субота, 06. септембар 2014.

3204.
ГРЕШКЕ
СА СТРАНАЧКИМ
КАМПАЊАМА

Све странке, и оне са ултралидерским вођством, Додик, и оне у којима се само догађа процес вршења обнашања функције предсједника, Босић, лако упадну у грешку да не воде страначку кампању.
Кад једном имаш странку, лако помислиш да је то као ваздух. Не мораш га производити, само дишеш.
Само идеш на изборе.
Ни у чему и ни пред ким Лидери и Само Предсједници Странака, нису згријешили тако непокајно као пред својом Странком. Ни пред Богом, ни пред Народом.
Пуна је политичка свакодневица таквих гријехова.
Силајџић, Тадић, Чавић, Караџић, Иванић. Да не набрајам аматере. Мили Михи, Фочак Крси.
Бирачи су, на овим просторима, чланови странака. У масовном агрегатном стању. Они нису чланови лидера и предсједника. Мада лидери понекад помисле да су Далај Лама, Харе Кришна или Шива. Стога се Политичка Странка, увијек изнова, за сваке изборе, мора представити прво њима па, онда, и бирачима.
Да видимо шта имаш да кажеш као Странка. Да би разазнали да ли је реално оно што приповиједа главни кандидат Странке. Који је, најчешће и Лидер или Предсједник.
Ако нема страначке кампање, ако сваки кандидатчић води своју, главни кандидат губи изборе. То је наук из Требиња и Градишке, 2012.
Зашто је нека широкошупља коалиција, и у једном и у другом случају, била успјешнија од организоване Политичке Странке. То је за књиге и анализе. Али треба увијек имати на уму.
За ову прилику само да кажем да нема страначке кампање без страначке организације.
Некада је Лидер толико јак да једноставно нема простора за страначку кампању. Чешћа је грешка изнуђене природе. Када Лидер не дозвољава га странка надрасте, претекне и тако га учини мање моћним од самопожељног, па јој не дозвољава ни простор за кампању. Или Када је Политичка Странка изразито поданичка и када је приморана прихватати туђе туристичке изборне аранжмане.
То је сада случај са Есдеесом.
Због изнуде да се кандидују Иванић и Тадић, обојица екстерни играчи, Иванић из непостојећег Педепеа, али миљеник Међузаја, Тадић из Радикала, бошњаштвени кооперативац, Есдеес нема шта да ради у кампањи. Нема простора да води страначку кампању. Не може да каже Ми смо странка која нема своје кандидате. Ми смо Српски Мерхамет. Ми имамо стално отворен конкурс за туђе кандидате.
Одсуство страначке кампање атомизује чланство и не привлачи колебљиве и неопредијељене бираче.
Страначка кампања се не може замијенити ни Државом, ни Вјером, ни Нацијом, ни Европским интеграцијама.
Свему томе чланови и бирачи већ припадају или не желе да припадају. Они желе да припадају, или да дају глас, можда само овај пут, својој Политичкој Странци.
Спомоћу страначке кампање, Странка им се јавља, подсјећа их, позива. Чини се препознатљивом и различитом од других.
У страначкој кампањи Слоган је једна је од најважнијих јавки.
Он мора да буде провомовисан пола године, и више, прије почетка плаћене кампање.
Да би се имало времена да се представи чланству и организацији. А онда организација да га представи бирачима. И, на крају Странка Јавности.
Слоган је рибљи скелет страначке кампање. Разуђен и флексибилан а чврст да носи кампању и у најдубљим водама.
Странка која промовише Слоган непосредно пред мјесец кампање залуд баца паре.
Слоган је филозофија. Он дјелује на подсвијест и треба му вријеме. Подсвијест није скакавац. Ни она ствар. Професионални, кобива, састављачи слогана су ко дркачи туђег курца.
Ових дана сам био приклијештен да одмах плакатирам слоган за Есенесдеову организацију у Гламочу, Грахову и Дрвару. Тамо не иде За Побједу Српске. Мислиће Будимир и будале, да смо им објавили рат.
Имам слоган, кажем. Гламоч, Грахово, Дрвар, Крим. Зашто Крим. Кад се одвоји Република Српска, те општине ће бити наш Крим. Видим сви блиједи, као да сам га саопштио Церићу у лику Силајџића.
А онда извучем кеца из рукава. Заједно смо.
Рачунам да је то порука Есенесдеа тамошњми бирачима, њиховим језиком, да буду заједно јер им је то најпотребније у непријатељском окружењу. Порука да буду са Есенесдеом и да гласају. Али и порука да је Република Српска са њима, са тим општинама и са тим људима.
Све је ту, само времена нема. Да се слоган Заједно смо објасни организацији а они бирачима.
Овако, то ће на плакату само бити позив да се изађе на изборе.
Страначка Кампања захтијева чврсту и уиграну организацију, са разрађеним технологијама.
Ако тог тројства нема, кандидати и локални дилери, феудалци и Зукорлићи Политичке Странке, вуку свако на своју зобницу, као ракова дјеца.
Странка тако, из избора у изборе, изданаудан, губи ткиво и везиво, захвата је некроза и доживи пораз након којег се сви чешу изаува. Као Тадић Демократски Борис.
Да ли се избори могу добити без Страначке Кампање и Организације.
Могу. Ако си Путин.  
     


