субота, 05. април 2014.

2791.
КАД УМРЕМ,
АКО ИКО ОСНУЈЕ
ФОНДАЦИЈУ
РАЈКО ВАСИЋ,
ЈММ

Видите шта ради Конрад Аденауер Фондација.
Од Босића прави Лидера. СТЈ.
Добро што прави Лидера али га је убиједила и у Мисију.
И то добро. Али начинила је од њега Пробосића Пробосанског.
Сад га води у Еуропу, у Европске Народњаке.
Инструктори Позитивне Географије.
Рођен сам на селу. У сенци ливада. Али још никад не видјех да се јунац сам уколијенчи.
Пробосанска Декларација, водњикаво текстуално и сексуално сраније, коју су потписали новофабриковани народњаци Босне и Херцеговине и Српске, иницијацијски је чин којим се актери приводе у тајну секту промјена Дејтонског Споразума, Бриселисања БиХ и Брисања Републике Српске.
Њемачки тајносници, који овдје раде са неколико постотака јавности, преко тих фондација, желе да преузму управљање Балканом у неком наредном дужем, недефинисаном периоду. У Хрватској већ увелико се игра Дојч Хрваћарац, посебна врста Бећарца, отприлике, Мала моја, одојчице моја жива, сисе су ти ко минхенске кригле пива. У Србији је све дирнула слика рукомила са Колом. А стигла је и звијезда трокрака. Још кад се преузме БиХ, која игра улогу Јајаца двокраког, двоножног, Братства и Јединства, онда ће се увртањем БиХ, на начин како се уврћу муданца, ефикасно управљати и Србијом и Хрватском.
Крајњи циљ Инструктора Позитивне Географије јесте Нато.
Нико БиХ не жели у Европској Унији. То је тако гадљив залогај. Али због Нато територијализацје, свако ће појести говно.
Што си ближи Русима, потребнији си Нато Пакту. Због Нато Пакта је измишљена и проведена револуција против Чаушескуа. Па одонда колико хоћеш. Само глупи Шиптар мисли да је Србија бомбардована због Косова и зле судбине Ћивша Нона. Откако је епохалним представљен пад Берлинског Зида, окот Копилади порастао је до неслућених размјера. А ако неком није јасно шта бива кад се Копилад ухвати уличне револуције, нека погледа у Украјину. Оде Крим. Садпасад.
Шта се, дакле, ваља иза Сарајевске Декларације коју је потписао Пробосански Пробосић.
Коликогод тамо стоји неколико фраза међу којима је најписменија она синтагма о социјално-тржишној привреди, Јебало Мачку Матер, и без обзира што се понављају отрцане лажи о страним инвестицијама, иза Декларације је цијело Брдо Таме.
Рагуж већ данас најављује да Декларација омогућује Коалицију на нивоу Босне и Херцеговине. А не, као досад, просто узимање припадајућег дијела власти.
Кад ти неко, за ниво Државе БиХ каже Коалиција, зачепи гузицу и оклопи муда.
То чека Босића. И Иванића. Куд сви Турци, ту и мали Мујо.
Коалиција, онда, одлучује о признању Косова, о одбијању Јужног тока, о цјеловитости Украјине, о Државној имовини која је Сарајевска, о уласку у Нато.
Сада би Пробосански Пробосић требао да се изјасни по свим овим, и другим, питањима. Као Он и као Есдеес.  
А не да прича празне приче, да је 90% Срба за Независност. А о,ооооооооооооооооооооооо36% за Независне.
Ну. Треба сачекати понашање свих актера. Мушмуласти Политичар, то је нови тип политичара, виси у политици ко мушмула на грани, и по сунцу, и по киши, и по снијегу, Пробосански Босић, има најмање шансе да се одупре Пробосанским Казанима које спремају Народњаци.
Највише шансе има Хадезе. Ако се и он ушути, Трећи је однешен на штапу.
У том случају ће на сцени бити тројац у коме бич држи Есдееа. И гони право ка Унитаризацији.
А кад се Босна унитаризује, нико не зна да ли ће кренути ка Турској или ка Бриселу.

