петак, 10. јануар 2020.


КОРДОНИ
МАЛИХ МАРГИНАЛАЦА
ПОВОДОМ
ДАНА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Ако ичег Срби треба да се ријеше, мада има тога много, треба да се ријеше Јетрваштва према другим Нацијама.
Да се не баве другима. Да престану да мисле да живе у Краљевини СХС или Титовини Б&Ј. Јер их је то коштало. Да прекину туђе бриге. Јер имају својих. Да ником не завирују у Лонац. Јер ни ватру му не ложе.
Јуче, поводом Дана Републике Српске, Деветог јануара 92е, када је проглашена Република Српског Народа БиХ, у бошњачкој јавности, дијелом у хрватској, дијелом у србијској, на друштвеним мрежама, многи појединац демонстрирао је своју мржњу према Републици Српској и Србима.
То је, политиколошки, инфицираност политичком пропагандом оних који су против Срба и свега српског. Социолошки, то је Јетрвашење, Примитивизам, Сокаклук. То је живот у своја четири зида.
Анимално, то је демонстрација крвожедности. Ако не могу до твог врата, да те прикољем, барем да ти цркне крава.
Балкански, то је мржња примитивизма и примитивизам мржње.
Разбијањем Југославије, ослобођена је та Балканска Мржња. Она тада није настала. Само је изашла испод самоуправне мирољубиве коегзистенције. Али је југословенска свијест остала у многој Глави Мржње.
И као свијест и као подсвијест.
Она онемогућава стварање нормалних Нација и Држава.
Са том јетрвском, прекотарабском, свијешћу, и дјелањем, не може се створити Национална Држава 21ог Вијека.
Неразумљиво је зашто обични Инокосници, Политички Актери, цијеле Институције, Бошњака, првенствено, желе промијенити неки нечији датум који се догодио.
Тај Антикалендаризам, само је индикатив жеље да се истријеби један Народ. Да се избрише сваки његов траг.
Република Српска је јуче, и не само јуче, нападана огромном лепезом, од Геноцидности до пријетњи Затворима.
Неки су предлагали хапшења. Неки су предлагали да се договоримо који датум да славимо.
Ма, с киме да се договоримо, мајку вам јебем у дупе.
Тај живот у Сизовима, у Самоуправним Интересним Заједницама, гдје се сви кобива договарају о пари коју сам ја зарадио, не може се још дуго прекинути и елиминисати.
Али се може ублажити раздјељивањем, одјељивањем, разлазом, растанком.
Српској ће бити лакше.
Јер. Она ни сада не брине бриге Федерације и Бошњака, колико они брину бриге Републике Српске.
Три Нације не могу у једној Држави.
Три Мржње још мање.


четвртак, 09. јануар 2020.


У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ВРИЈЕМЕ ЈЕ
ДА ДРЖАВНОСТ ПОСТАНЕ
РАВНОПРАВНА
СА СРПСТВОМ

Вишевјековне туђинске власти над Србима, отупиле су њихов Државни Рефлекс.
Они се олако одричу и Нације и Вјере а на Државу слабо мисле.
То се исто догађало и под Краљем и под Титом. И сада под овим  Бљузгом.
Српска подручја у БиХ су нешто другачија од оних у Србији и оних, некадашњих, у Хрватској.
Овдје се Срби нису дали, подали ни предали.
Гинули су, нису бјежали.
Зато је свака Кап Крви, и мртвих и живих, заслужна за очување Републике Српске.
А нема ко није био против ње.
Република Српска је у Дејтон отишла као Држава.
И из Дејтона се вратила као Држава.
Слабости аналфабетске политике Есдееса омогућиле су значајну девастацију и отвориле пут Унитаристичком Сарајеву, муслиманима, да дивљају са својом непостојећом Државом, непостојећим Геноцидом, непостојећим Грађанима, непостојећим Институцијама...
Обиљежавање Деветог Јануара, враћа Свјетлост.
Суверенистичка Политика коју води Српска, уз ометање Опозиције, у оваквим условима, суверенистичка, добар је искорак.
Државност мора постати равноправна категорија у владиним пословима, у јавности, у школству, код интелектуалаца и стваралаца.
Дјеци већ сада треба говорити о Држави Српској.
Кад може Вјеронаука, може и Државност.
Без Државе Републикем Српске, ово ће постати Сарајевски Санџак.
Нестаће Срба.