САРАЈЕВСКИМ
ГЕНЕРАЛИМА
СА ЈЕДНОМ ЗВЈЕЗДИЦОМ
УКРАЈИНА
НА НАУК

Порошенко изјавио да је наложио примирје, да је вољан да разматра децентрализацију и да се права на руски језик у Новоросијској учине недодирљивима.
Постоје два повезана разлога за нагли Порошенков заокрет.
Први је куповина времена и обмана противника. Немојмо се заваравати примирја никад нису довела рат до краја. Рат не завршавају контакт групе, посредници, суфлери и предлагачи примирја.
Само двије ствари завршавају рат. Пораз и побједа.
Украјинска армија је КривиК од Армије. Нешто као некадашња Армија БиХ. Али без вјерског фанатизма и иностраних инјекција.
Она је ушла у грађански рат без икаквог војног циља. Сад Јацењук декламује циљеве, сад Јулија, сад Порошенко. Њихова материјално техничка опремљеност, номинално, јесте на потребном нивоу. Али функционалност и употребљивост технике на никаквом је нивоу. Логистика и окружење су атрофирали. Морал је на дну. Никоме од украјинских војника није јасно зашто би дали живот у тим операцијама. Иако су на земљи, они се осјећају као да су у малезијском авиону.
То одсуство војног циља натјерало је украјинске трупе да се размиле по ратишту без икаквог реда и упадну у порозни фронт снага Новоросије. Уствари, у окружења.
Стога је примирје пријекопотребно баш војсци која се зове украјинска. Како би се избјегло уништење и како би се, ако је икако могуће, преживјела зима. А непријатељ, агресор, фашисти који говоре руским језиком, опустили и разишли се, изгубивши национал, елан и адреналин.
Украјинска војска нема људске, материјалне и финансијске инјекције од Збигњева какве је имала Такозвана Армија Накозване БиХ. А нарочито не као Постројбе Хрватске. У ратовима на бившем Титовишту.
Збигњеву није исти циљ у Украјини као у СФРЈ.
Стога је Украјина, и њена војска, унапријед жртована. Они су ту само да подјарују ватру на Руској Граници. Ако би увукли Русе у рат у Украјини то би била пуна шака браде. Тако су представили да су увукли Србију у ратове у Словенији, Хрватској, БиХ. На Косову, КСЈ. Кече Ти Јебем. Да би Србији јебали матер.
Ну. Да се вратим Сарајевским Генералима са једном звјездицом. Генерал Бакир Изетбеговић, Генерал Мустафа Церић. Генерал Златко Лагумџија.
Сви они, неко чешће, неко рјеђе, изјављују генералске наредбе. У смислу: У БиХ постоје снаге које ће спријечити, које ће одбранити Нашу БиХ, којима је Држава недодирљива и о којој се не може расправљати.
Те снаге су, када би дошло до потпаљивања овдашњег Братства И Јединства, што није уопште нереално, као начин рјешавања несређеног посла на Балкану и као начин развлачења Русије и ЕУ на још једно зечије јебалиште, биле би у лошијем положају него Украјинска Армија данас.
А нарочито не би биле у положају као током грађанских дијагоналних ратова у БиХ.
Имале би огромно дуг фронт. Са пуно џепчова које им је оставила Дејтонска граница. И додатно, Фронт Трећег Ентитета. Барем забрану уласка на Трећеторију.
Збигњев не би бомбардовао, ПБС, Положаје Босанских Срба, као ономад. Јер би Путин бомбардовао положаје Украјинске Армије.
Генерали Државе, Мајори Цјеловитости и Потпоручници Унитаризације, изгубилии би тај рат. Јадни живаљ би даље осиромашио. Генерали би побјегли у Турску. Разумније вође живља би разматрале политичку декларацију Повратак Коријенима. БиХ би опет имала два конфедералитета. Само би се један друкчије звао него сада.
Зато једнозвјездичасти генерали сарајева треба добро да наукују на примјеру Украјине.
Да се утркују мало са Порошенком. Али не у производњи чоколаде.
Да понуде Конфедерацију.
Прије Ратне Зиме.