То и није бтино. Битно је да буде у Нато Пакту.

петак, 04. април 2014.

445.124 посјете
2.790. пост
ПРОБОСАНСКИ
ЕСДЕЕС
ОДЕ У ЕВРОПУ.
ШТА ЋЕ БИТИ С НАМА,
ЈАДНА МАЈКО.

Данас је историјски дан. Као онај кад је потписиван Бриселски споразум. Спаоразум.
Есдеес, најновија Пробосанска Српска Странка, Педепе, Есдеа и Један и по Хадезе потписују, у Сарају, јађеће, Декларацију о европским вриједностима. Крв Ти Јебем.
Да не би био чисти ЕПП, биће неко из ЕПП. Европске Народне Странке. То све организује Конрад Аденауер, исто Фондација.
Посљедњи пут кад су коло играли Народњаци, СДССДАХДЗ, били смо сатјерани у 3ПМ.
Али. Није мајка клела Народњаке што су нас отјерали у 3 Пизде Матерне већ што су нас они и извлачили отален.
Кад Фондације воде овдашње Партије и Партијске Лоле у коло, велико се сраније спрема.
Када је, ономад, ФЕС, Фридрих Еберт Штифтунг, водио активности да Есенесде уведе у сарадњу са Есдепе, па да ми са тим дугокапуташима, торбашима и унитарашима, будемо Пробосанска Европска Политичка Снага, није баш лако било досјетити се да је све замка.
Тек када је Есенесде заинсистирао на Дејтонском споразуму, на правима Републике Српске, на Праву Референдума, на повратку надлежности, ФЕС и ментори су схватили да од посла нема ништа.
Зато је Есенесде и избачен из Социјалистичке Интернационале.
Онда смо приминијенили прагматску формулу. Сарађуј с њима, и са другима, у Сарајеву, ако Република Српска има користи. Као у случају Електропреноса. Брена је Брена али четрдесет пет милиона је четрдесет пет милиона.
Ови, јадници, Пробосански Декларацијаши, истичу да је ово важан корак да уђу у ту ЕПП.
Историја се понаваља, све дотле док се све у балегу не уваља.
Србијански Есенесијанци су такође постали чланови ЕПП Братства.
Велики Кројачи Европе и Унатоутјеривачи су схватили, на србијанском примјеру, да је можда боље искористити оне на које је већ натоварена колективна кривица.
Њихов комплекс кривице, Есдеесов, комбинован са пријетњама и уцјенама, чини од њих кооперативне клечеће сараднике. При чему нисам рекао да ли ће им се прићи сприједа или страга.
А њихова глад за влашћу и пљачком велика је и ненадмашна. То се већ показало.
Јер. Пробосански Есдеес је имао стопут већу моћ, стопут веће паре и стопут већу подршку у односу на Есенесде. Па шта је урадио, шта је оставио. Који аутопут. Осим мјерења кота пруге за Бијељину. На чему је неко узео лову, јакако.
Сада се историја са Есдеесом може само поновити.
Али. Странци Усранци ће њима, за свој унитаристички циљ, дозволити да тргују и српским унутрашњим органима, ако буде затребало. Као што је затребало на Косову.
Ја, пак, могу, и једним и другим и трећим, одвојити неке своје спољне органе. Не баш за трговину. Тек зарад неких мањих а дубљих употребних циљева.  


четвртак, 03. април 2014.

2789.
СВИ У СТРАХУ
ОД РЕФЕРЕНДУМА
У СРПСКОЈ.
СВАКА СЕ ЧАЧКА
ЈЕДНОМ ВРАТИ
КАО МЕЧКА.

