субота, 09. април 2016.

КАКО ЈЕ
САРАЈЕВСКИ ТВ1
ОТКРИО СУШТИНУ
ДЈЕЛОВАЊА
ЕСДЕЕСА И САЗАПА

Ако те медији у Сарајеву зову, да причаш, не зову те да покажу Србина, нити Представника Српске, већ те зову као Потурицу.
Погледајте добро ко се у задње двије године тамо појављује. На телевизијама, у Ослобођењу, на порталима.
Само они који немају лијепу ријеч за Републику Српску, који су безусловно за БиХ, који никад нису против БиХ и који ни у ком ставу немају Републику Српску као примарног актера.
То је тужна плејада од Пухала до Шаровића.
То је, дабоме, програмирана дјелатност која има два циља.
·        Да осоколи Тужну Плејаду на даље дјеловање, да потакне њихове пориве важности, да им развију још већу подсвјесну кривњу, да од њих праве веће Католике од Папе. Да их припремајуза Колонију Потурица.
·        Да домаћу, муслиманску, јавност дугорочно припрема на толеранцију према том Србљу, које ћемо ми учинити да више не носе каме и шубаре већ сукње и шалваре, да буду питоми. Кад сиђу у Ћаршију.
Та константа Сарај Медија, та упорност у промовисању Савеза За Промјене, и њихових трабаната, који око Сараја обилазе ко лињава Пухала око Месаре, показује да се није одустало од пројекта да се бирачи у Републици Српској преведу да гласају за Пробосанске Политићке Снаге.
Сумњиво је да се у тај Пројект не укључује Младен Иванић, који је у том Сазапу апсолутно најобавјештенији, најлукавији и најпаметнији. Сумњиво је и да се он сам из њега извлачи или се потпуно извукао.
Сад долазим до главне политичке дјелатности Есдееса и Сазапа.
Већ је констатовано да они, прво, немају политички програм, а не смију да кажу да им је тај програм Пробосанство, и, друго, да сву своју политичку активност везану за Републику Српску, воде у Сарајеву. То Везану, може комотно да се преведе као Уперену. И треће, они све више губе рејтинг у Републици Српској. Што показује тужни скуп под кишобранима, ту, скоро, пред Палатом Предсједника у Бањалуци.
Они ће све своје скупове, одсад, организовати, кад буде киша. Да имају изговор за малобројност.
Политичко дјеловање Сазапа у Сарајеву има једну једину нит од које не одустају већ годинама. То је прича о пропасти Републике Српске и општој криминализацији.
Александра Пандуревић, посланица у ПС БиХ, бирана у Републици Српској, гостовала је на некој сарајској телевизији ТВ1.
Водитељ је, према транскриту на порталу вијести.ба, ладно пита TV1: Postoje razne informacije i špekulacije kada je riječ u RS-u o popularnosti vladajućih stranaka i Saveza za promjene. Zanima me da li je tačna informacija da je čak eliki broj građana RS-a spreman za unitarnu BIH samo da se bolje živi.
Пандица је муцала да не зна о томе ништа. Али је пропустла да каже да Унитарна БиХ није опција, ни у Дејтону, ни у будућности Републике Српске, без бозира да ли на власти били они који још имају да покраду само веш са штрика или они, Пробосански Српски Бехар.
Јасно је, дакле, да је главни циљ Сазапа да створи јавну климу у Републици Српској, да је све покрадено и да је све пропало, да је свако ко овдје ради јавни посао, обични или велики лопов и кримналац, да је цијели СНСД криминална организација и да се промијени Јавна Свијест, прихватајући Унитарну БиХ, као једини спас.
У истом сету мјера је и међународно завртање финансијских славина. Као и Есдеесово и Сазапово учешће у томе.
Конкретна несташица пара треба да оправда то што Сазап пропагира.
О томе је говорио и Бакир Изетбеговић, помињући гладне стомаке који ће уразумити Републику Српску.
Сви они, од Странаца, преко Бакира, до Јадника Сазапа и Есдееса, избјегавају да кажу да је стање у свим земљама на простору бивше СФРЈ, у погледу Финансијске Кризе, исто као у Републици Српској, или горе.
Власт у Републици Српској не треба да доприноси овом пројекту и Есдеесу, Бакиру и Странцима Усранцима, да олакшава посао.
Јавност се мора обавијестити о свему а надлежне институције морају да раде свој посао.
Јер њихову улогу преузима Есдеес. Самопромовише се. Пандица, још једина вјерна Босићева друга у Есдеесу, каже у тој сарај емисији да људи из јавних предузећа и Бобар банке долазе код њих и пријављују Криминал.
Дабоме да постоје болесници који обилазе све веће странке и нуде папире о овом или оном злу. И траже да Странка буде Пријека Полиција и Пријеки Суд, не заборавивши његове епохалне заслуге.
Ниједна странка не треба да се тиме бави али Есдеесу не смета да тако показује како људи мисле да је он, СДС, поштен и како Полиција, Суд и Тужилаштво Српске не раде ништа.
Есдеес, да мисли добро Репблици Српској, политички би дјеловао у Републици Српској. Притискао институције да раде свој посао. Предлагао политичка и економска рјешења.
Њихово објашњење је, наравно, да Режим све држи у шакам и шапама, и да нико ујутро не иде пишати без одлуке Режима. А и ако пиша, не смије да воду пусти.
Есдеес само треба објаснити откуд Режиму толика моћ и како мисли да ће Бакир и Сарај то да прекину ако не могу они. Или у својству Српске Демократске Сранке или у својству Пробосанског Српског Бехара.