Пустите изборна сранија, гледајте од чега се живи.
САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ
НА TWITTERU

Ради поједностављена посјете неком посту на мом блогу, отворио сам могућност да се и на Twitteru детектују наслови текстова са линковима, како би онај кога занима могао без претходних класичних процедура, да одмах оде на текст.
twitter.com/VasicRajko

Захваљујем. 
3201.
ОВИ
ИЗ ЕРЕСА,
ЖИВОТИЊЕ,
ГЕНОЦИДАШИ
И ДИВЉАЦИ

Позната је синтагма Сулејмана Тихића. Ови из Ереса...
У њој је садржан амалгам свевјековне мржње која тиња Насеобином. Сав однос према бившој вјери и нацији, према окривљеној нацији. Сав нецивилизацијски антикомуникацијски мук. И сав однос искомплексираног погледа на свијет.
Та подсвјесна тегоба Тихићева да каже Срби, да каже Срби не желе да прихвате централизацију, или не знам шта, одаје гадљивост сваке мултислике о којој се у Босни и Херцеговини лаже стољећима.
Синтагма Ови Из Ереса говори о лакоћи муслиманског уласка у рат у коме се тако тешко и трагично сналазе, не знајући да ратрују, да побјеђују нити да губе. Говори о Изетебеговићевој луђачкој жртви мира за БиХ.
Живко Будимир, иначе Лагумџијин пиштољџија у улози Предсједника Федерације, учествује у предизборној кампањи за нешто. И мислио је да је профитабилно да буде већи Мујо и од Турака и од Малог Мује. И да каже да је Република Српска Геноцидна Творевина.
Добро. Живко Будимир је будала. И он мисли да је Геноцидна Творевина хит Ханке Палдум, универзална поштапалица, улазница у сарајевску рају златагана лагумџихирија. Ин је залијепити им Геноцид.
Међутим. Живко Будимир, дртина кандидат, нови је производ геноцидне кампање против Срба, које су били намјерили да протјерају или поморе у подрумима и казанима, а кад нису успјели, као из Хрватске, онда су их прогласили геноцидним и агресорима.
Такви производи, као Будала Будимир, масовни су у Федерацији, нарочито у њеном муслиманском дијелу.
Масовна је и немогућност будућности с њима.
Јучер се догодила трагедија у рударској јами Распоточје. У њој су и прије биле рударске погибије. Ако је игдје бог нељудског лика и душе, онда је то код рудара.
Једна друга врста лагумџијине будале, Нермин Никшић, изјавио је данас нешто као Чак ме и Додик звао и рекао узми шта треба да се помогне након те несреће.
Мислим да је нормално да свако у том неком кругу око Распоточја, без обзира на границе, помогне, зове, изрази саучешће.
Зашто би било посебно да зове неко из Републике Српске. Па и Додик.
Чак ме и Додик звао. Чак, зато што је Додик дивљак из Републике Српске. Они тамо имају Јужни Крвоток. Кољачи. Имају велике зарђале виљушке за једење живих људи.
Монструозна је изјава Нермина Никшића.
Коликогод је, јадничак, простодушно приглуп и коликогод је хтио да искаже тежину рударске трагедије.

Ја бих био спреман да у Републици Српској прогласим дан жалости поводом погибије рудара у Распоточју. Рудари су патеници без граница. Али не мислим да је могуће да се живи заједно за људима који имају овакву подсвијест. Као Тихић, Будимир и Никшић.

петак, 05. септембар 2014.

