РАЗАРАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ СЦЕНЕ КАО ИНСТРУМЕНТ ОКУПАЦИЈЕ. АНАРХИЈА СТАНИВУКОВИЋ СЕ НАСТАВЉА.
Есдеес, својевремено, није од Запада нападан и
разаран, зато што је то, наводно, злочиначка Странка. Њима Злочини не значе
ништа. Они ће да их измисле, као Игрице. Није нападан ни због Криминала. Запад индукује
Криминал и Корупцију јер тако лакше управљају. Касније је приспио СНСД. Па је једнако на удару. А није
учествовао у Рату. Није формирао Селект Импекс, није преко Српске Новинске
Агенције, продавао грађевински материјал. Запад би, сада, једнако, Додика одвео у Хаг, кад би
могло. Или размијенио за Караџића. Балоначелник Бањалуке, Бањалуке, која се зајебала ко
нико, најављује формирање сверепубличког Покрета. Трио Смрти, Он, Вукановић и Жонглерија Тривић,
окупљаће све што је за промјене, Странке, Нестранке, Паметне, Непаметне... у
цијелој Републици. Станивуковић је био некидан на Копаонику. У Вучићевој Србији. Вучићева Србија му је омогућила избор за Градоначелника. Логично је да су тамо уручене Инструкције. А вјероватно
и од Западних Пријатеља. Оних који су смислили Анархистични Покрет ПЗД. Станивуковић је добио простор на порталима у региону. Беентеве је, логично, одскочна платформа. Шта то значи. ◘ ПДП и СДС, као Странке, испадају из Игре. СДС се не
може повратити. Република Српска дефинитивно губи Интелектуалца Бореновића и
Агу Сарајлију Шаровића. У овом тешком трену, не могу рећи којег ми је жалије. ◘ Западни Пројектанти и Вучић, окупљају све што може
помоћи против СНСД и Додика. СНСД и Додик спавају, ко Крлежин Кумровец. Треба пратити све оне који ће, када то крене, подржати
Покрет и видити какве су им везе са Вучићевом Србијом. Запад се неће отворено мијешати. Препсустиће Београдском Мрљинару да то одради, пошто
се успјешно показао на неколико других српских подручја. ◘ Треба очекивати Анархију пред Изборе 2022е. У цијелој
Републици Српској. ◘ Треба очекивати да се Политичка Сцена Српске потпуно
девастира. Јер се на тај начин лако управља из сјене. Никоме није сумњиво, чак ни глупом Педепеу, и још
глупљем СНСД-у, како је Станивуковић побиједио без Странке. Осим у Њемачкој, у цијелој ЕУ, нема јаких Странака. Зашто Фидес, у Мађарској бјежи из ЕУ Надстраначке
Асоцијације. Зашто у Србији ни СНС није Странка. И ниједне друге
Странке нема, ни да дише. Ни код Љуте Опозиције. Зато што је кључни корак у уништењу Државе и Нације,
уништење Великих Странака. Код Срба, нарочито, демократска национална Странка се
може сматрати Нацицоналним Богатством. У Српској, нико не види те процесе. Напад на СНСД, као владајућу странку, из исте је
лабораторије као и разбијање малих Странака. И формирање нових. Али. Ин је да се каже да је то Додик. Купује Папке. ◘ Треба очекивати циркус са Кандидатурама за
појединачне функције 2022е. Већи него што је била кандидатура Станивуковића за
Градоначелника. Треба очекивати изборни успјех тамо гдје нема
показатеља и наговјештаја. Треба очекивати јадну позицију Бањалуке, као града и
села, као Општине. Треба добро пазити шта ради Вучић.
четвртак, 18. март 2021.
