субота, 04. новембар 2017.

КАКО
ПОБИЈЕДИТИ
ВУЧИЋА

Никако. Мада ја знам. Али би требало Десет Тешких Година.
Морам да признам да ми је досадно писати о Вучићу. Мени, као Политичком Технологу, све је јасно. А што се тиче самог Вучића, и много отприје, док смо оба били министри информација. Но се уздам, можда ће неко прочитати, па ће нечему користити
Синоћ је Србија била у Хистерији. Емитован је интервју извјесне Бранкице и Нашег Ацике.
Дабоме да то нисам гледао али се из те Хистерије, коликогод интернетски узорак био мали, може још понешто и закључити. Барем појаснити.
Прво. Бранкица није новинар. Није свако новинар ко прави интервјуе са јавним личностима. Она је Медијски Продук Запада. Запад овдје наметне систем у коме се омогући Криминал и Корупуција, Приоватизација, Јавне Набавке..., а онда плаћа Медије и Опозицију да о томе пишу и причају. И праве Јетрвску Политику. Умјесто Националне. То је наопака пастеризација НДД Сфере. Уништавање.
Бранкица је дакле, не у буквалном смислу, плаћени, наручени, Новинар. Није Политички Новинар. Тиме је дисквалификована да разговара са Вучићем.
Вучић је Предсједник Србије коме то није довољно.
У Србији не само да више не смије неки Новинар да разговара са Вучићем, како би требало, него више нема ни ко.
Ако низбогчега, због тога што Вучић има огроман неханизам којим може да стерилише све.
Као што је снимање Интервјуа па накнадно објављивање.
Он, да може, снимио би утакмицуи Реала и Барсе, па, у уторак, објавио снимак. Онако како одговара му, Публици Парова, Звезда Гранда и Жедницима Певачице Са Насипа.
Не учествујући са Вучићем, у Јавности се може стећи утисак да је огромна већина против њега и његове Власти. А много је и опозиционих пунктова. А и Странци Усранци дижу ногицу и запишавају. Има медија који стварно или кобива, раде да му одмогну или да га еродирају.
Ну.
Све је то Политички Аморфијум. Аморна опијеност противљењем Вучићу.
Без икаквог интегрисаног ефекта.
Као што није могуће интегрисати Опозицију, чак ни за Београд, тако није могуће интегрисати ни друге Актере Јавности. Твитераше. Блогере. Интелектуалце.
Против Политичара на Власти може да се бори и избори само Велика Политичка Странка.
Шта је прво урадио Вучић. Или. Шта је прво урађено за Вучића.
Преотети су Радикали и премазани јуполом.
Зато што су Велика Политичка Странка.
То што сада, као СНС, нису, то нема везе са овим што анализирам.
Вучић је, Николић, могао да побиједи Тадића, чак и тако анемичног Тадића, чији ДС је био мјехур од чланства, могао да побиједи само Великом Политичком Странком.
Велика Политичка Странка интегрише масовно појединачно незадовољство. ВПС има механизам који може да парира Владаревом Механизму Избора. И да парира његовом Механизму уопште. ВПС улијева спасоносну дозу страха од свакодневног Пушења Вођи. И тиме слаби његов штит.
Зато Велика Политичка Странка мора да се зове Србија, Србија 21. Српска Србија.
То је једини Политички Програм који може да окупи велико чланство. И то се не може изградити без Десет Година. Јер је скоро пола већ појео Вучић.
Али. Ово моје неће пити воде.
СНСД већ петнаест година оставља наук Опозицији у Српској шта и како треба да раде. И они опет, шаљу Бранкице на Додика.
Има ствари које знаш, које су очигледне а којима никог никад не можеш научити.
Велика Политичка Странка је Кинески Зид.