петак, 08. април 2016.

ЗАЈЕДНИЧКИ
КАНДИДАТ
ЗА НАЧЕЛНИКА ОПШТИНЕ
ИСТО ЈЕ КАО И
ЗАЈЕДНИЧКА ЉУБАВНИЦА

Једном је у Бањалуци, на локалним изборима, био Заједники Кандидат Опозиције, против кандидата Мрских Лакташих Сељака. Бајка је била потуна. Сви су и тада били против Странке Независних Тракториста. Есдеес је био много јачи него сада. Кандидат је био панбањалучки познат, од прије рата, у рату, у повјетарцима, вјетровима, тајфунима. Имао је и свој планетарно познати Радион. Био у сваком смислу изнад. На Шехитлуцима, који су се у турско доба звали Бањ Брдо. А у Старо Римско доба Векија Рампаријум.
Када су, међутоа, утихунуле кутије, замрли бирачки одбори, бачене празне флаше ракије и пиве, Заједнички Кандидат Опозиције усро се ко грлица, прно у чабар, завио у црно и себе, и радион, и опозицију.
Поштоваоци Сафикаде причају да је тада покопана свака шанса Опозиције у Бањалуци. Тражи се само овећи коцкасти Сафикадин Камен, под којим ће се саранити.
Више него било којих других локалних избора до сада, у Републици Српској, прича се о Заједничким Кандидатима. За начелнике и градоначелнике општина. И на једној и на другој страни.
На сцени је, мнијем, општи политички страх. Али не од другог блока, већ од губитка избора.
Политичку сцену Републике Српске захватила је општа несигурност.
Ту несигурност продуковао је пад Есенесдеа у броју посланика и у изборима за Српског Члана Предсједништва. И пропаст лажних и нереалних нада да Савез За Промјене може, 2014е, да понови резултате Есенесдеа из 2006е или 2010е.
Заједнички Кандидати за начелнике општина могу да се појаве у двије страначке ситуације.
Када преовлађује коалиција добрих, уходаних и ефикасних структура страначких органиазција.
И када не постоје такве структуре, или постоје мјестимично.
Прва ситуација је нереална. У Коалицији СНСДДНССП само Есенесде има добру структуру страначке организације, тамо гдје она није, у задње три, четири године, девастирана.
Друга ситуација се односи на Савез За Промјене.
Највећи дио успјеха Есенесдеа јесте у тој ефикасној структури организације. Која је прихватила и каналисала огроман број нових чланова у посљедњих десет година.
Када је почело девастирање те структуре, почео је и пад резултата Есенесдеа. Што је апсурд над апсурдима. Јер се он поклапао и са падом страначке и политичке снаге Педееа и Есдееса.
Заједнички Кандидат, има, дакле велики проблем, у првој ситуаицији, да мотивише туђе, друге, организационе структуре да раде за њега. Мени није позната ситуација, осим у неким микросрединама, да је то могуће. Јер на локалном нивоу проток информација, спознаја, интереса и анимозитета, много је већи него на општем ниову. И њихов утицај на активизам организације и одлуке пјединаца, много је снажнији.
Тамо гдје је друга ситуација, Заједнички Кандидат се мора ангажовати на куповини, врбовању или другој врсти аранжирања, Бирачких Одбора. За шта требају велики ресурси друге врсте у односу на Стрктуру Организције.
Да се не заваравамо, највећи дио локалних страначких успјеха, почива на тим аранжманима. Тур Оператери Бирачких Одбора.
Дакле, и у једној и у другој ситуацији, Заједнички Кандидат има смањене шансе за успјех.
А, уз то, смањује шансе многим подржаваоцима у броју одборника за сваку странку појединачно.
Много је продуктивније, и ради односа и ради тржишних политичких љествица, ићи одвојено на Локалне Изборе.
Заједнички Кандидати отварају могућности пораза и изненађења у побједи оних који никада не би имали шансе.