ДОДИК ЈЕ ФАРАДЕЈЕВ КАВЕЗ ЕСЕНЕСДЕА
Резултат је неспоран. Странка која је демократска, постала
је глувонијема, херметизована и Странка чије је везиво Власт а не Организација. Имао сам идеју да се Есенесде гради као Политичка Породица. Ну. И Кардељ је имао више идеја него Пепца. Не знам тачно ко је аутор те технологије. Ну. Све ми личи на Додика. Све, Ја. А што нисам Ја, Ја сам. Два процеса су ефикасна док си високо изнад на
Политичкој Сцени. Ако се гоничи приближе, опасност долази са свих страна
а не само од њих. Један процес је Конгломератизација Есенесдеа. Дакле у Есенесде је ушла свака мрака. Не само од
појединачних. Већ читави Кордони. При томе мислим и на Коалиционе Партнере. То је тешко спојиво са СНСД-ом. Не само политички већ
и ментално. Други процес је оториноларинголошки. Болести уха и
грла. Додик говори о свему. И о Независности Српске и о мосту у Бањалуци. Остали ћуте. Или, понекад кажу да је Додик генијалац. Та два процеса су један од већих узрока пораза у
Бањалуци. Давнашња Конгломератизација и садашња Нијемост. Есенесде се не чује да постоји. То дјелује на Јавност али и на Организацију. Организација се, тамо гдје још није девастирана,
осјећа напуштеном, заборављеном, неважном. Додик не да да сви говоре. Не да ником испред себе. Што је погрешно. Боље је и раштиман Хор него Четересница. Данас су Политичка Сцена и Јавност, инфицирани
огромном количином прекривке. У тој ситуацији не можете да ћутите. Нити се било ко
сам може томе супротставити. Ако би СНСД имао двадесет изјава својих Лидера на
разним нивоима, сваког дана, то би за све друге, који загађују Политичку Јавност,
био Стршљеник од којег не могу да се одбране и не могу да се сакрију. Овако, добили су простор на коме могу да раде шта
хоће. Бало у Бањалуци побјеђује без Странке. Треба схватити да није он побиједио, није побиједио
Педепе, није Радојичић изгубио. Изгубио је СНСД.
среда, 17. март 2021.
ОБАВИЛИ СТЕ СВОЈУ ГРАЂАНСКУ ДУЖНОСТ. ЈЕСМО. ШТА ОЧЕКУЈЕТЕ ОД ВАКЦИНАЦИЈЕ. ОЧЕКУЈЕМ ДА НАМ БУДЕ БОЉЕ, ВЕЋЕ ПЛАТЕ, ИНВЕСТИЦИЈЕ...
Пандемија и Вакцинација су ирационални процеси. По томе се могу потпуно успоредити са Изборима. Након једногодишње Кампање, која је била једнака
једномјесечној предизборној Кампањи Политичких Странака, само што није било
поноћних Хроника, појавили су се Вакцински Субјекти за које ће се људи
опредјељивати. Астра Зенека игра улогу Радикала. ◘ Кампања је била свеобухватна. Мјестимично плаћена а
мјестимично медијски канцерогена. Количина информација, полуинформација и лажи, била је
довољна да Појединце потпуно слуди. До те мјере да су почели више да мисле о
Маскама него о послу. Медији су били прецизно дириговани. На идентичан начин као и у Изборима, од туземних
фактора. Само су овај пут били, једнако ефикасни, и невидљиви иноземни. ◘ Политичке Странке на Изборима: Фајзер, Спутник, Астра
Зенека... а има и читав низ Коалиција. ◘ Вакцинација је добровољна. Исто као и излазак на
Биралишта. Ну. Сви механизми који се примјењују за излазак
Бирача, примјењују се и на Вакцинацију. Медијски притисак, Штабови, Здравствени систем... Улогу Централне Изборне Комисије, играју Кризни
Штабови. Исто нелегално формирани, некомпетентни и манипулативни. ◘ Свако ко се вакцинише, не зна за кога се вакцинисао.
