субота, 22. фебруар 2014.




БУКАРА
ДОБИЛА ПОТПИС И ВОПИ.
КАПАЦИТЕТ: ТРИ КЛИПАЧЕ!

БРАЗИЛЕРИЊО ПОСТАО
БАРСЕЛОНИЊО 
И ДОБИО САИГРАЧА
2696.
СКРИВЕНЕ ОПАСНОСТИ
ГРАЂАНСКОГ
УНИТАРИЗМА

Међународна Заједница и СУК, Сарајевски Унитаристички Круг, већ дуље вријеме покушавају да јавно не изазивају међунационалне тензије а да на сваки начин покажу ко је Газда и Газија.
Стога су са политичке сцене нестали или су склоњени Силајџић и Церић, напримјер. Стога муслимански интелектуалци не износе више своје ортодоксне кољачке ставове према Србима. Стога се на сваки начин покушава приказати мултиетничност па макар ћириличним транспарентима у Бошњачком Палежу. Стога се и код Срба онемогућавају они који су Ортодокс Сербс. Александра Пандуревић, напримјер. Стога је наивне и глупе, издајничке телевизије, преплавио  талог јевтиних и аматерских турских серија. Стога се ставила под контролу порталска заједница, преко оглашивача, којој се диктира шта ће и како објављивати. Стога је покренута акција да се уведе јединствено уредништво интернета како би се онемогућио језик мржње, у складу са најбољом европском праксом. У Хравтској и Србији нико не смије, званично, да прдуцне о распаду БиХ.
Све Бихара и све Цвјета.
ЈММ. Јебало Мачку Матер.
А да би се показивало ко је ГИГ. Е, за то имамо Медџидахедине у Суду и Тужилаштву БиХ, имамо постројбе за напад на српске кадрове (Зубац), за напад на сваког ко није ухапшен и транферисан у Хаг (Миловановић), имамо Антигрб Ханџар Дивизију, имамо ВНИ, имамо Националну Групу Предмета, имамо Бохсански Јехзик...
Страхтези су процијенили да чистом националном борбом муслимани, Бошњаци, не могу да постигну ништа. Прије свега, свијест о Националном код Срба и Хрвата на веома високом је нивоу. Да не кажем традиционалном. А да свијест о Националистичком не помињем. Друго. Кад се ННБ, Наша Национална Борба, развије до одређеног ступња производних снага и крвничких односа, на сцену ће ступити Хрватска и Србија. А за Бошњаке нема ко.
У том склопу је и ниподаштавање свега што Република Српска уради. Из Сарајева. Али. То се ради и из Републике Серпске. Непрестаним ниподаштавањем, Република Српска је дошла у ситуацију да је свеједно, или да је отишло у негативну страну, то што је саградила или гради аутопутеве, што је изградила Тунел Чемерно. Што неко инвестира у енергане.
Ниподаштавањем треба отворити пут ка општем нихилизму. Све је пропало, све је опљачкано, све је црно.
Нихилизам је Ауострада Дел Соле за грађанско уједињење БиХ.
Бошњачки Палежници непрестано серу о социјалном бунту који је ујединио Све Грађане БиХ.
А кад вас помилују по Грађанским Јајцима, знајте да ће га страга завући ко заорањ. Томан, Еп о јајцима, слика трагедије 793.
Власт у Републици Српској, јебига, кад ја нисам власт, требала је прије новогодишњих и божићних покоља, с првим жутим лишћем, начинити, властитим снагама, истраживање социјалног стања и социјалног мишљења. Па би се показала права слика која би сада могла да буде аргумент у корист народа и јавности.
Јер. Онако како пропагира Сарај и како лелечу овдашњи опиздиционари, све је већ одавно пропало. Мртви сахрањују мртве. Народа више и нема. Само Режим на власти, који пљачка.
Та Грађанска Унитаризација мора да се детектује сада, док је мала, МЈЈ.
А као превентива, Срби и Српска не треба да насиједају на шарене лаже С&С, Странаца и Сараја.

