петак, 3. новембар 2017.

ЈАВНА ПРЕДУЗЕЋА
СУ БИТАН ЕКОНОМСКИ
СЕГМЕНТ КОЈИ СЕ
ОЗНАЧАВА
КАО ЈАВАШЛУК

Прво нисмо имали ништа а онда су дошли Нијемци и уништили нам све.
Тако је било и послије Нијемаца.
Прво је дошла Приватизација и уништила све. А онда су се појавила Јавна Предузећа и уништила оно што је остало.
Ми, на Балкану, не знамо двије ствари.
Не знамо да нас јебу. И не знамо да уживамо у томе.
Увијек гледамо у погрешног куроњу и уживамо у сношају који није наш.
Тако смо се разлетили по Сфрјишту. У рушењу те јадне, некад добре земље, мајке социјалстичке, спаситељице сиротињске, створитељице и незаслуженх нација...
Кад смо то успјешно завршили, борећи се, онако успут, против Бугара, јер свако има своје Бугаре у глави, схватили смо да смо остали голе гузице. Само са једном великом Рупом на њојзи.
Да не би пали у депресију, одмах су Странци Усранци донијели пограме, овлаштња, европске стандраде...
И наметнули Приватизацију.
Приватизација је кад узмеш нешто Државно, нешто Друштвено, нешто Социјалистичко, и набијеш то на Битеф.
А, истовремено су Државну Својину, која се није могла приватизовати, прогласили Јавном. То, као што сви знамо, значи Курвањском.
Плебс, који је здушно подржао Приватизацију, а тај исти Плебс, није никад ништа имао приватно осим Стјадина на Кредит, и евентуално Викендицу грађену кредитима Зеленог Плана, није имао појма шта су Јавна Предузећа.
Али је имао појма сваки крајпуташ, провинцијалац, лажњак, кадров, кудров, шаров, који је похрлио да заузме мјеста у цијелом том Сектору Јавашлука.
Политичке Странке, којих нема, и које нису успјеле да изграде унутрашње демократије, процедуралије и критеријуме, па то нису могле ни у Друштву којим владају, подржале су тај Шљам.
Сад је оно Голо Дупе дошло до Голог Зида. А он ладан, Сунце Ти Јебем.
Ну.
Још увијекк није касно да Власт, укључујући Политичке Странке које то јесу и Политичке Странке које то нису, пљуне у шаке и изгради критеријуме јавног послеништва. Успостави Процедуралије. Јавна Предузећа прогласи Државним. И заснује Контролу тих Предузећа. Која ће бити гора и прописно окрутнија него према мрском непријатељу. Мислим, Приватнику.
То је стратешка ствар.
Прво. Мора се сачуати ово што још имамо. Друго. То може постати костур Економије, без обзира што овдје нема ни Ж од Економије. Треће. То ће помоћи Здравом Приватном Сектру. Оним ријетким самониклицама а не онима који су јамили, похапали и зграде изградили.
За све то није потребно никакво знање.
Али Власт, а о Опозицији да не причам, нема најбитније што је потребно. Свијест о Држави и њеном конструкту.