И шта ће то значити у наредном вакцинском мандату. Као и код Кандидата. Не знаш шта је досад урадио али
гласаш за њега. Тако и овдје, не знаш колико је људи умрло од Короне али
се вакцинишеш да не би знао да ли ћеш умријети од Короне. Кад, на крају вакцинског мандата видиш шта је било,
биће касно. Да су Избори добри, као што се представља, Државе би
законом обавезале да се мора гласати. Да је добровољна Вакцина неопходна, и добра, као што
се представља, Држава би обавезала на потпуну вакцинацију. Као што смо имали у
дјетињству. ◘ Дакле, као и Избори, процес Пандемије и Вакцинације,
Политички је Процес. Његови токови, и одлуке, ирационални су. И никад се неће поклопити Чињенице из Капмање и
Чињенице на крају Мандата.
уторак, 16. март 2021.
ФЕНОМЕНОЛОГИЈА КРУПНЕ ВЛАСТИ И СИТНЕ ОПОЗИЦИЈЕ
Није то украс само источних народа који воле Вође,
Торторе и Апсолуте. Запад има и већу Тортуру Власти, него Срби или Руси, али
је њена појавност мања а моћ структурнија, тешко мјењива и ефикаснија. Код малих Нација и Држава, Моћ Апсолута је, добрим
дијелом, индукована са стране. Код великих држава Запада, та моћ је индукована
знутра. Тамо је екстерна моћ, на Западу је интерни Капитал. Код Срба, у Црној Гори, Србији и Републици Српској, Политичка
Сцена је идентично непропорционална. На једној страни је Јака Власт. На другог страни је
Ситна Опозиција. Тамо гдје се Ситна Опозиција уједини у какавтакав
конгломерат, може да се, на клацкалици, љуља са Јаком Влашћу. Тамо гдје није јака и не може да се уједини, мора да
тражи помоћ Запада или да буде отворено Издајничка. Кад тражиш помоћ Запада, дајеш му у руке и Власт и
Опозицију. Онда, Запад, који је исто ситан као и Опозиција, тактизира
и управља цијелом сценом. Кад кренеш у отворену Издају, као Опозиција у Републици
Српској, онда постајеш Опозиција самој Нацији и Држави Српској. Поништаваш и једно и друго. Јака Власт, кроз неколико мандата, окупи све способне,
способне за разне дјелатности и способне на разне начине. Она покрије цијели спектар Политичких Тема. И онда лако влада, без неких изузетних резултата или
појединаца. Ситној Опозицији су руке потпуно везане. Она нема Тему и нема успјешне Појединце. То је посљедица чињенице да не схватају Политику као
Националну и Државну Дјелатност, већ је схватају као Демократију. Само да се они појављују. Умјесто да су код првог мандата Јаке Власти, кренули
да граде Велику Странку. Тада би клацкалица изгледала другачије. Не би морали
да кукају Западу за помоћ и да буду Издајници. Јака Власт не може бесконачно да траје. Стање лаког владања разара је изнутра. Разара и Велику
Странку, као окосницу Јаке Власти. Странка се разара јер сви мисле на Власт а не мисле на
Странку. На крају, Јаку Власт не мијења Јака Власт. Јаког Вођу не мијења Јак Вођа. Долазе аутистични, безреферентни, неискусни, подрепашки,
мањкави и неспособни. И искачу у први План. Тако је у Бањалуци искочио Балоначелник а у Србији
Вучић. Од силне опозиционе борбе, никаквог резултата неће
бити. А од силне власти, резултат је Провинцијални Болесник
као Вођа.
понедељак, 15. март 2021.