четвртак, 07. април 2016.

НЕОВИСБА ХРВАТСКЕ
КОНЦЕНТРИСАНА ЈЕ
ЕНЕРГИЈА УСТАШТВА

Зато се не треба узбуђивати поводом актуелних догађаја око Јасеновца. И свих оних прије тога.
Када је разбијена Југославија, нестало је заједничке скале вриједности, прогреса и ретроградних тенденција. Хрвати су, тако добили право да буду Усташе, муслимани да бирају између Муџахедина, Бошњача, Патриота и Босанаца, Срби да буду Четници, Шиптари да буду Нато База.
А за сва та права и изборе, свачије, платиће Срби.
Мањи дио су отплатили. Нема их више нигдје на простру Бивше Југославије. Осим што су се окупили у Републици Српској.
Јасеновац. Историјски доказ да су Хрвати, иако се радило о њиховој Независној Држави Хрватској, фашистоидно и истребљивачки нистројени према Србима. Јасеновац је и тужна, несхваћена, најава протјеривања Срба са свих тих југословенских простора.
Није само Друг Тито и Комунизам био благонаклон према Хрватима а поводом Јасеновца.
Била је и Србија.
Јер ту није страдавао живаљ из Србије. Страдавали су Срби Хрватске и Срби Босанске Крајине, некадашње Врбаске Бановине. И остали Срби, кадгод их се могло транспоровати. И Јевреји, Цигани и Хрвати Комунисти.
Тако је данас Јасеновац Ода Неовисној Хрватској.
Неовисна Хрватска је настала на Усташтву. Да није, не би протјерала пола милиона Срба.
Јасеновац више није симбол логорског уништења Срба.
Он више не занима ни Србију, ни Европску Унију у којој је Хрватска.
Република Српска је остала усамљена иако је најближа том стратишту. Иако су нека српска мјеста, која су данас у Републици Српској, тек седамдесет и неке прошлог вијека достигла број становника који су имала прије Јасеновца.
Република Српска треба достојно да обиљежи Градину. Јер је то на њеној територији а припада том усташком комплексу злодјела.
На тај начин ће обиљежавати и Јасеновац.
Од Србије се, на жалост, не може ништа очекивати.
Њој је важнија СРебреница од Јасеновца. Сарајево од Косова. Брисел од Војводине.
Ако Брисел буде захтијевао Србија ће, њена политичка артикулација, у хору да пјева За Дом Спремни.
Република Српска треба обиљежити Градину јер је то симбол Опстанка. И све своје потезе пропуштати кроз призму Опстанка. Опстанка Републике Српске и Српског Народа Овдје.
Горки окус историје у мислима, треба да буде вјечни наук.


среда, 06. април 2016.

