петак, 02. октобар 2020.

 
ПОЛИТИКА ЈЕ ПРОЦЕДУРА
А НИЈЕ ПРЕДСТАВА.
ЗАТО СМО ДЕМОКРАТИЈУ
ПРЕТВОРИЛИ У
ПОЛОВНУ ЕГОКРАТИЈУ.

 
Притисак Странака да се све њихове колективне манифестације и појединачнин испади, објављују у Медијима, били читани или гледани или не били, занимање Медија за теме кампање, па послије за испуњена обећања, критиковање глувонијемих Посланика и Одборника, тражење Изјава о свему и свачему, дискутовање на Скупштинама, организовање директних преноса и снимака сједница парламената, опште ријалитистичко окупљање гледалишта, хрљење на КЗМ лидера и свакоговића, опозиционо грицкање власти за гујицу, Властеничко млаћење курцем по столу Опозиције, непознавање Закона и Устава, и не придржавање њихових регула, формирање Странака за свакикурац, спремност на клецање голим гузовима, мијењање вјере и нације да би се ушло у Представу, недосљедност, нељудскост издаја, продаја и корупција...
Све су то докази схватања Политике као Представе у којој сам Ја Главни Глумац, Кабломан и Суфлер.
Томе је, неоспорно, допринијела Парламентарна Демократија. Која је, на овим просторима, постала Парламентарна Демократија приглупе Свјетине. На Западу, пак, то је Парламентарна Демократија Финансијерског Морганизма.
Она је у засјенак бацила Устав и Законе.
Она је заклон за Владавину Невидљивих.
Неко јебе Младе Глумице док Представа тече. Неко поново наплаћује карте за Представу. А неко продаје кикирикиуранијум, Живљу око Шатора у коме се игра Представа.
Кад се Представа заврши, закони су и донешени и остварени.
Паства чека, тражи и гледа како да учествује, сутрашњу нову Представу.
Демократија је, тако убила Процедуру.
Данас се влада помоћу непоштовања Процедура. Ако треба, за то се измисле и неуставне Институције. Или се неуставно користе.
Демократија то није могла сама.
Није могла чак ни са Ауторитарним Владарем.
Демократија је то могла само уз пресудну помоћ оних који су за Демократију као Представу. Уз помоћ Бирача и Јавности.
Демократија је Публици дала Главну Улогу.
Она, Публика, креира Лажне Представнике, Лажни Парламентаризам, Лажне Диктаторе.
Зато данас, у БиХ, имамо Лажне Лидере и Лажне Институције.
А у Србији, гдје је ситуација очитија, са традиционалном Представом Сисоје, Шизоје и Боле Мекурац, имају, такође Лажни Парламентаризам, Лажне Институције, толико лажне да су само макете, Лажног Вучића. Као Лажног Диктаора.
Вучић је такође Макета.
Док Србијом влада неко други.
Онакав Вучић, не може да има бољи Народ.
Онакав Народ не може да има бољег Вучића.
То важи и за Додика, Човића и Изетбеговића. Комшића може да има ко оће.
И њих тројица су прецизна слика, у огледалу, Народа који их имају.
Као и Власт и Опозиција.

четвртак, 01. октобар 2020.

 

ТИ МЕНИ, БРИСЕЛЕ,
ЈА ТЕБИ, СЕРДАРЕ

 
У Бриселу су били Чланови Предсједништва БиХ. И посјетили неколицину најнепотребнијих апаратчика у модерној историји Европе.
Сви су давали оптимистичне изјаве. Припрема се Финансијски Пакет за Балкан. Саобраћајно ће се повезати Главни Градови Ентитета, Кантона, Жупанија, преименованих Земаља, непризнатих Земаља, Земаља које не знају гдје су и докле су. Аутопутеви, Струја, Жељезница. Онај Миле из Српске помиње Пругу за Зворник. Није реко ко ће ићи возом за Зворник.
Крузере нико није помињао.
СДА је честитала Предсједништву. Мислећи на своја два Члана.
Сљедеће године би могао Кандидатски Статус за БиХ.
То је, отприлике, Статус Курве Приправнице.
Данас је стигла вијест да Вархељи стиже у Србију. Исто ће промовисати Финансијски Пакет.
То неоспорно значи да је Србија, и све ово, унесрећена.
Грађевински Пакет, напримјер, кад се да некоме, то значи да нема ни куће ни кућишта.
Када се одбију дипломатске изјаве, а знајући квалитет Чланова Предсједништва, увјерен сам да они искрено мисле да не пуше већ сисају, из Брисела је донешена Празнина.
Са Бриселом треба опрезно.
▪ Бриселу је циљ да одуговлачи. Да испразни и ослаби ове земљурке. А ако их и учлани, да буду у деветом прстену моћи. Што јадније. Никоме није циљ да прими јаку Србију или јаку БиХ.
▪ Хрватска је очигледан а близак примјер. Добиће Финпак али развучен на десет година. Она лансира податке о успјешном БДП. БДП је обични постотак. Ако имаш један лонац и направиш још један, твој скок је 100%. Што је већи БДП, значи да си у лошијем стању.
Да о задужености Хрватске не говорим.
▪ Инсиситрање на саобраћајној инфраструктури и кредитирању, неће допринијети економији и тржишту.
Саобраћајна инфраструктра је потребна али као посљедица растуће унутрашње економије а не вањског кредитирања.
▪ Брисел развлачи и тако даје времена Нато Пакту.
Послије 14 ставки за БиХ, биће 17 + 4. Па, онда, по 10 за Ентитете и по 6 за Кантоне и Жупаније.
Плус обавеза Човића да сваких два мјесеца значајно изјављује да је Оптимист.
А, кад, недобог, дођу Поглавља, изгинућемо.
*
Да је ЕУ добра и Бог би је имао.
А ни Инглези не би отишли.