Умјесто да је у страху Есенесде, који је покренуо и изборио легитимисање тог права.
·         У страху су Странци Усранци и Велики Кројачи
·         У страху су Босанци и Отоманци
·         У страху је Пробосански Пробосић
·         У страху су Србијанци Есенесијанци
Први су у страху јер су схватили. Свака се Чачка једном врати као Мечка.
Лијепо бјеше разбијати Југославију и окривљавати Србе. Лијепо бјеше и у другим земљама. Гдје још нико није гледао Имал Украјине на видику. Сад, кад се појавила Мечка, помагајте. Путин је пљунути Хитлер. Сад, кад се схватило да Русија може рашчерупати Украјину за пет дана, и да може у тој земљи бити још референдума без думдума, да је одговор на питање С ким се граничи Русија С ким оће, Јој леле га и куку мајко.
А и проблематизује се Косово. Оно није обавило Референдум. Како то да је Совјетствујушћи Крим демокртичан а наше АФК, Ер Форс Косово, није.
Босанци Отоманци, Отимачи, Преузимачи, Унитарачи, у страху су јер има и других начина ослобађања нација, осим јањичарства, анексије, бомбардовања, канистерисања и кличконисања.
Пробосански Пробосић, и други Српскијански Пробоснићи, Копиланчићи, Шакодоларчићи, Еуропросјачићчи, у страху су од Самосталности ко дијете од мрака.
Младен Пробосић, највише. Јер једно је водити Државу а друго је зајебавати Додика.
Младен Пробосански Пробосић зна да нема способности и компетенција за политчко лидерство, за државно вођство, већ само за Мисију и Подаништво, имам осјећај да би волио лизнути ципелу Вучићу, више него владати Америком, и зато га је огроман страх од Референдума.
Зато стално провидно прозива Додика да распише Референдум, кад му вријеме није, да сије кромпир кад се коси дјетелина коњара трећи пут, небили тако неко подвео Мрског Милорада под гиљотину.
Добро што призива санкционисање Додика, већ призива и санкционисање Републике Српске. Пробосански Пробосић зна да би, у случају плитког волунтаризма око Референдума, страдале и инситуције Републике Српске.
Пробосић је Промудров. Сам игра ајнца, са отвореним картама. Па вољ кеца, вољ једанест.

О страху Есенесијанаца видјети данашњи Прес.

среда, 02. април 2014.

2788.
ТРАЈНА
МИЛОШЕВИЋИЗАЦИЈА
СРБА

Јебао вас, више, Милошевић.
Поистовјећивањем Срба и Милошевића, његовим оптуживањем и за мртво теле краве Перке из Новог Грмалишча, и понављањем и увеличавањем његових тобожњих заслуга за Србе и њихове колективитете, понижава се цијели Српски Народ и претвара се у слијепу, неуку и неорганизовану пећинску и страдијску руљу која, да није било Милошевића, не би знала крува да се наједе. А мушкидио ни пичке да тражи.
Нарочито јебао Милошевић Кацина.
Та словеначка протува, која се дочепала Европе, а Европа није више Стара Госпођа, већ, са оваквима, Стара Депонија, данас, у Политици, прича о томе како је Милошевић стварао Републику Српску Крајину и Републику Српску како би остварио свој наум Сви Срби у Једној Држави.
То значи, сугерише Кацин, да сами Срби нису знали ништа, нису имали представу о свом опстанку, нису имали појма да је за народ потребна и територија, у државном или неком другом облику.
Милошевић је уништавао Србе. Тамо гдје га Кацин и међународна заједница одликују за њихово организовање.
Па онда још нарочитије јебао Милошевић Соњу Бисерко.
Ту женску београдску хелсиншку протуву која није само луда опозиционарка већ, чини ми се, суперпројект неке стране службе. Зашто би иначе радила у Министарству иностраних послова а живјела, ономад, са непријављеним мушкарцем у његовом стану. И зашто би тако систематски сатанизовала Србе и Србију, како то не чини ни један опозиционар, невладинац нити странац.
Њено свједочење у корист Хрватске је национална издаја. Дакле, за оптужбу, суђење и стријељање.
Оптуживање Срба и Милошевића за унитаризам у сфрј, фрустрацију уставом из 74., свесрбље једне државе и слично, чисти је међународни пројект којим треба да се замаскира нестанак Срба у цијелој Хрватској, нестанак Срба у пола БиХ, нестанак Срба на Косову.
Какав јадни српски југословески унитаризам. Срби су за Југославију, и за све друге нације, дали и главе и гузице.
А шта су добили. Соњу.
Добро. И Бриселски Споразум.
Не знам за друге Србе, али знам да Срби у Републици Српској морају непрестано доказивати да знају шта ће са собом и својом егзистенцијом, да је земља на којој живе њихова, да имају политичку визију, да је Држава Српска, у којој живе, њихова и њихово природно право, да та земља није дио свесрпског једноземља него цивилизацијско право које се добија истовремено са настанком нације.
У том смислу не признајем политику да ћу подржати све што се три народа у БиХ договоре.
Око Српске Српске, дакле, Државе Српске, макар привремено била смјештена у Дејтон и у БиХ, нема договора. Нема испод Дејтона.
Јер, учитељица и васпитачица Историја каже да договори могу да се обављају и уврнутим мудима. А не само хладним главама.
Вучић, како Који Вучић, исто данас, каже да је он за цјеловиту БиХ. Ја бих волио да Република Српска има то у виду. Вели.
И ја сам рекао да сам за цјеловиту Србију.
Па нико није имао у виду.

