност гради друкчије, темељније и без везе са технологијом Србије.
◘ Знакови су јасно рекли да Српска треба да обустави своје учешће у Еуинтеграцијама. Или да повуче ручну, провјерену на техничком прегледу.
И да захтијева економску помоћ од Брисела. У грантовима и у отвореном тржишту за производе из Српске.
Јасно је да од европског пута Сарајева нема ништа и да је Брисел равнодушан.
Ако Брисел жели да има Пут Српске, треба да плати.
◘ Хрватска је у ЕУ. Па, шта јој се догађа. Пропаст Агрокора, Људи одлазе, Политичка нестабилност...
◘ Знакови су рекли да Српска мора изнутра да политички да јача. Да се рјешава политичке гамади, воајера, потурица, страних плаћеника и јевтинх издајника.
◘ Знакови су рекли да Српска мора економски да се веже са Русијом и Кином.
То треба почети одмах са почетком Мандата.








понедељак, 21. мај 2018.


ЧЕТИРИ ПРСТА У САРАЈЕВУ,
ДВА ПРСТА У ГРЛО,
ДВА У ОКО

Четири Прста Ердогана, огавна је параотоманска мрачна знакобоља која значи Јединство Држава Застава Народ.
То је, угрубо преведено, Сви Срби у Једној Држави и Гдје је Турска Застава ту је Турска Држава.
Цијели тај перформанс у Зетри, Зеленој Трансверзали, сваког ко Политику посматра као дјелатност Трећег Миленијума, тјера на повраћање.
То је такав повратак у Мрак Средњег Вијека, да чак и у данашњем Сарајеву, боде очи.
Али, то је прст у око, не само два, Србима и Хрватима у БиХ, Србији и Хрватској, мада се оне, обје, праве Вучић, већ је Прстуоко и ЕУ, и њеној лажној политици Интеграције Западног Балкана и пријема у ЕУ, Прстуоко Глупој Вучићевој Политици, Прстуоко САД и Америчкој Амбасади, којој је БиХ, како серу плаћени Аналнитичари, поново у фокусу. УМК.
Републици Српској та посјета иде на руку.
То је добар корак у подјели БиХ.
Хрвати су, опет, у најтежем положају.
Ријешили су се Срба, у Хрватској, али ће их, овдашње Хрвате, јебати Шаховница на Дрини.
Када Путин и Ердоган подијеле БиХ, као некад СРЧ, Стаљин Рузвелт Черчил, ФНРЈ, Хрвати Херцег Босне ће да плате и за Шаховницу На Дрини, и за Вашингтонски Споразум, и за Државствовање са Сарајевом.
Ердоган је умјерено и промишљено, али отомански јасно, говорио у Сарајеву.
Тешко му је истргнути реченицу којом би га черечили.
Али то и јесте најопасније. То разликује Ердогана и Мектића.
Бакир је, Међутим, Будалаш из класе Мектић.
Својим узјапуреним узвиком да је сам Бог послао Ердогана, он је показао свој политички примитивизам и санџакализам.
У комбинацији Ердоганова Четири Прста, Бакировог проглашења Ердогана Божијим Послаником, узвика Алах Уекбер и једновјерске манифестације балканских и европских приступних тачака, Ердомитинг у Сарају веома је опасна геостратешка активност.
Ћутња ЕУ, која усере пун лавор за сваку балканску ситницу, Америчке Амбасаде у БиХ, Вучића, па и његовог Додика, Високог Представника, ПИК-а...
може да значи да је ЕУ прећутно одустала од Западног Балкана и да га радо препушта Турској.
Успут ће, само, мало лагати Педере и давати кредите.
Нек су дужни, па нек су и под Турском.
Помирљивост Додика је директна посљедица његових штетних контаката са Вучићем.
Вучић је поптуни Српски Промашај.
Његове карактерне особине нису тако катастрофалне колико његова ограниченост да сагледа трендове и посљедице. Зато се упушта у свакојаке будалаштине, само да би га неко од Европљана, негдје, поменуо. А сваки од тих потеза води Србију у провалију.
Уосталом, немогуће је да поријеклом из Бугојна буде Бранко Микулић Олимпијада, и још један успјешан Политичар.
Додик и СНСД, и остала Национална Номенклатура у Српској, ако је има, требала је самљети Бакира и Сарајево, поводом овог Ердомитинга.
То је била прилика за добрих двије недјеље Часа Анатомије над БиХ која је немогућа, која не може опстати и којој је Сарајево и Бакирова Тма, главни нуклеус тих немогућности и аутизма.
Ситни Шићар је увијек ситан, ако је у ћутњи.