3200.
ОЈЕБС,
ПОЗНАТ И КАО ОЕСЦЕ,
СА КАУБОЈЕМ У СЕДЛУ

Дабогда ти ОЕБС рјешавао медије.
Али. То и није тако зла клетва.
Дабогда ти Америчанин дошао на чело твог драгог, туземног Оебееса.
Тако је овдје освануо Џонатан Мур, којег у том седлу има да се ословљва исто Амб.
Он је прије овог службовања, дјеловао, још од 96., на разним мјестима, од Београда до АмАмб у Сарајеву. А преко неке Југоисточне Европе.
Маму Им Јебем, још само нисмо били Сјеверозападни Тибет.
Ако се правим будала на питање Шта тражи Америчанин на челу Основне Организације Удруженог Рада, за географску тачку БиХ, Организације за европску сарадњу и безбједност, као што то радим кад пролазим поред сторија о американском прислушкивању Првог Женског Бизмарка, Бизмеркела, не могу да прешутим разарајуће дјеловање Оебееса у БиХ.
ОЕБС је зачин који се у све мијеша а нико га на дегустацији не примијети.
Откако је пукао Хелсинки о границама у Европи, ОЕБС је мутна организација, пуна шпијуна са специјалним дејствима и специјалаца са јавним описом и пописом послова.
Џонатан Мур је у једном од приступних интервјуа изјавио да ОЕБС има трајну улогу у БиХ.
Не знам ко је позвао њих овдје у трајну мисију.
Добро да ме сусјед замоли да једном спава са мојом женом, али немој стално.
Мислим, немој стално да ми јебе моју драгу Босну и Херцеговину.
Мур је, затим, важно, програматски, предизборно, рекао да Ми желимо да радимо у складу са приоритетима евроатлантских интеграција испуњавајући највише могуће стандарде за изборе у складу са изборним законом БиХ.
Не видим какве везе имају крмак и џамија.
Нато је Нато а избори су избори.
Ово ни Пољаци, који су дешифровали њемачку Енигму, не би одгонетнули.
Ну. Јасно је да биографија Џонатана Мура јамчи многа срања у БиХ.

За која ћемо се питати одакле долазе.
3199.
КО ЈЕ ДОПРИЊЕО
УЗЕЋИ У ОБЗИР
ПИЈАР И АНКЕТЛУК

Интернет није само слобода за будале, егзибиционисте и Ким Голо Дупе.
Интернет је постао и произвођач елементарне глупости.
Која се храни бешчињеничношћу, неписменошћу, манипулацијама и подметањима без координата што се граничи са необразложивошћу и неразложношћу.
Сарајевски портал Вијести.ба већ мјесецима, да не кажем годинама, објављује изјаве, ставове и интервјуе српскијанске Елитне Опозиције.
Кад кажем Елитне, рачунам да знате на шта сам мислио.
Чуђавајући се, ово је ријеч примјерена језичкој правилности тог портала, мислио сам да је то најчитанији портал у Републици Српској.ба.
Ну. Свако зна да није тако.
Објашњавао сам то и покушајем Елитне Опозиције да Странцима Усраницима и Цијелој Босни, предочи како у Српској влада апсолутна неслобода за друго мишљење, за ставове оних који су за промјене, за пароле против режима.
Онда, видим, из дана у дан, објављују текстове из Купања Купусара, па пролијем све и одем некуд, на други крај интернета.
Данас примијетим ријеч Доприњео. Doprinjeo. Латиничним писмом.
То ме привуче да видим о чему се ради. Јер. Навикао сам на неписменост и мањак правописа. Ко данас учи правопис. Ијекавицу. Претварање к, г, ш у њ, џ и ј.
Интернет и телефони убијају правопис, рукопис, изговор и број слова.
Али баш толику неписменост ни ја не срећем, и не пишем, сваког дана.
И видим да су Вијести.ба организовале неку анкету о Додику, Жељки, Младену и Огњену. Двадесет пет хиљада посјетилаца се самоанкетирало.
Велики интерес за четнике, мнијем.
Питање бијаше Ко је већа опасност у процесу јачања Републике Српске на штету БиХ.
Питање је доприњело одговорима.
·         Иванић, 40,9%
·         Тадић, 34,07%
·         Цвијановић, 16,74%
·         Додик, 8,29%
Јебите ме удупе ако ико може доприњети објашњењу овог феномена. Сви Ипсоси, Ендијаја и пола Огилвија, занијемили би пред овим постоцима.
Шта је портал хтио да каже.
Који идиот је смислио овај спин.
Који богаташ је бацао паре на ово.
Ко у септичкој јами тражи златне зубе.
На који начин сарајевско-међународни ступидаријум мисли да овим помаже Иванићу а одмаже Додику. Пред изборе.
Овдашње Јавно Мнијење већ подноси нормалну лаж. Најнормалнију. Кажеш о некоме штагод ти падне напамет. Не требаш посебно ни да смишљаш.
Прошли смо и фазу кад смо нешто провјеравали, распитивали се, враћали се ретроактивним чињеницама. Помирили смо се.
Али. Сада смо у Процесу Вршења Будала Од Нас.
Људи са портала нас праве будалама.
Они не очекују да повјерујемо у ово.
Они сматрају да ми вјерујемо.
Како се борити против интернета.
Једино интернетом.
То важи и за политичку сферу. Сферу политичких странака.
Странка мора да има властиту серверску, хардверску, независност, пројектоване и везане канале који се овдје практикују, обучене активисте за технологије комуникације. Све до интранета.
У тој конфигурацији најважније мјесто има централни инфо портал коме гравитирају регионални портали и блогови који не могу а треба да буду страначки обиљежени. Све је пошећерено мноштвом фејзбук, твитер и јутјуб профила и налога.
Па тако све до базе чланства са њиховим интернетским адресама. Због свакодневне комуникације.
Кроз такав Странканет велико чланство комуницира на начин отпоран на глупости, лажи и подметања. А та комуникација се, периферијама, шири и до бирача и околне јавности уопште.
То захтијева двије године причања Сам Са Собом, пошто нико неће да те слуша, три године причања онима који све разумију а то потврђују универзалницом Јебига. И три године пишања крви. Паре не рачунам.
Онда дође шумар и истјера и Партизане и Нијемце из шуме.