Кад сам, Путину, рекао И Русија и Крим, послушао ме.  

уторак, 01. април 2014.

2787.
EKSTERNA
MOĆ
I POLITIČKE
STRANKE

Svaki kolektivitet okružen je mnogobrojnim faktorima uticaja što se može podvesti pod uslov njegovog postojanja jer nema individualne, sterilisane i laboratorijske akcije izvan interakcije kao vezivnog armatorijuma cijele NDD Sfere.
Na Političke Stranke, kroz razne kanale, uticaj vrše svi legitimni i legalizovani faktori. Najviše oni kojima se stranka neprestano obraća, koje zastupa i koji su glasali za nju. Ali, utiču i oni koji žele da usmjeravaju trendove društva, ili da umanje aktivitet i efektivnost stranke, od opozicije do raznorodnih globalističkih silnica.
Sve od toga se može smatrati unaprijed zadanim, vidljivim i projektovanim okruženjem.
Političke Stranke, pobjedničke, one koje su na vlasti ili koje su na tački uspona blizu vlasti, podložne su jednom drugom uticaju koji, ukoliko se ostvari, ostavlja trajne posljedice na stranku i na društvo.
Cijeli kompleks vanjskih uticaja na stranku treba označiti sintagmom Eksterna Moć.
EM treba razlikovati od Prljave Moći utoliko što je ona uži pojam, što se radi o projektovanoj aktivnosti tačno određenih faktora i što ima potpuno definisan cilj. Prljava Moć je opšte okruženje sa takođe velikim ali neprogramatskim i nefokusiranim uticajem. Eksterna Moć je precizno kanalisana sa programom i projektom.
No, i Eksterna Moć dio je opšteg okruženja, opšteg stanja NDD Sfere.
Što je ta sfera nesređenija, nedemokratizovanija, neproceduralnija, to je EM efikasnija i razrađenija.
Eksterna Moć koja utiče na stranke u jednom dijelu je jednaka onoj koja utiče na institicije sistema ali u jednom većem dijelu različita je i nespojiva sa istom takvom Institucionom Eksternom Moći.
Pod Eksternu Moć, kad su Političke Stranke u pitanju, moraju se podvesti sljedeći faktori.
·         Ojačani i odmetnuti vlasnici privatnih preduzeća i kompanija, bilo da posluju po tržišnim ili tajkunizovanim i monopolizovanim kolosijecima. Oni su uz stranku bili dok su mogli imati koristi, i dok je bila u opoziciji, što se liderima i stranci, uvijek predstavlja kao naročita i nezaobilazna zasluga, a kada su došli u poziciju koja nije više labilna, počinju da koriste svoje „zasluge“, koje redovno preuveličavaju. Radi se o ljudima bez ikakvog političkog i ekonomskog kredibiliteta i kompetencija koji sami nikada ne bi stvorili ništa. U fazi kad mogu da eksterno djeluju, postaju nemilosrdni i nastoje da preuzmu ne samo odluke o uslovima svog tržišnog djelovanja nego i odluke o imenovanjima, kandidovanju i slično.
·         Finansijaši sumnjive novčane biografije, ratni profiteri, monopolisti pa čak i kriminalci koji su stekli finansijsku moć, nakon nekog vremena vlasti velike stranke, kada se uvjere u stalnost i stabilnost, prilaze stranci i liderima, ulaze u strukture, pomažu stranku, sa isključivim ciljem stabilizovanja ili uvećavanja svog kapitala i finansijskog carstva. Oni utiču na odluke institucija preko stranačkih trasa, lidera, ministara, poslanika.
·         Finasijaši, biznismeni i produktori raznih sfera, iz domaćeg i stranog okruženja, koji su zainteresovani za udio ili monopol na tržištu u bilo kojoj njegovoj sekvenci. Oni detektuju pogodne stranačke ličnosti, najčešće bliske lideru i rukovodstvu, i uspostavljaju saradnju koja ne mora da bude ni na kakvu štetu. Ti faktori, kroz uzimanje dijela tržišta, na razne načine, bez nezakonitosti i korupcije, ostvaruju koristi. U ovaj segment se ubrajaju i oni koji koruptivno i polukriminalno djeluju. Politička Stranka uvijek ima štetu od angažovanja i djelovanja takvih stranačkih ličnosti jer i oni moraju da djeluju na odlučivanje nadležnih instanci, mimo procedura i mimo tržišnog rivaliteta.
·         Savjetnička, službaška i diplomatska bulumenta. Ovaj sektor se znatno razlikuje od prethodnih jer ima unaprijed definisane ciljeve i razrađenu tehnolgiju nevidljivog dugoročnog djelovanja. To su ljudi i faktori koji imaju vremena, koji se ne žure, koji utiču i na aktivnosti i odluke koje donose koristi Političkoj Stranci ili lideru, i tako prikrivaju dugoročne štete koje proizvode. Iz silnica tog sektora, kad ih se jednom pusti u blizinu, veoma se teško izvući. Svaki refleks tokom vremena otupi i stranački ljudi i rukovodstvo, koje se našlo u takvoj situaciji, živi u jednoj vrsti političke hipnoze, bez sposobnosti racionalizovanja i analize posljedica.
·         Koalicioni partneri, Politički Prijatelji, međunarodne stranačke asocijacije, takođe su faktori koji eksterno djeluju na Političku Stranku i Lidera. I taj uticaj je latentan i niskog intenziteta, kao i prethodni ali se njegovi efekti sigurno mogu detektovati na kraju jednog ili dva mandata.
·         Pojedinačni slobodni strijelci, velikog uticaja u raznim segmentima NDD.
Nema Političke Stranke bez Eksterne Moći.
Radi se samo o tome da se ona drži na određenom pragu. Kada se dozvoli prelazak tog praga, onda procesi postaju teško kontrolisani i nezaustavljivi.
To može da se završi pogubno po veliku stranku, raspadom, nestankom i kriminalizacijom.
Nekima od faktora Eksterne Moći to i jeste cilj pa se često odvija kombinovano djelovanje. Jedan faktor utiče na to da drugi dobije pristup. Drugom dijelu faktora je cilj iskorištavanje pozicije stranke, bez obzira šta će biti s njom, jer oni znaju da će uvijek neko dobijati pobjedničke glasove i vladati a oni će već naći način da se priključe, ne na kraju kompozicije, već negdje pri vrhu.  