среда, 30. септембар 2020.

 
ПОМИРЕЊА НАРОДА
НИЈЕ МОГУЋЕ.
ПОМИРЕЊЕ ЈЕ САМО ПРОЦЕС
ДО НОВОГ КРВОПРОЛИЋА.

 
Помирење, са прикладнијим термином Измирење, није могуће, чак, ни у оквиру истог Народа. Четници и Партизани су, и данас, једнако далеко и закрвљено, као ономад.
СФРЈ је била Земља Помирења. Братства и Јединства. Само смо Клупу вољели више него једни друге.
Па је, опет, настало крвопролиће и покушај истребљења, са успјешним протјеривањем, цијелог једног Народа. Српског.
Хрвати су завршили Јасеновац. Помирење и Прешућење није помогло.
У БиХ је Рат Братства и Јединства, такође био успјешан.
И опет је створена Насеобина Браства и Јединства и Помирења. Додуше, сада без сагласности Срба. Али ту су Народи, као и у Југи. А улогу Народности игра Жељко Комшић.
Помирење није могуће, у БиХ, јер
▪ БиХ је Земља Мржње
▪ БиХ је Земља коју су отели од Хришћана
▪ У БиХ се не допушта Устав
▪ У БиХ је на сцени одсјај Отоманске Империје и њеног поретка. Гдје се другој вјери може максимално дати Потурчење и улога Јањичара код истребљења других. Што данас обавља назначени Комшић. Само нема бркове.
▪ Муслимани у БиХ, желе цијелу Босну. Срби и Хрвати, могу, за почетак, добити само улогу Мањине. Што Бакир већ јавно прокламује.
Касније би то било Истребљење. Или Потурчење.
▪ Тежње политичког Сарајева, Политичких Муслимана, нису само политички концепт, нису само Унитаризација.
То је концепт власти и надмоћи над другим Нацијама и другим Вјерама. И над туђим Територијама. Ако Политика вуче Парламентаризам, ово друго троје, вуче Крв.
▪ Дакле, Когод, данас, унутра и или извана тражи Помирење у БиХ, протежира муслимане Сарајева и ради на унитарној БиХ, једновјерској и неотоманској творевини.

уторак, 29. септембар 2020.

 

КОМШИЋ ПОРУЧИО ЗАГРЕБУ
ДА ОДЈЕБЕ ОД БиХ,
АГРАМЕРСКИ ЈЕЗИКОСЛОВЦИ
КОПАЈУ РЈЕЧНИКЕ
 

Додуше, медијска верзија је ...да одбије од БиХ. Што је Загребу још неразумљивије. А политичари у ЕУ Третрапаку, Пленкимил, не схватају, пошто се Загреб никада није ни трудио да буде уз БиХ.
Сарајево му је, увијек, било само за нијансу гадљивије од Хрвата из БиХ.
Једино је Стипе Месић имао плаћени нос који може да подноси Котлински Смрад.
Бакировим сулудим изјавама, које су истовјетне као и Комшићеве, створен је Зид према Загребу.
Од чега је настао непремостив јаз, након Додиковог  загребачког сусрета са Предсједником Хрватске и Премијером.
Упаљена је ватра а не лампица па је Бакир Изетбеговић одмах полетио у Загреб.
Нисам звао Човића да чујем како је било.
Али, његова изјава да нема Владе Федерације, довољна је.
Шта је, дакле, битно у Сарајевском будаласању према сусједима.
▪ Погрешна тактика заваде са Београдом и Загребом, тај јевтини, средњовјековни сулуди Сокакоцентризам, домета мујезиновог пјева са мале махалске дрвене минаре, натеже лико којим је скрпљена БиХ, до пуцања.
Сарајево, пак, мисли да се тиме учвршћује БиХ.
▪ На овај, сарајевско-котлински начин, не може се БиХ изравноправнити са Београдом и Загребом. Тамо су, ипак, Државе. Овдје је на сцени само Једна Сезона Ријалитија.
▪ Одјебавањем Загреба, Сарајево покушава да постане главни Бег Босне. А све остало да се подведе под Сиротињу Рају. Што се у Политици иментује као Мањина.
▪ Виком на Загреб, Сарај Чадор настоји да се устоличи у главну Писарницу која, Србима и Хрватима, издаје Ћагета за одлазак изван БиХ.
▪ Све то доводи до закључка о томе да је Сарајево, муслиманска политика у БиХ, у погрешном времену.
*
Да су муслимани, и обичан живаљ и њихово политичко вођство, погрешно схватили
▬ Властити авантуризам у Жртви Мира за БиХ
▬ Свој Пораз у Рату за освајање БиХ
▬ Свој Пораз у Рату против Срба и Хрвата
▬ Дејтонски Споразум и лабави Уставни Конфедерализам
▬ Лажну подршку Запада
▬ Привременост БиХ.
*
Имају моју пуну подршку.