За изборе не треба кандидовати ПП. Помирљиве Пичке.

петак, 21. фебруар 2014.

2695.
КРАТКА ПРИЧА ИЗ НЕЖИВОТА
КОЛИКО УНУКА МОЈИХ 

НИ РОЂЕНО НИЈЕ
Дјецо моја моја сирочади толике године прођоше а ратови не одоше војске прођоше и крвуштина и тмина прођоше болештине моје прозор мој и ја јадна сам стојимо и чекамо године толике урезаше ми боре а нико земљу не оре само очи моје проклињу прозоре нема зоре нема дана да не чекам својега несталог драгана еј дјецо моја моја сирочади узочас се изродиште узочас изгинуште а бијело вријеме избјељује лица наша и руке моје помотава мараме на старице и моје дјевојачко лице чезнутљиво претвара у лице старице крај стакла прашњавога и времена мемљивога дјецо моја нерођена од драгана мога и од мушка вољенога гледајте иако моја нисте да вам стопе не стају у крв да вас не воде ратови да вас не кољу братови да вам не крваре вратови да вам се дјевојке не претварају у старице јаловице испуштенице и нероткиње дјецо моја моја сирочади
2694.
КО ЗАВИРИ
КРАВИ ПОДРЕП,
ПОБЕЂУЈЕ НА ИЗБОРИМА

Сећам се, бре, ту скоро, одвели Гладиолу Тадића, углађеног господина урбане Србије, на неку њиву, па у шталу, узима земљу у руке, мази Шаруљу, немој Шаруљу, подсјећа на Шарића, мази Пераву. А измакао се четири метра, ко да ће га лизнути по муда.
Он се на тим њивама, и у шталама, сналази ко новорођенче на 24 часа Ле Мана. СТЈ.
Било је још тих покушаја. Карић је махао салатом. Динкић паприком за ајвар.
Све су то смислили Мудочешари из изборних штабова и маркетиншких агенција, па турили Лидере тамо где им није место. Што, дабоме, изазива контраефект.
Нећу да говорим да је то потцењивање бирача. Сваки србијански паприкар зна боље да процени политичара него што стотину агенција зна да га представи.
Нећу да говорим ни о томе да на овим просторима не постоје агенције за Предизборну Кампању. И не треба да постоје. Странке које не умеју себи да организују кампању, и да је воде перманентно током мандата, не треба да иду на изборе. Али хоћу да кажем да је неозбиљно за Политичку Кампању ангажовати продаваче паштета и пивеске пене по систему рашн крагн.  
Такве агнеције морају да се сете Тадића у штали. Јер немају никакве везе са животом. Као и да се сете да на Политички Скуп треба довести неку Певаљку. Уз велику политичку констатацију Много Добра Пичка, бре.
То мешање публике, политичке и певалачке, доноси Много Добре Резултате. УПМ.
Сад је опет кампања. У Србији. А и Овдје ће.
Морамо, сви, да се потрудимо да избацимо нове досетке на тржиште.
Напримјер. Да, на кромпиришту, увалимо велики кромпир у џеп, од пантоле, неког лидера. Сунце, лепо небо, бог те јебо, трактори около брује, а снаша се појави пред Лидером Да ги вадиш из џеп. Лидер, осмијех, птице цвркућу, чисто небо, бог те јебо, завуче руку у џеп, обухвати Га. Али. Рука са кромпиром не може да прође кроз изрез. Да ги вадиш момче, одоше избори. Ко да само умеш да ти га туре а не умеш да ги вадиш.
Обе жеље су народне. Да му се тури а да не може, на њих да ги вади.
Можда ће спот имати ефект. Нарочито ако је Лидер МДП, бре.


четвртак, 20. фебруар 2014.

