среда, 3. септембар 2014.

3196.
ЛАЖ
КАО ЗАВРШНА
ФАЗА
РАЗАРАЊА
ЈАВНОГ МНИЈЕЊА

О Јавном Мнијењу зна све и онај који не зна гдје је шупаљ.
Двадесет година истраживачи Јавног Мнијења постављају иста питања теткама, стринама и поштеним сељанима. Што сигерише да се у овим њивама ништа не мијења. Што, једноставно, не може да буде.
Најприје су се појавили Странци Усранци и умјесто Новинарства створили медије. Па су се онда појавила независна, независнија и најнезависнија удружења новинара. Па су се појавили приватни медији, Рак, Савјет са штампу, Оесце, кратак курас новинарства и Бакир Шездесет.
Онда су наше овдашње будале на електронским медијима покушавале да буду Денис Ћирило. Кад је већ пронађен Денис Латин.
И тако смо дошли овдје гдје смо.
Једина три новинара која постоје у БиХ и која озбиљно раде свој посао налазе се у Вечерњем Листу.
Напад на јавност Републике Српске кренула је из иностранства. Из Федерације. У почетку је била ударна тројка Есдепе, Бакир Шездесет и Охаер.
Та прва фаза имала је за циљ да се сатанизује власт и све што је институционално у Републици Српској. Фаза је добро пројектована јер је неко схватио да унутрашња опозиција нема шта да каже. Нема чињеница и нема начина да убиједи јавност у било какав отклон. Непрестаним притиском на покрадене аутопутеве и спратове пара, створен је погодан хумус за размишљање овдашњег живља у складу са сумњом.
Успут су продуковане афере за које нико није имао рибаћу четку. А колико сам разумио, нико се баш и није чешао по гузици око тога.
То је постао слој земљишта припремљен за повртларство. Дакле, фино обрађен, са одговарајућом температуром за клијање.
Из којег најуспјешније ниче латентни песимизам.
Сада се тек види погубност програма државне телевизије Српске, коју су преузеле половњаче. И са пола школе. Која није умјела да развија Реални Оптимизам.
Синтагму нећу да објашњавам јер то кошта.
Поготову то нису радили кретеноиди који су приватизовали ротациони медијум.
Сада смо ту гдје јесмо. Упичциматерној.
У којој су медијске звијезде и оријентири Беентеве и Балегар Балетан. БББ.
А јавно мнијење се кује око шатора на Мањачи и око шатора у Моштаници.
Лансирају се најогољеније лажи као супрадепресиви који сами по себи воде до окретања против власти, система и поретка.
Стога опозиција и не чини ништа. Нема шта да каже. Као и прије прве, Бакирове фазе.
Није уопште проблем што идиоти лансирају лажи.
Проблем је што је Јавно мнијење потпуно разорено. Разорен је и његов исподповршински слој. Што више нема отпора било каквом медијском насиљу. Имунитет Јавности је, такођер, Упичциматерној.
Они који треба да бране јавност, власт и поредак, јер имају користи од свега, или очекују користи, послије избора, шуте Ко Пичке. И ко Крлежин Кумровец.

Један ме некидан пита Имал мене на билборду.