*iz knjige Politička Stranka Permanentne Izborne Aktivnosti


2786.
БОСНА ЈЕ ПРОКЛЕТА
ЈЕР ЈЕ ОТЕТА
А БОШЊАЦИ ЋЕ,
НА КРАЈУ, ОСТАТИ
ГОЛИ И БОСНИ

Не мислим на отоманизацију и исламизацију.
Толико је територија у историји отето и преотето да би требало на том точку негдје поставити ону паркиншку блокаду, да се више не може враћати и одмотавати у прошлост.
Мислим на ријеч.
Откако је завршен рат за лажну Трипутмулти БиХ, идеју која је у крви испрђена у вјетар а била је већ пропала и самим наговјештајем распада Југославије, траје рат за Босну.
Рат да се овај међународно признати простор између Србије и Хрватске зове Босна. Рат да се по Босни говори Босански. Рат да по Босни ходе Босанци. И само покоји Бошњак.
Ти убоги Бошњаци ће, док дочекају то, остати и Голи и Босни.
Ријеч Босна преузета је од имена ријеке Босне.
Босна је славенска ријеч.
Она се по конфигурацији, мелодици и рими, поптуно уклапа у славенски спектар ријечи. То не значи да је њен првобитни лик био такав.
Али свакако и не значи да је римског или предславенског поријекла, како то желе да покажу Босанлуци, посебна врста посвојитеља и својатитеља Босне као имена Ваше Државе, ЈВО.
Велике ријеке, а оне су велике спрам величне простора на коме се формирају и којим теку, најчешће су и границе. Ријека која није граница није баш важна. Свакој ријеци то умањује ток. То је њезин изузетан пех.
Нема ријека чије име носе државе и народи.
Осим ако Србе Србијанце не сјебу тако да их натерају у Мораву, па да се прозову Моравци.
Стога је бесмислен сарајевски рат за ријеч Босна.
Потпуно ванвременски.
Тај Сарајевски Политички Круг, мада је то уска синтагма за цијели агаторијум чудног племена које се одавно одвојило од народа у чини све наопако. Наопак је вијек у коме се гнијезде, наопак континент на коме се подсвијесте, наопак је однос вјере и нације, наопак је избор имена за народ и нацију, наопак је избор вакта, избор такта и избор рата. Умјесто мира.
Кудгод тече, Босна, ипак, припада овдје.
Чак и кад се смјести у слив. Црноморски је а не Босфорски.

А Ваша Држава, то што је остало од 3ХМ, морала би некако друкчије да се назове. Казани. Какањ. Калесија. Врлесија. Брдусија. Неблук. Брдлук.  

понедељак, 31. март 2014.

СТИГЛЕ СУ МИ ЛАСТЕ

А И НАПРАВИЛИ СМО
ЈЕДАН
МЈАУСЕЛФИ
2784.
ПРЕНАГЛАШЕНА
УЛОГА МЕДИЈА
ЗНАЧИ ПОТЦЈЕЊИВАЊЕ
БИРАЧА

Сваки просјечно болесни политичар, и онај који је на власти и онај који је у опозицији, и онај кога сви не воле, и онај кога сви обожавају, има огроман страх од медија.
Толики, да многи од њих желе да имају своје, у власништву, медије. Или неће да уђу у политику док не створе свој медиј.
Болесници у медијима, власници, не мислим на надничаре, изванредни су љекари дијагностичари и дефектолози, и то добро знају, иако за то имају образовање ко Пушачица Моника за квантну физику.