2693.
ПЛЕНУМОНАНИЈА

Огласио се и Сејо Сексон. Нема која се мрака није огласила поводом Коначног и неопозивог демократског социјалног протеста грађана Федерације. Ја, лично, нисам ока склопио откако је плануо први шток у Тузли. Хоће ли се јавити Сејо или неће.
Сејо Сексон је ласерска концентрација Пленума. Ми смо довели те људе, ми их морамо и отјерати. Мада би Пленум требао да се зове Планум. Све што плане, Планум је.
Сјећам се добро, кад је Алија Изетбеговић ишао код Сеје Сексона. Шта ћеш тамо, Алија. Да тражим допуштење да Жртвујем Мир за БиХ.
Толико је битан Сејо Сексон. Ко и Мујо Куртон.
Чини ми се да сви траже Кличка.
Моја Висока Представница за Нато Пакт ме упозорила да се и Кличкова партија, шта ли, зове Удар. Као и онај Удар из Тузле. И да нико у медијима не помиње Нато у вези са сиријским догађајим у Украјини.
На ријеч Американци свима пелене постану топле и течно жуте.
Очито је да су и овдје на сцени Тихе Вјежбе Нато Пакта.
Вјежба се увођење изванполитичких личности на јавну сцену, аматера, дудука и бедака. Вјежба се елиминација воље народа. Јер сваку и добру и усрану странку у БиХ бирао је народ, бирачи, на слободним демократским изборима.
По којој диктатури сада Пленумаши забрањују члановима политичких странака да присуствују њиховим платонским пленумским изливима љубави према демократији.
По томе што је то Украјинска Технологија Нато Пакта.
По томе што је то генерална проба за цијелу БиХ.
Република Српска треба да отвори очи и на гузици.
За два дана се Федерални Канистер може организовати у Републици Српској.
Толико се за ове двије деценије накотило копилади овдје, која је на сиси, цуцли и дуди страног запада да не треба много муке да се дигну мастурбанти, настраници и анархисти који и не знају да су употријебљени већ су увјерени у истинску слободу, демократију и отпорњу властима и диктатури. Као и они, који су се окористили од власти, што су увјерни у своје заслуге за неучлањену социјалдемократију, слободу, независност и курац палац.
Добро. Јавио се Сејо Сексон. Још да своје мошљење у сарајским медијима да Милијана Кос.

Па да миран идем да гледам Ифет.
КРАТКА ПРИЧА ИЗ НЕЖИВОТА
ДА ВИДИМ МОГ ДРАГАНА
И ЊЕГОВА КОЊА ВРАНА
Мила мајко буди ме у зору примакни ме мојему прозору да ја видим мог драгана и његовог коња врана да ли носи њега ил рањене другове његове да ја видим да ли му је у драгана мога коса бренована или је крвава да ја чујем чује ли се лелек дјевојака са брегова и тихи извир крви спори низ потоке камените и сушне да ја бијелог лица одем међу зраке и да се од драгана мога опростим јер моја бољка и бљедило због чекања њега и његове душе док се ратови не заврше непреболна је мајко мила моје лице од креча је а моја душа од смрзле мјесечине и нама је дјевојкама и женама најгоре у ратовима наши људи иду гину падају устају крваре и не врате се а ми чекамо и не дочекамо ми се распадамо они гину у једноме трену а ми умиремо кроз живота сто мила мајко буди ме у зорицу бијелу да ја сунце дочекам прије сунце нег драгана ратована јер они се не дочекују сви наши мушкарци уназад стотину кољена однијели су ратови а наше утробе не могу да их надокнаде ми смо плодне и неплодне у мени нема ништа од драгана мога наша дјеца неће стићи наше смрти   
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
РАГУЖ,
ЈЕБЕШ КРАЉЕЖНИЦУ,
КОЈЕМ ПОЛИТИЧАРУ
ТО ТРЕВА


ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
ПИТАО МЕ 
ЈЕДАН ПИТАЦ ВРЛИ
ДОКЛЕ МИСЛИШ 
ДА ЈЕБЕШ КОПАЊУ
ПА, ДОК НЕ ПОБАЦИ
2689.
КАМПАЊА
ОД ВРАТА ДО ВРАТА,
МИСЛИМ, ЗА ВРАТОВЕ