ДЕЕНЕСОЛУЦИЈА

Мученичка улога Демократског Народног Савеза директна је посљедица мучења Политике од стране Савеза независних социјалдемократа.
Ево како.
Нечињење, одлагање, кадровска неефикасност, несамопоуздање, у дуљем времену, оставило је простора Деенесу да му очи буду све гладније и гладније.
Страх Есенесдеа од губитка скупштинске већине, толико је густ да је једно вријеме у Народној Скупштни сваки Посланик могао у њега забити ексер и окачити капут.
Инстинкти за самоодржањем код Деенеса, па и код Социјалистичке Партије, то прецизно региструју и реагују на основу Павловљевог Рефлекса.
Тако је Есенесде постао Владар Без Власти.
Јер ништа више капитално не држи у својим рукама. Осим мјеста Предсједника Владе и два важна министарства.
У тај синдром треба убројати и Дошљаке. Који у Есенесде падну с неба и директно на важне функције.
Есенесдеова политичка млитавост демонстрира се и у овој години Локалних Избора.
Нарочито у Бањалуци гдје се одлаже саопштавање кандидата за Градоначелника.
То директно разјапљује чељусти кадровског нилског коња Деенеса. Али и других.
Има ли или нема везе најновија Деенесова енергична љутња на Коалицију, односно на Есенесде, са њиховим илузијама да требају дати кандидата за Градначелника Бањалуке којег ће подржати СНСД и СП, као и упитна количина истинотости тезе да је Додик договорио са Денесом цијелу сторију како би елиминсао Радојичића, уз изговор Морамо сачувати Скупштинску Већину, мање су битни од неоспорне чињенице да је Есенесде сам себе довео у овакву ситуаицију. У којој Деенес озбиљно пријети.
То се зове Губитак Власти На Власти.
Тако је Есенесде изгубио Владу Републике Српске. Осим Предсједнице и Министра Финансија, не знам ко се још може препознати као Есенесдеовац. Укључујући и помоћнике министара.
Тако сада постоји могућност да изгуби Бањалуку.
И то је, онда Крај Крајева.
Бањалука се може изгубити на два начина.
Подршком било ком другом кандидату.
Одлагањем промоције властитог кандидата.
Есенесде би требао хитно, већ је требао, да именује Радојичића као кандидата за Градоначелника.
О томе сам већ писао.
И да подјари Деенес да именује свога. Чиме пријете.
И да, пошто је побједа Радојичића извјесна, све снаге баци на одборничку листу и сатаре похлепну гамад.
Па да се јасно види ко колико вриједи на пијаци политике у Бањалуци.
Једном се мора прекинути килава стратегија Есенесдеа у Бањалуци у којој се стално смањује број одборника. Јер тај број показује стварни утицај Есенесдеа у Бањалуци. А он је сада мали.
Деенес, пак, систематски води овакву политику.
Излети пред Опште Изборе 2014е јасно су то показали. Јер су предвиђали да ће Есдеес побиједити у Републици Српској и припремали терен за прелазак.
Есенесде мора да прекине претјерано коалисање.
Јер оно непрестано снажи мале коалиционе партнере а слаби њега као најјачега.
То је тако у свим неравнопрвавним коалицијама.
И Есенесде мора да почне дугорочно да ради. За Локалне Изборе је већ добро закаснио. То што се само сам Додик брани од свега и свачега, не може прикрити пасивност Есенесдеа.



уторак, 05. април 2016.

