ДВОГЛЕДАЛО

Да ли је могуће живјети заједно, у истој земљи, са два погледа на свијет. Са два погледа на крв. Крв је краће име за историју. Са два погледа на Аустроугарску, Њемачку и Турску. Са два погледа на Србију. Са једним шалтером за нацију. Са једним погледом на Србе.

Дабоме да није могуће. Али је изводљиво.

Босна и Херцеговина је Земља Двоглед.

То више није обична ратна подјела.

То није само унитарно – конфедералистичка дискрепанца.

Ради се о генетским претприступним фондовима.

Потпуно супротно оријентисаним према свијету и вијеку.

Гледам два текста, у два дана, у сарајским медијским ћагетима.

У Вилданином Ослобођењу. Интервју са Душанком Мајкић. Неки женски грабић пита Дују Кад ће престати ратоборна реторика. Говори о кримском синдрому изолације. Кобива Републике Српске.

У данашњем Ахвазу Иницијали пишу како аналитичари сматрају Украјину једном Великом Несретном Босном, са својом увећаном Републиком Српском.

Цитира се и неки британски дипломата Краткофорд. Каже да се у Украјини ради о Републици Српској, увијек на ивици отцјепљења, само да би се држава начинила несталбилном.

Ну. Добро.

Имамо различит поглед и на дупе. Ја јој кажем прекрасно је. Она каже, ја будале, шта ту има прекрасно.

Свијет и дупе су једна ствар.

Чињенице су посве друга ствар.

Маму Вам Јебем, ни ону тамничарску, унитаристичку, противхрватску, противмуслиманску, титодиктаторску Југославију нисте успјели направити без Срба.

А пало вам је на памет да без Срба правите Независну Државу Босну.

Сјетите се Сарајевске Скупштинске Ноћи.

Сад су Срби криви. Увијек на ивици отцјепљења.

Ратоборна реторика.

Кримски Изолациони Синдром.

Тај однос према Србима, и посрбљавању свег зла на свијету, ушао је у сарајска крвна зрнца. Не ради се о новинарима, медијима и предизборној реторици.

Ради се о саблажњавању Срба. Као једној од степеница изгона из Босне и Херцеговине.