У НИКШИЋУ ВИШЕ ПОБЈЕДНИКА НЕГО УЧЕСНИКА
Барем још неко вријеме се неће сазнати ко је побиједио
у Никшићу. На сцени је чудан феномен, да оног који је освојио
највише, сви одвоје настрану а онда говоре о Побједнику. Тако је ДФ прогласио Побједу. Он је други по постоцима, заједно са саучесницима,
нешто мало изнад трећег. Црногорска изборна и политичка сцена је минијатурна. И
по томе би била незанимљива. То је један европски Град. Али због стања Српства и вјетрометине на којој се
налазе, може да буде занимљива. ◘ Срби, сви, околни, очито, не разумију корелацију или
симбиозу Српства и Црногорства. Црногорац не значи, према Српству, исто што и
Босанац. Или Србијанац. Могуће је детектовати знакове да је Српство, уткано у
Црногорство, некад јаче него обично Српство без Црногорства. То није разумио ни Мило Ђукановић. Ако је интелигентан за долазак и опстанак на власти, обрнуто
је глуп за националне и државне послове. Да је разумио, не би помислио да је Референдум о
независности Црне Горе успио зато што људи неће да буду Срби. Па је, по тој матрици, кренуо на Српску Православну
Цркву. И претрпио велику шкоду. Још мање то разумије Вучић. Који је за Национална
Дела, обични Курчић. ◘ Политичка Сцена, Страначки Мозаик, у Црној Гори,
остао је исти. Мало се ту промијенило. И послије републичких и послије никшићких Избора. Тај мозаик је погодовао владавини Мила и Депееса. Нека вас је колико хоћете, што више то боље, ја своје Исе
држим и задржавам. Немогућност побједе или поравнања и приближавања
резултату побједника, у правили, уситњава остатак Политичке Сцене. У Црној Гори се она, осим Власти, окупила и окрупњала
и тако преузела власт на нивоу Парламента и Владе. Пошто се ради о разнородним, вишебројним и више
колонским актерима, јасно је да је то обједињавање индуковано са стране. Још не
знамо одакле. При томе, то што су неки невољно ушли у обједињавање, не мијења
много на ствари. То је довело до преузимања Власти али још не гарантује
задржавање таквог стања. Дакле. Цијела Политичка Сцена Црне Горе, диригована
је. Први Депеес. Појава покрета Не дамо Светиње и никшићки успјех оних
који су Кривокапићеви, још није довољан детонатор у демократизацији и
понарођивању. ◘ Ђукановић је постигао бољи резултат у Никшићу него
на републичким Изборима. То је знак да он јача. На локалним Изборима,
појединачни резултати падају, јер је учсника много више него на општим. Поред толике излазности, он је узео 40%. То значи да је и он индуковао Излазност. А то може
само добро уиграна Организација. Што је разумљиво након толико мандата Власти. Излазност је индуковала и Опозиција. И узела своје
колаче из тога. Бирачима Депееса, очито нису могли да приђу. Као ни
онима који досад нису били Милови а сад су гласали за њега. Стога је Мило побједник у Никшићу. Само што неће бити на церемонији уручивања Пехара. Стварни побједник је Кривокапићева Чета. Што значи да Кривокапић мора да има своју Странку. Коју
није лако начинити, јер је заузет премијерском функцијом, јер је Сцена већ
добро покривена и заузета, јер се не може, очито, рачунати, на неко масовно
осипање Чланства Депееса, јер је Кривокапић у годинама када се не може кренути
у градњу Велике Политичке Странке, за црногорске услове, јер треба, са оваквим
крајоликом Депееса, десет добрих година да би се дошло до Побједе.