Тада више и није битно ко је свему доприњео.

четвртак, 04. септембар 2014.

3198.
ЗАПАЛИО СЕ
И ФАХРО, СТЈ

Фахрудин Есбебе, на трибини у Чадорном Сарају, одржао ватрен говор за БиХ, Државу и Их.
Sarajevo mora biti prijestolnica, moraju nas gledati i Banja Luka i zapadni dio Mostara kako se gradi, izgrađuje i čuva i pravi država. Sarajevo mora biti prijestolnica koja će drugima biti primjer razvoja.
Јебем га, Фахро. Сарајево већ јесте пријестолница. За Бакира. За Златагана. За Ханку Палдум. То је довољно.
Друго. Види ти да Бијаћ и Тузла гледају у Сарајево како се гради. А нарочито као у пријестолницу.
Треће. Добро за Бањалуку. То су четници. Али. шта фали Западном Мостару.
Чеврто. Док се Сарајево градило тим Бакировим здањима, па и тим торњевима, Бањалука се изградила у један Европски Град. Додуше, никад није ни била коњовезачки котлински ћумез.
Пето. Нека се Сарајево гради. Али само из свог џепа. И Кељменди ако нешто буде хтио да приложи. Немој га градити из пара Бањалуке и Западног Мостара. А немој ни од оне сиротиње из Бијаћа и Тузле. Зеницу ко јебе, тамо је Џекина Репрезентација.
Јер, Сарајево, та Курчева Држава, кошта Републику Српску милијарду марака. А по Дејтону би коштало можда сто милиона.
Јесте предизборна, ал смањи мало. Није будућност толико боља колико ти мислиш.


3197.
ЈОЈ,
ДА СМО КОД НАТЕ,
КОЛИКО БИ
ТЕХ БЕХАБИЈА
УАПСИЛИ

Јебеш Бехабије, уапсите ви Дудаковића.
Мада озбиљно мислим. Да смо у Нато Пакту, кошто нисмо, јутрос би имали ухапшених неколихо хиљада краткопантолаца са запуштеном четничком брадом.
Овако, скромно. Сваки Кинески Зид почиње једним Бехабијом.
Још озбиљније.
Данас Нато има Предратну Конвенцију у Кардифу. Видјећемо да ли ће бити Кардифална. Траже одговор на изазове Русије.
Може је ЗаК повући.
Истовремено је нека ЕУ дипломаткиња, плавуша, чини ми се, а није тако ни ружна, рекла како је добро да је ЕУ прерано примила Бугарску. Да није, данас би Бугарска била између Европе и Русије.
Јадница. Мислила је на Нато а не на ЕУ. Што Нато мисли, ЕУ говори.
Нико не мисли на Бугарче и Бугарску. Битно је да није под Русијом.
То би требало да буде велики наук и опомена свима који се лако сагињу да пуше Бриселу. Јер чим уђу, неће бити довољно да се сагну Нато пакту. Неће бити довољно ни да клекну на једну ногу, како се то уобичајено ради. Мораће да пуше нагужени.
Када погледам, издаљине, неоштро, површно, инвентар Нато постигнућа, након што им је попушио Глупи Горбачов Перестројковски, не могу рећи ништа друго осим да се ради о Цивилизацијском Мрачњаштву.
Тај Ред јавног зрачаног демократизовања постигао је три кардиналне ствари.
·         Национално понижење многих малих народа и њихових НДД Сфера, доводећи их у потпуно колективистичко растројство или, пак, претварајући их у уштројен колективитет организован као војна база.
·         Изазвао је и генерисао муслимански тероризам и агресивистичке вјерске фаланге издигао на ниво регионалног и свјетског проблема који се тешко може сузбити и побиједити јер то нису класичне државе, војске, армије и територије. Немају координате.
·         Начинио од Русије непријатеља. То није лоше за Нато али је лоше за Свијет. Земаљску куглу. То је лоше за Америку. Убрзаће њен слом. А слом Америке неће ићи без курца. Извињавам се, без Свјетског Рата.
За помињање ситног инвентара којег је Нато Пакт разасуо и распоредио по Земаљској Кугли, треба неколико књига, неколико деценија, пет глава и три памети.