субота, 19. мај 2018.


ЕРДОГАН У САРАЈЕВУ
-       ПРОБЛЕМИ
ЗА БиХ И СРБИЈУ

Два су разлога што се Ердоган укотвио у Сарајеву, у својој трци за Предсједника Турске.
Европа му није дозволила да држи своје митинге по том мултиетничком вашаришту.
И, Вучић. Својом сулудом политиком распродаје Србије, пристанком да се преко Српске Земље гради, опет, Турски Друм Београд – Сарајево.
Занимљиво, дакле.
Европа која има тих Људских Права, тих Миграната, тих Турака, деценијама уназад, не дозвољава Предизборни Скуп Турчину.
А БиХ која је једна хипербарична комора непомирљивих Нација, које да није, трајала би колико и маслачак на кошави, великодушно гости Ердогана.
И још то зову посјетом Босни и Херцеговини.
Тако се, Бакир Изетбеговић укључује у Ердоганову кампању.
А Емине, ханума Тајипа Ердогана, укључује се у кампању Себије. Отварају неку клинику у Себијином здравству.
Ну. Бакир Изетбеговић, не може цијелу БиХ да излаже посјети Турчина.
Могао је својим парама да закупи Зетру, или гдје се већ одржава тај скуп, и затражи дозволу од надлежних органа.
Долазак Ердогана, пак, значи да му се врата ЕУ затварајау. Не само за Кампању. Очито је он, за њих, диктатор а и пријатељ Русије. По мјерилима турског практиокавања пријатељства.
То значи да ће Турска стационирати на Балкану.
У БиХ и у Србији.
И то је велика опасност за Хришћанство у БиХ.
За Републику Српску.
То је нови адитив за Сарајевску Унитаризацију.
То је још један чувар Сарајевске Босне. Јер, кад дође вријеме Разлаза или Распада, Ердоган ће се ангажовати на страни Сарајева.
За Србију је то опасност косовских догађања у Санџаку.
Тако Вучић, једним својим болесним и непромишљеним потезом, бесопотребним ердоганизовањем и турчењем, доводи у опасност и дио Србије и Републику Српску.
Република Српска мора озбиљно трасирати своју Националну Политику.
У свјетлу Ердогановог смјештаја у Сарајеву и новог мандата. И новог замаха Унитаризације.
Већ у сљедећем мандату, може доћи до распада и Предсједништва БиХ и Савјета Министара.
Јер ће Коалиција Мектић – Бакир, бити осокољена побједном над Хрватском Жупанијом и побједом Ердогана.
Па ће кренути у даље уставно и унитарно насиље.
Салаковац је само пробни рад.

петак, 18. мај 2018.