У Србији гори земља.
Под сметовима и на билијарском столу.
Избори су, нане.
Од избора два путића. Антелија, Бели Листић и опанци, по томе се знају Србијанци. Ој Кутијо, тија реко, тија реко, волесмо се, ја пореко.
Видим. Открили и кампању Од Врата До Врата. ОВДВ. Такозвана Овдова. Слуђују градску сиротињу по солитерима, тероришу. За кога ћеш гласати. Траже личне карте и матичне бројеве. Само што им видео надзор нису монтирали изнад врата.
Сто година послије Слобе, и Мире, и Мире, странке у Србији још не знају ко за кога гласа.
Та Кампања ОВДВ је као и добијање, уступање, невиности. Можеш да је организујеш само једном. Не можеш за сваке изборе, и свака божија странка, да лупаш људима на врата и да их узнемираваш. Тај терор над гласачима, та инприватизација стана и куће, тај порезнички однос, контрапродуктиван је.
И знак је да странка нема организацију. Већ подели младима по педесет еура и Ајд, децо, од врата до врата, бре, натенане.
Побједничке, модерне странке, странке које живе у двадесетпрвом вијеку, у вијеку интернета, морају да знају сваког свог члана и сваког гласача, да имају његов телефон и кућни и онај за љубавнице и љубавнике, да контактирају с њим, на разне начине и разним поводима. А не само кад су Избори и Сметови.
Та кампања ОВДВ пећинско је доба. То су странци овдје промовисали у праскозорје демократије, вишестраначја и општег провиђења и свог духа и  телоослобођења.
Након те кампање слиједи градња Хоризонталне Организација која је компатибилна са сваким бирачким мјестом и која може да комунцира са сваким бирачем.
Та организација омогућује странкама да проводе двије пресудне технолгије. ИдентБ и ПланГ. Идентификацију Бирача и План Гласова.
А за врат се скаче само онима који први пут добијају право гласа, које је мјесна структура оцијенила као колебљивог и онима који не излазе на изборе.

Много компликована работа, јеботе.
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ

ОПЕРАЦИЈА КОСОВО
И ИЗБОРИ У СРБИЈИ:
ПРВИ ДАЧИЋИ
У ВОДУ СЕ БАЦАЈУ
2687.
АМЕРИЧКА УКРАЈИНА,
НОВИ ФРОНТ
ПРОТИВ РУСИЈЕ
ИЛИ ПРОТИВ ЈЕБЕШЕУ

Барак Обама је у Мексику запријетио Украјини да не употребљава силу против Мирних Демонстраната, иначе ће осјетити посљедице.
Не знам колико Обама познаје америчку Историју Пријетњи. Али. Шпанија је имала несрећу да је тамо негдје у трећој деценији двадесетог вијека, чини ми се, уз обалу Кубе изгорио велики амерички брод УСС Мејн. Америчани су онда јебали матер шпанским трупама уз пријетње Сјети се Мејна. Мада никад није доказано да је шпанска колонизаторска армада имала ишта са експлозијом и ватром на броду.
Питање је Шта је америчко изгројело у Украјини.
Не знам да ли је Обама, послије дужег гледања у Бијонс, без наочара за аутогено заваривање, мало ослијепио, али је тешко, послије данашњег дана, у Украјини уочити Мирне Демонстранте. Чак ни Мирне Демоне.
Видјећемо како ће се даље догађаји развијати. Америка је уложила много у пројект Сиријанизације Украјине.
Један од сценарија свакако је дуготрајни грађански рат који би имао неколико сврха. Враћање дуга Русији за Сирију. Исцрпљивање Русије. Опкољавање немоћне ЕУ.
Мене занима колико је америчка политика једнако безочна и према Русији и према ЕУ.
Након финансијског удара на околне ЕУ земље, и након оне пристојне америчке даме, могу да је импровизовано назовем Лејди Јебешеу, а у сазању да Америка користи ЕУ искључиво за Натолизацију европских, комунистичких и социјалистичких отпадака, тешко је наћи разлику. На тлу ЕУ су меричке војне базе и ракете, које се зову Нато Базе али то не мијења суштину. Америка шпијунира ЕУ као и Русију. Ако почне Највећи Рат, прије ће страдати Европа него што ће Америка разрушити Русију.
Ако нема разлике између односа Америке према Русији и ЕУ, суштинске, не говорим о појавној, театралној и љубавнозападној, онда се нека Украјина може појавити и на другом мјесту. Овај пут са ЕУ као првим Циљем. Права Украјина је инсталирана са Русијом као првим циљем.
Најизгледније је да се појави на подручју Босне и Херцеговине. То би била веома ефектна парализација Европе а значајно би утицало на покоравање и припитомљавање Србије и Хрватске.
Овдашња срећа је само у томе што су Србија и Хрватска већ знатно ујаловљене па се од њих и не очекује неко трзање задњим ногама. Али. Ако требадне колијенчити ЕУ, ту смо.
Форсирање Канистер Федерације, односно Бошњачког Палежа, не личи ми баш на регулатор октобарских избора. Или на само то. Има ту још потенцијала.
Не треба заборавити да су све Сирије, осим Судана, имале мултинационалне и мултивјерске миљее. Босна и Херцеговина душу је дала за дуготрајан регулисани међунационални и међувјерски рат.
Коликогод се чини да ја претјерујем толико се мени чини да Сарајевски Политички Круг о томе уопште не води рачуна.