среда, 03. септембар 2014.

3196.
ЛАЖ
КАО ЗАВРШНА
ФАЗА
РАЗАРАЊА
ЈАВНОГ МНИЈЕЊА

О Јавном Мнијењу зна све и онај који не зна гдје је шупаљ.
Двадесет година истраживачи Јавног Мнијења постављају иста питања теткама, стринама и поштеним сељанима. Што сигерише да се у овим њивама ништа не мијења. Што, једноставно, не може да буде.
Најприје су се појавили Странци Усранци и умјесто Новинарства створили медије. Па су се онда појавила независна, независнија и најнезависнија удружења новинара. Па су се појавили приватни медији, Рак, Савјет са штампу, Оесце, кратак курас новинарства и Бакир Шездесет.
Онда су наше овдашње будале на електронским медијима покушавале да буду Денис Ћирило. Кад је већ пронађен Денис Латин.
И тако смо дошли овдје гдје смо.
Једина три новинара која постоје у БиХ и која озбиљно раде свој посао налазе се у Вечерњем Листу.
Напад на јавност Републике Српске кренула је из иностранства. Из Федерације. У почетку је била ударна тројка Есдепе, Бакир Шездесет и Охаер.
Та прва фаза имала је за циљ да се сатанизује власт и све што је институционално у Републици Српској. Фаза је добро пројектована јер је неко схватио да унутрашња опозиција нема шта да каже. Нема чињеница и нема начина да убиједи јавност у било какав отклон. Непрестаним притиском на покрадене аутопутеве и спратове пара, створен је погодан хумус за размишљање овдашњег живља у складу са сумњом.
Успут су продуковане афере за које нико није имао рибаћу четку. А колико сам разумио, нико се баш и није чешао по гузици око тога.
То је постао слој земљишта припремљен за повртларство. Дакле, фино обрађен, са одговарајућом температуром за клијање.
Из којег најуспјешније ниче латентни песимизам.
Сада се тек види погубност програма државне телевизије Српске, коју су преузеле половњаче. И са пола школе. Која није умјела да развија Реални Оптимизам.
Синтагму нећу да објашњавам јер то кошта.
Поготову то нису радили кретеноиди који су приватизовали ротациони медијум.
Сада смо ту гдје јесмо. Упичциматерној.
У којој су медијске звијезде и оријентири Беентеве и Балегар Балетан. БББ.
А јавно мнијење се кује око шатора на Мањачи и око шатора у Моштаници.
Лансирају се најогољеније лажи као супрадепресиви који сами по себи воде до окретања против власти, система и поретка.
Стога опозиција и не чини ништа. Нема шта да каже. Као и прије прве, Бакирове фазе.
Није уопште проблем што идиоти лансирају лажи.
Проблем је што је Јавно мнијење потпуно разорено. Разорен је и његов исподповршински слој. Што више нема отпора било каквом медијском насиљу. Имунитет Јавности је, такођер, Упичциматерној.
Они који треба да бране јавност, власт и поредак, јер имају користи од свега, или очекују користи, послије избора, шуте Ко Пичке. И ко Крлежин Кумровец.

Један ме некидан пита Имал мене на билборду.
ДВОГЛЕДАЛО

Да ли је могуће живјети заједно, у истој земљи, са два погледа на свијет. Са два погледа на крв. Крв је краће име за историју. Са два погледа на Аустроугарску, Њемачку и Турску. Са два погледа на Србију. Са једним шалтером за нацију. Са једним погледом на Србе.
Дабоме да није могуће. Али је изводљиво.
Босна и Херцеговина је Земља Двоглед.
То више није обична ратна подјела.
То није само унитарно – конфедералистичка дискрепанца.
Ради се о генетским претприступним фондовима.
Потпуно супротно оријентисаним према свијету и вијеку.
Гледам два текста, у два дана, у сарајским медијским ћагетима.
У Вилданином Ослобођењу. Интервју са Душанком Мајкић. Неки женски грабић пита Дују Кад ће престати ратоборна реторика. Говори о кримском синдрому изолације. Кобива Републике Српске.
У данашњем Ахвазу Иницијали пишу како аналитичари сматрају Украјину једном Великом Несретном Босном, са својом увећаном Републиком Српском.
Цитира се и неки британски дипломата Краткофорд. Каже да се у Украјини ради о Републици Српској, увијек на ивици отцјепљења, само да би се држава начинила несталбилном.
Ну. Добро.
Имамо различит поглед и на дупе. Ја јој кажем прекрасно је. Она каже, ја будале, шта ту има прекрасно.
Свијет и дупе су једна ствар.
Чињенице су посве друга ствар.
Маму Вам Јебем, ни ону тамничарску, унитаристичку, противхрватску, противмуслиманску, титодиктаторску Југославију нисте успјели направити без Срба.
А пало вам је на памет да без Срба правите Независну Државу Босну.
Сјетите се Сарајевске Скупштинске Ноћи.
Сад су Срби криви. Увијек на ивици отцјепљења.
Ратоборна реторика.
Кримски Изолациони Синдром.
Тај однос према Србима, и посрбљавању свег зла на свијету, ушао је у сарајска крвна зрнца. Не ради се о новинарима, медијима и предизборној реторици.
Ради се о саблажњавању Срба. Као једној од степеница изгона из Босне и Херцеговине.


