субота, 09. јануар 2016.

ДАН
ОПСТАНКА

Бјежећи од Турчина, Срби су се расипали по Крајинама. И своје православље садили по брдима, гдје Мрски Турчин није залазио.
Касније су се расипали по војскама и туђим ратиштима.
Па су се расипали у биткама најездника и са друге, не само са турчинске стране.
Расипали се по Албанији. И по Плавим Гробницама.
Расипали се, гинући против Фашизма, окупљајући народе, да би, послије могли да буду у каквој таквој сигурној Држави. И да би, много касније, узели себи своје Државе са нешто своје а подоборо и туђе земље.
У то вријеме Србе је расипало по Јасеновцу, по Пребиловцима, по Јадовнима.
Срби по Крајинама су служили другима. Заузврат су добијали Опстанак.
Гаврило Принцип потомак је једног таквог Србина из Крајина. Његовог оца су прозвали Принцип јер је служио Граници и Крајини, по правилу службе и принципу.
Није случајно што је Гаврило потегао пиштољ на Фердинда. Јер је Фердинанд био симбол тих Најездника који су Србе упрезали у јармове и тељиге и тјерали их да им буду слуге.
А како је то, то нико не зна осим Срба из Крајина.
Нажалост, други народи нису захвални Србима низашта. Напротив, да би оправдали своје зло и забијање ножа у леђа, товаре им на леђа и оно што нису урадили. Окриваљују их на правди Бога и Историје.
Данас нема више Срба у Крајинама.
Чак ни у некадашњој Босанској Крајини.
То кукаваца, заборављених у Гавриловом Крају, Дрвар, Гламоч, Грахово, можемо сматрати картографском грешком.
У тој најновијој Најезди на Србе, мада је то приказано као Распад СФРЈ и као Агресија на друге народе и територије, већином на територије гдје су живјели Срби у већини или у конститутивном проценту, Срби су нестали одсвакле, осим из Уже Србије и Војводине.
Нестали су из Македоније. Нестали на Косову. Нестали у одвојеној Црној Гори. Нестали у пола Босне и Херцеговине. Нестали у Хрватској.
Опстала је само Република Српска.
Данас се тај Опстанак потцјењује.
Под притиском дневне несреће која Србе гази ево већ тридесет година, и важним данима се не даје значај.
Глупи Бакир Изетбеговић, повуко на бабу, учинио је да се Срби Српске тргну око 9. јануара 1992е, када је формирана Република Српска, са именом Српска Република БиХ.
И тај назив показује српске илузије према другима.
Срећом да их нису дуго држале и да је са тим завршено.
Није случајно што је остала Република Српска и Срби у њеном облику.
Није случајно да она веже Јасеновачко подручје и Крваву Дрину која их је у Другом Свјетском рату мртве носила.
Тај до Срба много је чвршћи од свих других Срба.
Од Срба Крајина. Од Срба Косова. Од Срба Србије.
Из разних разлога, услова и историјских искустава.
Могу и да се љуте на мене због тога.
Срби овдје, за које Турски Сарај, и интернационални крвожедни идиоти, кажу да су Агресори и Фашисти, знају шта је Опстанак. Знају шта је Своја Земља, Своја Нога и Свој Језик.
Зар је неко мислио да ће се тако оставити земља са које су Срби скупљани у Јасеновац.
Зато су и гинули по славонским ратиштима и сјеверније. Јер је све то Српско, Јасеновачко.
Зато је било времена када је Први Корпус Војске Републике Српске имао и стотинудвадесет хиљада бораца у рововима.
Дабоме да је било дезертера, обичних себичњака, шверцера и лопова.
Али, у односу на борце, то је усрана смрдљива мањина.
У односу на Опстанак и Републику Српску, то је занемарљив талог.
Нека нико, около, ни у будуће вријеме, не рачуна да ће се Срби Српске потурчити и покатоличити, подвити реп, поклонити се или отићи.
С тим процесима је готово.
Што сте ућарили, ућарили.
Стога је Дан Републике Српске, Дан Опстанка.
Тако га треба славити.
Тако му пјесме пјевати.
Тако му молитве читати.
Јер су то славе, пјесме и молитве и за унуке оних који су јутрос рођени.


петак, 08. јануар 2016.