Или води. Па је припремио нову Жртву Мира.

среда, 19. фебруар 2014.

ДОВЕЛИ МЕ У ГРАД, МИЈ
2685.
БОСИЋ:
РЕФОРМЕ,
КОРУПЦИЈА И
НАРОДОМ НА ГЛОГИЊЕ

Младен Мисија Босић дао интервју, Незаситим, без Цртежа. А можда су га они и отели. Не вјерујем да је Мисија платила.
Ну. То је Демократија.
Мада Независност никад није Демократија. То је скуп слободних плаћања и приморавања.
Мисија је имала прилику да каже нешто епохално, нешто што изазива позор. Али. Учинио је то као да је само дрмнуо кроз прозор.
Од свег плана и програма, од свих политика, савјета које је формирао, од свих идеја професора, од све визије, мисије и перспективе, саопштио је да ће Есдеес провести реформе и борити се против свих видова корупције. А Народ ће гласати против Додика.
Кад неко у политици инсистира на Реформи и Корупцији, то је поуздан знак да нема шта да каже нити да уради.
Само глупљи опозициони програм је Ми смо за промјене.
Што се тиче Есдееса, то није нека новост. Они, као странка, никад нису имали ни напола озбиљан програм за сферу НДД. Нација Држава Друштво.
Али је Мисија Босић могао да се, у том интервјуу, одреди према БиХ. Према захтјевима да Призна Косово. Што се у овдашњим језицима преводи као Пушење Сарају.
Јер, Реформе, овдје и у Бриселу, увијек значе Унитаризацију.
Мисија није помињала ништа од релација Република Српска – БиХ – Дејтон – Брисел.
О томе мора свако да се одреди ко жели да иде на изборе.
А ако неће да се одреди, онда би морао да преименује странку.
О тим одређењима нема ништа ни у летку којег Босић ових дана дијели по свом страначком терену. Има само да треба јединство Есдееса како би се срушила Шестододикова Диктатура и да ће ових дана доћи инструктори да кажу шта треба да се ради за изборе.

Код Босића је, изгледа, Инструктор већ био.
420.087 посјета страници

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
ФИЛЕ:
ЕУ НИЈЕ ДИГЛА
РУКЕ ОД БиХ.
АЛИ ОЧЕКУЈЕ
ДА БиХ ДИГНЕ НОГЕ.

уторак, 18. фебруар 2014.

