недеља, 31. август 2014.

3192.
ПРЕДИЗБОРНЕ ИЗЈАВЕ
И ПОСТИЗБОРНЕ ЈАЛОВЕ

Драган Човић је изјавио, ту негдје око Берлина, да Хрвати морају најприје да добију федералну јединицу, Трећи Ентитет, па тек онда да БиХ иде у Европску унију.
То је поптуно логичан политички став.
Али. Има проблеме са реалношћу. Он подразумијева да се унутар Федерације БиХ договоре Хрвати и муслимани око територијалног разграничења по некој од жупанијских граница.
Знајући да је и граничење пало уз бејзболску палицу Америке, цијела сарадња Хавео и Абеиха, као и Федерација сама, то без КНИ. Без Курца Неће Ићи.
Ну. Највећи проблем у томе је што би тај цијели процес Република Српска гледала са стране и тако пред свијетом показала своју суштинску Самосталност.
Читава подмуклина око Уставних Промјена у БиХ јесте да се Република Српска увуче у Бубањ Поток. Никоме није циљ рјешење Хрватског Питања нити Еуропут БиХ.
Након политичког и историјског зајеба муслимана, њиховог политичког, вјерског и војног вођства, што је било и очекивано, највећи политички и историсјки зајеб доживјели су Хрвати у БиХ.
Да ли се ЈКК. Јебеноме Касно Кајат.
Бивши Ефендија Церић нешто изоколи. Бошњаци би требали прихватити сваки договор и не пристати на подјелу. Једнакоправност се мора успоставити.
Колико је то близу Човићу и колико Церић прије воде, то је друго питање.
Али одговор остаје одговор. Ако се доминантно муслиманска БиХ угура у Европу, остала два народа неће више ништа моћи да ријеше.
Стога Република Српска треба успорити путравце према ЕУ. Јер то није циљ ни муслиманима. Они то само користе као изговор за унитаризацији и централизацију.
Нарочито стога што и највећа хрватска снага у БиХ мисли исто.
Дабоме. Човић сада, пред изборе, даје изјаву као да се презива Васић. А кад прођу избори, можда ће промијенити паковање, машну и садржај. Па почети да говори о Путу БиХ у Ивкову Сламу. Што је посебна врста балканске галаксије.
За Србе, и Српску, пак, једнак су проблем они што прије избора не говоре ништа.
Pussy БИЧ, Босић, Иванић, Чавић.
Осим што су рекли да ће искоријенити непотизам, а лакше ће искоријенити амброзију и издресирати кромпирову златицу да, у колони по једна, иде у шпорет пун ватре, да ће дати наду младима и да ће имати предсједника владе.
Иза те нијемости крије се уништење Републике Српске.
За почетак, Огњен Тадић је постао предсјендик градског Есдееса у Бањалуци.
Мада је нелогично. Предсједник Републике предсједава градским одбором. А тамо будибогснамице.
Ето како они схватају важност Републике Српске.