У том споју љубави, болести и бола, могуће су свакојаке трансверзале. Политичари и странке, које, такође, болују од вишка важности и памети, о себи, грозе се жуте штампе, улитане телевизије и свакојаке медијске тривијалности. Али многи од њих ће формирати таблоид да би радио против других. Не знајући да је добит и томе само што још један медиј не пише лоше о њима.
Технолошка поља Јавног Мнијења и велика рудишта Јавне Свијести, нити су истражена нити су обрађена.
Не зато што неке агенције нису способне за то, што имају кадрове какве имају и што општи научни и сериозни однос према стварности мора да стоји као темељ свему па и дјеловању агенција за истраживање ЈМ, већ због тога што је то у пизду матерну зајебано подручје за истраживање.
Стога нико ни нема представу на основу чега Појединац формира свој политички став о странкама, лидерима и цетера, и како се у његовој политичкој глави тај став транспонује у Изборни Глас.
Анархистична Либерализација Свега Постојећег претекла је све па и оне који би могли да разумију политичко друштво, колективитете и појединце.
Јавност, Јавна Свијест, која у себе укључује чуда, националну, економску, егзистенцијалну, културну... свијест, и подсвијест, и Јавно Мнијење претворени су у бесконачну Гранд Параду у којој је та јавност и тај бирач под оловним плаштом низаштонејебавајућег тоталитаријума, замаскираног једном емисијицом Народ пита.
Политичари и Медији, у таквој ситуацији, спремни су на све.
А Све је тешко регулисати и каналисати.
У таквој ситуацији, неки политичари мисле да су бољи уредници од оних којима то на тараби пише. А неки новинари, кроз главу својих робовласника, мисле да су бољи политичари од оних који су изабрани.
Дабоме да долази до ексцесних ситуација. Као на граници Нато Пакта и Русије.
Одавно сам промовисао филозофију Хладне Коегзистенције у односу Политичке Странке и медија. Мислим да је то и за медије најпродуктивније. Ја сам пошао од тога да је то најпродуктивније за НДД сферу. Нацију Државу Друштво.
Али, као и свака филозофија, и та је, добрим, дијелом, идеалистичка филозофија.
Ако и није, сада је за њу, овдје, касно, прекасно.
Ако се узме да је нормално да политичари гријеше, онда није нормално да, у неким сегментима, гријеше и медији.
Гријеше у томе што желе да се понашају као политичке странке. Неки као владајућа, неки као опозициона.
Неки медији се инсталирају као вођа опозиције. Док они који би требали бити вође, лупају ко максим по дивизији.
Срећа је што сваки бирач, сваки грађанин, кога овакав однос према медијима, и однос медија, потцјењује, прецизније и боље детектује трендове и заузима политички став, већ у ППМ, Првој Половини Мандата, и лакше, и паметније, то претаче у одлуку о Изборном Гласу, него што и медији и политичари, и аналнитичари и експерти, мисле о њему.
Многи од њих, медија и политичара, раде посао ефектно као кад би, умјесто коња, у вршај упрегли кокошке, да газе по класју пшеничном.

