САРАЈЕВСКИМ

ГЕНЕРАЛИМА

СА ЈЕДНОМ ЗВЈЕЗДИЦОМ

УКРАЈИНА

НА НАУК

Порошенко изјавио да је наложио примирје, да је вољан да разматра децентрализацију и да се права на руски језик у Новоросијској учине недодирљивима.

Постоје два повезана разлога за нагли Порошенков заокрет.

Први је куповина времена и обмана противника. Немојмо се заваравати примирја никад нису довела рат до краја. Рат не завршавају контакт групе, посредници, суфлери и предлагачи примирја.

Само двије ствари завршавају рат. Пораз и побједа.

Украјинска армија је КривиК од Армије. Нешто као некадашња Армија БиХ. Али без вјерског фанатизма и иностраних инјекција.

Она је ушла у грађански рат без икаквог војног циља. Сад Јацењук декламује циљеве, сад Јулија, сад Порошенко. Њихова материјално техничка опремљеност, номинално, јесте на потребном нивоу. Али функционалност и употребљивост технике на никаквом је нивоу. Логистика и окружење су атрофирали. Морал је на дну. Никоме од украјинских војника није јасно зашто би дали живот у тим операцијама. Иако су на земљи, они се осјећају као да су у малезијском авиону.

То одсуство војног циља натјерало је украјинске трупе да се размиле по ратишту без икаквог реда и упадну у порозни фронт снага Новоросије. Уствари, у окружења.

Стога је примирје пријекопотребно баш војсци која се зове украјинска. Како би се избјегло уништење и како би се, ако је икако могуће, преживјела зима. А непријатељ, агресор, фашисти који говоре руским језиком, опустили и разишли се, изгубивши национал, елан и адреналин.

Украјинска војска нема људске, материјалне и финансијске инјекције од Збигњева какве је имала Такозвана Армија Накозване БиХ. А нарочито не као Постројбе Хрватске. У ратовима на бившем Титовишту.

Збигњеву није исти циљ у Украјини као у СФРЈ.

Стога је Украјина, и њена војска, унапријед жртована. Они су ту само да подјарују ватру на Руској Граници. Ако би увукли Русе у рат у Украјини то би била пуна шака браде. Тако су представили да су увукли Србију у ратове у Словенији, Хрватској, БиХ. На Косову, КСЈ. Кече Ти Јебем. Да би Србији јебали матер.

Ну. Да се вратим Сарајевским Генералима са једном звјездицом. Генерал Бакир Изетбеговић, Генерал Мустафа Церић. Генерал Златко Лагумџија.

Сви они, неко чешће, неко рјеђе, изјављују генералске наредбе. У смислу: У БиХ постоје снаге које ће спријечити, које ће одбранити Нашу БиХ, којима је Држава недодирљива и о којој се не може расправљати.

Те снаге су, када би дошло до потпаљивања овдашњег Братства И Јединства, што није уопште нереално, као начин рјешавања несређеног посла на Балкану и као начин развлачења Русије и ЕУ на још једно зечије јебалиште, биле би у лошијем положају него Украјинска Армија данас.

А нарочито не би биле у положају као током грађанских дијагоналних ратова у БиХ.

Имале би огромно дуг фронт. Са пуно џепчова које им је оставила Дејтонска граница. И додатно, Фронт Трећег Ентитета. Барем забрану уласка на Трећеторију.

Збигњев не би бомбардовао, ПБС, Положаје Босанских Срба, као ономад. Јер би Путин бомбардовао положаје Украјинске Армије.

Генерали Државе, Мајори Цјеловитости и Потпоручници Унитаризације, изгубилии би тај рат. Јадни живаљ би даље осиромашио. Генерали би побјегли у Турску. Разумније вође живља би разматрале политичку декларацију Повратак Коријенима. БиХ би опет имала два конфедералитета. Само би се један друкчије звао него сада.

Зато једнозвјездичасти генерали сарајева треба добро да наукују на примјеру Украјине.

Да се утркују мало са Порошенком. Али не у производњи чоколаде.

Да понуде Конфедерацију.

Прије Ратне Зиме.

Пустите изборна сранија, гледајте од чега се живи.