ТИХИ

СРПСКИ

УНИТАРИСТИ

Ни најцрња опозиција није толико опасна колико Бактеријска Инфекција у здравом националном ткиву.

Ти разарајући ланци непримјетних и тихих уништавача, може да се поднесе у стабилној и заокруженој територијалној и државној заједници. Чак и када се сви нагузе Нато Пакту и попуше Бриселу, неки оквир ће остати.

Али у случају Републике Српске то је Опасност Опстанка.

Тај посебан бактеријски слој намножио се до забрињавајућих размјера.

Његова опасност увећава се чињеницом да такву технологијску дјелатност преузима и продукује највећа опозициона странка, СДС. Умјесто да креира здрав, реалан и јасан алтернативни опозициони политички програм. И упорно га представља јавности.

Шта изједа и шта напада Бактеријска Инфекција Републике Српске.

·        Напада Власт. Али не за суштинске ствари већ за бијеле чизмице и слично.

·        Напада највећу странку на власти и њеног лидера, али не за суштинске ствари већ за идеју о заставама и Дану Републике.

·        Напада Референдуме које приписује Додику и тако их узима из руку Републике Српске.

·        Напада било какав економски и друштвени успјех тезом да ништа није урађено и да је све пропало. Као да у цијелом свијету све расте и цвјета. Само у Кини пропаст, а то је далеко.

·        Напада РТРС, као државни, режимски, страначки медијум. Као да је усрани РТРС, СРТ или како се све већ у свим фазама звао, икада икоме омогућио промјену власти.

·        Напада појединце. Који су везани за СНСД. Као што Арапи нападају дјевојке и жене по Келну и Дојчланду. Животињски крвожедно, кружећи као хијене око жртава.

·        Понижавају све што је везано за Републику Српску правдајући то нападом на Власт, Позицију, Режим, Другим Мишљењем, Опозиционарством, Грађанштином.

·        Нападају Патријарха, Владику и Цркву, као да су они Мјесни Одбори Есенесдеа.

·        Нападају било кога, није битан калибар и формат, ко и преко улице махне неком из Есенесдеа.

Све то покушавају представити као Опозиционарство.

Али. Ефекат те активности јесте разарање вриједности свега постојећег. Ништа од тога не може да се квалификује као критика, са јасним приједлогом излаза или алтернативе.

Најопаснији ефекат јесте у том што све мање људи жели да каже или уради било шта корисно за НДД Сферу. Иако нема везе са Влашћу, Режимом, СНСД и Додком, хијене и лешнари, Бактеријске Дивизије, повезаће га. Тако се из Јавности и Друштва елиминише огроман број способних и добронамјерних људи, неупетљаних у политику.

Нико неће да се изложи најезди јавних недојебаних сувопизди, неиживљених малостраначких умишљеника, невладиних овисника и доларисника, лицима у стању потребе за социјалном пажњом, аутодеструктивцима властите личности па онда и националне околине, менталоидима којима је једини хабитус, спиритус мовенс и спермус ејакулатус то да буду против нечега. Јер нису способни бити за било шта, створити било шта или креирати и замислити друкчије рјешење.

Ко чини Бактеријску Инфекцију Републике Српске.

·        Званична Сорош Арматура. Сорош је само ријеч, и ништа више. Ради се о цијелој мрежи претежно маскиране и прикривене дјелатности ситних пунктова који су пауковом мрежом повезани у систем. О томе је све речено и то није никакав проналазак за подручје Републике Српске.

·        Приватизовани и приватни медији. Њихове Газде и газдини поданици. Од којих су неки, мањи број, свјесни играчи и болесници. А највећи дио њих је егзистенцијално условљен.

·        Систем Портала и Блогера.  Који је умрежен тако да једни друге преносе садржаје и прекађују се, стварајући утисак Гори Интернет. Само неки од њих су прецизно инструисани, плаћени и опскрбљени информацијама, полуинформацијама и циљевима њихове активности.

·        Носиоци заостале комунистичке антисвијести. То је генетски преносива болест. У Комунизму је постојао слој људи који је био латентно против Власти и Идеологије, чак и против Државе. Што је разумљиво. Међутим, у Демократији, или Демодркатији, то не функционише. Сутра, кад се промијени Власт, шта ћемо тад. Против кога ћемо бити. Јер овдје није на сцени идеологијска смјена или промјена Тите и Краља.

·        Медијски Инокосни Ратари. Читав слој људи који је убачен, као расути терет, у медије, без квалификација и могућности напретка. То је, најчешће, једино гдје су могли да се удјену. Велики дио међу њима је избачен из својих кућа, мјеста и социјалних миљеа. Они носе са собом опште незадовољство и оно се прелијева, кипи, гдјегод се они налазили.

·        Слој јавносника, административаца и самисебеназваних интелектуалаца са Романијско-паљанског платоа који не може да прежали одузимање Сарајева као животног циља, па онда одлазак Власти са Пала у Бањалуку и одузимање Есдееса тој географији.

·        Један узак слој Удбаша. У које убрајам дјелоснике разних служби, најчешће страних.

·        Све већи слој опозиционих протезоида, зубчаника и помагала, који су већ инсталирани у структуре странака. Они се истурају као викачи и букачи који треба да покрију недостатак Политичког Програма и свему дају опозициони ореол. И да прикрију немогућност његовог формирања садашњим опозиционим снагама. У тај слој спада много актера. Од Босића па наниже.

Проблем је и у томе што цијела ова лепеза актера и активности, у Републици Српској изазива еквивалентно дјеловање. Па се Власт и водећи Есенесде, све више упуштају у неполитичку технологију.

То може, законито довести до синдрома Вучић у Србији. Али. То је друга тема.