недеља, 07. јануар 2018.

ОРУЖАНЕ СНАГЕ
НАШЕГ СУБЖИВОТА
И ВОЈСКОВОЂА МЛАДЕН,
НАПОЛЕОН БЕЗ РУСИЈЕ

Ове годинице Оружане Снаге БиХ, неће имати своје депутате на прослави Дана Републике Српске и неће се то претварати у Парове на тај важан дан. Као што је прошле године Младен Иванић, Босански Наполеон, без војске, без Русије и без Свете Јелене, постројио вод у своју част. Како је срао по медијима. Члан Предсједништва, он, има право на постројање у своју част и на његов захтјев, а он се тога сјетио и зајебо Сарајево, кобива.
Несрећа Младена Иванића је у томе што живи, и покушава да буде политичар, у доба Крволочног и подмуклог Сарај Чадора и Џингис Додика који је, у тој сфери подјебе, ненадмашан, који је БиХ извратио, ко Нераст врећу, па она не зна да се поврати, као и Балотелти што не зна да навуче маркер.
Да је Младен Иванић, умјесто Дачића, код Вучића, направио би свјетску каријеру. И Вучић би га бодио са собом у Африку, у оних петнаест земаља, ове године.
А тамо би му, са заставицама, клицали Маса Маден, Маса Маден.
Ну.
Те Оружане Снаге су једна од трагедија БиХ и Републике Српске. Иванић је бурлеска.
Конципирати и копирати ЈНА војску, након распада СФРЈ и њеног потпуног фијаска, у БиХ, срцу Балканске Мржње, може само будала или онај који жели да подјари ту Мржњу.
Оружане снаге су настале укидањем Војске Републике Српске. То је било златно доба Иванића и Чавића, данашњих Промјенаша. Којима се ја, особно и у предсобљу, дивим. Улитају и шефа и станицу и, онда, радосно, позивају на промјене.
У Народној Скупштини су есдеесовци гласали за укидање ВРС. Послије је Иванић, још, дао Српске Порезе Сарајеву, један рачун ПДВ, а Чавић признао позивни 8372 и Мошгајебат.
Укидање ВРС се догодило након прве Додикове Владе. Србија и Странци су се упрли да сруше сваку могућност неесдеесове Власти јер су увидјели да Додик, Павић, ја, Докић, Сузић, нисмо за Унитаризацију, свако у својој надлежности. А Есдеес, уз помоћ страног играча Иванића, добио је напада повратне гриже подсвијести, као данас Вучић, или Шаровић, доље на дну љестава, и давао и што се не тражи.
Онда је Чавић у Народној Скупштини изјавио да ће неки рећи Нема ВРС. Да, господо, вели геније из Фабрике Дувана, али нема ни ХВО ни Армије БиХ.
То је било политичко образложење једног Предсједника Републике.
Биједно.
Никаква српска добит није што неко други нешто нема.
То је било златно доба дивљања ОХР и Рафи Грегоријана, рафално му мајку јебем.
Вјероватно се није могло одупријети томе. Есдеес поготову то није могао. Друге политичке снаге није било још на видику. Која се касније оформила и одупрла давању Полиције. Иницијатива о Демилитаризацији БиХ, што је могла да буде једна од подлога реалног, а не измишљеног и лажног Суживота, није ни дошла на стол.
Углавном, у то су бачене милијарде, можда и више од пет, од 2005 године, када су формиране ОС БиХ.
Шта је суштина ОС БиХ.
Ништа, али желим да будем озбиљан барем  у једном дијелу текста.
► ОС БиХ су једна од алатки убацивања БиХ под НАТО Пакт.
► То је свјетлуцави привид Сарај Чадору да о нечему одлучује на ниову Државе. Држава им је, иначе, вибратор за задовољавање оралних, моралних и аналних потреба Сарајевског Политичког Круга.
► ОС БиХ су инструмент за Унитаризацију.
► Оне су једна од копчи Калајевштине ОХР и ПИЦ за БиХ. Да буду ту и серуцкају.
► Њихова војна суштина је у нешто шверца старог оружја, у трошењу пара и у додјели чинова на свећетирстране.
Сваки град БиХ, у коме постоји касарна ОС БиХ, ја, као командир, са двјеста припадника Војске Републике Српске, заузео бих за мање од два часа. Да се други не мијешају.
Толика је снага ОС БиХ.
► ОС БиХ су потенцијално језгро будућег Рата Братства и Јединства. Ако дође до ратног усијања, прво ће се они избити измеђусе, неће стићи да се разиђу ни да стигну до својих.
*
Стога је епохалан потез Српске да се ове године, и од ове године, ријеши тог Сарајевског Зла, на својим свечаностима.
Све снаге треба бацити на Полицију Српске, Добровољни Полицијски Састав (моја идеја) и почасне водове за разне прилике.