НЕЗАВИСНИ
УНИТАРИЗАМ
БАКИРА ИЗЕТБЕГОВИЋА

Бакир Изетбеговић, други Члан Предсједништва БиХ, испред Савеза За Промјене, дао је велики интервју за бањалучке Независне Новине.
То је краћи начин да се каже да ће Бакир Изетбеговић доћи у Бањалуку, на отварање Џамије Ферхадије, 7. маја.
Мене, међутоа, занимају основе и потке тог интервјуа. У коме је Бакир показао да Изетбеговић мијења име али презиме никада.
Тај интервју је прожет класичним отоманским флоскулама, бехаром и инсанмилослуком.
Све бехара и све цвјета, код Бакира.
Његова апелација Уставном Суду, о Дану Републике није уперена против Републике Српске. Само, ето, нема смисла у толиком Братству & Јаранлуку, да се Бошњаци и Хрвати тјерају да то славе.
Бошњаци и Хрвати су, каже Бакир Син, конститутивни у Републици Српској. Мада то није тачно. Јер у Дејтонском споразуму то не постоји. Конститутивност Свих Свуда је наметнута. Али ја могу да кажем да су Бошњаци и Хрвати конститутивни у Републици Српској исто као и Срби у Федерацији.
А у наслову, да не буде забуне, стоји Бошњачки политичари НЕ ТРАЖЕ укидање РС.
Ортодоксни комунистички пропагандисти Независних Новина, написали су велимим словима то НЕ ТРАЖЕ. А Републику Српску турили у скраћеницу.
Когод Републику Српску означава са РС, Ерес, Мањи беха ентитет, тражи њено укидање.
Тај наслов, којег је изрекао Бакир Изетбегвић, најбезочнија је лаж.
Бошњачки Политичари би, кад би могли, већ сутра ујутро од Републике Српске направили чимбур.
Даље је Бакир медио о Сребреници. Лидери требају храбрије да воде народе. О Мостару. Не могу Бошњаци и Срби да буду подређени у Мостару. Који Срби, СТЈ.
Потом је Бакир замедио о томе да Хрвати треба да бирају свог представника у Предсједништво. Чиме се одрекао Лагумџије и његовог грла Комшића.
Али је одмах, и то је право отоманско лице Бакира Изетбеговића, распростро тезу да Хрвати превише држе позиција, несразмјерно су распоређени на положајима министара, директора, држе конце у финансијама...
И онда је засладио туфахију.
Дјецу треба учити да имају исто поријекло, исту генетску потку, да говоре скоро исти језик, да припадају трима вјерама али да те вјере имају један извор и једну поруку, поруку добра и мира.
Није било простора да каже да је поријекло Босанско, да је Босански ген, да је језик Босански, да је вјера Босанска. А само је Мир Бабин. Јер га је он и жртвовао. Приклао га, као курбан, на уџери званој Босна.
Нема од тог Унитаризма ништа, Бакире. Пропустили сте шансу да останете, као БиХ, у Остатку Југославије. Сад би сви сретно живјели у земљи Вучића и његових пријатеља.



понедељак, 04. април 2016.

КРВОЖЕДНА
ПОБЈЕШЊЕЛА
ХАЈКА
ПРЕКРИВА СНСД
КОЛЕКТИВНОМ КРИВИЦОМ

Савез независних социјалдемократа има 175.000 чланова а за њега, у неким изборним трасама, гласа и више од 300.000 бирача.
У Савезу независних социјалдемократа има лопова и криминалаца, тајкуна, мајкуна, ратних профитера. Угланвом оних које је одњеговало доба Рата и Есдеса.
Али њихов број је занемарљив. Без обзира што је могуће, њихова пљачка, крађа или монополисано богаћење, превелика.
Када би сви они, укључујући и пумпаџије, банкаре, ратне директоре који су постали власници својих фирми, шверцере и слично, били чланови СНСД, то се опет не би попело на бројку од 2.000.
Када сам, својевремено, а правовремено, као и свака будала, упозоравао на Бобаризацију Есенесдеа, тад су ми јебали матер а касније сам добио санкције.  
Ну.
Не жалим се.
Жалим само што сам на вријеме схватио.
Сада се тај Покојни Бобар и Бобар Банка, корисе као, само како најновији, инструмент колективне кривице СНСД-а.
Опозициони политичари, који су за Српство и Српску спремни учинити тако мало, отићи у власт у Сарају, укључити се у Пробосанство и потписати споразум о уласку у народњачке страначке клике Сарајева, Народњаци Сарајева, Сунце Ти Јебем, спремни су за потоп и блаћење СНСД-а учинити све.
Високи функционери СДС-а, и Савеза За Промјене, мртволадно употребљавају синтагме СНСД Опљачкао 120 милиона из Бобар Банке, СНСД Уништио Бобар Банку. И слично. СНСД је увијек у главној и јединој негативној улози.
Тешко је објашњив тај синдром Колективизације Кривице.
Не постоји Колективна Кривица за Србе у рату, за Војску Републике Српске, за Српску, за Србију. За Српку Демократску Странку, за тзв Армију БиХ. Али постоји за Савез Независних Социјалдемократа.
Јасно је, пак, мада то сваки задрти Есдеесовац и плаћенички или инфицирани, искрено опозициони или Есенесдеом предозирани појединац који иступа у јавности, не мора да зна и схвата, да се ради о Пројекту Рушења СНСД и Милорада Додика.
Многи ће рећи да је Додик главна мета.
Додик јесте Главна Тема.
Али СНСД је Главна Мета.
Због оних бројки које сам помињао на почетку.
Стога је сада на дјелу Криминализација СНСД.
Као што је некад била на дјелу Фашизација Есдееса.
Што је најгоре, то се не види ни у СНСД-у.
Па се непрестано брани Додик. Углавном сам себе. Остали сједе, мезе, чибуче, гледају кад ће вече, понеко каже Ја, ја.
СНСД се не брани. Нити га ко брани.
За Додика мањевише.
Он ће се снаћи.
Али ако СНСД униште, неће се снаћи.
Створиће се услови за Вучићизацију Србије.
Искочиће неки Миш Мекињар, типа Младена Босића, коме ће неки филозоф постати пријатељ а Ангела Меркел постати Тетка. И даће Косово садпасад. И Гујице Нато Пакту.
Разумијем Странце Усранце.
Они су посебно кивни на СНСД.
Када су срушили Есдеес, који им је такође добро помогао, као што сада својим укопницима помаже Есенеде, очекивали су да су добили политички пластелин и да је посао са Јаким Српским Странкама окончан.
А онда, СНСД им викне Референдум.
Али не разумијем оно мало Српства у СДС-у.
Како не схватају о чему се ради.