петак, 03. новембар 2017.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА
СУ БИТАН ЕКОНОМСКИ
СЕГМЕНТ КОЈИ СЕ
ОЗНАЧАВА
КАО ЈАВАШЛУК

Прво нисмо имали ништа а онда су дошли Нијемци и уништили нам све.
Тако је било и послије Нијемаца.
Прво је дошла Приватизација и уништила све. А онда су се појавила Јавна Предузећа и уништила оно што је остало.
Ми, на Балкану, не знамо двије ствари.
Не знамо да нас јебу. И не знамо да уживамо у томе.
Увијек гледамо у погрешног куроњу и уживамо у сношају који није наш.
Тако смо се разлетили по Сфрјишту. У рушењу те јадне, некад добре земље, мајке социјалстичке, спаситељице сиротињске, створитељице и незаслуженх нација...
Кад смо то успјешно завршили, борећи се, онако успут, против Бугара, јер свако има своје Бугаре у глави, схватили смо да смо остали голе гузице. Само са једном великом Рупом на њојзи.
Да не би пали у депресију, одмах су Странци Усранци донијели пограме, овлаштња, европске стандраде...
И наметнули Приватизацију.
Приватизација је кад узмеш нешто Државно, нешто Друштвено, нешто Социјалистичко, и набијеш то на Битеф.
А, истовремено су Државну Својину, која се није могла приватизовати, прогласили Јавном. То, као што сви знамо, значи Курвањском.
Плебс, који је здушно подржао Приватизацију, а тај исти Плебс, није никад ништа имао приватно осим Стјадина на Кредит, и евентуално Викендицу грађену кредитима Зеленог Плана, није имао појма шта су Јавна Предузећа.
Али је имао појма сваки крајпуташ, провинцијалац, лажњак, кадров, кудров, шаров, који је похрлио да заузме мјеста у цијелом том Сектору Јавашлука.
Политичке Странке, којих нема, и које нису успјеле да изграде унутрашње демократије, процедуралије и критеријуме, па то нису могле ни у Друштву којим владају, подржале су тај Шљам.
Сад је оно Голо Дупе дошло до Голог Зида. А он ладан, Сунце Ти Јебем.
Ну.
Још увијекк није касно да Власт, укључујући Политичке Странке које то јесу и Политичке Странке које то нису, пљуне у шаке и изгради критеријуме јавног послеништва. Успостави Процедуралије. Јавна Предузећа прогласи Државним. И заснује Контролу тих Предузећа. Која ће бити гора и прописно окрутнија него према мрском непријатељу. Мислим, Приватнику.
То је стратешка ствар.
Прво. Мора се сачуати ово што још имамо. Друго. То може постати костур Економије, без обзира што овдје нема ни Ж од Економије. Треће. То ће помоћи Здравом Приватном Сектру. Оним ријетким самониклицама а не онима који су јамили, похапали и зграде изградили.
За све то није потребно никакво знање.
Али Власт, а о Опозицији да не причам, нема најбитније што је потребно. Свијест о Држави и њеном конструкту.



четвртак, 02. новембар 2017.