Без певца им за гузицом.

недеља, 30. март 2014.

2783.
ИГРАЛЕ СЕ
ЕСДЕЕСЛИЈЕ
НАСРЕД ЗЕМЉЕ
РЕФЕРЕНДУМИЈЕ

Бесмислено је расправљати о томе како Есдеес, као колективних Дух Из Шуме, схвата Референдум.
Они су небројено пута доказали да нису схватили суштину 2006. покренуте приче о Рефрендуму.
И непрестано настоје да то утрпају Есенесдеу као готову одлуку коју треба да носи у џепу.
Бесмислено је, јер је Есдеес, да говорим мени мрским а њиховим пробосанским језиком, ситношићарџијска странка и они не виде координате.
Поготову не виде Тродимензионални Свијет Српске.
Референдумска есенесдеова 2006. није били покренута због одлуке, већ због права. Право на референдум је прече од жеље за рефрендумом. У БиХ, код Сарајевског Политичког Круга, није споран референдум, јер они су, тако сматрају, власници свих референдума и ћитаба о њима. Спорно је право Српској на Референдум.
То право за Републику Српску изборено је.
Због тога, уосталом, Инструктори Мисије Босића водају, га, ко теоца, по сарајским малтама, да прича о Пробосанском Духу, о томе како од Самосталности нема ништа. А то значи ни референдума.
Право Српске које је легитимисано, историјско је.
Референдум прогони цијелу Пробосну. Прогони и Обаму. Јер му се већ причињава.
Есдеес мора да иде у школу да то схвати.
Мисија Босић и Есдеес не схватају ни Самосталност Српске.
Финансијска прича Огњена Тадића о потрошеним парама, а могло се са сто милиона поткупити администрације великих сила и тако купити Независност, говори о плиткоћи политичке концепције и нискоћи могућности Есдееса. Говори са каквим оплазама би водили ову земљу.
Очекујем да се стране амбасаде ограде од поткупљивости њихових земаља коју им импутира Тадић.
Галамџијско позивање Есдееса да Есенесде распише Рефрендум позив је у провалију. Никоме више не би одговарао Референдум осим Есдеесу. Они би, онда, ујахали на Белом Коњу као спаситељи Државе, Пробосне Поносне. И постали би Бриселски А Њихови.
Кад бих ја одлучивао о Референдуму за Самосталност или Независност Републике Српске, питање би било формулисано овако.
Да ли сте за Независност Републике Српске, без Есдееса.
Да их оставим у тој Пробосни.
Јебала их БУД.
Босна У Дупе.