понедељак, 08. јануар 2018.

САМОСТАЛНОСТ СРПСКЕ,
ДАН РЕПУБЛИКЕ
И ПРОТУВЕ МРСКЕ

Власт Републике Српске добро чини наметањем тема Референдума, Самосталности, Дана Републике, Заставе...
То и јесте работа Вођства.
Народ је због тога и бирао Власт.
Не може Народ да обавља послове Власти.
Ко ће, онда, бити Народ.
Кога ће Власт, ако је то Народ, да се плаши и устручава.
Они који спочитавају Властима Српске да диктира и намеће обавезу истицања Заставе, ових дана, поводом Дана Републике, Деветог Јануара, курцу су свирале. То се једнако ради свуда. И у некадашњем октроморбидном СССР-у и у богослободној либералној САД.
Застава, Дан Републике, Обиљежавање, Референдум, Самосталност... није обиљежавање Власти, није у славу Власти, већ у Славу Републике.
Ситне душе, Пљева Времена, Самолажиоци Слободе Мишљења, Опозициони Испрдци, погрешно све схватају и у својој Послушности и Слузавости према Сарајеву и Странцима, противе се свему томе, опструишу и сметају, само да би се доказали да су Опозиционари.
Јер, опозиционог умијећа немају, опозиционе идеје немају, патриотизма немају, рационалног национализма немају.
Они се, тако сврставају уз Сарајево, Америчку Амбасаду и Муџахединске Унитаристе и раде на укидању и поништењу Републике Српске и Српског Народа Овдје.
Они су са Пичком Амбасадном која је писала да се одустане од Дана Републике.
Маму јој јебем у дупе.
Млади Есенедеа су данас промовисали Пасош Републике Српске. Као сиболичку и туристичку књижицу. Коју ће свако моћи да наручи са својом сликом и подацима.
То је мисао о Српској која треба да буде свакодневна.
Ту идеју је могла да промовише Опозиција.
Да има људске, политичке, патриротске и националне квалитете.
Треба урадити нешто за Републику Српску а не против Власти Републике Српске.
Разумијем да је овом Српском Народу Овдје, тешко да се умјесто Бога, Сунца, Цара и Џелата, након толико вијекова, окрене Републици Српској.
Јер никада није био у таквој прилици.
Увијек је био под неким и неком служио.
Био то турски зулум, аустроугарски цар или бугојански ловац.
О Држави и Патриотизму, о Нацији и Самосталаности, увијек је имао ко да брине.
Срби су овдје, морали да брину о Глави и Глади.
Данас је, међутим, дошло вријеме да и послове Царева узму у своје руке.
Јер. Више, нажалост, немамо у кога да гледамо до у себе.
Зато је Република Српска име моје, презиме ми, мој рођендан, моја крсна слава.
А за Власт ме није брига.