ТИХИ
СРПСКИ
УНИТАРИСТИ

Ни најцрња опозиција није толико опасна колико Бактеријска Инфекција у здравом националном ткиву.
Ти разарајући ланци непримјетних и тихих уништавача, може да се поднесе у стабилној и заокруженој територијалној и државној заједници. Чак и када се сви нагузе Нато Пакту и попуше Бриселу, неки оквир ће остати.
Али у случају Републике Српске то је Опасност Опстанка.
Тај посебан бактеријски слој намножио се до забрињавајућих размјера.
Његова опасност увећава се чињеницом да такву технологијску дјелатност преузима и продукује највећа опозициона странка, СДС. Умјесто да креира здрав, реалан и јасан алтернативни опозициони политички програм. И упорно га представља јавности.
Шта изједа и шта напада Бактеријска Инфекција Републике Српске.
·        Напада Власт. Али не за суштинске ствари већ за бијеле чизмице и слично.
·        Напада највећу странку на власти и њеног лидера, али не за суштинске ствари већ за идеју о заставама и Дану Републике.
·        Напада Референдуме које приписује Додику и тако их узима из руку Републике Српске.
·        Напада било какав економски и друштвени успјех тезом да ништа није урађено и да је све пропало. Као да у цијелом свијету све расте и цвјета. Само у Кини пропаст, а то је далеко.
·        Напада РТРС, као државни, режимски, страначки медијум. Као да је усрани РТРС, СРТ или како се све већ у свим фазама звао, икада икоме омогућио промјену власти.
·        Напада појединце. Који су везани за СНСД. Као што Арапи нападају дјевојке и жене по Келну и Дојчланду. Животињски крвожедно, кружећи као хијене око жртава.
·        Понижавају све што је везано за Републику Српску правдајући то нападом на Власт, Позицију, Режим, Другим Мишљењем, Опозиционарством, Грађанштином.
·        Нападају Патријарха, Владику и Цркву, као да су они Мјесни Одбори Есенесдеа.
·        Нападају било кога, није битан калибар и формат, ко и преко улице махне неком из Есенесдеа.
Све то покушавају представити као Опозиционарство.
Али. Ефекат те активности јесте разарање вриједности свега постојећег. Ништа од тога не може да се квалификује као критика, са јасним приједлогом излаза или алтернативе.
Најопаснији ефекат јесте у том што све мање људи жели да каже или уради било шта корисно за НДД Сферу. Иако нема везе са Влашћу, Режимом, СНСД и Додком, хијене и лешнари, Бактеријске Дивизије, повезаће га. Тако се из Јавности и Друштва елиминише огроман број способних и добронамјерних људи, неупетљаних у политику.
Нико неће да се изложи најезди јавних недојебаних сувопизди, неиживљених малостраначких умишљеника, невладиних овисника и доларисника, лицима у стању потребе за социјалном пажњом, аутодеструктивцима властите личности па онда и националне околине, менталоидима којима је једини хабитус, спиритус мовенс и спермус ејакулатус то да буду против нечега. Јер нису способни бити за било шта, створити било шта или креирати и замислити друкчије рјешење.
Ко чини Бактеријску Инфекцију Републике Српске.
·        Званична Сорош Арматура. Сорош је само ријеч, и ништа више. Ради се о цијелој мрежи претежно маскиране и прикривене дјелатности ситних пунктова који су пауковом мрежом повезани у систем. О томе је све речено и то није никакав проналазак за подручје Републике Српске.
·        Приватизовани и приватни медији. Њихове Газде и газдини поданици. Од којих су неки, мањи број, свјесни играчи и болесници. А највећи дио њих је егзистенцијално условљен.
·        Систем Портала и Блогера.  Који је умрежен тако да једни друге преносе садржаје и прекађују се, стварајући утисак Гори Интернет. Само неки од њих су прецизно инструисани, плаћени и опскрбљени информацијама, полуинформацијама и циљевима њихове активности.
·        Носиоци заостале комунистичке антисвијести. То је генетски преносива болест. У Комунизму је постојао слој људи који је био латентно против Власти и Идеологије, чак и против Државе. Што је разумљиво. Међутим, у Демократији, или Демодркатији, то не функционише. Сутра, кад се промијени Власт, шта ћемо тад. Против кога ћемо бити. Јер овдје није на сцени идеологијска смјена или промјена Тите и Краља.
·        Медијски Инокосни Ратари. Читав слој људи који је убачен, као расути терет, у медије, без квалификација и могућности напретка. То је, најчешће, једино гдје су могли да се удјену. Велики дио међу њима је избачен из својих кућа, мјеста и социјалних миљеа. Они носе са собом опште незадовољство и оно се прелијева, кипи, гдјегод се они налазили.
·        Слој јавносника, административаца и самисебеназваних интелектуалаца са Романијско-паљанског платоа који не може да прежали одузимање Сарајева као животног циља, па онда одлазак Власти са Пала у Бањалуку и одузимање Есдееса тој географији.
·        Један узак слој Удбаша. У које убрајам дјелоснике разних служби, најчешће страних.
·        Све већи слој опозиционих протезоида, зубчаника и помагала, који су већ инсталирани у структуре странака. Они се истурају као викачи и букачи који треба да покрију недостатак Политичког Програма и свему дају опозициони ореол. И да прикрију немогућност његовог формирања садашњим опозиционим снагама. У тај слој спада много актера. Од Босића па наниже.
Проблем је и у томе што цијела ова лепеза актера и активности, у Републици Српској изазива еквивалентно дјеловање. Па се Власт и водећи Есенесде, све више упуштају у неполитичку технологију.

