уторак, 09. јануар 2018.

Одох ујутро рано (сриједа) у Мадрид да играм фудбал. Не носим помагала за смагала.
Злочинац се враћа на мјесто пенала који сам дао тада младом Тибу Куртои.
Вјероватно ћу играти на истом стадиону, против тима Милинка Пантића.
ОДА
ИЗ БЛАТА И КРВИ

Одјекује танад,
Ратна, блатна и крвава,
Тутње експлозије, јека и јауци,
Завијају бомбе
Ваздушне Демократије,
Као најцрњи вуци,
Пролази лелек мајки и сестара
Жена, ћери и другара,
Тиха се молитва разлива
По гробовима знаним
И незнаним,
Све то, данас,
У Кораку Дана Српске,
у Застави њеној.
*
Мир је скупо плаћен,
Република још скупље,
Грб је блаћен,
Ровове смо своје затрпали,
Њихове нисмо,
Злочине нам везу,
Очи и руке да нам вежу.
И данас лају штенад
Око Јасеноваца,
Око Пребиловаца,
Желе још крвавих
Возова и Дрина.
*
Покопајте ваша острвљења,
Ваше жеље и истребљења.
Данас је на српској страни
Милион Корака Свијетлих,
Данас се заставе вијоре
Ко кордони,
Данас се чују
Одјеци пјесама.
Све можете убити,
Корак,
Пјесму,
Заставу и
Ријеч,
Не можете никад.
*
И ми мртви,
Данас смо срећни,
Ми којима се
За гроб не зна.
Нисмо за све ово гинули.
Гинули смо
Да бјежали не би.
Били смо мирни,
Знали смо
Да ћете имати Српску
И она вас.
Ви сте наша Стража,
Наш Крст,
У трави и на киши,
И тамо гдје гроба нема.
Ви сте свјетло осмијеха
И вијор заставе.
Ми смо гинули мирно,
Гледајући
Оне који ће
Да наставе.
А крвницима нашим
Нека срце иструне.
Ви идите даље,
Држите Српску,
Као Дах, Државу и Земљу.
Клетве и Мржњу,
Препустите нама,
Нама из Гробова
Знаних и Незнаних.
И понекад одсвирајте
Боже Прваде.
Да и ми чујемо.



понедељак, 08. јануар 2018.

САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ,
ДАН РЕПУБЛИКЕ
И ПРОТУВЕ МРСКЕ

Власт Републике Српске добро чини наметањем тема Референдума, Самосталности, Дана Републике, Заставе...
То и јесте работа Вођства.
Народ је због тога и бирао Власт.
Не може Народ да обавља послове Власти.
Ко ће, онда, бити Народ.
Кога ће Власт, ако је то Народ, да се плаши и устручава.
Они који спочитавају Властима Српске да диктира и намеће обавезу истицања Заставе, ових дана, поводом Дана Републике, Деветог Јануара, курцу су свирале. То се једнако ради свуда. И у некадашњем октроморбидном СССР-у и у богослободној либералној САД.
Застава, Дан Републике, Обиљежавање, Референдум, Самосталност... није обиљежавање Власти, није у славу Власти, већ у Славу Републике.
Ситне душе, Пљева Времена, Самолажиоци Слободе Мишљења, Опозициони Испрдци, погрешно све схватају и у својој Послушности и Слузавости према Сарајеву и Странцима, противе се свему томе, опструишу и сметају, само да би се доказали да су Опозиционари.
Јер, опозиционог умијећа немају, опозиционе идеје немају, патриотизма немају, рационалног национализма немају.
Они се, тако сврставају уз Сарајево, Америчку Амбасаду и Муџахединске Унитаристе и раде на укидању и поништењу Републике Српске и Српског Народа Овдје.
Они су са Пичком Амбасадном која је писала да се одустане од Дана Републике.
Маму јој јебем у дупе.
Млади Есенедеа су данас промовисали Пасош Републике Српске. Као сиболичку и туристичку књижицу. Коју ће свако моћи да наручи са својом сликом и подацима.
То је мисао о Српској која треба да буде свакодневна.
Ту идеју је могла да промовише Опозиција.
Да има људске, политичке, патриротске и националне квалитете.
Треба урадити нешто за Републику Српску а не против Власти Републике Српске.
Разумијем да је овом Српском Народу Овдје, тешко да се умјесто Бога, Сунца, Цара и Џелата, након толико вијекова, окрене Републици Српској.
Јер никада није био у таквој прилици.
Увијек је био под неким и неком служио.
Био то турски зулум, аустроугарски цар или бугојански ловац.
О Држави и Патриотизму, о Нацији и Самосталаности, увијек је имао ко да брине.
Срби су овдје, морали да брину о Глави и Глади.
Данас је, међутим, дошло вријеме да и послове Царева узму у своје руке.
Јер. Више, нажалост, немамо у кога да гледамо до у себе.
Зато је Република Српска име моје, презиме ми, мој рођендан, моја крсна слава.
А за Власт ме није брига.