среда, 08. јануар 2020.


ПОБЈЕДА МИЛАНОВИЋА,
СТРАНКА,
ОРГАНИЗАЦИЈА,
КАНДИДАТ,
ТРЕНДОВИ

Било је логично да Колинда Грабар Китаровић побиједи у Хрватској.
Ну. Хрватска Хилари је пала.
Противкандидати Милановић и Шкоро, нису били убједљиви.
Милановуић је неславно завршио свој дио у Влади и на челу Странке. И одбачен из Политике.
Шкоро је народни забављач са лошим смислом за хумор, нема појма о Политици ни о другим категоријама као што су нација, држава, друштво...
Проблем за Колинду јесте био учешће њих двојице који су на супротним половима бирачког тијела.
Али, у другом кругу било је реално очекивати да дио гласова Шкоре, оду Колинди и да она, уз масовнији ХДЗ, прескочи Милановића.
Показало се да то није било тако и да је Милановић добио гласове добре организације СДП, дјелић Шкориних и све гласове Против Колинде.
Кад се све сабере, није побиједила Љевица, јер је то у Хрватској проблематична одредница, нити је изгубила Десница, јер је то у Хрватској хаотична одредница, већ су се бирачи опредијелили за Озбиљност.
Милановић је озбиљнији политичар од Колинде. И од Шкоре.
Као што је и Колинда изгледала озбиљниоје од Јосиповића, јајета без жуманца и бјелањца.
Колинда није изгубила због својих провала и глупости. То нису тако масовно раширене сторије. Оно што је масовно на Порталима, није масовно у Бирачима.
Јер то је логично кад снеба паднеш на мјесто Предсједника Државе.
То је исто случај Шкоро.
Политика је много озбиљнији процес.
За овакве, Изборе појединачних Кандидата, битно је неколико релација и процеса.
О томе Колинда, и њени цекер-савјетници, не знају ништа.
◘ Странка. Пошто се персонализовани Избори ослањају и на ширу лепезу гласова, који нису сигурни, пливајући су или манипулативни, Гласови Странке морају бити искориштени 100%. Они се подразумијевају.
То у случају КГК није било тако али јесте у случају Милановић.
Јасно је било да је СДП организованија Странка а да је ХДЗ масовнија.
У СДП су пребацили норму а у ХДЗ нису ни осмицу одрадили.
◘ Организација – Кандидат. Странка декларативно стане иза Кандидата. Али, он мора добро да стоји у Организацији. Организација ради за њега.
Колинда је сабласно стајала са Организацијом ХДЗ. Она, отпочетка, није била дио ХДЗ. Била је битна само да се уклони Јосиповић.
Она је умјесто темељног обиласка и контаката са Организацијом, срала по дворишту о НК Хајдук и НК Ријека. То је микроскопска количина Гласова.
Ако те Организација Странке не прихвати, нећеш добити Изборе.
◘ Компактност Странке. ХДЗ је митско биће, као и све Ратне Странке. Пола Странка, пола Покрет, пола ВИС Томпсон & Будале.
СДП је ортодоскно организован, на темељима комунистичког насљеђа. А, пошто су у Хрватској озбиљнији од Сарајћаршије, СДП се у Хрватској држи, за разлику од Лагумџијиних димијаша.
Најслабија карика СДП је регионализованост. Али у оваквим Изборима то се не примијети.
◘ Кандидат. На подручјима гдје људи желе да буду Чланови Странака, а многи и по удвије, утри, Кандидат не може да буде циркусант. Мора да буде Политичар. Мора да сугерише Озбиљност.
Јасно је да опћи јавни утисак Милановића као одбојног љевичара није могао да буде побијеђен утиском неозбиљности једне случајне углађене алапаче у пролазу.
Осим тога, Милановић је у свом учешћу у Политици показивао дешњашто много више него љевичарство.
То Бирачи препознају.
◘ Трендови. Мало која Странка анализира трендове, уназад два мандата, десет година, двадесет година.
Трендови не лажу. Трендови све покажу. Па можеш да коригујеш путању, или своју или противничку. Дабоме, треба ти цијели мандат за малу корекцију.
Али. Ко ће то, јебига.
ХДЗ је лоше прошао на изборима за Европски Парламент.
Да се не враћам уназад и да не пребирем унутарстраначке потресе.