То може, законито довести до синдрома Вучић у Србији. Али. То је друга тема.

четвртак, 07. јануар 2016.

МОРАЛ
И ВРИЈЕДНОСТИ
У НАСЕОБИНИБиХ
ПОЧИВАЈУ
НА МИЛИТАНТНИМ
МИЛИЦИЈАМА

Услуга БХН, БХ Новинари издала је саопштење. Сви у борбу за Медијско Оздрављење.
Слово Оловно Ти Јебем.
Бехановинари апелују да се поводом 9ог јануара, Дана Републике Тамо Српске, и поводом самоубиства сарајевског дјечака Махира, аутори коментара на порталима уљуде и не излијевају мржњу у мјери да Миљацка мостове однесе.
Они, чини ми се, позивају и неко вијеће за етику, естетику и пластичну хирургију медија, да размотри, прокафенише и изенгленише мало тај проблем. Мало до умјерено.
И то је све.
Морам рећи да је и то од Бехановинара непотребно и смијешно.
Жалосно је да у неком друштву нека Невладина диже глас у име Јавности. У име Етике. У име Морала. У име Друштвених Вриједности.
Жалосно јер то нема ко други да уради. Нити постоје санкционе процедуре.
Јер је Друштво поптуно разорено и темељи се, и повезано је, једино на дубокој и тешкој Мржњи.
Насеобинабих је једна релативно хладна наслага троске испод које ври пламен и лава вулкана. Иако је дубок снијег испод нас је ужарена течна Мржња.
То што пишу Кликсовци, коментарџије Кликс.ба, муслимани, и у нешто мањој мјери, хрватске и српске радиклане групе, само је врх леденог бријега.
Ово друштво више нема никакве везе. Нема ништа заједничко. И свако прикривање једнако је неуспјешно као и покушај да се та веза изгради.
Да би се избјегао неки будући рат, барем у некој међувјерској и међунационалној варијанти, мање болан је рат у међутериторијалном облику, потребно је што прије подијелити БиХ.

Немама воље да образлажем, али тада би се и ниво мржње смањио. 

среда, 06. јануар 2016.