недеља, 07. јануар 2018.

ОРУЖАНЕ СНАГЕ
НАШЕГ СУБЖИВОТА
И ВОЈСКОВОЂА МЛАДЕН,
НАПОЛЕОН БЕЗ РУСИЈЕ

Ове годинице Оружане Снаге БиХ, неће имати своје депутате на прослави Дана Републике Српске и неће се то претварати у Парове на тај важан дан. Као што је прошле године Младен Иванић, Босански Наполеон, без војске, без Русије и без Свете Јелене, постројио вод у своју част. Како је срао по медијима. Члан Предсједништва, он, има право на постројање у своју част и на његов захтјев, а он се тога сјетио и зајебо Сарајево, кобива.
Несрећа Младена Иванића је у томе што живи, и покушава да буде политичар, у доба Крволочног и подмуклог Сарај Чадора и Џингис Додика који је, у тој сфери подјебе, ненадмашан, који је БиХ извратио, ко Нераст врећу, па она не зна да се поврати, као и Балотелти што не зна да навуче маркер.
Да је Младен Иванић, умјесто Дачића, код Вучића, направио би свјетску каријеру. И Вучић би га бодио са собом у Африку, у оних петнаест земаља, ове године.
А тамо би му, са заставицама, клицали Маса Маден, Маса Маден.
Ну.
Те Оружане Снаге су једна од трагедија БиХ и Републике Српске. Иванић је бурлеска.
Конципирати и копирати ЈНА војску, након распада СФРЈ и њеног потпуног фијаска, у БиХ, срцу Балканске Мржње, може само будала или онај који жели да подјари ту Мржњу.
Оружане снаге су настале укидањем Војске Републике Српске. То је било златно доба Иванића и Чавића, данашњих Промјенаша. Којима се ја, особно и у предсобљу, дивим. Улитају и шефа и станицу и, онда, радосно, позивају на промјене.
У Народној Скупштини су есдеесовци гласали за укидање ВРС. Послије је Иванић, још, дао Српске Порезе Сарајеву, један рачун ПДВ, а Чавић признао позивни 8372 и Мошгајебат.
Укидање ВРС се догодило након прве Додикове Владе. Србија и Странци су се упрли да сруше сваку могућност неесдеесове Власти јер су увидјели да Додик, Павић, ја, Докић, Сузић, нисмо за Унитаризацију, свако у својој надлежности. А Есдеес, уз помоћ страног играча Иванића, добио је напада повратне гриже подсвијести, као данас Вучић, или Шаровић, доље на дну љестава, и давао и што се не тражи.
Онда је Чавић у Народној Скупштини изјавио да ће неки рећи Нема ВРС. Да, господо, вели геније из Фабрике Дувана, али нема ни ХВО ни Армије БиХ.
То је било политичко образложење једног Предсједника Републике.
Биједно.
Никаква српска добит није што неко други нешто нема.
То је било златно доба дивљања ОХР и Рафи Грегоријана, рафално му мајку јебем.
Вјероватно се није могло одупријети томе. Есдеес поготову то није могао. Друге политичке снаге није било још на видику. Која се касније оформила и одупрла давању Полиције. Иницијатива о Демилитаризацији БиХ, што је могла да буде једна од подлога реалног, а не измишљеног и лажног Суживота, није ни дошла на стол.
Углавном, у то су бачене милијарде, можда и више од пет, од 2005 године, када су формиране ОС БиХ.
Шта је суштина ОС БиХ.
Ништа, али желим да будем озбиљан барем  у једном дијелу текста.
► ОС БиХ су једна од алатки убацивања БиХ под НАТО Пакт.
► То је свјетлуцави привид Сарај Чадору да о нечему одлучује на ниову Државе. Држава им је, иначе, вибратор за задовољавање оралних, моралних и аналних потреба Сарајевског Политичког Круга.
► ОС БиХ су инструмент за Унитаризацију.
► Оне су једна од копчи Калајевштине ОХР и ПИЦ за БиХ. Да буду ту и серуцкају.
► Њихова војна суштина је у нешто шверца старог оружја, у трошењу пара и у додјели чинова на свећетирстране.
Сваки град БиХ, у коме постоји касарна ОС БиХ, ја, као командир, са двјеста припадника Војске Републике Српске, заузео бих за мање од два часа. Да се други не мијешају.
Толика је снага ОС БиХ.
► ОС БиХ су потенцијално језгро будућег Рата Братства и Јединства. Ако дође до ратног усијања, прво ће се они избити измеђусе, неће стићи да се разиђу ни да стигну до својих.
*
Стога је епохалан потез Српске да се ове године, и од ове године, ријеши тог Сарајевског Зла, на својим свечаностима.
Све снаге треба бацити на Полицију Српске, Добровољни Полицијски Састав (моја идеја) и почасне водове за разне прилике.