2683.
ФИЛЕ
ЗАТВОРИО
ФАЈЛ

Неће више да се бави најновијом Турском Серијом Сејдић-Финци. Тиме треба да се баве институције.
Дуго ти је и требало, Сунце Ти Нејебем.
Ангажман Филеа, Баронесе, Кесе Пак, Саднакацина... таква је антипропаганда Европске Уније да је заиста штета што Филе неће наставити потрошњу дневница сиротињског Брисела.
Антипропаганда зато што је очигледно да Брисел, односно Бирократија Брисела, не може ријешити ни једну ситницу а камо ли тако нешто компликовано као што је Пут БиХ у ЕУ.
Бирократија Брисела је наивна на два нивоа.
На једном, сарајевском. Сејдић-Финци примјер је како Сарајево, и СПК, умије да викне Странцима. Међународној Заједници. Међуноге.
На другом, бриселско-канцеларијском. Мисле да је са два доласка могуће једноставно ријешти оно што није ријешила Римска империја, Дубровачка свјетска трговинска организација, Турска империја, Аустроугарска царевина, Ендеха Павелићевина, Ђуро Пуцар Стари и Исламска Декларација.
Али. Без обзира на дезангажман Филеа, проричем црна времена. Он је најавио да ће у борбу против корупције да се укључи цивилни сектор. А прошириће се и структурни дијалог.
То су двије старе технологије. Руши. Млати Празну Сламу.
Мој Филе.
Овдје само рат може да се успјешно организује.
О свему другом немој да имаш илузија.
Него, пошаљи неког мајстора за Конфедерацију.
А и мени се нешто узјебала вешмашина.



2682.
БАКИРБАБО
БАКИРПЕДИЈА

Кад на Алпама почне снијег да се топи, кад водени вал Савом крене према Загребу и кад код Сиска достигне критични ниво, шта треба да уради Хрватска.
Прво треба да сазове хитну сједницу Сабора. Да Сабор донесе одлуку да Премијер Милановић отпутује у Срајево. Да у Сарајеву нађе Бакира Изетбеговића. Да пита Бакира може ли да употријеби вреће са пијеском. Да га пита може ли понекад отићи у Мостар. Да му каже да ће бити добар па ће посјетити и Есдеа у Мостару.
Дотле ће водени вал да поплави Јасеновац. Ал. Јебеш Јасеновац и Градишку Стару.
За Бакира је штета да га се облачи у одијело и изводи на неке преговоре и сједнице, да троши вријеме на Филеа, Фахру и Злају. И оног Несибета Додика.
Треба да сједи за синијом и говори шта ће ко, гдје и кад да ради.
Он може замијенити и бонтон, и морал, и законе и уставе, и европске конвенције. И протокол, СТЈ.
Читам како је Милановићу преко новина саопштио шта је требао да ради у случају Бошњачки Палеж и Босански Канистери. И у случају пјесме Низ калдрму клепећу шакаши.
Прво да дође у Рањено Сарајево.
Коликогод је ово ствар кућног, декларацијског, и ратног подрумског одгоја, ствар карактерних црта Бакира Изетбеговића, могућа потврда теорије одраза отоманске стабилности на данашњу перцептивну дубину, прилика је и за политичку анализу.
Може и метар у гузицу. Може и Босна и Херцгеговина у ЕУ. Може сокак да се претвори у аутопут.
Али не може се промијенити свијест бошњачке, муслиманске, сарајевске, политичке артикулације, вјерског и сваког другог вођства, јавности и културе, о томе да их се за све пита. Да је пита увијек за њиховом синијом. Да о свему одлучују и да сваком фермане, ћагета и записе шаљу.
То ће на крају уништити Босну и Херцеговину. Не треба никаква дисолуција, револуција, полуција, мислим располуција.
Мада и мене сврбуцка та Бакирова технологија.

Милановићу, Милановићу. Дедер да прво направиш мост код Градишке, па да прво дођеш у Бањалуку. Па онда да идеш у Мостар. Па у Сарајево, ако Ти, у међудобу, не падне Влада.

понедељак, 17. фебруар 2014.

ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
САРАЈЕВУ НЕ ТРЕБА
КОНГРЕСНИ ЦЕНАР.