У ТРОУГАО
ДОДИК – ВУЧИЋ,
УМИЈЕШАЛИ СЕ
ИВАНИЋ
И НИКОЛИЋ

Свако из својих разлога.
Ако ћу то тумачити на основу заједљивости, тумачићу као настојање да се уђе у игралиште. Јер и један и други су маргинализовани функционери. Николић је тамо, у складу са својом наивношћу, отцијепио све од Шешеља, осим Хага, и формирао странку а онда је дошао Вучић и узео му све. Добро што је Николићу узео све, узео је све и Србији. Али. Ипак. Тај Вучић Осјећа и зна да му нешто недостаје. Рекло би се, недостаје му све. А нарочито Српство. Које не може да изникне од свих тих силних патетисања према Бриселу, Берлину, Веберу у Кирбију. То га држи у троуглу са Додиком. Трећи угао је Српство.
Николић, пак, као Руска Веза, жели да уђе у игралиште, Вучићевим језиком речено, у Екран. Стога је јасно рекао да је за Другу Српску Државу. Случајно је на челу те државе Додик. И Николић то није говорио због њега, јер нема никаквог разлога да га воли, ни природно, ни политички. Тако је, на том терену Српства, претрчао Вучића, као Лато, ономад, у пољској контри.
Иванић је такође маргинализован српски лидер. Мада га ја само тако представљам. Он је доље, у Котлини, код Амбасаде и Бакира, утицао што је утицао. Угурао је Есдеес у власт у Насеобини. Сам он то тако представља, јер то није тачно. Али, правимо се да јесте. Као што је 1 Еуро од Кристал банке, тада, вриједио као данас 76 млрд$.
Иванићева улога се тиме завршила. Он сад нема српског посла. Осим што може нешто да усере.
И он мора да уђе у игралиште. Сарајево није његово игралиште. Као ни Странци Усранци. Република Српска је погодно тло за улазак на игралиште и повратак. Још ако се тим ударцем туче Додик.
Стога је и рекао Николићу да се не мијеша у унутрашње ствари БиХ.
Какве везе има БиХ.
Па, то му је послодавац. Он је, Иванић, због БиХ изабран у Предсједништво. Није због Републике Српске. И Николић је ту поптуно у праву. Без обзира да ли му је то Додик шапнуо или није.
У том склопу повратка у Српску, треба тумачити Иванићев божићни пријем у Предсједништву БиХ. Јевтино српствовање. То је као и кад се ја попнем на Монт Еверест па тамо пјевам Боже правде.
Српствуј тамо гдје су Срби, нема Срба у Сарајеву.
Ако ћу анализирати по ефектима, закључићу да је ово борба, Николића и Иванића, око Вучића.
Николић жели да га елиминише у приступу Српској јер је латентна опасност да га у погодном тренутку Странци Усранци пусте са ланца и да он почне да режи на Додика чиме је Српска у опасности. Не због опасности по Додика већ због тога што ће се инсталирати пичкаста структура у Републици Српској.
Иванић жели да Вучића веже за Сарајево. Па преко Николића, поручје му Није Додик Српска. И ја сам Српска. Српска у Сарајеву. Чиме и он жели оно што и Николић. Да Вучића одмакне од Српске.
Ако ћу гледати по суштини, онда ћу упозорити да је ово сукоб на граници.
На граници напредовања Брисела и Запада према Србији. На граници заустављања Руса јер су једном ногом стали и на страну Републике Српске. На граници напредовања Нато Пакта. На чијој страни је и Вучић па му Додик треба да мало углади јавни визир и да у Србији донесе који српствени поен. Пошто за Натоизацију Србије треба још побједа на изборима.
Ако ћу је напит по политичкој окрутности, онда ћу рећи да се све врти око Републике Српске а да је циљ, у ствари, Србија. Иза које је још један скривени, већи, циљ. Русија.
Због тога је оволика хајка на Српску.
Инсталирањем Пичкастог Вођства, овдје, све би било олакшано. И са Србијом и са потискивањем Русије са њена једина два стуба на Балкану.
Запад ће, у тој борби против Русије, покушати да ухапси Додика, био или не био криминалац. А ако треба да збаци и Вучића, збациће га.

Иванић и Николић, покрајни су српски играчи.

понедељак, 04. јануар 2016.