ЧОВЕК КОЈИ СРБИЈУ
СТАЛНО ДРЖИ
ПРЕД ИЗБОРНИМ
СТРЕЉАЧКИМ
СТРОЈЕМ

Да не буде ово хвалоспев Александру Вучићу, да је пронашао технологију за Perpetuum Mobile Власти и да не мора ништа да ради осим да иде на Изборе, одмах ћу рећи да је то последица Политичког Личног Оболења.
Александар Вучић је самосвесни некапацитирани, за Политику и Владавину, Политички Аутист који ту своју самоспознату бољку, прикрива и лечи радећи управо оно за шта није и што не уме.
Из тог ПЛО потекла је потреба за Перманентним Изборима.
Александар Вучић Изборима лечи своје потребе и прикрива своје неспособности. Из тих болести проистекла је и Кооперативност, Капитулантство, Параповесност и Саможртвеност.
Александар Вучић се неће смирити док не успостави систем да Избори у Србији буду чести као и Ванредне Конференције за Медије.
Ипак. То лечење ПЛО, мали је и за Србију небитан ефект. Да није неколико Нус Појава, које темељно уништавају Државу и Нацију.
● Стални Избори одузимају Бирачима, и Србији, њихову основну вредност. Бирање. Бирачи постају Публика Парова. Аморфна Руља. Која Изборе гледа са стране. А Изборни посао обављају Апаратуре Поданика. У шта спадају и Улизице, Купљеници, Уцењени и Лаковерни. А нарочито они који никад не излазе на Изборе.
● Стални Избори избијају из руку и оно мало Опозиције, две ствари. Компас и Време. Они не могу да се снађу, да се организују. А ако би могли и умели, они немају времена за то.
● Догађа се процес Аполитизације Србије, коликогод медији, група Вуву Мана, Вучић, Вулин, Маја, Ана, сварали илузију Политичког Живота. Народ се масовно сели под Парове, ТЛЗП, Пинкове Звезде...
● Потпуно уништење Политичке Артикулације. Александар Вучић на овај начин уништава и своју Странку, Николићеву, коју је овај отео од Шешеља, за играчку коју је Дете Ацо преузело и не пушта. Али уништава и друге Странке. СПС више није Политичка Странка. Политичка Странка која не уме да буде у Опозицији, и да расте, није Странка. Исти случај је и са Српском Демократскм Странком у Српској. Али из других разлога.
● Дезоријентација, уништење, капитулација, предаја Србије. То ће, на крају, бити Резултат суманутих Избора.
А Вучић. Вучић неће отићи у Историју, као што силно жели. Остаће олињао и јадан, ко куче око ровова, кад се Војска повуче.
Само што ће се, у овом несретном и национално и државно погубном случају, повући Србија.

среда, 01. новембар 2017.

ЗАШТО САРАЈЕВО
МИСЛИ ДА СЕ БиХ
ПРАВИ ИЗ САРАЈЕВА

Денис Бећировић, посланик у Представничком Дому ПС БиХ, кога, не случајно и не са грешком, као и остале, титулирају као Државни Парламент, иначе, један од остатака Распада Алатка Лагумџије, жестоко је напао Хрватску.
Јер је потписала Протокол са мањим Беха Ентитетом а то не може јер је БиХ Држава и не имај друге Државе до БиХ.
Ради се о снабдијевању плином Рафинерије у Броду.
Прво. То непрестано називање ПС БиХ, Државним Парламентом није грешка већ је тенденција да се и преко тога, као и преко многих других нетачности и неуставности, прави Држава на силу.
У БиХ не постоји ништа Државно.
Јер. БиХ и није Држава.
Она је, по Уставу, скуп посве различитих Простора, разних нивоа организованости и државности. Састављена, дакле, од Државе Републике Српске и Државе Федерације БиХ.
Једињење једне Централизоване Државе и једне Федерације.
Та скала, тако разуђена и подијељена, од Дистрикта и Жупаније, до Државе Српске, темељно онемогућава БиХ да буде Држава.
И да се, чак, тако зове.
Бећировић тражи да се Хрватска о том Протоколу очитује. Да одмах то поништи. Да објави шта је Колинда договорила са Русијом. Иза леђа БиХ. Државе.
Бећировић, као и цијели Сарајевски Политички Круг, мисли да је Држава у Сарајеву. Да се из Сарајева прави Држава. Да је довољно да они мисле да су у Држави и да она одмах постоји.
Тај чадорлук отоманске провенијенције, не спада у европско насљеђе државе и права, у трећи миленијум. Спада у нека друга подручја која нећу да иментујем, да се неби осјећала повријеђеним.
Бећировић Денисе, не дирај туђе пенисе.

уторак, 31. октобар 2017.