ПЛЕНУМ ЦЕНТАР ИМ ТРЕБА.
СТОЛИЦЕ
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
ГРАНИЦЕ БиХ
НЕДОДИРЉИВЕ СУ, КАЖУ.

ИЗВАНА. А ИЗНУТРА.
2678.
ИЗБОРИ,
СВАКО МОЖЕ
ДА ИЗГУБИ АЛИ
НЕ МОЖЕ СВАКО
ДА ПОБИЈЕДИ

Кад је година избора, чим се оглођу плећке, погоре свећке и прогледају висибабе, почну Срби о изборима. Све знају. Јавља се и Шуша и Буша. И туђинци. И Курц. И Курцлеуша. А Филе, онај са ликом Роберта Редфорда из Дрмакљановаца, разглашава Чули смо гласове с улица. Сунце Ти Јебем, ко да се ради о некој епопеји. Треба га у песнике. Нови Бриселски Миљковић. Да ли ће Филе умети да се чеше по гузици као што смо ми умели да палимо по улици.
Анализатори су узели у обзир све, од Курилских отока до Гаврила Принципа. И све је јасно.
Једино, изгледа, Пепевеу није баш све јасно. Први Александар, Вучић, изјавио је да може и да изгуби на пријевременим изборима о којима је сам, уз велике, дуге и болне трудове, одлучио.
Разумијем да је театраланост дио Вучићевог политичког бића. Позерија.
Али.  Пошто је ППВ прошао Шешка и Мишка, у политичком животу, треба га узети и озбиљно.
Сви који знају све о изборима у Републици Српској, неће ни да размишљају о Вучићу. Јер ће он побиједити, убити, утаманити. А онда ППВ каже да се не зна, да може да изгуби.
Коликогод ми били талентовани за политику и изборе, много талентованији него за селектора фубалске репрезентације бивше Југе, коликогод ово подручје, и слична, топлија, јужнија, тужнија и ружнија, било препуно политичког нагона, који је поред сексуалног, малиганског и крвавог, један од најснажнијих, треба бити опрезан.
Јер. Никад се не узме све у обзир. А то значи највећи дио.
Сви су знали да ће Тадић побиједити Тому. Кад је све прошло неки серуцкају, Знали смо али нисмо хтјели да кажемо.
Након избора, сјећам се, чеше се иза ува Тадић, Како сам изгубио а чеше се, иза ува, Тома, Како сам победио.
Одлука колективитета о изборима резултат је неразмрсивог сплета дуготрајних, цјеломандатних, појединачних и групних рационалних и ирационалних, свјесних и подсвјесних, разложних и безразложних, малих, невидљивих и непописивих одлука.
Та одлука, одлука јавности и бирачког тијела, дуго се упреда, као некадашњи бродски конопци, са сто страна у дугом, не баш расвијетљеном тунелу, да би на крају препознали главну политичку нит.
А тад је, и за губитнике и за добитнике, касно.
Ствари се, ипак, могу дугорочно пратити. Кад би постојала енергија, воља и нешто пара.
Читање с лица учесника великих и већих политичких скупова, напримјер. Реакције на интернет. Не реакције на интернету јер су још увијек све то плаћени коментари уског броја. Анализа Свакодневних Фокус Група, као што су тезга на којој се пробавају ракије, приградски аутобус, сеоска слава, мања свадба, душевна бол неке локалне страначке организације.
Онда би, врли зналац, неки, имао увид у трендове. Куд се креће лађа бирачка.
С напоменом Кад спознаш трендове, непријатељ је дубоко продро. Томан, Еп о политичком непријатељству.
На упредање бирачког конопца могу да утичу и велики екстерни, инострани фактори. Као што је Путин, Меркел и Америка. Могу и Тунел, Аутопут и Мост. Али. Тешко је мјерљиво. А лако је варљиво.
Ја, дабоме, знам, шта ће бити. Кад су у питању избори у Србији. Побиједиће или изгубити Мишковић.
Знам и за наше али нећу да се излажем.
А оно у наслову.
То није ништа лично.

Избори су као и фудбал. Свако може да да гол. А само двојица могу да га приме.