уторак, 02. септембар 2014.

ОДВОЈИТЕ СЕ ВИ,
МАЛО, ОД ВУЧИЋА.
ПА СЕ ПРИПОЈИТЕ
СРБИЈИ.

У Србији воле да се баве Српском. На непродуктиван начин. Скоро на Кнински Начин. Одувек је тако било. А и са ове стране се припомагало. Увек има будалаша који би да од Републике Српске направе Малу Крсну. Без Лајковац.
Да припоје територију Републике Српске и да се тако омасте оним за шта су гинули само овдашњи људи.
Тако су сада Двери изашле са идејом пријемног испита за све, од Цркве до Јавности, на коме ће се они изјаснити да ли су за отцепљење и присаједињење. Јер је дошло време.
Како се Београд снашао у распаду Југославије, и спашавању Срба, нећеш се ћери удати за сретника. Иако ти шеици одају под прозором.
Самосталност Републике Српске је дуг процес. Спор. Пипав. Ризичан. Зависи од сто Пичака Матерних. Али ни мало не зависи од Београда. Збигњев само чека да се Београд упетља па да му Нану Нанину.
Београд ни помоћи не може. Треба да буде сретан да Збигњев, или Збигњевка, не затражи да уведе санкције Српској.
У тренутку кад Шиптари убијају српске жандарме, по шумама и горама европске Србије, неозбиљно је покретати овакву идеју из Београда.
Република Српска мора да чека да Босна и Херцеговина презрије. Да сама отпадне. Да се распадне. Она је једина воћка дивљака која ће прије да се распадне него да отпадне. Јер нема од чега да отпадне. Није везана низашта. Она само виси. Мора да сачека да Унитарна Босна, настала девастацијом Дејтонског Споразума и локалног устава, иструне.
Једна грешка је довољна да се убрза процес унитаризације.
Раздвајање и распад БиХ треба препустити Сарајеву. То они најбоље раде. Лагумџија, Изетбеговић. Њихов Суд и Њихово Тужилаштво.
Јебенамсе за Сарајево. Нек се Фердинанд вози крај Миљацке докле оће. Срби имају времена.
А припајање Србији јесте политичка формула која није реална. Није потребна. И није добра за националну стратегију.
Не морам да објашњавам да се ради о различитим погледима на историју. О различитим интересима. О различитим испољавањима националног идентитета.
Непотребна је јер је боље имати двије Српске државе него једну.
Није добра за националну стратегију јер би се дакав наводни добитак прескупо платио. Србија би га платила.

А Српска не би добила ништа.

понедељак, 01. септембар 2014.