ДА ЛИ ДА ЖУДИМО
ЕВРОПИ КОЈА СЕ
ТАКО ОДНОСИ
ПРЕМА КАТАЛОНИЈИ

При чему је Каталонија Каталонија, није, дакле, неки Српски Злочиначки Испрдак на Балкану, како и Српску и Србију третирају Хојтови, Скотови и Двије Америчке Амбасаде.
И није настала на тобожњем Злочину и Геноциду, како тепају Српској.
Треба да знамо да када Српска уђе у ЕУ, остаће у БиХ док Срби овдје не изумру, док их не растјерају и док не нестану. А дотле ће се Унитаристима и Централистима допушати да према Српској раде шта пожеле.
Сарајево ће се претворити у Рахојево.
Економски аспект је још суморнији.
Али је, овај слободарски, демократски, цивилизацијски, пресуднији.
Некад је у тој Европи био Зола са Оптужујем.
Некад су и ти Шпански Краљеви реаговали на хапшење невиних и виђених Срба у тзв Велеиздајничком Процесу, овдје.
Данас, у ЕУ, трећемиленијском пројекту Интеграција, Стандарда и Тржишта, нико не реагује на права једног вишестољетног Народа и Подручја, на вољу да своју Земљу, Каталонију, претвори у Државу, као што су то учинили Данци, Французи, Бугари, Луксембуржани.
Њихова воља, Референдум, означена је као Побуна.
Њима је тај Референдум силом гушен. А још силније ће бити угушени Избори које им је прописао Мадрид.
Брисел, та Мртвачница Слободе и Демократије, ЕУ, дакле, само се удостојила да понуди азил политичким функционерима Каталоније.
Ни на Дијалогу нису инсистирали.
Так Брисел, та ЕУ, која прописује колико мауна може бити тања од просјечног Курчића Еуропљанина и Интелектуалца, а колико краћа, нема никакав глас, а камоли пропис, о Праву Народа.
Српска и Србија, кад се опредјељују за ЕУ, треба да знају да из Сумрака иду у Црну Ноћ.


понедељак, 30. октобар 2017.

ОГЛАСНА СЛИКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:
КУПУЈЕМО КОСУ,
РУШИМО РЕЖИМ,
ТРАЖИМО ПРОБОСАНЦЕ

Вијести.ба су, за интервју, пронашле нову будалу а није Србин.
Извјесни проф. Сенадин Лавић, изнио је низ небулоза о Босни, о Меморандуму, о Србији, о Човићу, Додику дабоме, што је социополитички такође занимљиво, јер се ради о млађем чојеку академске украсне оплате, па је то добар примјер за анализу хаоса који влада у бошњачким, муслиманским, сарајским, главушама политичког напонског напајања једносмјерном струјом.
Али је изнио и идеју о стварању Пробосанске Коалиције у ентитету рс.
Тако он, отомански и бриселски, широко, назива Републику Српску.
Г. Лавић је устврдио Nama je sasvim jasno da će se budućnost Bosne određivati prema snazi probosanske koalicije u Banjoj Luci i njene povezanosti s drugim regijama Bosne. Stoga je nužno osmisliti cjelokupan projekt probosanske politike u entitetu “rs” .
Та Сарајска Отоманска Свијест, дакле, стоји у мјесту. Стоји на позицијама Отоманске Империје која је овдје владала помоћу Потурица.
И, након толико вијекова, није се помакла даље од Хаџића.
Та Самоаутираност из Времена и Вакта, та Самоампутација од Свијета и Вијека, та Самоуколијенченост Босном, као нечим што обухвата Сунчев Систем, друге Галаксије и још сепет свјетлосних година, од овдашњих муслимана чини најзатуцанији популацијски сегмент Европе.
Вуче их назад. Јер су они, у вријеме те труле и смрдљиве отоманске Империје, били Чаршијска Раја.
А, данас су, затрапљени по ћумезима, сокацима и предсарајским насеобинама.
И у интелектуалном, и у егзистенцијском, и у политичком, и у националном смислу.
Јер им судбину кроје Деклалије, Избакири, Ефцерићи Главићи...
Пробосанска Политика, на коју је, и гујицом и главушом, насјео Есдеес, Српска Демократска Странка, а коју је тако иментовао Декан Факултета Политичких Наука у Сарају, очито је параинтелектуални пројект. То је дато у руке том слоју јер се знало да Бакир нема талента за тако нешто.
И пошто је сваком јасно да се у Политици, разликује Будала и Гола Будала.
Есдеес је, пак, непромишљено, За Шаку Шупка, на сарајској каквој фотељици и поред синијице, ушао у тај воз.
Чиме је повећао апетите Сараја.
Г. Лавић само отворено прича о томе.
А паметнији, подмуклији и крволочнији раде на томе.
Иако ба.проф није рекао које би странке и партије, и братије, ушле у ту Пробосанску Коалицију ентитета рс, јасно је да се рачуна на Есдеес.
Који би окупио сву осталу политичку трину и кучину и преузео Власт у Српској.
Пошто се њихово учешће у Власти у Сарају није показало довољно продуктивним.
Ако немаш Политичке Памети, мораш имати Национални Осјећај.
Српска Демократска Странка се, нажалост, довела у ситуацију да нема ни једно ни друго.
И то јесте реална опасност по Републику Српску.
Али јошп увијек није предност Босне Г. Лавића и буљука.