БУДИ СЕ ИСТОК И ЗАПАД,
БУДЕ СЕ КАНТОНИ И
ЖУПАНИЈЕ, УСТАЈ, ДРЖАВО,
У НАПАД, У НАПАД

Напало ме да будем Владимир Назор Усране Босне.
Та револуционарна поезија има својих чари.
У само предвечерје опште среће, због доласка Ердогана, БиХ, та Сарајска Чадор Држава, испала из Иван Седла.
Сарајска технологија владања с помоћу Вјештачке Државе, која је довела до одлуке да се Мигранти, стационирани у Кантону Сарајево, измјесте у Мостар, у ЖХК, Жупанију Хрватско Херцеговачку, дуго се и држала.
То апсолутно игнорисање уставне структуре БиХ, не само Републике Српске, досад је некако и функционисало.
Прало се то литањем о Еуинтеграцијама, Државом БиХ, Једним Гласом, Грађанским Уређењем...
Када се поставило питање права гласа Хрвата, којег још немају у Федерацији БиХ, а Себија има чак и право кандидовања, такође је дјеловала Сарај Чадор Држава, као и сада.
Илегално, недемократски, противуставно.
Сада је, међутим, Жупанијска Власт, поступила легално.
Могу из извора блиских да видим да је то одговор на Изборну Тортуру Сараја а и да видим да то нема везе једно с другим.
Међутоа.
Са Сарајским Насиљем има.
Сви су досад ћутали гледајући и трпећи то Сарај Насиље.
Ћутале су Српске Пиздуље. И Издајници.
Ћутале су Хрватске Пичкице. И Пимпекићи.
Ћутале су Амбасаде.
Ћутали су Демократи, Еуропејци, Државозборци. Којих има више него живитеља БиХ. И на Списку и на Лицу.
Ћутали су Кантони и Жупаније.
Та Невласт Сараја, Свевласт Бакир Чадора, толерисана је из многих разлога.
Када је дошло дотле да Сарај Интелектуалци, а уствари, Поткивачи Џезви, почну да развијају теорије и праксе о томе како Конститутивни Народи не постоје у БиХ, што је само превод на Босански, става да не постоје Хрвати, и да се грчевито брани право муслиманима да бирају Хрватског Члана Предсједништва, јасно је да је Филџан почео да пуцкета.
Сви ти ДЕД, Демократи Еуропејци Државозборци, не знају каква овлаштења имају Кантони. А поготово, какве имају Жупаније.
Сила, којом је досад провођена недејтонска и неуставна Унитаризација БиХ, заслијепила им је ум.
Мислим да долази вријеме кад ће се Чињеницама морати погледати и у очи и у гујицу.
Ја, лично, прије него завршим Револуционарну Поему, поздрављам Трећи Ентитет.
Корачном, Трећи није ни српски ни муслимански, већ хрватски.


четвртак, 17. мај 2018.


ЗАШТО СЕ
АМЕРИЧКА АМБАСАДА
У БиХ ПОНАША
КАО ЈЕТРВА

И стално себи проналази нове Јетрве.
Добро што не воле Четника Додика, Сецесионисту, Путиновог Ноћног Вука на Балкану.
Али, шта је са Човићем.
Углађени Хрватски Господин, Проеуропејац, Једнакоправац.
А како то да мрачни Изетбеговић, у вези са још мрачнијим Ердоганом, коме је сада организовао и предизборни скуп у Сарај Чадору, никад није на мети Америчке Амбасаде.
Разумијем да у Амамб Сарај увијек дођу неки обиљежени типови, мало здепасти, преважни а незадовољни што су, као Каријерни Дипломати, дошли у Вукојебину, извини Вукота, и добили тетман Курицерних Дипломата.
Разумијем да Стејт Департмент и не зна ко је амбасадор у БиХ. И да их то не занима.
Па овдашњи Амамбови, упецају се у политичке мочваре, ко сомови. Ко штуке на кедере. Па учествују у Уставним Промјенама. У Реформама Полиције. У промјени Изборног Закона.
Мислећи да су они изабрани на Изборима. И не само да су изабрани, него и да су бирали. Да су они Народ. Три Народа, СТЈЖ.
Свака сподоба из Амамб зна шта је интерес грађана.
И да политичари, које су ти Грађани бирали, раде против тог интерерса.
То је за мене непобитан знак да сваки Амамб у БиХ, мисли да је он Три Народа.
Самп Амамбица Кормак мисли да је она Сарајевски Народ.
Сокачким нападом на Човића, кога су изгласали Хрвати у Предсједништво БиХ, она понижава Хрвате. Бираче. Грађане.
Она се ставља на страну Сарајева и Бакира.
И то је сада отворен тренд и константа.
Нападајући Републику Српску, и Додика, некако се и могла провлачити и крити.
Сада је то очигледно.
Америчка Амбасада у Сарајеву је Пробакировска. Просарајска. Проунитаристичка.
Што је много горе него да је Пробошњачка.

среда, 16. мај 2018.