3193.
КАД ЗЛАГУМЏИЈА
НЕШТО РЕКНЕ,
И БОСАНСКИ ВОЛОВИ
СЕБЕ ИЛИ СЕ,
ПОЧЕШУ ПО ГУЗИЦИ

Тај Страшни Сарајски Јебач Матера, Златко Лагумџија, духовни отац Жељка Комшића, СДПелај Лама, Давутоглу Босне и цијелог Обреновог Добоја, узрујао се у ово предизборно неурозно вријеме.
Није чуо за Томанову изреку Не узбуђуј се кад ниси го. Гола. Љепше звучи. Не узбуђуј се, Златко, кад ниси гола.
Човић и Додик су нешто изјавили о Трећем Ентитету и Разбашкаривању БиХ, Башка Ми, Башка Ви, БМБВ, па је Злагумџија рекао да су они политички диносауруси. Шта имају да призивају Чуда да се десе.
Могу да се сложим да су она двојица диносауруси. Непомјерљиви су.
Али. Морам да констатујем и да је Злагумџија Политичка Пантљичара. СТЈ. Босна не може да је се ријеши, изасере, ни кад би десет година имала перманентни пролив.
Пантљичара каже да Двосаурус мора да буде сигуран да у БиХ постоје снаге које неће прихватити ни да се прича о томе а камоли да ће пристати на подјелу. Доста је више тог национализма и националне реторике.
Такореко.
Златаган је прва комична пантљичара у паразитској историји и свијету.
Највећи национализам у Хрвата у БиХ, поред оног нормалног, стандардизованог, из прве уградње, креирао је управо он, Златаган Лагумџија. До појаве његововог Хермафродитног Хрвата, Жељка Комшића, Човић је био Маламаца. Скоро ко Рагуж.
Ето шта сте ишчачкали. Ишчовићкали.
Исто и код Додика. Док не престанете поповати и илакати из Сараја, Републици Српској и Србима, биће Додика и Националиста.
Мислили да ће бити довољно сјебати васића.
Златаган јесте Смијешна Босанска Пантљичара, само је Бакир Изетбеговић већа и дужа, пошто је наслиједио Бабу, наслиједио Тихића, након свог одапињања, наслиједиће сам себе, али је и, Злагумџија, трагична политичка фигура.
Нема тако лаганог гивихта који би на кантару извагао тежину његових изјава.

Док се не пронађе бестежински.

недеља, 31. август 2014.

3192.
ПРЕДИЗБОРНЕ ИЗЈАВЕ
И ПОСТИЗБОРНЕ ЈАЛОВЕ

Драган Човић је изјавио, ту негдје око Берлина, да Хрвати морају најприје да добију федералну јединицу, Трећи Ентитет, па тек онда да БиХ иде у Европску унију.
То је поптуно логичан политички став.
Али. Има проблеме са реалношћу. Он подразумијева да се унутар Федерације БиХ договоре Хрвати и муслимани око територијалног разграничења по некој од жупанијских граница.
Знајући да је и граничење пало уз бејзболску палицу Америке, цијела сарадња Хавео и Абеиха, као и Федерација сама, то без КНИ. Без Курца Неће Ићи.
Ну. Највећи проблем у томе је што би тај цијели процес Република Српска гледала са стране и тако пред свијетом показала своју суштинску Самосталност.
Читава подмуклина око Уставних Промјена у БиХ јесте да се Република Српска увуче у Бубањ Поток. Никоме није циљ рјешење Хрватског Питања нити Еуропут БиХ.
Након политичког и историјског зајеба муслимана, њиховог политичког, вјерског и војног вођства, што је било и очекивано, највећи политички и историсјки зајеб доживјели су Хрвати у БиХ.
Да ли се ЈКК. Јебеноме Касно Кајат.
Бивши Ефендија Церић нешто изоколи. Бошњаци би требали прихватити сваки договор и не пристати на подјелу. Једнакоправност се мора успоставити.
Колико је то близу Човићу и колико Церић прије воде, то је друго питање.
Али одговор остаје одговор. Ако се доминантно муслиманска БиХ угура у Европу, остала два народа неће више ништа моћи да ријеше.
Стога Република Српска треба успорити путравце према ЕУ. Јер то није циљ ни муслиманима. Они то само користе као изговор за унитаризацији и централизацију.
Нарочито стога што и највећа хрватска снага у БиХ мисли исто.
Дабоме. Човић сада, пред изборе, даје изјаву као да се презива Васић. А кад прођу избори, можда ће промијенити паковање, машну и садржај. Па почети да говори о Путу БиХ у Ивкову Сламу. Што је посебна врста балканске галаксије.
За Србе, и Српску, пак, једнак су проблем они што прије избора не говоре ништа.
Pussy БИЧ, Босић, Иванић, Чавић.
Осим што су рекли да ће искоријенити непотизам, а лакше ће искоријенити амброзију и издресирати кромпирову златицу да, у колони по једна, иде у шпорет пун ватре, да ће дати наду младима и да ће имати предсједника владе.
Иза те нијемости крије се уништење Републике Српске.
За почетак, Огњен Тадић је постао предсјендик градског Есдееса у Бањалуци.
Мада је нелогично. Предсједник Републике предсједава градским одбором. А тамо будибогснамице.
Ето како они схватају важност Републике Српске.

  
ПОЛИТИЧКИ ГРАФИТИ
ЈАВЉАЈУ 
ДА СРБИЈА НЕ РАЗМИШЉА 
О УВОЂЕЊУ 
САНКЦИЈА РУСИЈИ.

ШТА ЋЕ РАЗМИШЉАТИ, 
КАД КАЖУ УВЕШЋЕ.