недеља, 29. октобар 2017.

ГЛУМАЧКА
АКАДЕМИЈА
АМЕРИЧКЕ
АМБАСАДЕ
У БиХ

Морин Кормак, Амамбица у БиХ, наставља свој Шоу који траје откако је дошла овдје.
Она се у томе, донекле, разликује од претходника у Америчкој Амбасади, од којих су неки и падајући у несвијест, покушавали да барем глуме Дипломате.
Морин Кормак Глуми Луду Марту, Радио Милеву, Сеоску Распуштеницу која нема ни кучета ни мачета, нема обавеза ни према коме, па по селу ради и прича шта јој падне напамет.
Иступ око Суда и Тужилаштва БиХ, односно око провјера Ратних Прошлости тих унитароидних бошњачконајмљених наказњака, и интервјуисано њено објашњење, само су наставак тог Кормак Амријалитија.
Она у интервјуу објашњава да су и Амб и Адм за Дејтонски Споразум, да поштују БиХ, Ентитете и Дистрикт, и да су за Владавину Права.
За ту глумачку тачку требала би да добије Оскара Надреалиста.
Ствари стоје другачије.
► Америчка Амбасада у БиХ увијек је много више подржавала централну, унитаристичку, сарајевску власт, него Републику Српску или било који други елемент у Дејтонској БиХ.
► Амамб је увијек стопута више подржавала недејстонске, неуставне, нелегалне, институције у БиХ, него, рецимо, Владу Републике Српске.
► Амамб је увијек подржавала само Бошњачки Политички Фактор.
► Амамб је увијек, у Српској, подржавала Опозицију. Држећи је за муда иако је ријеч о Овци Јаловици.
► Амамб је увијек притискала, терорисала и депресирала, Српске Политичаре у БиХ. Заборавили су сви кадјеикад Живко Радишић јавно протестовао против такве политике. Радишић, који није ни сличан Додику.
► Амамб је увијек радила на склањању са политичке сцене српских актера. Почевши од Караџића па на овамо, до ситних риба.

Ствари стоје другачију и у самом темељу.
Општи Оквирни Споразум За Мир, није Амерички Споразум. Није Амерички Диктат. Није Америчка Дједовина.
Дејтонски Споразум је власништво Пет Великих Сила.
БиХ, а нарочито Српска, није Америчка Колонија. Није Амерички Протекторат.
И зато Америчка Амбасада и Распуштеница треба да промијене своје понашање.
Имају оправдање у Трамповој поруци да се Америка више неће мијешати у унутрашње послове других земаља.
А, колико знам, Српска нема Атомску Бомбу и не испаљује ракете у Јадран.