СНИЈЕГ
ДОКАЗУЈЕ
ДА ИЗНАД ВЛАСТИ
НЕ МОГУ ДА СТОЈЕ
НАРОД И ГРАЂАНИ

Власт је на било који начин добијено право да се креирају и проводе процедуре или да се примјењују санкције за непровођење.
Ми, међутим, који смо излегли чудовиште које су нам назвали Демократија, мислимо да је Власт једно позориште. У коме главну улогу игра или сама Власт или њени противници, они који су изгубили у трци за Влашћу. Који су поражени. На изборима или у примјени силе и крађе. Дакле, неспособнији у сваком погледу.
Ми мислимо да је Власт једно Сеоско Прело гдје је најважније извикивати сексуалне пароле према незаштићеним цурама а никада не учествовати у сношају.
Ми мислимо, или се тако понашамо, да је Власт једна мочвара пара коју никад није могуће исушити. А увијек грабити.
Ми мислимо да Власт почиње и да се завршава формирањем Владе.
Ми мислимо да је над Влашћу, јер тако нам каже чудовиште које смо излегли и које су нам назвали Демократија, Народ. Јер тако нам показују, организујући протесте, студенте, синдикате, машиновође.
Ништа од тога није тачно.
Власт не може да одговара Грађанима и Народу. Они су поданици Власти и Државе.
Они немају инструменте, механизме, алате нити уставне процедуре да наметну одговорност Власти, њима, Народу и Грађанима.
Осим избора. Али. Они се догађају сваке четири године. И они су инструмент Демократије, тог непрактичног чудовишта а не инструмент контроле и санкција Власти. Избори су постпејд нашег мобилног мандата.
Над Влашћу мора да стоји Власт, Партија или Војска.
Власт може да одговара само неком изнад себе, неком јачем, надмоћнијем у сили и процедури.
Конкретно, јер је тема широка, Власт у Бањалуци мора да одговара Властима Републике Српске. А не Грађанима. Може она да одговара и Грађанима, излазећи им у сусрет, причајући с њима и слично. А може и да не одговара. И ником ништа.
Да ли је Републичка Власт, прије зиме, ишта подузела да нижи нивои власти буду спремни за могуће неприлике и ситуације.
Дабоме да није.
Јебе се Републичкој Власти за снијегом, поплавама и сушама.
А Републичка Власт је обавезна. Јер снијег не препознаје општине нити политичке странке.
Изнад Републичке Власти, спали смо на такву ситуацију, може да стоји само Народна Скупштина. Којој се морају усвојити процедуре за контролу Власти. Којих сада нема, на обострано одушевљење.
Па Ранка Мишић, сиротица клета, мисли да је она, Синдикат јој, изнад Власти.
Зато, у емисији Атевеа, бањалучке општинске телевизије, Водитељ и помоћница му, показују крајњу некомпетентност о том снијегу и о стању у граду. Па траже помомоћ квиска. Квиско су гледаоци који се јављају у програм, уживо и анонимно, и твитови на друштвеним мрежама. Анонимни могу да кажу шта хоће али не могу да замијене компетентног новинара. Зенга онда може да каже да лажу, јер новинари не знају шта је истина.
И.
Свијећа се угасила, слава се завршила, домаћин може да сједне а драги гости да иду кући.
Многи су, видите, помислили да је изнад Власти и Емисија, и Телевизија, и Водитељ/ка.
То је потпуно политичко, уставно и државно сљепило.
Ефикасна власт могућа је само ако изнад себе има Власт и Страх.
Ми, међутим, чинимо све, тетошени, од Странаца Усранаца, по мудима, џепу и по главуши, да у процесу Дерегулације уништимо све вертикале, све процедуре поништимо и да на сцену изведемо Оштру Нулу умјесто Оштрог Курца.




недеља, 03. јануар 2016.

МИСТЕР 1€
И 15 БГ.
БАЧЕНИХ
ГОДИНА.

