3204.

ГРЕШКЕ

СА СТРАНАЧКИМ

КАМПАЊАМА

Све странке, и оне са ултралидерским вођством, Додик, и оне у којима се само догађа процес вршења обнашања функције предсједника, Босић, лако упадну у грешку да не воде страначку кампању.

Кад једном имаш странку, лако помислиш да је то као ваздух. Не мораш га производити, само дишеш.

Само идеш на изборе.

Ни у чему и ни пред ким Лидери и Само Предсједници Странака, нису згријешили тако непокајно као пред својом Странком. Ни пред Богом, ни пред Народом.

Пуна је политичка свакодневица таквих гријехова.

Силајџић, Тадић, Чавић, Караџић, Иванић. Да не набрајам аматере. Мили Михи, Фочак Крси.

Бирачи су, на овим просторима, чланови странака. У масовном агрегатном стању. Они нису чланови лидера и предсједника. Мада лидери понекад помисле да су Далај Лама, Харе Кришна или Шива. Стога се Политичка Странка, увијек изнова, за сваке изборе, мора представити прво њима па, онда, и бирачима.

Да видимо шта имаш да кажеш као Странка. Да би разазнали да ли је реално оно што приповиједа главни кандидат Странке. Који је, најчешће и Лидер или Предсједник.

Ако нема страначке кампање, ако сваки кандидатчић води своју, главни кандидат губи изборе. То је наук из Требиња и Градишке, 2012.

Зашто је нека широкошупља коалиција, и у једном и у другом случају, била успјешнија од организоване Политичке Странке. То је за књиге и анализе. Али треба увијек имати на уму.

За ову прилику само да кажем да нема страначке кампање без страначке организације.

Некада је Лидер толико јак да једноставно нема простора за страначку кампању. Чешћа је грешка изнуђене природе. Када Лидер не дозвољава га странка надрасте, претекне и тако га учини мање моћним од самопожељног, па јој не дозвољава ни простор за кампању. Или Када је Политичка Странка изразито поданичка и када је приморана прихватати туђе туристичке изборне аранжмане.

То је сада случај са Есдеесом.

Због изнуде да се кандидују Иванић и Тадић, обојица екстерни играчи, Иванић из непостојећег Педепеа, али миљеник Међузаја, Тадић из Радикала, бошњаштвени кооперативац, Есдеес нема шта да ради у кампањи. Нема простора да води страначку кампању. Не може да каже Ми смо странка која нема своје кандидате. Ми смо Српски Мерхамет. Ми имамо стално отворен конкурс за туђе кандидате.

Одсуство страначке кампање атомизује чланство и не привлачи колебљиве и неопредијељене бираче.

Страначка кампања се не може замијенити ни Државом, ни Вјером, ни Нацијом, ни Европским интеграцијама.

Свему томе чланови и бирачи већ припадају или не желе да припадају. Они желе да припадају, или да дају глас, можда само овај пут, својој Политичкој Странци.

Спомоћу страначке кампање, Странка им се јавља, подсјећа их, позива. Чини се препознатљивом и различитом од других.

У страначкој кампањи Слоган је једна је од најважнијих јавки.

Он мора да буде провомовисан пола године, и више, прије почетка плаћене кампање.

Да би се имало времена да се представи чланству и организацији. А онда организација да га представи бирачима. И, на крају Странка Јавности.

Слоган је рибљи скелет страначке кампање. Разуђен и флексибилан а чврст да носи кампању и у најдубљим водама.

Странка која промовише Слоган непосредно пред мјесец кампање залуд баца паре.

Слоган је филозофија. Он дјелује на подсвијест и треба му вријеме. Подсвијест није скакавац. Ни она ствар. Професионални, кобива, састављачи слогана су ко дркачи туђег курца.

Ових дана сам био приклијештен да одмах плакатирам слоган за Есенесдеову организацију у Гламочу, Грахову и Дрвару. Тамо не иде За Побједу Српске. Мислиће Будимир и будале, да смо им објавили рат.

Имам слоган, кажем. Гламоч, Грахово, Дрвар, Крим. Зашто Крим. Кад се одвоји Република Српска, те општине ће бити наш Крим. Видим сви блиједи, као да сам га саопштио Церићу у лику Силајџића.

А онда извучем кеца из рукава. Заједно смо.

Рачунам да је то порука Есенесдеа тамошњми бирачима, њиховим језиком, да буду заједно јер им је то најпотребније у непријатељском окружењу. Порука да буду са Есенесдеом и да гласају. Али и порука да је Република Српска са њима, са тим општинама и са тим људима.

Све је ту, само времена нема. Да се слоган Заједно смо објасни организацији а они бирачима.

Овако, то ће на плакату само бити позив да се изађе на изборе.

Страначка Кампања захтијева чврсту и уиграну организацију, са разрађеним технологијама.

Ако тог тројства нема, кандидати и локални дилери, феудалци и Зукорлићи Политичке Странке, вуку свако на своју зобницу, као ракова дјеца.

Странка тако, из избора у изборе, изданаудан, губи ткиво и везиво, захвата је некроза и доживи пораз након којег се сви чешу изаува. Као Тадић Демократски Борис.

Да ли се избори могу добити без Страначке Кампање и Организације.

Могу. Ако си Путин.