Рајко Васић, напредни графички радник (само за оне који разумију историју КПЈ), офсет машинист, столар, сликар, скулптор, дизајнер, енигмат, рестауратор олдтајмера, фудбалер Бањалучке Крајине, стријелац гола у Мадриду, новинар - писац у НИН-у, једини човјек који је у 59. години оперисао LCA и вратио се на велики фудбалски терен, телевизијски новинар, аутор емисије lokomoB&L, ратник, посљедњи министар информација у Републици Српској, иницијатор оснивања журналистике на бањалучком ФФ, покретач недјељника Република (укинула га прва офанзива демократског прогреса), први етаблирани политичар Републике Српске који је кренуо у политички сукоб са ОХР-ом, портпарол Странке независних социјалдемократа и Извршни секретар (2006 - 2013) Савеза независних социјалдемократа. Рођен је 2. јула 1952. гладне. Школовао се у Осјечанима, Добоју и Београду гдје је 1975. дипломирао новинарство на ФПН. Писао је у београдском НИН-у, Борби, Ослобођењу (уз фотосе Воје Гарића) Независним, Гласу, Републици, на Радију Слободна Европа а у Телевизији Сарајево био је дописник са бањалучког подручја, шеф ИТЦ-а и самостални уредник, све док га мрски СДС није избацио из студија. * Одбио да приступи СДС-у и отишао на ратиште * Одбио да прихвати заједничку бих-телевизију и поднио оставку на мјесто министра информација у Влади Републике Српске * Oдбио да се извини студентским манипулаторима за паре и сахране, назвавши их копиладима и поднио оставку на мјесто Извршног секратара Савеза независних социјалдемократа. У Дебељацима код Бањалуке има Атеље и Галерију под називом БМК-ЈСМ-ПМП. Аутор је књига: * Независно око, колумне у Независним, под псеудонимом * БиХ не постоји, Политички љетопис за 2005. * Есенесдум, Политички љетопис за 2006. * Сарајевски атентат Мирослава Лајчака, Политички љетопис за 2007. * БиХ за далтонисте, Политички љетопис за 2008. * Земља распада, Политички љетопис за 2009. * Насеобина, Политички љетопис за 2010. * Подијелити све што се може подијелити, Политички љетопис за 2011. * Ваша Држава, Политички љетопис за 2012. * Прсти лудих очију, роман, * Томанова игра сјенки, роман, * Цицвара и мед, роман (2013.)
* Страх од Љубави, роман (2020.)
* Политичка странка перманентне изборне активности (2014.)
KRATKI UVOD
Zbog čega pokrećem blog? Zbog čega bi neko preko cijele planete nosio komadić po komadić leda i odlagao to na Antarktiku? Zbog čega oko internetske planete slati postove, tekstove, stavove, činjenice, misli... kad ih ima više nego leda na sjevernom polu i kad je već sve rečeno?Možda je odgovor u tome da želim da popravim stvari, da u presudnom trenutku preokrenem tokove i trendove. Ali svi znamo da je to iluzija i da to nije razlog.Nije ni potreba za promocijom i plasmanom jer sam sve to iskoristio i preko svih mjera. Nije ni karijerizam. Nije ni biznis.Jedini pravi odgovor je u činjenici da je najveće ljudsko dostignuće – slovo. U bilo kom obliku, u obliku pećinske rike, prvih mumlanja i riječi, glasa, prvih pećinskih znakova, riječi, uklesanog pisma, crteža, riječi na papirusu, poezije, knjiga i Gutenbergove galaksije... do Gejtsove galaksije. Slovo jeste najveće ljudsko dostignuće jer omogućuje našu komunikaciju. Ljudi i postoje samo kao čestice komunikativne galaksije. Kao ćelije u organizmu koje, dok komuniciraju, tvore život. Kada prestane komunikacija, pretvaramo se u mrtva tijela, ratujemo, uništavamo, postajemo rak. Komunikacija je znak opstanka, čak i kad je potpuno bezvrijedna i nepotrebna.Stoga pokrećem blog.Nije nekomunikativno ako ne ostavljam mogućnost reakcije. Ne postoji vrijeme koje bi mi omogućilo da sve reakcije konzumiram i sa svima komuniciram.Nudim skoro svakodnevne tekstove ali ne nudim dnevnik. Ako će ovdje da bude svašta ne mora da se banalizira. Nekiput će to biti dnevna reakcija, neki put ozbiljniji tekst ili stav, nekada polemički harpun, nekada kritika svega postojećeg...Odgojen sam na pokušaju liberalizovanog demokratskog samoupravljanja i socijalizma, na koordinatama evropskog filozofskog časopisa Praxis (internet generacija ne zna o čemu govorim) i na temeljcu: ništa nije tako sveto da ne može da bude promijenjeno u bolje. Pošto znam da ne mogu mijenjati svijet u bolji, ja sam ovu sintagmu prilagodio u: ništa nije tako sveto da ne bi moglo da se riječju udari u glavu.