понедељак, 28. септембар 2020.

 

КРАТКЕ ЦРТЕ
ПРЕДСТОЈЕЋИХ
ЛОКАЛНИХ ИЗБОРА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

 
● Без Великих Скупова.
У ствари, СНСД без Великиох Скупова. Јер, ниједна друга странка не може да их организује. А и да може, нико неће да им дође. То ће СНСД-у тешко пасти. Миле воли Скупове а Шефиди воле Милу.
Било је Есенесдеоваца, на стотине, из Радикалног Шаторског Крила СНСД, који су се, у мјесецу кампање, појављивали и на педесет скупова. Па, кад се сабере посјеста свим Шаторима, СНСД би у некој општини требао да добије 347.000 гласова.
Шатори су Миле Китић варијанта политичког наступа.
То је Бодљавина Једног Бака.
Велики Предизборни Скуп је нешто друго.
Са страначком сценографијом, заставама, прије свега, са породичном и ведром атмосфером, без ЈПП, Јела Пића Певаљки, утиче на спознају да је Гласач и Члан Странке припадник Политичке Породице, колективитета који нешто значи на тој великој, малој, политичкој сцени.
Такав скуп утиче на Подсвијест, што је инвестиција у будућност Странке.
Тај Велики Скуп не утиче на Бираче у тој општини, они су се већ одлучили. Али, слика са тог скупа утиче на друге Странке, у другим срединама. Оне губе сигурност и увјерење.
Једна слика од пет секунди, са Скупа од пет хиљада људи, моћнија је од пет хиљада ријечи.
СНСД ће ово морати да надомјести активизмом Организације.
● Билборди.
У овим Изборима ће добити на значају.
А, иначе, немају никакав значај. И то је још једно бацање пара. Као и Крканлук Шатори.
Нико не блеји у Билборде и размишља да ли да гласа за билбордованог, или не.
Билборди су лажни западни знак Тржишта.
Али. Кад су нам подвалили Лажно Тржиште, могу и то.
Странке ће њима настојати да надокнаде недостатак скупова. А оне друге ће тако саме себе заваравати.
● Телевизије.
Биће под притиском да објављују што више и тако, и оне надокнаде скупове.
А, оне ће, у тим хроникама, дајући исти простор и великој и малој странци, убијати људе у појам и гадити им Изборе.
Као и с помоћу разговорних емисија, у којима сви имају  по 50 секунди и 25 за реплику.
● ЦИК.
Они који немају ништа, они се уздају у ЦИК.
Они ће вам објаснити да је сва досадашња Власт заснована на преварама које је омогућио и покрио ЦИК.
Сада смо ми узели ЦИК у своје руке и сад ћемо срушити Власт без муке.
Ну.
Да би могао да користиш ЦИК, мораш бити бепсрекорно чист.
А немогуће је да уђеш у шталу и покидаш иза марве а изађеш миришући на Гучи Гилти.
Крађе Избора, тамо гдје их има, крађе су свих Странака.
ЦИК је ту само далеки гарант. Који користи законске могућности да не отвара вреће са гласовима на сваки трзај.
То, законски, треба омогућити. Али тако да ЦИК нема никакве надлежности. Већ, у Локалним Изборима, локална комисија а на општим, републичка и локална.
И то тако да свака група грађана може затражити поновно пребројавање. Пекар, Љекар, Шеф Станице, Поп и Подворница.
Уз присуство представника Странака и неког судског свједока.
Увјеравам вас да би тада Владајуће Странке имале много више гласова им пролазиле много боље.
● Кандидати и остала опрема.
Ако нема скупова, кандидати би требалом да неупоредиво више, преко организације, контактирају са Члановима и Бирачима. У Странци, која има Организацију, то се иначе и ради. Странке које имају само Мрежу, Мрежу Наших Људи, оне не могу на то да рачунају.
За ове Изборе у Српској, ако заокружим број Бирачких Мјеста на 2.000, потребно је, без детаља
▪ 1.900 Кандидата
▪ 4.500 Посматрача
▪ 2.000 Чланова Бирачких Одбора
▪ 2.000 Возача и Возила
▪ 10.000 Активиста Дана Избора, стационираних у неком простору близу Бирачког Мјеста
▪ 30.000 Активиста који ће да раде неколико мјесеци пред Изборе
*
И онда, почнеш да гребеш задњим ногама, Они нама краду.
Ако све то немаш, и Организацију, Избори се сами краду.