Младен Иванић је тих 15 бачених година Републике Српске.
Њему су оне, нажалост, чиста добит.
Јер. Ни један лидер у краткој историји Републике Српске а и цијелог постјугословенског згаришта, није имао такав третман и његу, у политичком смислу, какву је имао Младен Иванић. Са тако малих приносом и добити.
·        Савез за Мир и прогрес кандидовао га је на изборима, одмах послије рата.
·        Биљана Плавшић му је дала мандат за састав Владе Републике Српске, прије Додика, којег је он, изволијевајући немогуће, вратио, као сеоска млада просце.
·        Основана му је Партија Демократског прогреса. У коју су похрлили сви они који су се сматрали паметнијим, образованијим и важнијим од оних који иду у сланинасти Есдеес или у сељачки Есенесде.
·        Дата му је Влада иако је, у односу на Есдеес, његов Педепе био миноран.
·        Есенесде га је позвао у коалицију иако му Педепе није требао. Коју је он, касније, по наредби странаца, напустио. И тако, дефитивно, лимитирао раст Педепеа.
·        Сада је изабран у Предсједништво БиХ, иако га његова странка, ни изблиза, не би могла изабрати на то мјесто. Изабран је претежно гласовима Есдееса и Диригованих Муслимана. Томе је помогло и кандидовање, из СНСД, Жељке Цвијановић, која, као почетник, није могла да се носи са Старим Лињатором и подршком коју је имао изван Есдеес и Педепе.
И данас, након петнаест година тог пута има образа да напусти мјесто Предсједника Педепеа, да паметује са мјеста Члана П и да држи јавности предавања пуна лажи и обмана.
Учинио је то у Интервјуу Пресу
Коликогод је новинар покушавао да буде децидан у питањима, и реално провокативан, Иванић је остајао љигаво маскиран политичким лојем.
·        Без трептаја каже да је дошао на чело Владе ради економије а онда ју је, након двије године, напаустио и отишао да буде министар иностраних послова у СМ.
·        И данас од те своје економије оправдава Унитарни Босански Рачун ПДВ. А то је највећа пљачка Републике Српске.
·        И данас оправдава продају Кристал Банке за 1 еуро и баца прашину у очи да је требало и Бобар банку продати тако. Без обзира што то ни нису чак ни крушке и јабуке банке и што његов разлог продаје нема везе са овим временом и сломом ББ.
·        Лаже о томе да је Ешдаун хтио да га уништи па је зато суђен за паре на пању из којих је финансиран Педепе. Иванић је инглески ђак и све је то један блеровски спин.
·        Бијег са мјеста Предсједника Владе, као и сада са мјеста Предсједника Педепеа, правда тадашњим недостатком Срба у дипломатији БиХ па се он жртвовао, као рођени Србин и најрођенији дипломата, да подигне углед тог српског живља у свијету. А углед му је био такав да га је Онај Терзић смијенуо садпасад.
·        Мртво љигаво Иванић каже Ми из Савеза за промјене. Нити је он Промјена, нити је он за Промјене, нити се може убројати у Ми.
·        Мртво нереално каже да је друштво у Републици Српској подијељено. То, ако није политички дилетантизам, јесте сијање безизлаза. Нетачно је да је друштво подијељено јер су на сцени потпуно непопларне политичке опције. Једна српска и једна из ћошка а не супротна њој. Једна је опција Прво Република Српска. Друга опција је Сарајево као Политички и Економски Центар над Српском. То нису подијељене и супротстављене позиције. Ова друга позиција није позиција никога из Републике Српске. То је нечија туђа опција. За Републику Српску то је позиција Издаје а не Алтернативе.
Дакле, од свега, након тих деценију и по, штетвала је Политичка Артикулација Републике Српске, штетовао је Педепе, осиромашен је Страначки Мозаик Републике Српске, по други пут је оживљен Есдеес, конгломераторијум који не може да се васпостави као Политичка Странка и да понуди квалитетну другачију Политичку Опцију.

А то је опасно и због чињенице да Педепе силазећи са сцене, тај цијели простор оставља таквм Есдеесу.
ЗАРОБЉЕНИЦИ
ШАБЛОНСКЕ
СВИЈЕСТИ
И МИСЛИ

Чак и обичан јануарски снијег може да покаже мањкавости, особине и домете појединца и друштва.
Да ли је јасно да снијег не пада у јужним подручјима зато што зна да су то индивидуе и колективитети који су неспособни да се с њим носе.
Да ли је ико размишљао да тамо гдје нема снијега, много чешће има бомби. И ратова.
Зато овај снијег, код нас, изгледа као залутао.
Нисмо ми сви Игман, Маму Му Јебем.
Али је добар да схватимо какве смо будале.
Неко мора то да нам каже. Сад је пало на снијег. Јер ако смо сви будале не можемо једни другима ништа паметно да кажемо.
Наша заробљена, шаблонизована, утабана свијест и Неразумишљање, а Неразумишљање је Размишљање Са Неразумијевањем, очитује се најбоље код најнижих природних ситуација. Снијег, поплава, земљотрес, рат.
Тад показујемо сву неорганизованост, неспособност одвајања битног од небитног и демонстрирамо кориштење уходаних ставова који не могу да буду дјелотворни јер се ситуације никада не понављају.
Разлика између проблема са снијегом и Државе, односно цијеле НДД Сфере, незнатна је. Само је велика у компликованости.
Снијег је много једноставнији па ни то нисмо у стању да ријешимо.

Чак нисмо вјешти ни да нађемо неког другог кога би окрвили за све.