ПРОГНОЗИРАМ
СЕБИЈУ

Синба Кир јесте недавно рекао да је он изненађен да су многи Одбори СДА предложили Себију као Кандидата за ЧланаП. Али да је он против тога. Међутим, каже, Себија јесте преокренула Јавност у своју корист, сређујући тaj Ећимлук по Сарајеву, па мисли да ће инсанлук видити, ускоро, да ће она постати добар политичар.
Та изјава је контрадикторна.
Из тога закључујем да Синба Кир лаже мртволадно, ко и Бабо Алија.
И да ће Себија бити кандидат.
Дабоме да ризикујем велики промашај, што ће одредити судбину цијеле Босне и Херцеговине а утицаће и на Босну и на Херцеговину и на Српску.
Медији се баве могућим расколом у СДА. Ако буде Себија. Јер сав СДА је за Звиздана. МАО Гацко сво. Муслиманска Аутономна Област. Која сада дјелује у Сарају, као Гатачки Клан.
Гатачки Клан је само конструкција.
Тако би неко могао рећи да је у СР БиХ потстојао Инцелов Клан.
Није Клан свуда гдје постоји Термоелектрана.
Али, рецимо да постоји тај клан и те Чампаре, које неки укивају у ранг династије.
У том случају, Гатачки Клан не може да има никакву шансу поред Клана Изетбеговића.
Јер. Клан ИЗ обухвата и ИЗ, и АИД, легални и невидљиви, и Тајкуне, осим Фахре, и цијелу номенклатуру јавних функција. Од којих сваки појединачни носилац зна да му Звиздан не може продужити мандат и уговор, нити заштитити постојећи, као што то може Синба Кир Клан.
Синба Кир, мора да добије битку за Кандидатуру Себије, јер тако продужава Унитаристичку Ердоганизацију БиХ.
Оно БиХ што му је на дохват руке.
Ако изгуби битку, Звиздан ће се, као млађи и модернији, моребит, окренути неким другим технологијама а не Унитаризму и Турској.
А изгубиће и битку за СДА. И џаба ће бити то што је толике људе растјеривао, у овом мандату.




уторак, 15. мај 2018.


ПРАВДА ЗА ЏАВИДА

◘ Пројект Правда За Давида потпуно је предат у руке Сарајеву и Пројектантима, који су га и смислили и индуковали а искористили несрећу једне породице.
Само што Сарајево мудро ћути а Генералићи Никшић и Мектић се отворено показали. Цијели Процес је зашао у дубоке политичке воде и ту ће се и задесити. Бореновић ће да буде једна од жртава.
◘ ПЗД одвија се на три нивоа. Породична трагедија. Рушење Републике Српске и њених Институција. Унитаризација. Кроз сватри нивоа просеже Манипулација, од маниплације Оцем, до манипулације младима и Мрежашима, који на таквим манипулацијама и живе. Мрежашима, свих врста, потребна је жртва, само да је жива, да јој се може сисати крв и лијечити своје болести непотврђеног егзистенцијализма и непрепознатог отуђења.
◘ ПЗД је креирала Атмосферу Линча. А сада и цијели Пројект служи за то. Данима и недјељама се извикују имена људи које треба уваљати у катран и перје. Чак и да се изнесу чињенице, то се на улици не може радити.
◘ Пројект ПДЗ захтијева Улицу као градилиште Власти и Анархију као начин градње.
◘ Анархистички ПДЗ из дана у дан руши Људска Права. Свако, ко не мисли као креатори пројекта, од новинара до било кога ко изнесе јавни став, бива подвргунт понижењу, блаћењу и сатанизовању.
◘ Линчери ПЗД узурупирају Јавни Простор. За то користе младе, наивне и добронамјерне. Они мијењају имена Тргова, они не траже дозволе, не пријављују скупове, њима се организују манифестације и изван Републике Српске гдје је блате и пљују, јер тамошња Јавност не зна о чему се ради. Њој се сервира готова Чињеница. Да Република Српска крије Убиство.
◘ Отац несрећног младића, који не изгледа као лош и зао човјек, упао је у раље суфлера, шаптача и управљача кризом и пристао да буде њихов гласноговорник. Зато што се њему нико јавно не жели супротставити да не би било протумачено. А када би то заступали они који су му то написали и сугерисали, били би демистификовани и дискалификовани за дан. Тако га наговарају и на нељудскости, да своју родитељску непажњу и неодговорност, посљдицу разарања и краха породице, пребацује на Институције.
◘ Пројект ПДЗ већ данима и недјељама оптужује људе, поименице, да су Убице, Саучесници, да прикривају Убиство, да штите неки убилачки клан, да лажу и обмањују Јавност. То мора да буде кажњиво, јер нема доказа. Ако их имају, требају их предочити надлежној институцији. Или и они крију и штите некога.
◘ Нико не може да утврди да је нешто Убиство, Несрећа, Задес... осим Полиције, Истраге и Суда. Па не може то ни Фејсбук Група, ни Улица, ни Правда За Давида.
◘ Аналитичари надлежних органа, прије свега добровољни даваоци грантова, треба прецизно да установе које Невладине Организације и Групе Грађана, подржавају ПЗД а које паре добијају из Фондова Републике Српске и БиХ.