недеља, 16. фебруар 2014.



ЛИК ИЗ КАМЕНА
2674.
ШТА МОЖЕ
ДА ПАРАЛИШЕ
СТРАНКУ ПРЕД ИЗБОРЕ

Свака странка у свом ткиву садржи велика складишта нервних отрова која лако могу да паралишу цијелу организацију или поједине групе мишића.
Многе странке се успјешно боре против тог отрова а многе се никад не изборе. Отров преузме све и оде даље а странка атрофира.
Есдеес је, некидан, имао јавну вјежбу своје цивилне заштите коју ништа не смије изненадити па је, ипак, доживјела изненађење у Новом Граду, некадашњем Кастелу Есдееса. Док није дошла Сњежа.
Такав унутарстраначки, организацијски ексцес недопустив је у години прије избора. Есдес је Стожина Опозиције. Њен лидер има Мисију. Обзнанинили су да ће срушити Додика на изборима. А не могу да ријеше један мали организацијски проблем какав је општински одбор у Новом Граду и избори у организацији.
Нису за вођење Државе.
А успут би требало да воде и Чавића и Иванића. Што је стопут теже од вођења Државе.
Гдје, дакле, лежи отров у унутарстраначком организацијском ткиву. Шта може да паралише странку пред изборе и у изборима.
Треба знати да су отрови увијек до краја неистражена лепеза. Нешто слично као и криминал и одбрамбени апарат друштва. Они први су увије у предности јер непрестано траже начин како да буду у корак испред. Тако и Отровни Елементи Странке увијек настоје да је искористе за личне, групне или локалне потребе.
И треба знати да странке често немају противотрове ни за оне који су детектовани и обиљежени.
·         Неодржавање избора у страначким структурама, мјесним и општинским, мада их све странке ни немају па не могу ни да организују изборе. Такве странке зависе од расположења јавности и бирача у тој општини или мјесном подручју и од својеврсног политичког, лагајућег, финансијског и слично надраживања бирача.
·         Недемократско одржавање организацијских избора. Мјесним и општинским организацисјким структурама мора се омогућити да демократски и непосредно изаберу своје представнике у органима. Јер то је једини рудник демократије у странци који се лако практикује. Не може цијела организациона структура да одлучује о томе какав ће се, напримјер, коалициони споразум прецизирати с неком странком.
·         Екстерна Моћ. То је страначки рак и за то треба да се напипе уџбеник страначке анатомије да би се онда прецизно навело гдје све и како дјелује. Углавном, Екстерна Моћ обухвата дрипце широке провенијенције, од оних који су приватизацијом добили поклон, оних који су у разним страначконеприродним релацијама са неким из широке лепезе лидера и актера странке, до оних који су се увукли у странку као чланови и егзалтирани обожаватељи да би извукли неку ситну корист.
·         Наметање организације, повјереника, привремених органа.
·         Неуважавање активиста, а таквих је у великој странци, Странци ПИА, Перманентне Изборне Активности, на десетине хиљада кроз дуги низ година. А уважавање Скорочланојевића.
·         Погрешан избор кандидата за посланике који ће у организацијској активности, у години кампање, само да мисле и таде за поновну кандидатуру. Или да буду Мртва Пухала.
·         Депресирање посланика или других директно изабраних актера који имају углед у локалној или регионалној јавности и у органиазцији.
·         Феудализам. То је такође тешка болест у којој поједини лидери јаких локалних заједница схвате да су на том подручју моћнији од странке и почну да преузимају паралелне надлежности за комплетан политички, економски и сваки други живот. Они, онда постају и вође јаке фракције у странци. И могу, у изборима, да се придруже, или да цијели свој феудални апарат ставе само на привидну активност. Лијек против те болести јесте у унутарстраначкој политици Један човјек – Један мандат, Једном човјеку – Једном мандат.
Али. Тај лијек се тешко налази.
Много од овога показао је Есдеес само на једном случају из Новог Града. Може се замислити шта све има у оних Сто Мариних.