недеља, 03. април 2016.

 ДЈЕЧАК

ПРИПРЕМЕ ЗА ВАСКРС
ЈАХОРИНА
ТРЕБА ДА БУДЕ
НАЦИОНАЛНИ ПРОЈЕКТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

А не да буде препушена на милост и крволочност локалним дрипцима, републичким дрипцима и регионалним дрипцима.
Сад, кад се сезона смирила, вријеме да се хладније размисли о свему. А не да се то користи да би се, под маском помоћи Јахорини и спашавања Јахорине, она дала некоме кога Јахорина занима колико и посљедњи бабин зуб. Као Фабрика Дувана у Бањалуци Бугарима.
Јебо Те Бугарин.
Министарство Трговине и Туризма у Влади Републике Српске, једно од традционалних Лелемуд Министарстава а на чијем челу нису Бошњаци, обавило је неке разговоре са србијанским предузећем Скијалишта Србије. Па би некако Јахорину утрпали, поклонили, будзашто дали, зависно од тога како ко схвата Државу а како себе.
Не знајући да су Копаоник и Јахорина неупоредиви.
И да би једнако лоши резултати били да Копаоник дају Јахорини, као и Јахорину Скијалиштима Србије.
Влада Републике Српске мора Јахорину узети у своје руке. У најужој сарадњи са општином. Народна Скупштина мора донијети законе у вези са Јахорином. На дугорочној основи а не на краткоџепној.
Јахорина је драгуљ којег друге земље немају. У њу вриједи да се улаже и кад не враћа паре.
Главна окосница Концепта Јахорине мора да буде
·        Масовност
·        Приступачност
·        Домаћи гост
·        Ниска цијена
Потребно је, дакле, зауставити локалне будале који би да граде задања у стилу некад златног Сент Морица и слично. Горе је већ сада много мртвог капитала и улудо бачених приватних пара. Добро. До њих су дошли приватно а то значи и полузаконито. Ну. Држава их мора спријечити, ако им то већ не може одузети, да их бацају у блато.
Масовност подразумијева ниске цијене и логистику. Као што је увођење редовних зимских аутобуских линија из гравитирајућих градова Српске, паркинге, обогаћење понуде и вансезонску искориштеност.
Пројект Јахорина треба да искористи Федерално Сарајево и да га доведе на Јахорину. Јер оно и сада долази. Да искористи Београд, Нови Сад и Загреб, јер они и сада долазе. А то подразумијева озбиљан посао.
Који не може да обави аматерски локални менаџмент, Скијалишта Друге Државе нити приватници који лупају паре у хотеле.
У том смислу, садашње приватнике треба опорезовати, односно натјерати да учествују у заједничком пројекту.
Ако се не крене са Пројектом Јахорина, и они ће, приватници, врло брзо пропасти. Само неки ће таворити.
Држава нема права да да Јахорину било коме. Чак ни да је прода за Суво Злато.
То је породични иметак.
То је име које треба користити за пропагирање Републике Српске као мјеста љепоте и природе.
Пројект Јахорина може да буде тест који ће доказати да Република Српска може да буде Самостална Држава. Јер Самостална Држава мора да управља својим иметком.

И будала зна све подијелити по селу, разбацати и онда чекати, у туђој биртији, ко ће ти назвати бога и платити чокањ брље.